Скрыть
20:6
20:8
20:10
20:11
20:13
20:14
20:15
20:16
20:17
20:18
Церковнославянский (рус)
И по́йде от­ту́ду Авраа́мъ на зе́млю полу́ден­ную и всели́ся между́ Ка́дисомъ и между́ Су́ромъ: и обита́ въ Гера́рѣхъ.
Рече́ же Авраа́мъ о Са́ррѣ женѣ́ сво­е́й, я́ко сестра́ ми е́сть: убоя́ся бо рещи́, я́ко жена́ ми е́сть, да не когда́ убiю́тъ его́ му́жiе гра́дстiи ея́ ра́ди. Посла́ же Авимеле́хъ ца́рь Гера́рскiй и взя́ Са́рру.
И прiи́де Бо́гъ ко Авимеле́ху но́щiю во снѣ́ и рече́ ему́: се́, ты́ умира́еши жены́ ра́ди сея́, ю́же поя́лъ еси́: сiя́ же е́сть сожи́тел­ст­ву­ю­щая му́жу.
Авимеле́хъ же не при­­косну́ся е́й и рече́: Го́споди, язы́къ невѣ́дущiй и пра́веденъ погуби́ши ли?
Не са́мъ ли ми́ рече́: сестра́ ми е́сть? И сiя́ ми рече́: бра́тъ ми́ е́сть? Чи́стымъ се́рдцемъ и въ пра́вдѣ ру́къ сотвори́хъ сiе́.
Рече́ же ему́ Бо́гъ во снѣ́: и А́зъ позна́хъ, я́ко чи́стымъ се́рдцемъ сотвори́лъ еси́ сiе́, и пощадѣ́хъ тя́, да не согрѣши́ши ко Мнѣ́: сего́ ра́ди не попусти́хъ ти́ косну́тися ея́:
ны́нѣ же от­да́ждь жену́ му́жу, я́ко проро́къ е́сть, и помо́лит­ся о тебѣ́, и жи́въ бу́деши: а́ще же не от­да́си, вѣ́ждь, я́ко у́мреши ты́ и вся́ твоя́.
И воста́ ра́но Авимеле́хъ, и при­­зва́ вся́ о́троки своя́, и глаго́ла словеса́ сiя́ вся́ во у́шы и́хъ: убоя́шася же вси́ человѣ́цы зѣло́.
И при­­зва́ Авимеле́хъ Авраа́ма и рече́ ему́: что́ сiе́ сотвори́лъ еси́ на́мъ? Еда́ что́ согрѣши́хомъ тебѣ́, я́ко наве́лъ еси́ на мя́ и на ца́р­ст­во мое́ грѣ́хъ вели́къ? Дѣ́ло, е́же никто́же сотвори́, сотвори́лъ еси́ мнѣ́.
И рече́ Авимеле́хъ Авраа́му: что́ умы́сливъ, сотвори́лъ еси́ сiе́?
Рече́ же Авраа́мъ: реко́хъ бо: не́гли нѣ́сть благо­че́стiя на мѣ́стѣ се́мъ: и убiю́тъ мя́ жены́ ра́ди мо­ея́:
и́бо и́стин­но сестра́ ми е́сть по отцу́, а не по ма́тери: бы́сть же ми́ въ жену́:
и бы́сть егда́ изведе́ мя Бо́гъ от­ до́му отца́ мо­его́, и рѣ́хъ е́й: пра́вду сiю́ сотвори́ши ми́: во вся́ко мѣ́сто, идѣ́же а́ще прiи́демъ, та́мо рцы́ о мнѣ́, я́ко бра́тъ ми́ е́сть.
Взя́ же Авимеле́хъ ты́сящу дидра́хмъ [сребра́], и о́вцы, и телцы́, и рабы́, и рабы́ни, и даде́ Авраа́му: и от­даде́ ему́ Са́рру жену́ его́.
И рече́ Авимеле́хъ Авраа́му: се́, земля́ моя́ предъ тобо́ю: идѣ́же а́ще тебѣ́ уго́дно е́сть, всели́ся.
Са́ррѣ же рече́: се́, да́хъ ты́сящу дидра́хмъ бра́ту тво­ему́: сiя́ бу́дутъ тебѣ́ въ че́сть лица́ тво­его́, и всѣ́мъ, я́же су́ть съ тобо́ю, и во все́мъ и́стин­ствуй.
Помоли́ся же Авраа́мъ Бо́гу, и исцѣли́ Бо́гъ Авимеле́ха и жену́ его́ и рабы́ни его́, и нача́ша ражда́ти:
я́ко заключа́я заключи́ Госпо́дь от­ внѣу́ду вся́ка ложесна́ въ дому́ Авимеле́ха, Са́рры ра́ди жены́ Авраа́мли.
Латинский (Nova Vulgata)
Profectus inde Abraham in terram Nageb, habitavit in ter Cades et Sur et peregrinatus est in Geraris.
Dixitque de Sara uxore sua: "Soror mea est". Misit ergo Abimelech rex Gerarae et tulit eam.
Venit autem Deus ad Abimelech per somnium nocte et ait illi: "En morieris propter mulierem, quam tulisti; habet enim virum".
Abimelech vero non tetigerat eam. Et ait: "Domine, num gentem etiam iustam interficies?
Nonne ipse dixit mihi:»Soror mea est", et ipsa quoque ait:»Frater meus est"? In simplicitate cordis mei et munditia manuum mearum feci hoc".
Dixitque ad eum Deus per somnium: "Et ego scio quod simplici corde feceris; et ideo custodivi te, ne peccares in me, et non dimisi, ut tangeres eam.
Nunc igitur redde viro suo uxorem, quia propheta est; et orabit pro te, et vives. Si autem nolueris reddere, scito quod morte morieris tu et omnia, quae tua sunt".
Statimque de nocte consurgens Abimelech vocavit omnes servos suos et locutus est universa verba haec in auribus eorum; timueruntque viri valde.
Vocavit autem Abimelech etiam Abraham et dixit ei: "Quid fecisti nobis? Quid peccavi in te, quia induxisti super me et super regnum meum peccatum grande? Quae non debuisti facere, fecisti mihi".
Rursusque ait: "Quid vidisti, ut hoc faceres?".
Respondit Abraham: «Cogitavi mecum: Certe non est timor Dei in loco isto, et interficient me propter uxorem meam.
Alias autem et vere soror mea est, filia patris mei et non filia matris meae, et duxi eam in uxorem.
Cum autem vagari me faceret Deus de domo patris mei, dixi ad eam: Hanc misericordiam facies mecum: in omni loco, ad quem ingrediemur, dices quod frater tuus sim».
Tulit igitur Abimelech oves et boves et servos et ancillas et dedit Abraham; reddiditque illi Saram uxorem suam
et ait: "Ecce terra mea coram te; ubicumque tibi placuerit, habita".
Sarae autem dixit: "Ecce mille argenteos dedi fratri tuo; ecce hoc erit tibi in velamen oculorum ad omnes, qui tecum sunt, et apud omnes iustificaberis".
Orante autem Abraham, sanavit Deus Abimelech et uxorem ancillasque eius et pepererunt;
concluserat enim Dominus omnem vulvam domus Abimelech propter Saram uxorem Abraham.
И҆ по́йде ѿтꙋ́дꙋ а҆враа́мъ на зе́млю полꙋ́деннꙋю и҆ всели́сѧ междꙋ̀ ка́дисомъ и҆ междꙋ̀ сꙋ́ромъ: и҆ ѡ҆бита̀ въ гера́рѣхъ.
Рече́ же а҆враа́мъ ѡ҆ са́ррѣ женѣ̀ свое́й, ꙗ҆́кѡ сестра́ ми є҆́сть: ᲂу҆боѧ́сѧ бо рещѝ, ꙗ҆́кѡ жена́ ми є҆́сть, да не когда̀ ᲂу҆бїю́тъ є҆го̀ мꙋ́жїе гра́дстїи є҆ѧ̀ ра́ди. Посла́ же а҆вїмеле́хъ ца́рь гера́рскїй и҆ взѧ̀ са́ррꙋ.
И҆ прїи́де бг҃ъ ко а҆вїмеле́хꙋ но́щїю во снѣ̀ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: сѐ, ты̀ ᲂу҆мира́еши жены̀ ра́ди сеѧ̀, ю҆́же поѧ́лъ є҆сѝ: сїѧ́ же є҆́сть сожи́тельствꙋющаѧ мꙋ́жꙋ.
А҆вїмеле́хъ же не прикоснꙋ́сѧ є҆́й и҆ речѐ: гдⷭ҇и, ꙗ҆зы́къ невѣ́дꙋщїй и҆ првⷣнъ погꙋби́ши ли;
не са́мъ ли мѝ речѐ: сестра́ ми є҆́сть; и҆ сїѧ́ ми речѐ: бра́тъ мѝ є҆́сть; чи́стымъ се́рдцемъ и҆ въ пра́вдѣ рꙋ́къ сотвори́хъ сїѐ.
Рече́ же є҆мꙋ̀ бг҃ъ во снѣ̀: и҆ а҆́зъ позна́хъ, ꙗ҆́кѡ чи́стымъ се́рдцемъ сотвори́лъ є҆сѝ сїѐ, и҆ пощадѣ́хъ тѧ̀, да не согрѣши́ши ко мнѣ̀: сегѡ̀ ра́ди не попꙋсти́хъ тѝ коснꙋ́тисѧ є҆ѧ̀:
нн҃ѣ же ѿда́ждь женꙋ̀ мꙋ́жꙋ, ꙗ҆́кѡ прⷪ҇ро́къ є҆́сть, и҆ помо́литсѧ ѡ҆ тебѣ̀, и҆ жи́въ бꙋ́деши: а҆́ще же не ѿда́си, вѣ́ждь, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мреши ты̀ и҆ всѧ̑ твоѧ̑.
И҆ воста̀ ра́нѡ а҆вїмеле́хъ, и҆ призва̀ всѧ̑ ѻ҆́троки своѧ̑, и҆ глаго́ла словеса̀ сїѧ̑ всѧ̑ во ᲂу҆́шы и҆́хъ: ᲂу҆боѧ́шасѧ же всѝ человѣ́цы ѕѣлѡ̀.
И҆ призва̀ а҆вїмеле́хъ а҆враа́ма и҆ речѐ є҆мꙋ̀: что̀ сїѐ сотвори́лъ є҆сѝ на́мъ; є҆да̀ что̀ согрѣши́хомъ тебѣ̀, ꙗ҆́кѡ наве́лъ є҆сѝ на мѧ̀ и҆ на ца́рство моѐ грѣ́хъ вели́къ; дѣ́ло, є҆́же никто́же сотворѝ, сотвори́лъ є҆сѝ мнѣ̀.
И҆ речѐ а҆вїмеле́хъ а҆враа́мꙋ: что̀ ᲂу҆мы́сливъ, сотвори́лъ є҆сѝ сїѐ;
Рече́ же а҆враа́мъ: реко́хъ бо: не́гли нѣ́сть бл҃гочⷭ҇тїѧ на мѣ́стѣ се́мъ: и҆ ᲂу҆бїю́тъ мѧ̀ жены̀ ра́ди моеѧ̀:
и҆́бо и҆́стиннѡ сестра́ ми є҆́сть по ѻ҆тцꙋ̀, а҆ не по ма́тери: бы́сть же мѝ въ женꙋ̀:
и҆ бы́сть є҆гда̀ и҆зведе́ мѧ бг҃ъ ѿ до́мꙋ ѻ҆тца̀ моегѡ̀, и҆ рѣ́хъ є҆́й: пра́вдꙋ сїю̀ сотвори́ши мѝ: во всѧ́ко мѣ́сто, и҆дѣ́же а҆́ще прїи́демъ, та́мѡ рцы̀ ѡ҆ мнѣ̀, ꙗ҆́кѡ бра́тъ мѝ є҆́сть.
Взѧ́ же а҆вїмеле́хъ ты́сѧщꙋ дїдра́хмъ (сребра̀), и҆ ѻ҆́вцы, и҆ тельцы̀, и҆ рабы̑, и҆ рабы̑ни, и҆ дадѐ а҆враа́мꙋ: и҆ ѿдадѐ є҆мꙋ̀ са́ррꙋ женꙋ̀ є҆гѡ̀.
И҆ речѐ а҆вїмеле́хъ а҆враа́мꙋ: сѐ, землѧ̀ моѧ̀ пред̾ тобо́ю: и҆дѣ́же а҆́ще тебѣ̀ ᲂу҆го́дно є҆́сть, всели́сѧ.
Са́ррѣ же речѐ: сѐ, да́хъ ты́сѧщꙋ дїдра́хмъ бра́тꙋ твоемꙋ̀: сїѧ̑ бꙋ́дꙋтъ тебѣ̀ въ че́сть лица̀ твоегѡ̀, и҆ всѣ̑мъ, ꙗ҆̀же сꙋ́ть съ тобо́ю, и҆ во все́мъ и҆́стинствꙋй.
Помоли́сѧ же а҆враа́мъ бг҃ꙋ, и҆ и҆сцѣлѝ бг҃ъ а҆вїмеле́ха и҆ женꙋ̀ є҆гѡ̀ и҆ рабы̑ни є҆гѡ̀, и҆ нача́ша ражда́ти:
ꙗ҆́кѡ заключа́ѧ заключѝ гдⷭ҇ь ѿ внѣꙋ́дꙋ всѧ̑ка ложесна̀ въ домꙋ̀ а҆вїмеле́ха, са́рры ра́ди жены̀ а҆враа́мли.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible