Скрыть
19:1
19:3
19:5
19:10
19:16
19:18
Церковнославянский (рус)
Егда́ же погуби́тъ Госпо́дь Бо́гъ тво́й язы́ки, и́хже Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́ зе́млю, и наслѣ́диши и́хъ и всели́шися во градѣ́хъ и́хъ и въ домѣ́хъ и́хъ,
три́ гра́ды да от­лучи́ши себѣ́ среди́ земли́ тво­ея́, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́ въ наслѣ́дiе.
Угото́ви себѣ́ пу́ть, и на тро́е раздѣли́ предѣ́лы земли́ тво­ея́, ю́же раздѣля́етъ тебѣ́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й: и да бу́детъ убѣ́жище та́мо вся́кому убі́йцѣ.
Сiе́ же да бу́детъ заповѣ́данiе убі́йцѣ, и́же а́ще убѣжи́тъ та́мо, и жи́въ бу́детъ: и́же а́ще убiе́тъ бли́жняго сво­его́ не вѣ́дя, и се́й не ненави́дѣ его́ пре́жде вчера́шняго дне́ и тре́тiяго,
и и́же а́ще по́йдетъ съ по́другомъ сво­и́мъ въ лѣ́съ собира́ти дрова́, и поползне́т­ся рука́ его́ съ сѣки́рою сѣку́щаго дрова́, и спа́дши сѣки́ра съ топори́ща улучи́тъ по́друга его́, и у́мретъ, се́й да убѣжи́тъ во еди́нъ от­ градо́въ си́хъ, и жи́въ да бу́детъ:
да не погна́въ у́жикъ кро́ве вслѣ́дъ уби́в­шаго, я́ко разгори́т­ся се́рдце ему́, и пости́гнетъ его́, а́ще должа́йшiй бу́детъ пу́ть, и убiе́тъ ду́шу его́, и у́мретъ: и сему́ нѣ́сть су́дъ сме́ртный, поне́же не бѣ́ ненави́дя его́ пре́жде вчера́шняго и тре́тiяго дне́:
сего́ ра́ди заповѣ́даю а́зъ тебѣ́ сло́во сiе́, глаго́ля: три́ гра́ды да от­лучи́ши себѣ́.
А́ще же разшири́тъ Госпо́дь Бо́гъ тво́й предѣ́лы твоя́, я́коже кля́т­ся отце́мъ тво­и́мъ, и да́стъ тебѣ́ Госпо́дь всю́ зе́млю, ю́же рече́ да́ти отце́мъ тво­и́мъ,
а́ще послу́шаеши твори́ти вся́ за́повѣди сiя́, я́же а́зъ заповѣ́даю тебѣ́ дне́сь, люби́ти Го́спода Бо́га тво­его́, ходи́ти во всѣ́хъ путе́хъ Его́ вся́ дни́: и да при­­ложи́ши себѣ́ еще́ три́ гра́ды къ си́мъ трiе́мъ градо́мъ,
и да не пролiе́т­ся кро́вь безви́н­на въ земли́ тво­е́й, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́ въ жре́бiй, и да не бу́детъ въ тебѣ́ кро́ви пови́ненъ.
А́ще же бу́детъ у тебе́ человѣ́къ ненави́дяй бли́жняго сво­его́, и навѣ́тъ сотвори́тъ на́нь, и воста́нетъ на́нь, и порази́тъ ду́шу его́, и у́мретъ, и вбѣ́гнетъ во еди́нъ от­ градо́въ си́хъ,
да по́слютъ старѣ́йшины гра́да того́, и во́змутъ его́ от­ту́ду, и да предадя́тъ его́ въ ру́цѣ у́жиковъ кро́ве, и да у́мретъ:
да не пощади́тъ его́ о́ко твое́, и да очи́стиши кро́вь непови́н­ную от­ Изра́иля, и бла́го бу́детъ тебѣ́.
Да не предви́жеши предѣ́ловъ бли́жняго сво­его́, я́же поста́виша отцы́ тво­и́ въ наслѣ́дiи тво­е́мъ, е́же наслѣ́довалъ еси́ въ земли́, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́ во жре́бiй.
Да не пребу́детъ свидѣ́тель еди́нъ во свидѣ́тел­ст­во на человѣ́ка по вся́кой оби́дѣ и по вся́кому преступле́нiю и по вся́кому грѣху́, и́мже а́ще согрѣши́тъ: при­­ устѣ́хъ двою́ свидѣ́телей и при­­ устѣ́хъ трiе́хъ свидѣ́телей да ста́нетъ вся́къ глаго́лъ.
А́ще же воста́нетъ свидѣ́тель непра́веденъ на человѣ́ка, глаго́ля на него́ нече́стiе,
да ста́нутъ о́ба человѣ́ка, и́мже е́сть пря́, предъ Го́сподемъ и предъ жерцы́ и предъ судiя́ми, и́же бу́дутъ въ ты́я дни́,
и да испыта́ютъ и́хъ судiи́ при­­лѣ́жно, и се́, свидѣ́тель непра́веденъ свидѣ́тел­ст­вова непра́вду, воста́ на бра́та сво­его́:
да сотвори́те ему́, я́коже и о́нъ умы́сли сотвори́ти супроти́въ бра́та сво­его́, и изми́те зло́е от­ ва́съ самѣ́хъ:
да и про́чiи услы́шав­ше убоя́т­ся, и не при­­ложа́тъ ктому́ твори́ти словесе́ зла́го сего́ въ ва́съ:
да не пощади́тъ его́ о́ко твое́: ду́шу за ду́шу, о́ко за о́ко, зу́бъ за зу́бъ, ру́ку за ру́ку, но́гу за но́гу, я́коже а́ще кто́ да́стъ поро́къ на бли́жняго сво­его́, си́це воз­да́ст­ся ему́.
Еврейский
כִּי־יַכְרִית יְהוָה אֱלֹהֶיךָ אֶת־הַגּוֹיִם, אֲשֶׁר יְהוָה אֱלֹהֶיךָ, נֹתֵן לְךָ אֶת־אַרְצָם; וִירִשְׁתָּם וְיָשַׁבְתָּ בְעָרֵיהֶם וּבְבָתֵּיהֶם׃
שָׁלוֹשׁ עָרִים תַּבְדִּיל לָךְ; בְּתוֹךְ אַרְצְךָ, אֲשֶׁר יְהוָה אֱלֹהֶיךָ, נֹתֵן לְךָ לְרִשְׁתָּהּ׃
תָּכִין לְךָ הַדֶּרֶךְ, וְשִׁלַּשְׁתָּ אֶת־גְּבוּל אַרְצְךָ, אֲשֶׁר יַנְחִילְךָ יְהוָה אֱלֹהֶיךָ; וְהָיָה לָנוּס שָׁמָּה כָּל־רֹצֵחַ׃
וְזֶה דְּבַר הָרֹצֵחַ, אֲשֶׁר־יָנוּס שָׁמָּה וָחָי; אֲשֶׁר יַכֶּה אֶת־רֵעֵהוּ בִּבְלִי־דַעַת, וְהוּא לֹא־שֹׂנֵא לוֹ מִתְּמֹל שִׁלְשֹׁם׃
וַאֲשֶׁר יָבֹא אֶת־רֵעֵהוּ בַיַּעַר לַחְטֹב עֵצִים, וְנִדְּחָה יָדוֹ בַגַּרְזֶן לִכְרֹת הָעֵץ, וְנָשַׁל הַבַּרְזֶל מִן־הָעֵץ, וּמָצָא אֶת־רֵעֵהוּ וָמֵת; הוּא, יָנוּס אֶל־אַחַת הֶעָרִים־הָאֵלֶּה וָחָי׃
פֶּן־יִרְדֹּף גֹּאֵל הַדָּם אַחֲרֵי הָרֹצֵחַ, כִּי־יֵחַם לְבָבוֹ, וְהִשִּׂיגוֹ כִּי־יִרְבֶּה הַדֶּרֶךְ וְהִכָּהוּ נָפֶשׁ; וְלוֹ אֵין מִשְׁפַּט־מָוֶת, כִּי לֹא שֹׂנֵא הוּא לוֹ מִתְּמוֹל שִׁלְשׁוֹם׃
עַל־כֵּן אָנֹכִי מְצַוְּךָ לֵאמֹר; שָׁלֹשׁ עָרִים תַּבְדִּיל לָךְ׃ ס
וְאִם־יַרְחִיב יְהוָה אֱלֹהֶיךָ אֶת־גְּבֻלְךָ, כַּאֲשֶׁר נִשְׁבַּע לַאֲבֹתֶיךָ; וְנָתַן לְךָ אֶת־כָּל־הָאָרֶץ, אֲשֶׁר דִּבֶּר לָתֵת לַאֲבֹתֶיךָ׃
כִּי־תִשְׁמֹר אֶת־כָּל־הַמִּצְוָה הַזֹּאת לַעֲשֹׂתָהּ, אֲשֶׁר אָנֹכִי מְצַוְּךָ הַיּוֹם, לְאַהֲבָה אֶת־יְהוָה אֱלֹהֶיךָ וְלָלֶכֶת בִּדְרָכָיו כָּל־הַיָּמִים; וְיָסַפְתָּ לְךָ עוֹד שָׁלֹשׁ עָרִים, עַל הַשָּׁלֹשׁ הָאֵלֶּה׃
וְלֹא יִשָּׁפֵךְ דָּם נָקִי, בְּקֶרֶב אַרְצְךָ, אֲשֶׁר יְהוָה אֱלֹהֶיךָ, נֹתֵן לְךָ נַחֲלָה; וְהָיָה עָלֶיךָ דָּמִים׃ ס
וְכִי־יִהְיֶה אִישׁ שֹׂנֵא לְרֵעֵהוּ, וְאָרַב לוֹ וְקָם עָלָיו, וְהִכָּהוּ נֶפֶשׁ וָמֵת; וְנָס אֶל־אַחַת הֶעָרִים הָאֵל׃
וְשָׁלְחוּ זִקְנֵי עִירוֹ, וְלָקְחוּ אֹתוֹ מִשָּׁם; וְנָתְנוּ אֹתוֹ, בְּיַד גֹּאֵל הַדָּם וָמֵת׃
לֹא־תָחוֹס עֵינְךָ עָלָיו; וּבִעַרְתָּ דַם־הַנָּקִי מִיִּשְׂרָאֵל וְטוֹב לָךְ׃ ס
לֹא תַסִּיג גְּבוּל רֵעֲךָ, אֲשֶׁר גָּבְלוּ רִאשֹׁנִים; בְּנַחֲלָתְךָ אֲשֶׁר תִּנְחַל, בָּאָרֶץ אֲשֶׁר יְהוָה אֱלֹהֶיךָ, נֹתֵן לְךָ לְרִשְׁתָּהּ׃ ס
לֹא־יָקוּם עֵד אֶחָד בְּאִישׁ, לְכָל־עָוֹן וּלְכָל־חַטָּאת, בְּכָל־חֵטְא אֲשֶׁר יֶחֱטָא; עַל־פִּי שְׁנֵי עֵדִים, אוֹ עַל־פִּי שְׁלֹשָׁה־עֵדִים יָקוּם דָּבָר׃
כִּי־יָקוּם עֵד־חָמָס בְּאִישׁ; לַעֲנוֹת בּוֹ סָרָה׃
וְעָמְדוּ שְׁנֵי־הָאֲנָשִׁים אֲשֶׁר־לָהֶם הָרִיב לִפְנֵי יְהוָה; לִפְנֵי הַכֹּהֲנִים וְהַשֹּׁפְטִים, אֲשֶׁר יִהְיוּ בַּיָּמִים הָהֵם׃
וְדָרְשׁוּ הַשֹּׁפְטִים הֵיטֵב; וְהִנֵּה עֵד־שֶׁקֶר הָעֵד, שֶׁקֶר עָנָה בְאָחִיו׃
וַעֲשִׂיתֶם לוֹ, כַּאֲשֶׁר זָמַם לַעֲשׂוֹת לְאָחִיו; וּבִעַרְתָּ הָרָע מִקִּרְבֶּךָ׃
וְהַנִּשְׁאָרִים יִשְׁמְעוּ וְיִרָאוּ; וְלֹא־יֹסִפוּ לַעֲשׂוֹת עוֹד, כַּדָּבָר הָרָע הַזֶּה בְּקִרְבֶּךָ׃
וְלֹא תָחוֹס עֵינֶךָ; נֶפֶשׁ בְּנֶפֶשׁ, עַיִן בְּעַיִן שֵׁן בְּשֵׁן, יָד בְּיָד רֶגֶל בְּרָגֶל׃ ס
Cum disperderit Dominus Deus tuus gentes, quarum ti bi traditurus est terram, et possederis eam habitaverisque in urbibus eius et in aedibus,
tres civitates separabis tibi in medio terrae, quam Dominus Deus tuus dabit tibi in possessionem
sternens diligenter viam; et in tres aequaliter partes totam terrae tuae provinciam divides, ut habeat e vicino, qui propter homicidium profugus est, quo possit evadere.
Haec erit lex homicidae fugientis, cuius vita servanda est: qui percusserit proximum suum nesciens et qui heri et nudiustertius nullum contra eum habuisse odium comprobatur,
sed abiisse cum eo simpliciter in silvam ad ligna caedenda, et in succisione lignorum securis fugerit manu, ferrumque lapsum de manubrio amicum eius percusserit et occiderit, hic ad unam supradictarum urbium confugiet et vivet;
ne forsitan ultor sanguinis cordis calore stimulatus persequatur et apprehendat eum, si longior via fuerit, et percutiat eum, et moriatur, qui non est reus mortis, quia nullum contra eum, qui occisus est, odium prius habuisse monstratur.
Idcirco praecipio tibi, ut tres civitates aequalis inter se spatii dividas.
Cum autem dilataverit Dominus Deus tuus terminos tuos, sicut iuravit patribus tuis, et dederit tibi cunctam terram, quam eis pollicitus est
— si tamen custodieris omne mandatum hoc et feceris, quae hodie praecipio tibi, ut diligas Dominum Deum tuum et ambules in viis eius omni tempore — addes tibi tres alias civitates et supradictarum trium urbium numerum duplicabis,
ut non effundatur sanguis innoxius in medio terrae, quam Dominus Deus tuus dabit tibi possidendam, nec sis sanguinis reus.
Si quis autem odio habens proximum suum insidiatus fuerit vitae eius surgensque percusserit illum, et mortuus fuerit, fugeritque ad unam de supradictis urbibus,
mittent seniores civitatis eius et arripient eum de loco effugii tradentque in manu ultoris sanguinis, et morietur:
non misereberis eius et auferes innoxium sanguinem de Israel, ut bene sit tibi.
Non transferes terminos proximi tui, quos fixerunt priores in possessione tua, quam acceperis in terra, quam Dominus Deus tuus dabit tibi possidendam.
Non stabit testis unus contra aliquem, quidquid illius peccatum vel facinus fuerit; sed in ore duorum aut trium testium stabit omne verbum.
Si steterit testis mendax contra hominem accusans eum praevaricationis,
stabunt ambo, quorum causa est, ante Dominum in conspectu sacerdotum et iudicum, qui fuerint in diebus illis.
Cumque diligentissime perscrutantes iudices invenerint falsum testem dixisse contra fratrem suum mendacium,
reddent ei, sicut fratri suo facere cogitavit, et auferes malum de medio tui,
ut audientes ceteri timorem habeant et nequaquam ultra talia audeant facere in medio tui.
Non misereberis eius, sed animam pro anima, oculum pro oculo, dentem pro dente, manum pro manu, pedem pro pede exiges.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible