Азбука веры » Библија » Постање » гл.4

Постање, Поглавље 4

Толкования

Толкования главы

4:1

4:2

4:3

4:4

см.:Евр.11:4;

4:5

см.:Притч.15:8;Ис.1:13;

4:6

см.:Мф.20:15;

4:7

см.:Рим.6:16;

4:8

см.:Гал.5:17;Прем.10:3;Мф.23:35;1Ин.3:12;Иуд.1:11;

4:9

см.:Пс.9:13;Пс.115:6;

4:10

см.:Евр.12:24;Откр.6:10;

4:11

4:12

4:13

4:14

см.:Быт.9:6;

4:15

4:16

4:17

4:18

4:19

см.:Быт.2:24;

4:20

4:21

4:22

4:23

4:24

4:25

см.:Быт.5:3;

4:26

Сербский

Языки

Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.

И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.

А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;

А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,

А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.

Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?

Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.

Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?

А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.

И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.

Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.

А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.

Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.

И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.

А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.

И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.

И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.

Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.

И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.