Скрыть
1:3
1:5
1:6
1:7
1:11
1:13
1:14
1:15
1:16
Церковнославянский (рус)
И от­ступи́ Моа́въ от­ Изра́иля, по уме́ртвiи Ахаа́вли.
Охозі́а же паде́ изъ окна́, е́же въ го́рницѣ его́ въ самарі́и, и разболѣ́ся, и посла́ послы́ и рече́ къ ни́мъ: иди́те и вопроси́те у Ваа́ла скве́рнаго бо́га аккаро́нска, а́ще жи́въ бу́ду от­ болѣ́зни мо­ея́ сея́? и идо́ша вопроша́ти его́ ра́ди.
И а́нгелъ Госпо́день рече́ ко илiи́ Ѳесви́тянину, глаго́ля: воста́въ, иди́ на срѣ́тенiе посло́мъ Охозі́и царя́ самарі́йска и рече́ши къ ни́мъ: или́ нѣ́сть Бо́га во Изра́или, я́ко гряде́те вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ?
и сего́ ра́ди си́це глаго́летъ Госпо́дь: о́дръ, на него́же воз­ше́лъ еси́ ту́, не и́маши слѣ́зти съ него́, я́ко ту́ сме́ртiю у́мреши, И и́де илiа́ и рече́ къ ни́мъ.
И воз­врати́шася послы́ къ нему́, и рече́ къ ни́мъ: что́ я́ко воз­врати́стеся?
И рѣ́ша къ нему́: му́жъ изы́де въ срѣ́тенiе на́мъ и рече́ къ на́мъ: иди́те воз­врати́теся къ царю́ посла́в­шему вы́ и глаго́лите къ нему́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: или́ не́сть Бо́га во Изра́или, я́ко вы́ гряде́те вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ? сего́ ра́ди от­ одра́, на него́же воз­ше́лъ еси́, не и́маши слѣ́зти съ него́, я́ко ту́ сме́ртiю у́мреши.
И рече́ къ ни́мъ ца́рь, глаго́ля: како́въ взо́ромъ бя́ше му́жъ то́й в­ше́дый въ срѣ́тенiе ва́мъ и глаго́лавый ва́мъ словеса́ сiя́?
И рѣ́ша къ нему́: му́жъ косма́тъ и по́ясомъ усме́н­нымъ препоя́санъ о чре́слѣхъ сво­и́хъ. И рече́ ца́рь: илiа́ Ѳесви́тянинъ се́й е́сть.
И посла́ къ нему́ старѣ́ишину пятьдеся́тника и пятьдеся́тъ муже́й его́. И взы́де и прiи́де къ нему́: и се́, илiа́ бѣ́ сѣдя́ верху́ горы́. И глаго́ла пятьдеся́тникъ къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiи, ца́рь зове́тъ тя́, сни́ди.
И от­вѣща́ илiа́ и рече́ къ пятьдеся́тнику: а́ще е́смь человѣ́къ Бо́жiй а́зъ, то́ да сни́детъ о́гнь съ небесе́ и снѣ́стъ тя́ и пятьдеся́тъ тво­и́хъ [съ тобо́ю]. И сни́де о́гнь съ небесе́ и снѣде́ его́ и пятьдеся́тъ муже́й его́.
И при­­ложи́ ца́рь посла́ти къ нему́ друга́го пятьдеся́тника и пятьдеся́тъ [муже́й] съ ни́мъ. И воз­ше́дъ, и глаго́ла пятьдеся́тникъ къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiй, си́це глаго́летъ ца́рь: потща́вся сни́ди.
И от­вѣща́ илiа́ и глаго́ла къ нему́ и рече́: а́ще человѣ́къ Бо́жiй а́зъ е́смь, то́ да сни́детъ о́гнь съ небесе́, и да снѣ́стъ тя́ и пятьдеся́тъ [муже́й] съ тобо́ю. И сни́де о́гнь съ небесе́ и снѣде́ его́ и пятьдеся́тъ муже́й его́.
И при­­ложи́ ца́рь еще́ посла́ти старѣ́ишину, пятьдеся́тника тре́тiяго, и пятьдеся́тъ муже́й съ ни́мъ. И прiи́де къ нему́ пятьдеся́тникъ тре́тiй, и поклони́ся на колѣ́на своя́ предъ илiе́ю, и моли́ его́, и глаго́ла къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiй, пощади́ ду́шу мою́ и ду́шу ра́бъ тво­и́хъ си́хъ пятьдеся́тъ предъ очи́ма тво­и́ма:
се́, сни́де о́гнь съ небесе́ и пояде́ два́ пятьдеся́тника пе́рвыя съ пятiюдесятми́ и́хъ: и ны́нѣ да пощади́т­ся душа́ рабо́въ тво­и́хъ предъ очи́ма тво­и́ма.
И глаго́ла а́нгелъ Госпо́день ко илiи́ и рече́: сни́ди съ ни́мъ, не убо́йся от­ лица́ и́хъ. И воста́ илiа́ и сни́де съ ни́мъ къ царю́,
и глаго́ла къ нему́ и рече́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: что́ я́ко посла́лъ еси́ послы́ вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ, а́ки бы не бы́лъ Бо́гъ во Изра́или, е́же вопроси́ти от­ него́ словесе́? сего́ ра́ди от­ одра́, на́ньже воз­ше́лъ еси́ ту́, не и́маши слѣ́зти съ него́ я́ко сме́ртiю у́мреши.
И у́мре по глаго́лу Госпо́дню, его́же глаго́ла илiа́. И ца́р­ст­вова Иора́мъ бра́тъ Охозі́инъ вмѣ́сто его́, поне́же не имѣ́ сы́на Охозі́а, въ лѣ́то второ́е Иора́ма сы́на Иосафа́та царя́ Иу́дина.
И про́чая слове́съ Охозі́иныхъ, ели́ка сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана въ кни́гахъ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
Французский (LSG)
Moab se révolta contre Israël, après la mort d'Achab.
Or Achazia tomba par le treillis de sa chambre haute à Samarie, et il en fut malade. Il fit partir des messagers, et leur dit: Allez, consultez Baal Zebub, dieu d'Ékron, pour savoir si je guérirai de cette maladie.
Mais l'ange de l'Éternel dit à Élie, le Thischbite: Lève-toi, monte à la rencontre des messagers du roi de Samarie, et dis-leur: Est-ce parce qu'il n'y a point de Dieu en Israël que vous allez consulter Baal Zebub, dieu d'Ékron?
C'est pourquoi ainsi parle l'Éternel: Tu ne descendras pas du lit sur lequel tu es monté, car tu mourras. Et Élie s'en alla.
Les messagers retournèrent auprès d'Achazia. Et il leur dit: Pourquoi revenez-vous?
Ils lui répondirent: Un homme est monté à notre rencontre, et nous a dit: Allez, retournez vers le roi qui vous a envoyés, et dites-lui: Ainsi parle l'Éternel: Est-ce parce qu'il n'y a point de Dieu en Israël que tu envoies consulter Baal Zebub, dieu d'Ékron? C'est pourquoi tu ne descendras pas du lit sur lequel tu es monté, car tu mourras.
Achazia leur dit: Quel air avait l'homme qui est monté à votre rencontre et qui vous a dit ces paroles?
Ils lui répondirent: C'était un homme vêtu de poil et ayant une ceinture de cuir autour des reins. Et Achazia dit: C'est Élie, le Thischbite.
Il envoya vers lui un chef de cinquante avec ses cinquante hommes. Ce chef monta auprès d'Élie, qui était assis sur le sommet de la montagne, et il lui dit: Homme de Dieu, le roi a dit: Descends!
Élie répondit au chef de cinquante: Si je suis un homme de Dieu, que le feu descende du ciel et te consume, toi et tes cinquante hommes! Et le feu descendit du ciel et le consuma, lui et ses cinquante hommes.
Achazia envoya de nouveau vers lui un autre chef de cinquante avec ses cinquante hommes. Ce chef prit la parole et dit à Élie: Homme de Dieu, ainsi a dit le roi: Hâte-toi de descendre!
Élie leur répondit: Si je suis un homme de Dieu, que le feu descende du ciel et te consume, toi et tes cinquante hommes! Et le feu de Dieu descendit du ciel et le consuma, lui et ses cinquante hommes.
Achazia envoya de nouveau un troisième chef de cinquante avec ses cinquante hommes. Ce troisième chef de cinquante monta; et à son arrivée, il fléchit les genoux devant Élie, et lui dit en suppliant: Homme de Dieu, que ma vie, je te prie, et que la vie de ces cinquante hommes tes serviteurs soit précieuse à tes yeux!
Voici, le feu est descendu du ciel et a consumé les deux premiers chefs de cinquante et leurs cinquante hommes: mais maintenant, que ma vie soit précieuse à tes yeux!
L'ange de l'Éternel dit à Élie: Descends avec lui, n'aie aucune crainte de lui. Élie se leva et descendit avec lui vers le roi.
Il lui dit: Ainsi parle l'Éternel: Parce que tu as envoyé des messagers pour consulter Baal Zebub, dieu d'Ékron, comme s'il n'y avait en Israël point de Dieu dont on puisse consulter la parole, tu ne descendras pas du lit sur lequel tu es monté, car tu mourras.
Achazia mourut, selon la parole de l'Éternel prononcée par Élie. Et Joram régna à sa place, la seconde année de Joram, fils de Josaphat, roi de Juda; car il n'avait point de fils.
Le reste des actions d'Achazia, et ce qu'il a fait, cela n'est-il pas écrit dans le livre des Chroniques des rois d'Israël?
Латинский (Nova Vulgata)
Praevaricatus est autem Moab in Israel, postquam mortuus est Achab.
Ceciditque Ochozias per cancellos cenaculi sui, quod habebat in Samaria, et aegrotavit; misitque nuntios dicens ad eos: «Ite, consulite Beelzebub deum Accaron, utrum vivere queam de infirmitate mea hac».
Angelus autem Domini locutus est ad Eliam Thesbiten: «Surge, ascende in occursum nuntiorum regis Samariae et dices ad eos: Numquid non est Deus in Israel, ut eatis ad consulendum Beelzebub deum Accaron?
Quam ob rem haec dicit Dominus: De lectulo, super quem ascendisti, non descendes, sed morte morieris». Et abiit Elias.
Reversique sunt nuntii ad Ochoziam, qui dixit eis: «Quare reversi estis?».
At illi responderunt ei: «Vir occurrit nobis et dixit ad nos: "Ite, revertimini ad regem, qui misit vos, et dicetis ei: Haec dicit Dominus: Numquid, quia non est Deus in Israel, mittis, ut consulatur Beelzebub deus Accaron? Idcirco de lectulo, super quem ascendisti, non descendes, sed morte morieris"».
Qui dixit eis: «Cuius figurae et habitus vir erat, qui occurrit vobis et locutus est verba haec?».
At illi dixerunt: «Vir in veste pilosa et zona pellicea accinctis renibus». Qui ait: «Elias Thesbites est».
Misitque ad eum quinquagenarium principem et quinquaginta, qui erant sub eo; qui ascendit ad eum sedentique in vertice montis ait: «Homo Dei, rex praecepit, ut descendas».
Respondensque Elias dixit quinquagenario: «Si homo Dei sum, descendat ignis e caelo et devoret te et quinquaginta tuos». Descendit itaque ignis e caelo et devoravit eum et quinquaginta, qui erant cum eo.
Rursum misit ad eum principem quinquagenarium alterum et quinquaginta cum eo; qui locutus est illi: «Homo Dei, haec dicit rex: "Festina, descende!"».
Respondens Elias ait illis: «Si homo Dei ego sum, descendat ignis e caelo et devoret te et quinquaginta tuos». Descendit ergo ignis Dei e caelo et devoravit illum et quinquaginta eius.
Iterum misit principem quinquagenarium tertium et quinquaginta, qui erant cum eo; qui cum venisset, curvavit genua contra Eliam et precatus est eum et ait: «Homo Dei, noli despicere animam meam et animam servorum tuorum, qui mecum sunt.
Ecce descendit ignis de caelo et devoravit duos principes quinquagenarios primos et quinquagenos, qui cum eis erant; sed nunc obsecro, ut miserearis animae meae».
Locutus est autem angelus Domini ad Eliam dicens: «Descende cum eo, ne timeas». Surrexit igitur et descendit cum eo ad regem
et locutus est ei: «Haec dicit Dominus: Quia misisti nuntios ad consulendum Beelzebub deum Accaron, quasi non esset Deus in Israel, a quo posses interrogare sermonem, ideo de lectulo, super quem ascendisti, non descendes, sed morte morieris».
Mortuus est ergo iuxta sermonem Domini, quem locutus est Elias. Et regnavit Ioram frater eius pro eo anno secundo Ioram filii Iosaphat regis Iudae; non enim habebat filium.
Reliqua autem gestorum Ochoziae, quae operatus est, nonne haec scripta sunt in libro annalium regum Israel?
Вa Мӯоб, баъд аз вафоти Аҳъоб, ба муқобили Исроил исён бардошт.
Ва Аҳазё аз панҷараи болохонаи худ, ки дар Сомария буд, афтода, нотоб шуд; ва қосидонро фиристода, ба онҳо гуфт: «Рафта, аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, бипурсед, ки оё ман аз ин нотобии худ шифо хоҳам ёфт?»
Ва фариштаи Парвардигор ба Илёси тишбӣ гуфт: «Бархоста, ба пешвози қосидони подшоҳи Сомария баро, ва ба онҳо бигӯй: ́Магар дар Исроил Худо нест, ки шумо барои пурсидан аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, меравед?́
Бинобар ин Парвардигор чунин мегӯяд: ́Аз бистаре ки бар он хобидаӣ, фуруд нахоҳӣ омад, балки ҳатман хоҳӣ мурд́». Ва Илёс рафт.
Ва қосидон назди ӯ баргаштанд; ва ӯ ба онҳо гуфт: «Чаро баргаштед?»
Ва ба ӯ гуфтанд: «Шахсе ба пешвози мо баромад, ва ба мо гуфт: ́Рафта, назди подшоҳе ки шуморо фиристодааст, баргардед, ва ба вай бигӯед: Парвардигор чунин мегӯяд: магар дар Исроил Худо нест, ки ту барои пурсидан аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, мефиристӣ? Бинобар ин аз бистаре ки бар он хобидаӣ, фуруд нахоҳӣ омад, балки ҳатман хоҳӣ мурд́».
Ва ба онҳо гуфт: «Намуди он шахсе ки ба пешвози шумо баромада, ин суханонро ба шумо гуфтааст, чӣ гуна буд?»
Ва ба ӯ гуфтанд: «Вай марде бо болопӯши пашмин марди мӯйдоре буд, ва камарбанди чармин бар камараш баста буд». Ва ӯ гуфт: «Вай Илёси тишбӣ будааст».
Ва мирипанҷоҳро бо панҷоҳ нафараш назди вай фиристод. Ва ӯ назди вай омад, ва инак вай бар қуллаи куҳ нишаста буд, ва ба вай гуфт: «Эй марди Худо! Подшоҳ мегӯяд: ́Фуруд ой́».
Ва Илёс ҷавоб гардонида, ба мирипанҷоҳ гуфт: «Агар ман марди Худо бошам, бигзор оташ аз осмон фурӯ рехта, туро бо панҷоҳ нафарат бисӯзонад». Ва оташ аз осмон фурӯ рехта, ӯро бо панҷоҳ нафараш сӯзонид.
Ва боз мирипанҷоҳи дигарро бо панҷоҳ нафараш назди вай фиристод. Ва ӯ ба вай сухан ронда, гуфт: «Эй марди Худо! Подшоҳ чунин мегӯяд: ́Бо зудӣ фуруд ой́».
Ва Илёс ҷавоб гардонида, ба онҳо гуфт: «Агар ман марди Худо бошам, бигзор оташ аз осмон фурӯ рехта, туро бо панҷоҳ нафарат бисӯзонад». Ва оташи Худо аз осмон фурӯ рехта, ӯро бо панҷоҳ нафараш сӯзонид.
Ва боз мирипанҷоҳи сеюмро бо панҷоҳ нафари ӯ фиристод. Ва мирипанҷоҳи сеюм равона шуда, расид ва пеши Илёс бар зонуҳояш афтод, ва аз ӯ зорию илтиҷо намуда, гуфт: «Эй марди Худо! Лутфан, ҷони ман ва ҷони ин панҷоҳ нафар бандагонат дар назари ту азиз бошад.
Инак, оташ аз осмон фурӯ рехта, ду мирипанҷоҳи аввалро бо панҷоҳҳои онҳо сӯзонид; ва алҳол ҷони ман дар назари ту азиз бошад».
Ва фариштаи Парвардигор ба Илёс гуфт: «Бо вай фуруд ой, аз вай натарс». Ва ӯ бархоста, бо вай назди подшоҳ фуруд омад.
Ва ба ӯ гуфт: «Парвардигор чунин мегӯяд: ́Азбаски қосидонро барои пурсидан аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, фиристодаӣ, – гӯё ки дар Исроил Худо набошад, то ки сухани Ӯро бипурсӣ, – бинобар ин аз бистаре ки бар он хобидаӣ, фуруд нахоҳӣ омад, балки ҳатман хоҳӣ мурд́».
Ва ӯ мувофиқи сухани Парвардигор, ки Илёс ба забон ронда буд, мурд, ва Йӯром дар соли дуюми Еҳӯром писари Еҳӯшофот, подшоҳи Яҳудо, ба ҷои ӯ подшоҳ шуд, чунки ӯ писар надошт.
Ва бақияи корҳои Аҳазё, ки кард, дар китоби солномаи подшоҳони Исроил навишта шудааст.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible