во всѣ́хъ идѣ́же хожда́хъ во все́мъ Изра́или: а́ще глаго́ля глаго́лахъ ко еди́ному колѣ́ну Изра́илеву, ему́же заповѣ́дахъ пасти́ лю́ди моя́ Изра́иля, глаго́ля: почто́ не созда́сте ми́ до́му ке́дрова?

и ны́нѣ сiя́ рече́ши рабу́ моему́ дави́ду: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: поя́хъ тя́ от па́жити о́вчiя на властели́нство лю́демъ мои́мъ Изра́илю,

и бѣ́хъ съ тобо́ю во всѣ́хъ, а́може ходи́лъ еси́, и искорени́хъ вся́ враги́ твоя́ от лица́ твоего́, и сотвори́хъ тя́ имени́та по и́мени вели́кихъ и́же на земли́,

и положу́ мѣ́сто лю́демъ мои́мъ Изра́илю, и насажду́ и́хъ, и вселя́тся о себѣ́ са́ми, и не попеку́тся ктому́: и не приложи́тъ сы́нъ непра́вды оби́дѣти и́хъ, я́коже испе́рва,

и от дні́й въ ня́же поста́вихъ судiи́ въ лю́дехъ мои́хъ во Изра́или: и упоко́ю тя́ от всѣ́хъ вра́гъ твои́хъ: и возвѣсти́тъ ти́ Госпо́дь, я́ко сози́ждеши до́мъ ему́:

и бу́детъ егда́ испо́лнятся дні́е твои́, и у́снеши со отцы́ твои́ми, и возста́влю сѣ́мя твое́ по тебѣ́, и́же бу́детъ от чре́ва твоего́, и угото́влю ца́рство его́:

то́й сози́ждетъ до́мъ и́мени моему́, и упра́влю престо́лъ его́ до вѣ́ка:

а́зъ бу́ду ему́ во отца́, и то́й бу́детъ ми́ въ сы́на: и а́ще прiи́детъ непра́вда его́, и обличу́ его́ жезло́мъ муже́й и я́звами сыно́въ человѣ́ческихъ:

ми́лости же моея́ не отста́влю от него́, я́коже отста́вихъ от тѣ́хъ, и́хже отста́вихъ от лица́ моего́:

и вѣ́ренъ бу́детъ до́мъ его́ и ца́рство его́ до вѣ́ка предо мно́ю: и престо́лъ его́ бу́детъ испра́вленъ во вѣ́къ.

По всѣ́мъ словесе́мъ си́мъ и по всему́ видѣ́нiю сему́, та́ко глаго́ла наѳа́нъ ко дави́ду.

И вни́де ца́рь дави́дъ и сѣ́де предъ Го́сподемъ и рече́: кто́ есмь а́зъ, Го́споди мо́й, Го́споди? и что́ до́мъ мо́й, я́ко возлюби́лъ мя́ еси́ да́же до си́хъ?

и ма́ла сiя́ предъ тобо́ю су́ть, Го́споди мо́й, Го́споди, и глаго́лалъ еси́ о до́мѣ раба́ твоего́ вдале́ко: се́й же зако́нъ человѣ́ка, Го́споди мо́й, Го́споди:

и что́ приложи́тъ дави́дъ еще́ глаго́лати къ тебѣ́? и ны́нѣ ты́ вѣ́си раба́ твоего́, Го́споди мо́й, Го́споди,

и раба́ твоего́ ра́ди сотвори́лъ еси́ и по се́рдцу твоему́ сотвори́лъ еси́ все́ вели́чество сiе́, сказа́ти рабу́ твоему́,

вели́чiя ра́ди твоего́, Го́споди мо́й, Го́споди: нѣ́сть бо и́нъ я́коже ты́, и нѣ́сть Бо́га ра́звѣ тебе́ во всѣ́хъ, я́же слы́шахомъ уши́ма на́шима:

и кто́ я́коже лю́дiе твои́ Изра́иль язы́къ и́нъ на земли́? я́ко наста́ви и́хъ Бо́гъ, е́же изба́вити себѣ́ люді́й, е́же положи́ти тебѣ́ и́мя, е́же сотвори́ти вели́чiе и просвѣще́нiе, е́же изри́нути тебѣ́ от лица́ люді́й твои́хъ, и́хже изба́вилъ еси́ себѣ́ от Еги́пта, язы́ки и селе́нiя,

и угото́валъ еси́ себѣ́ лю́ди твоя́ Изра́иля въ лю́ди до вѣ́ка, и ты́, Го́споди, бы́лъ еси́ и́мъ въ Бо́га:

и ны́нѣ, Го́споди мо́й, Го́споди, сло́во, е́же глаго́лалъ еси́ о рабѣ́ твое́мъ и о до́мѣ его́, увѣ́ри до вѣ́ка, я́коже глаго́лалъ еси́, сотвори́:

и ны́нѣ да возвели́чится и́мя твое́ до вѣ́ка, глаго́ля: Госпо́дь Вседержи́тель Бо́гъ надъ Изра́илемъ, и до́мъ раба́ твоего́ дави́да да бу́детъ испра́вленъ предъ тобо́ю:

я́ко ты́ Госпо́дь Вседержи́тель Бо́гъ Изра́илевъ, отве́рзлъ еси́ у́хо рабу́ твоему́, глаго́ля: до́мъ сози́жду тебѣ́: сего́ ра́ди обрѣ́те ра́бъ тво́й се́рдце свое́ е́же помоли́тися къ тебѣ́ моли́твою се́ю:

и ны́нѣ, Го́споди мо́й, Го́споди, ты́ еси́ Бо́гъ, и словеса́ твоя́ бу́дутъ и́стинна, и глаго́лалъ еси́ о рабѣ́ твое́мъ блага́я сiя́,

и ны́нѣ начни́ и благослови́ до́мъ раба́ твоего́, е́же бы́ти ему́ во вѣ́къ предъ тобо́ю, я́ко ты́, Го́споди мо́й, Го́споди, глаго́лалъ еси́, и от благослове́нiя твоего́ да благослови́тся до́мъ раба́ твоего́, е́же бы́ти во вѣ́къ предъ тобо́ю.

Сербский

Языки

А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових,

Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима.

А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.

Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи:

Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра?

Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу:

И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи.

И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре,

И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.

Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека.

Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих.

Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе.

Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека.

По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?

Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе!

Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе!

Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом.

Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима.

Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ког је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дела у земљи Твојој, пред народом Твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њихових.

Јер си утврдио себи народ свој Израиља да Ти буде народ довека; а Ти си им, Господе, Бог.

И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао.

Нека се велича име Твоје до века, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге Твог Давида нека стоји тврдо пред Тобом.

Јер си Ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи свом говорећи: Дом ћу сазидати теби. Зато слуга Твој нађе у срцу свом да Ти се помоли овом молитвом.

Тако, Господе, Господе, Ти си Бог, и речи су Твоје истина; Ти си ово добро обрекао слузи свом.

Буди, дакле, вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер си Ти Господе, рекао, и Твојим ће благословом бити благословен дом слуге Твог довека.