Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
50:2
50:3
50:4
50:6
50:7
50:8
50:9
50:11
50:12
50:14
50:15
50:16
50:18
50:19
50:21
50:26
И припа́дъ Ио́сифъ на лице́ отца́ своего́, пла́кася [го́рько] о не́мъ и облобыза́ его́:
и повелѣ́ Ио́сифъ рабо́мъ свои́мъ погреба́телемъ погребсти́ отца́ своего́. И погребо́ша погреба́телiе Изра́иля.
И испо́лнишася ему́ четы́редесять дні́й: та́ко бо исчисля́ются дні́е погребе́нiя: и пла́кася его́ Еги́петъ се́дмьдесятъ дні́й.
Егда́ же преидо́ша дні́е пла́ча, глаго́ла Ио́сифъ ко вельмо́жамъ фарао́новымъ, глаго́ля: а́ще обрѣто́хъ благода́ть предъ ва́ми, рцы́те о мнѣ́ во у́шы фарао́ну, глаго́люще:
оте́цъ мо́й закля́ мя пре́жде сконча́нiя [своего́], глаго́ля: во гро́бѣ, его́же ископа́хъ себѣ́ въ земли́ Ханаа́ни, та́мо мя́ погреби́: ны́нѣ у́бо возше́дъ погребу́ отца́ моего́ и возвращу́ся. И реко́ша фарао́ну по словеси́ Ио́сифову.
И рече́ фарао́нъ ко Ио́сифу: взы́ди, погреби́ отца́ твоего́, я́коже закля́ тя.
И взы́де Ио́сифъ погребсти́ отца́ своего́. И совзыдо́ша съ ни́мъ вси́ раби́ фарао́ни и старѣ́йшины до́му его́, и вси́ старѣ́йшины земли́ Еги́петскiя,
и ве́сь до́мъ Ио́сифовъ и бра́тiя его́, и ве́сь до́мъ отца́ его́ и сро́дницы его́: о́вцы же и волы́ оста́виша въ земли́ Гесе́мъ.
И совзыдо́ша съ ни́мъ и колесни́цы и ко́нницы, и бы́сть по́лкъ вели́къ зѣло́.
И прiидо́ша на Гумно́ Ата́дово, е́же е́сть объ о́нъ по́лъ Иорда́на, и рыда́ша его́ рыда́нiемъ ве́лiимъ и крѣ́пкимъ зѣло́: и сотвори́ пла́чь отцу́ своему́ се́дмь дні́й.
И ви́дѣша жи́телiе земли́ Ханаа́нскiя пла́чь на Гумнѣ́ Ата́довѣ и рѣ́ша: пла́чь вели́къ се́й е́сть Еги́птяномъ. Сего́ ра́ди нарече́ся и́мя мѣ́сту тому́ пла́чь Еги́петскъ, е́же е́сть объ о́нъ по́лъ Иорда́на.
И сотвори́ша ему́ та́ко сы́нове его́, я́коже заповѣ́да и́мъ.
И взя́ша его́ сы́нове его́ въ зе́млю Ханаа́ню и погребо́ша его́ въ пеще́рѣ Сугу́бѣй, ю́же стяжа́ Авраа́мъ пеще́ру въ стяжа́нiе гро́ба от Ефро́на Хетте́анина, пря́мо Мамврі́и.
И возврати́ся Ио́сифъ во Еги́петъ, са́мъ и бра́тiя его́ и вси́ совозше́дшiи погребсти́ отца́ его́.
Ви́дѣвше же бра́тiя Ио́сифовы, я́ко у́мре оте́цъ и́хъ, рѣ́ша: да не когда́ воспомяне́тъ зло́бу на́шу Ио́сифъ и воздая́нiемъ возда́стъ на́мъ за вся́ зла́я, я́же показа́хомъ ему́.
И прише́дше ко Ио́сифу реко́ша: оте́цъ тво́й закля́ пре́жде кончи́ны своея́, глаго́ля:
та́ко рцы́те Ио́сифу: оста́ви и́мъ непра́вду и грѣ́хъ и́хъ, я́ко лука́вая тебѣ́ показа́ша: и ны́нѣ прiими́ непра́вду рабо́въ Бо́га отца́ твоего́. И пла́кася Ио́сифъ, глаго́лющымъ и́мъ къ нему́.
И прише́дше къ нему́ реко́ша: се́, мы́ тебѣ́ раби́.
И рече́ къ ни́мъ Ио́сифъ: не бо́йтеся, Бо́жiй бо е́смь а́зъ:
вы́ совѣща́сте на мя́ зла́я, Бо́гъ же совѣща́ о мнѣ́ во блага́я, дабы́ бы́ло я́коже дне́сь, и препита́лися бы лю́дiе мно́зи.
И рече́ и́мъ: не бо́йтеся, а́зъ препита́ю ва́съ и до́мы ва́шя. И утѣ́ши и́хъ, и глаго́ла и́мъ по се́рдцу и́хъ.
И всели́ся Ио́сифъ во Еги́птѣ са́мъ и бра́тiя его́ и ве́сь до́мъ отца́ его́: и поживе́ Ио́сифъ лѣ́тъ сто́ де́сять.
И ви́дѣ Ио́сифъ Ефре́мли дѣ́ти до тре́тiяго ро́да: и сы́нове Махи́ра сы́на Манассі́ина роди́шася при бе́дрѣхъ Ио́сифовыхъ.
И рече́ Ио́сифъ бра́тiи свое́й, глаго́ля: а́зъ умира́ю, посѣще́нiемъ же посѣти́тъ ва́съ Бо́гъ и изведе́тъ ва́съ от земли́ сея́ въ зе́млю, о не́йже кля́тся Бо́гъ отце́мъ на́шымъ Авраа́му, Исаа́ку и Иа́кову.
И закля́ Ио́сифъ сы́ны Изра́илевы, глаго́ля: въ посѣще́нiи, и́мже посѣти́тъ ва́съ Бо́гъ, совознеси́те и ко́сти моя́ отсю́ду съ ва́ми.
И сконча́ся Ио́сифъ сы́й лѣ́тъ ста́ десяти́: и погребо́ша его́, и положи́ша въ ра́цѣ во Еги́птѣ.
Коне́цъ кни́зѣ пе́рвѣй Моисе́овѣ: и́мать въ себѣ́ гла́въ 50.
Коне́цъ кни́зѣ пе́рвѣй Моисе́овѣ: и́мать въ себѣ́ гла́въ 50.
Ioseph ruit super faciem patris flens et deosculans eum.
Praecepitque servis suis medicis, ut aromatibus condirent patrem.
Quibus iussa explentibus, transierunt quadraginta dies; iste quippe mos erat cadaverum conditorum. Flevitque eum Aegyptus septuaginta diebus.
Et, expleto planctus tempore, locutus est Ioseph ad familiam pharaonis: «Si inveni gratiam in conspectu vestro, loquimini in auribus pharaonis,
eo quod pater meus adiuraverit me dicens:»En morior; in sepulcro meo, quod fodi mihi in terra Chanaan, sepelies me"; ascendam nunc et sepeliam patrem meum ac revertar».
Dixitque ei pharao: «Ascende et sepeli patrem tuum, sicut adiuratus es».
Quo ascendente, ierunt cum eo omnes servi pharaonis, senes domus eius cunctique maiores natu terrae Aegypti,
domus Ioseph cum fratribus suis, absque parvulis et gregibus atque armentis, quae dereliquerant in terra Gessen.
Habuit quoque in comitatu currus et equites; et facta est turba non modica.
Veneruntque ad Gorenatad (id est Aream rhamni), quae sita est trans Iordanem; ubi celebrantes exsequias planctu magno atque vehementi impleverunt septem dies.
Quod cum vidissent habitatores terrae Chanaan, dixerunt: «Planctus magnus est iste Aegyptiis»; et idcirco vocatum est nomen loci illius Abelmesraim (id est Planctus Aegypti).
Fecerunt ergo filii Iacob, sicut praeceperat eis;
et portantes eum in terram Chanaan sepelierunt eum in spelunca Machpela, quam emerat Abraham cum agro in possessionem sepulcri ab Ephron Hetthaeo contra faciem Mambre.
Reversusque est Ioseph in Aegyptum cum fratribus suis et omni comitatu, sepulto patre.
Quo mortuo, timentes fratres eius et mutuo colloquentes: «Ne forte memor sit iniuriae, quam passus est, et reddat nobis omne malum, quod fecimus»,
mandaverunt ei dicentes: «Pater tuus praecepit nobis, antequam moreretur,
ut haec tibi verbis illius diceremus:»Obsecro, ut obliviscaris sceleris fratrum tuorum et peccati atque malitiae, quam exercuerunt in te". Nos quoque oramus, ut servis Dei patris tui dimittas iniquitatem hanc». Quibus auditis, flevit Ioseph.
Veneruntque ad eum fratres sui et proni coram eo dixerunt: «Servi tui sumus».
Quibus ille respondit: «Nolite timere. Num Dei possumus resistere voluntati?
Vos cogitastis de me malum; sed Deus vertit illud in bonum, ut exaltaret me, sicut in praesentiarum cernitis, et salvos faceret multos populos.
Nolite timere: ego pascam vos et parvulos vestros». Consolatusque est eos et blande ac leniter est locutus.
Et habitavit in Aegypto cum omni domo patris sui; vixitque centum decem annis
et vidit Ephraim filios usque ad tertiam generationem; filii quoque Machir filii Manasse nati sunt in genibus Ioseph.
Quibus transactis, locutus est fratribus suis: «Post mortem meam Deus visitabit vos et ascendere vos faciet de terra ista ad terram, quam iuravit Abraham, Isaac et Iacob».
Cumque adiurasset eos atque dixisset: «Deus visitabit vos; asportate ossa mea vobiscum de loco isto»,
mortuus est, expletis centum decem vitae suae annis. Et conditus aromatibus repositus est in loculo in Aegypto.
Цр҃ко́внослав
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
И҆ припа́дъ і҆ѡ́сифъ на лицѐ ѻ҆тца̀ своегѡ̀, пла́касѧ (го́рькѡ) ѡ҆ не́мъ и҆ ѡ҆блобыза̀ є҆го̀:
и҆ повелѣ̀ і҆ѡ́сифъ рабѡ́мъ свои̑мъ погреба́телємъ погребстѝ ѻ҆тца̀ своего̀. И҆ погребо́ша погреба́телїе і҆и҃лѧ.
И҆ и҆спо́лнишасѧ є҆мꙋ̀ четы́редесѧть дні́й: та́кѡ бо и҆счислѧ́ютсѧ дні́е погребе́нїѧ: и҆ пла́касѧ є҆гѡ̀ є҆гѵ́петъ се́дмьдесѧтъ дні́й.
Є҆гда́ же преидо́ша дні́е пла́ча, глаго́ла і҆ѡ́сифъ ко вельмо́жамъ фараѡ́нѡвымъ, глаго́лѧ: а҆́ще ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ ва́ми, рцы́те ѡ҆ мнѣ̀ во ᲂу҆́шы фараѡ́нꙋ, глаго́люще:
ѻ҆те́цъ мо́й заклѧ́ мѧ пре́жде сконча́нїѧ (своегѡ̀), глаго́лѧ: во гро́бѣ, є҆го́же и҆скопа́хъ себѣ̀ въ землѝ ханаа́ни, та́мѡ мѧ̀ погребѝ: нн҃ѣ ᲂу҆̀бо возше́дъ погребꙋ̀ ѻ҆тца̀ моего̀ и҆ возвращꙋ́сѧ. И҆ реко́ша фараѡ́нꙋ по словесѝ і҆ѡ́сифовꙋ.
И҆ речѐ фараѡ́нъ ко і҆ѡ́сифꙋ: взы́ди, погребѝ ѻ҆тца̀ твоего̀, ꙗ҆́коже заклѧ́ тѧ.
И҆ взы́де і҆ѡ́сифъ погребстѝ ѻ҆тца̀ своего̀. И҆ совзыдо́ша съ ни́мъ всѝ рабѝ фараѡ̑ни и҆ старѣ̑йшины до́мꙋ є҆гѡ̀, и҆ всѝ старѣ̑йшины землѝ є҆гѵ́петскїѧ,
и҆ ве́сь до́мъ і҆ѡ́сифовъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀, и҆ ве́сь до́мъ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀ и҆ срѡ́дницы є҆гѡ̀: ѻ҆́вцы же и҆ волы̀ ѡ҆ста́виша въ землѝ гесе́мъ.
И҆ совзыдо́ша съ ни́мъ и҆ колєсни́цы и҆ кѡ́нницы, и҆ бы́сть по́лкъ вели́къ ѕѣлѡ̀.
И҆ прїидо́ша на гꙋмно̀ а҆та́дово, є҆́же є҆́сть ѡ҆б̾ ѡ҆́нъ по́лъ і҆ѻрда́на, и҆ рыда́ша є҆гѡ̀ рыда́нїемъ ве́лїимъ и҆ крѣ́пкимъ ѕѣлѡ̀: и҆ сотворѝ пла́чь ѻ҆тцꙋ̀ своемꙋ̀ се́дмь дні́й.
И҆ ви́дѣша жи́телїе землѝ ханаа́нскїѧ пла́чь на гꙋмнѣ̀ а҆та́довѣ и҆ рѣ́ша: пла́чь вели́къ се́й є҆́сть є҆гѵ́птѧнѡмъ. Сегѡ̀ ра́ди нарече́сѧ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ пла́чь є҆гѵ́петскъ, є҆́же є҆́сть ѡ҆б̾ ѡ҆́нъ по́лъ і҆ѻрда́на.
И҆ сотвори́ша є҆мꙋ̀ та́кѡ сы́нове є҆гѡ̀, ꙗ҆́коже заповѣ́да и҆̀мъ.
И҆ взѧ́ша є҆го̀ сы́нове є҆гѡ̀ въ зе́млю ханаа́ню и҆ погребо́ша є҆го̀ въ пеще́рѣ сꙋгꙋ́бѣй, ю҆́же стѧжа̀ а҆враа́мъ пеще́рꙋ въ стѧжа́нїе гро́ба ѿ є҆фрѡ́на хетте́анина, прѧ́мѡ мамврі́и.
И҆ возврати́сѧ і҆ѡ́сифъ во є҆гѵ́петъ, са́мъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ и҆ всѝ совозше́дшїи погребстѝ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀.
Ви́дѣвше же бра́тїѧ і҆ѡ́сифѡвы, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мре ѻ҆те́цъ и҆́хъ, рѣ́ша: да не когда̀ воспомѧне́тъ ѕло́бꙋ на́шꙋ і҆ѡ́сифъ и҆ воздаѧ́нїемъ возда́стъ на́мъ за всѧ̑ ѕла̑ѧ, ꙗ҆̀же показа́хомъ є҆мꙋ̀.
И҆ прише́дше ко і҆ѡ́сифꙋ реко́ша: ѻ҆те́цъ тво́й заклѧ̀ пре́жде кончи́ны своеѧ̀, глаго́лѧ:
та́кѡ рцы́те і҆ѡ́сифꙋ: ѡ҆ста́ви и҆̀мъ непра́вдꙋ и҆ грѣ́хъ и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ лꙋка̑ваѧ тебѣ̀ показа́ша: и҆ нн҃ѣ прїимѝ непра́вдꙋ рабѡ́въ бг҃а ѻ҆тца̀ твоегѡ̀. И҆ пла́касѧ і҆ѡ́сифъ, глаго́лющымъ и҆̀мъ къ немꙋ̀.
И҆ прише́дше къ немꙋ̀ реко́ша: сѐ, мы̀ тебѣ̀ рабѝ.
И҆ речѐ къ ни̑мъ і҆ѡ́сифъ: не бо́йтесѧ, бж҃їй бо є҆́смь а҆́зъ:
вы̀ совѣща́сте на мѧ̀ ѕла̑ѧ, бг҃ъ же совѣща̀ ѡ҆ мнѣ̀ во бл҃га̑ѧ, дабы̀ бы́ло ꙗ҆́коже дне́сь, и҆ препита́лисѧ бы лю́дїе мно́зи.
И҆ речѐ и҆̀мъ: не бо́йтесѧ, а҆́зъ препита́ю ва́съ и҆ до́мы ва́шѧ. И҆ ᲂу҆тѣ́ши и҆̀хъ, и҆ глаго́ла и҆̀мъ по се́рдцꙋ и҆́хъ.
И҆ всели́сѧ і҆ѡ́сифъ во є҆гѵ́птѣ са́мъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ и҆ ве́сь до́мъ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀: и҆ поживѐ і҆ѡ́сифъ лѣ́тъ сто̀ де́сѧть.
И҆ ви́дѣ і҆ѡ́сифъ є҆фрє́мли дѣ́ти до тре́тїѧгѡ ро́да: и҆ сы́нове махі́ра сы́на манассі́ина роди́шасѧ при бе́дрѣхъ і҆ѡ́сифовыхъ.
И҆ речѐ і҆ѡ́сифъ бра́тїи свое́й, глаго́лѧ: а҆́зъ ᲂу҆мира́ю, посѣще́нїемъ же посѣти́тъ ва́съ бг҃ъ и҆ и҆зведе́тъ ва́съ ѿ землѝ сеѧ̀ въ зе́млю, ѡ҆ не́йже клѧ́тсѧ бг҃ъ ѻ҆тцє́мъ на́шымъ а҆враа́мꙋ, і҆саа́кꙋ и҆ і҆а́кѡвꙋ.
И҆ заклѧ̀ і҆ѡ́сифъ сы́ны і҆и҃лєвы, глаго́лѧ: въ посѣще́нїи, и҆́мже посѣти́тъ ва́съ бг҃ъ, совознеси́те и҆ кѡ́сти моѧ̑ ѿсю́дꙋ съ ва́ми.
И҆ сконча́сѧ і҆ѡ́сифъ сы́й лѣ́тъ ста̀ десѧтѝ: и҆ погребо́ша є҆го̀, и҆ положи́ша въ ра́цѣ во є҆гѵ́птѣ.