Ви́дѣвъ телца́ бра́та твоего́ или́ о́вцу его́ заблужда́ющыя на пути́, да не пре́зриши я́: но возвраще́нiемъ возврати́ши я́ къ бра́ту твоему́, и да отда́си ему́.

А́ще же нѣ́сть бли́зъ тебе́ бра́тъ тво́й, ниже́ увѣ́си его́, собери́ я́ вну́трь до́му твоего́, и да бу́дутъ у тебе́, до́ндеже взы́щетъ и́хъ бра́тъ тво́й, и отда́си и́хъ ему́.

Та́кожь сотвори́ши осля́ти его́, и та́ко да сотвори́ши ри́зѣ его́, и та́ко да сотвори́ши всему́ погубле́ному бра́та твоего́: ели́ка а́ще поги́бнутъ от него́, и обря́щеши я́, да не возмо́жеши пренебрещи́ я́.

А́ще уви́диши осля́ бра́та твоего́ или́ телца́ его́ па́дшыя на пути́, да не пре́зриши я́: возставля́я да возста́виши я́ съ собо́ю.

Да не бу́детъ у́тварь му́жеска на женѣ́, ни да облачи́тся му́жъ въ ри́зу же́нску: я́ко ме́рзость е́сть Го́сподеви Бо́гу твоему́ вся́къ творя́й сiя́.

А́ще же улучи́ши гнѣздо́ пти́чiе предъ лице́мъ твои́мъ на пути́, или́ на дре́вѣ нѣ́коемъ, или́ на земли́, и въ не́мъ птенцы́ или́ я́ица, и ма́ти сѣди́тъ на птенцѣ́хъ или́ я́ицѣхъ, да не во́змеши ма́тере со птенцы́:

отпуще́нiемъ да отпу́стиши ма́терь, птенцы́ же во́змеши себѣ́, да бла́го тебѣ́ бу́детъ и долгоде́нственъ бу́деши.

А́ще же сози́ждеши до́мъ но́въ, и сотвори́ши огражде́нiе до́му твоему́, и да не сотвори́ши убі́йства въ дому́ твое́мъ, а́ще паде́тъ пады́й от него́.

Да не насѣ́еши виногра́да твоего́ разли́чна, да не освяти́тся пло́дъ, и сѣ́мя, е́же насѣ́еши съ плодо́мъ виногра́да твоего́.

Да не оре́ши юнце́мъ и осля́темъ вку́пѣ.

Ниже́ да облече́шися въ ри́зу разноли́чну от льна́ и волны́ вку́пѣ тка́ну.

Тре́сны да сотвори́ши себѣ́ на четы́рехъ края́хъ оде́жды своея́, въ ню́же облече́шися.

А́ще же кто́ по́йметъ жену́ и бу́детъ съ не́ю, и возненави́дитъ ю́,

и наложи́тъ на ню́ обвини́телная словеса́, и нанесе́тъ на ню́ и́мя зло́е, и возглаго́летъ: жену́ сiю́ поя́хъ, и прише́дъ къ не́й, не обрѣто́хъ ю́ дѣви́цею:

и взе́мъ оте́цъ дѣви́цы и ма́терь, да изнесу́тъ дѣви́ческая отрокови́цы предъ старѣ́йшины ко врато́мъ,

и рече́тъ оте́цъ отрокови́цы ко старѣ́йшинамъ: дще́рь мою́ сiю́ да́хъ му́жу сему́ въ жену́, и ны́нѣ возненави́дѣвъ ю́ се́й,

возлага́етъ е́й обвини́телная словеса́, глаго́ля: не обрѣто́хъ дще́ре твоея́ дѣ́вою: и се́, дѣви́ческая дще́ре моея́: и да разгну́тъ ри́зы предъ старѣ́йшины гра́да о́наго,

и да во́змутъ старѣ́йшины гра́да о́наго му́жа того́ и нака́жутъ его́,

и да обвиня́тъ его́ сто́мъ си́клей, и дадя́тъ отцу́ отрокови́цы, я́ко изнесе́ и́мя зло́ на дѣви́цу Изра́илтеску, и [па́ки] да бу́детъ ему́ жена́: не возмо́жетъ отпусти́ти ю́ во вся́ лѣ́та.

А́ще же бу́детъ вои́стинну сло́во сiе́, и не обря́щутся дѣви́ческая отрокови́цѣ,

и да изведу́тъ дѣви́цу предъ врата́ до́му отца́ ея́, и побiю́тъ ю́ ка́менiемъ му́жiе гра́дстiи, и да у́мретъ, я́ко сотвори́ безу́мiе въ сынѣ́хъ Изра́илевыхъ, оскверни́ до́мъ отца́ своего́: и изми́те зло́е от себе́ сами́хъ.

А́ще же обря́щется человѣ́къ лежа́й съ жено́ю мужа́тою, убі́йте обои́хъ, человѣ́ка лежа́щаго съ жено́ю и жену́: и изми́те зло́е от Изра́иля.

А́ще же бу́детъ дѣ́ва обруче́ная му́жу, и обрѣ́тъ ю́ человѣ́къ [другі́й] во гра́дѣ, бу́детъ съ не́ю,

изведи́те обои́хъ предъ врата́ гра́да и́хъ, и побі́йте [обои́хъ] ка́менiемъ, и да у́мрутъ: отрокови́цу, поне́же не вопи́ла во гра́дѣ, и му́жа, поне́же оби́дѣ жену́ бли́жняго своего́: и изми́те зло́е от себе́ сами́хъ.

А́ще же на по́ли обря́щетъ человѣ́къ дѣ́ву обруче́ную, и наси́ловавъ бу́детъ съ не́ю, убі́йте человѣ́ка еди́наго бы́вшаго съ не́ю:

а отрокови́цѣ ничто́же сотвори́те: нѣ́сть бо дѣ́вѣ грѣха́ сме́ртнаго: я́коже а́ще кто́ бы воста́лъ на бли́жняго своего́, и уби́лъ бы ду́шу его́, та́ко сiе́ дѣ́ло:

поне́же на селѣ́ обрѣ́те ю́, возопи́ отрокови́ца обруче́ная, и не бѣ́ помога́яй е́й.

А́ще же кто́ обря́щетъ отрокови́цу дѣ́ву, я́же нѣ́сть обруче́на, и наси́ловавъ бу́детъ съ не́ю, и обличи́тся:

да да́стъ человѣ́къ бы́вый съ не́ю отцу́ отрокови́цы пятьдеся́тъ дидра́хмъ сребра́, и тому́ да бу́детъ жена́, поне́же оби́дѣ ю́: не возмо́жетъ отпусти́ти ю́ во все́ вре́мя.

Да не по́йметъ человѣ́къ жены́ отца́ своего́, и да не откры́етъ покрове́нiя отца́ своего́.

Таджикский

«Вақте ки гови бародари худ ё гӯсфанди ӯро бубинӣ, ки роҳро гум кардааст, набояд аз онҳо рӯй гардонӣ; онҳоро ҳатман ба бародари худ баргардон.

Ва агар бародари ту дар наздикии ту набошад, ё ӯро нашносӣ, онҳоро ба хонаи худ биёр, ва бигзор онҳо назди ту бошанд, то даме ки бародарат онҳоро талаб кунад, ва он гоҳ ба ӯ баргардон.

Ва бо хари ӯ чунин амал намо, ва бо либоси ӯ чунин амал намо, ва бо ҳар чизи гумшудаи бародари худ, ки вай онро гум карда бошад, ва ту онро ёфта бошӣ, чунин амал намо; ту наметавонӣ аз он рӯй гардонӣ.

Агар хари бародари худ ё гови ӯро бубинӣ, ки дар роҳ афтодааст, аз онҳо рӯй нагардон, балки ҳатман онҳоро бо ӯ бархезон.

Либоси мард бар зан набояд бошад, ва мард набояд либоси занро дар бар кунад, зеро ҳар кӣ ин корҳоро мекунад, дар назари Парвардигор Худои ту зишт аст.

Агар тасодуфан дар роҳ, бар дарахте ё бар замин, лонаи паррандае аз пешат барояд, ки чӯҷаҳо ё тухмҳо дар он бошад, ва модар бар чӯҷаҳо ё бар тухмҳо нишаста бошад, – модарро бо бачаҳояш нагир:

Модарро албатта раҳо намо, ва бачаҳоро барои худ бигир, то ки барои ту некӯ бошад, ва умри дароз бинӣ.

Ҳангоме ки хонаи нав бино кунӣ, панҷарае бар боми худ бисоз, то ки хуне бар хонаи худ наоварӣ, вақте ки касе аз болои он биафтад.

Токзори худро бо ду навъ тухмӣ кишт накун, мабодо тамоми ҳосилот, ҳам тухмие ки коштаӣ, ва ҳам ҳосили токзор ҳаром гардад.

Барзагов ва харро якҷоя баста, шудгор накун.

Либоси иборат аз ду навъ матоъ, яъне аз пашм ва катон, дар бар накун.

Бар чор гӯшаи либоси ридои худ, ки онро дар бар мекунӣ, пӯпакҳо бибоф.

Агар касе зан гирад, ва бо вай бихобад, ва аз вай нафрат намояд,

Ва дар ҳаққи вай маломат бароварад, ва вайро бадном карда, гӯяд: ́Ин занро гирифтам, ва бо вай наздикӣ кардам, вале вайро бокира наёфтам́, –

Пас, бигзор падари он духтар ва модари вай аломати бакорати духтарро гирифта, пеши пирони шаҳр, назди дарвоза бароранд,

Ва падари духтар ба пирон бигӯяд: ́Духтари худро ба ин одам ба занӣ додаам, ва ӯ алҳол аз вай нафрат кардааст,

Ва инак, ӯ маломат бароварда, мегӯяд: духтари туро бокира наёфтам. Вале ин аст аломати бакорати духтари ман́. Пас, ҷойпӯшро пеши пирони шаҳр паҳн мекунанд.

Ва бигзор пирони он шаҳр он мардро гирифта, танбеҳ диҳанд.

Ва бар ӯ ба қадри сад сиқл нуқра ҷарима андохта, онро ба падари духтар бидиҳанд, зеро ки ӯ бокираи Исроилро бадном кардааст; ва бигзор вай зани ӯ бошад, ба тавре ки ӯ наметавонад тамоми умри худ ба вай талоқ диҳад.

Валекин агар ин даъво рост бошад, яъне аломати бакорати духтар ёфт нашавад,

Бигзор духтарро назди дари хонаи падари вай берун оваранд, ва мардуми шаҳри вай вайро сангсор кунанд, то ки бимирад, зеро ки вай дар хонаи падараш зино карда, дар Исроил рафтори зиште ба амал овардааст. Ва бадиро аз миёни худ барҳам хоҳӣ дод.

Агар марде ёфт шавад, ки бо зани шавҳардоре хобида бошад, бигзор ҳар дуяшон ба қатл расонида шаванд: ҳам марде ки бо он зан хобидааст, ва ҳам он зан. Ва бадиро аз Исроил барҳам хоҳӣ дод.

Агар духтари бокирае ба марде номзад шуда бошад, ва марди дигаре вайро дар шаҳр ёфта, бо вай бихобад,

Ҳар дуяшонро назди дарвозаи он шаҳр бароред, ва онҳоро сангсор кунед, то ки бимиранд: духтарро барои он ки дар шаҳр доду фарёд накардааст, ва мардро барои он ки ба номӯси зани ёри худ таҷовуз намудааст. Ва бадиро аз миёни худ барҳам хоҳӣ дод.

Ва агар марде дар саҳро духтари номзадшударо биёбад, ва он мард вайро бо зӯрӣ дошта, бо вай бихобад, бигзор он марде ки бо вай хобидааст, танҳо ба қатл расонида шавад,

Вале бо духтар ҳеҷ кор накун: ба гардани духтар гуноҳи сазовори қатл нест, зеро ки монанди он аст, ки шахсе бар ёри худ бархоста, ӯро кушта бошад;

Зеро ки вайро дар саҳро ёфтааст: мумкин аст, ки он духтари номзадшуда доду фарёд карда бошад, валекин касе набудааст, ки вайро раҳо кунад.

Агар марде духтари бокираро, ки номзад нашуда бошад, биёбад, ва бо зӯрӣ вайро дошта, бо вай бихобад, ва онҳо ба даст афтанд,

Бигзор он марде ки бо вай хобидааст, ба падари духтар панҷоҳ сиқл нуқра бидиҳад, ва бигзор вай зани ӯ бошад, чунки ӯ ба номӯси вай таҷовуз намудааст; ӯ наметавонад тамоми умри худ ба вай талоқ диҳад.

Бигзор ҳеҷ кас зани падари худро нагирад, ва шармгоҳи падари худро ошкор накунад».

Сербский

Языки

Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом.

Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.

Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.

Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.

Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.

Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.

Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани.

Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега.

Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски.

Не ори на волу и на магарцу заједно.

Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.

Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.

Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,

Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва;

Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата,

И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу,

И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским.

Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га,

И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.

Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке,

Тада нека изведу девојку на врата оца њеног, и нека је заспу камењем људи оног места да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца свог. Тако извади зло из себе.

Ако се ко ухвати где лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.

Кад девојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у месту и облежи је,

Изведите их обоје на врата оног места, и заспите их камењем да погину, девојку што није викала у месту, а човека што је осрамотио жену ближњег свог. Тако извади зло из себе.

Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човек који је облежа;

А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар;

Јер нађе је у пољу, и девојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.

Ако ко нађе девојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,

Тада човек онај који је легао с њом да да оцу девојчином педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.

Нико да се не жени женом оца свог, ни да открије скута оца свог.