Скрыть
1:3
1:6
1:8
Церковнослав. (рус. дореф.)
Сло́во Госпо́дне, е́же бы́сть ко осі́и сы́ну веирі́ину, во дне́хъ Озі́и и Иоаѳа́ма, и Аха́за и Иезекі́и царе́й Иу́диныхъ, и во дни́ иеровоа́ма сы́на Иоа́сова царя́ Изра́илева.
Нача́ло словесе́ Госпо́дня ко осі́и. И рече́ Госпо́дь ко осі́и: иди́, по­ими́ себѣ́ жену́ блуже́нiя, [и роди́] ча́да блуже́нiя: поне́же блудя́щи соблу́дитъ земля́ от­ Го́спода.
И и́де и поя́ го́мерь дще́рь Девилаи́млю: и зача́тъ и роди́ ему́ сы́на.
И рече́ Госпо́дь къ нему́: прозови́ и́мя ему́ Иезрае́ль: зане́ еще́ ма́ло, и от­мщу́ кро́вь Иезрае́леву на дому́ Иу́довѣ и упоко́ю ца́р­ст­во до́му Изра́илева:
и бу́детъ въ то́й де́нь, сокрушу́ лу́къ Изра́илевъ во удо́лѣ Иезрае́левѣ.
И зача́тъ еще́ и роди́ дще́рь. И рече́ ему́ [Госпо́дь]: прозови́ и́мя е́й непоми́лована: зане́ не при­­ложу́ ксему́ поми́ловати до́му Изра́илева, но противля́яся воз­сопроти́влюся и́мъ:
сы́ны же Иу́дины поми́лую и спасу́ я́ о гдѣ́ Бо́зѣ и́хъ: и не спасу́ и́хъ лу́комъ, ни мече́мъ, ни бра́нiю, ни ко́ньми, ниже́ ко́н­никами.
И от­до­и́ непоми́лован­ную: и зача́тъ па́ки и роди́ сы́на.
И рече́ [Госпо́дь]: прозови́ и́мя ему́ не лю́дiе мо­и́: зане́ вы́ не лю́дiе мо­и́, и а́зъ нѣ́смь Бо́гъ ва́шъ:
и бу́детъ число́ сыно́въ Изра́илевыхъ а́ки песо́къ морскі́й, и́же не измѣ́рит­ся, ни изочте́т­ся: и бу́детъ, на мѣ́стѣ, на не́мже рече́ся и́мъ: не лю́дiе мо­и́ вы́: сі́и та́мо прозову́т­ся сы́нове Бо́га жива́го.
И соберу́т­ся сы́нове Иу́дины и сы́нове Изра́илевы вку́пѣ, и поста́вятъ себѣ́ вла́сть еди́ну, и изы́дутъ от­ земли́, я́ко вели́къ де́нь Изра́илевъ.
Еврейский
דְּבַר־יְהוָה אֲשֶׁר הָיָה, אֶל־הוֹשֵׁעַ בֶּן־בְּאֵרִי, בִּימֵי עֻזִּיָּה יוֹתָם אָחָז יְחִזְקִיָּה מַלְכֵי יְהוּדָה; וּבִימֵי יָרָבְעָם בֶּן־יוֹאָשׁ מֶלֶךְ יִשְׂרָאֵל׃
תְּחִלַּת דִּבֶּר־יְהוָה בְּהוֹשֵׁעַ; פ וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־הוֹשֵׁעַ, לֵךְ קַח־לְךָ אֵשֶׁת זְנוּנִים וְיַלְדֵי זְנוּנִים, כִּי־זָנֹה תִזְנֶה הָאָרֶץ, מֵאַחֲרֵי יְהוָה׃
וַיֵּלֶךְ וַיִּקַּח, אֶת־גֹּמֶר בַּת־דִּבְלָיִם; וַתַּהַר וַתֵּלֶד־לוֹ בֵּן׃
וַיֹּאמֶר יְהוָה אֵלָיו, קְרָא שְׁמוֹ יִזְרְעֶאל; כִּי־עוֹד מְעַט, וּפָקַדְתִּי אֶת־דְּמֵי יִזְרְעֶאל עַל־בֵּית יֵהוּא, וְהִשְׁבַּתִּי, מַמְלְכוּת בֵּית יִשְׂרָאֵל׃
וְהָיָה בַּיּוֹם הַהוּא; וְשָׁבַרְתִּי אֶת־קֶשֶׁת יִשְׂרָאֵל, בְּעֵמֶק יִזְרְעֶאל׃
וַתַּהַר עוֹד וַתֵּלֶד בַּת, וַיֹּאמֶר לוֹ, קְרָא שְׁמָהּ לֹא רֻחָמָה; כִּי לֹא אוֹסִיף עוֹד, אֲרַחֵם אֶת־בֵּית יִשְׂרָאֵל, כִּי־נָשֹׂא אֶשָּׂא לָהֶם׃
וְאֶת־בֵּית יְהוּדָה אֲרַחֵם, וְהוֹשַׁעְתִּים בַּיהוָה אֱלֹהֵיהֶם; וְלֹא אוֹשִׁיעֵם, בְּקֶשֶׁת וּבְחֶרֶב וּבְמִלְחָמָה, בְּסוּסִים וּבְפָרָשִׁים׃
וַתִּגְמֹל אֶת־לֹא רֻחָמָה; וַתַּהַר וַתֵּלֶד בֵּן׃
וַיֹּאמֶר קְרָא שְׁמוֹ לֹא עַמִּי; כִּי אַתֶּם לֹא עַמִּי, וְאָנֹכִי לֹא־אֶהְיֶה לָכֶם׃ ס
2:1וְהָיָה מִסְפַּר בְּנֵי־יִשְׂרָאֵל כְּחוֹל הַיָּם, אֲשֶׁר לֹא־יִמַּד וְלֹא יִסָּפֵר; וְהָיָה בִּמְקוֹם אֲשֶׁר־יֵאָמֵר לָהֶם לֹא־עַמִּי אַתֶּם, יֵאָמֵר לָהֶם בְּנֵי אֵל־חָי׃
2:2וְנִקְבְּצוּ בְּנֵי־יְהוּדָה וּבְנֵי־יִשְׂרָאֵל יַחְדָּו, וְשָׂמוּ לָהֶם רֹאשׁ אֶחָד וְעָלוּ מִן־הָאָרֶץ; כִּי גָדוֹל יוֹם יִזְרְעֶאל׃
Латинский (Nova Vulgata)
Verbum Domini, quod factum est ad Osee filium Beeri in die bus Oziae, Ioatham, Achaz, Ezechiae regum Iudae, et in diebus Ieroboam filii Ioas regis Israel.
Principium verbi Domini per Osee. Dixit Dominus ad Osee: «Vade, sume tibi mulierem fornicationum et filios fornicationum, quia fornicans fornicatur terra a Domino».
Et abiit et accepit Gomer filiam Debelaim, quae concepit et peperit ei filium.
Et dixit Dominus ad eum: «Voca nomen eius 'Iezrahel', quoniam adhuc modicum et visitabo sanguinem Iezrahel super domum Iehu et cessare faciam regnum domus Israel;
et in illa die conteram arcum Israel in valle Iezrahel».
Et concepit adhuc et peperit filiam; et dixit ei: «Voca nomen eius "Absque misericordia", quia non addam ultra misereri domui Israel, ut ignoscam eis.
Et domui Iudae miserebor et salvabo eos in Domino Deo suo et non salvabo eos in arcu et gladio et in bello et in equis et in equitibus».
Et ablactavit eam, quae erat 'Absque misericordia', et concepit et peperit filium.
Et dixit: «Voca nomen eius 'Non populus meus', quia vos non populus meus, et ego 'Non sum' vobis.
КАЛОМИ Парвардигор, ки дар айёми Узиё, Ютом, Оҳоз ва Ҳизқиё, подшоҳони Яҳудо, ва дар айёми Ёробъом ибни Юош, подшоҳи Исроил, бар Ҳушаъ ибни Баэрӣ нозил шуд.
Ибтидои каломи Парвардигор ба Ҳушаъ. Ва Парвардигор ба Ҳушаъ гуфт: «Бирав, зани зинокор ва фарзандони зиноро барои худ бигир; зеро ки ин замин дар ҳаққи Парвардигор хиёнат намуда, бениҳоят саргарми зино шудааст».
Ва ӯ рафта, духтари Диблоим – Ҷумарро гирифт, ки вай ҳомила шуда, писаре барои ӯ зоид.
Ва Парвардигор ба ӯ гуфт: «Насли ӯро Изреъил бихон, зеро ки пас аз муддати каме Ман интиқоми хуни Изреъилро аз хонадони Еҳу хоҳам гирифт ва ба подшоҳии хонадони Исроил хотима хоҳам дод;
Ва дар он рӯз чунин воқеъ хоҳад шуд, ки Ман камони Исроилро дар водии Изреъил хоҳам шикаст».
Ва боз вай ҳомила шуда, духтаре зоид, ва Парвардигор гуфт: «Номи вайро Лӯ-Руҳома бихон, зеро ки Ман бар хонадони Исроил дигар марҳамат нахоҳам кард ва онҳоро нахоҳам омурзид;
Валекин бар хонадони Яҳудо марҳамат хоҳам кард, ва онҳоро бо қудрати Парвардигор Худои онҳо наҷот хоҳам дод, ва онҳоро ба воситаи камон ва шамшер ва корзор ва аспон ва саворон наҷот нахоҳам дод».
Ва ҳангоме ки вай Лӯ-Руҳомаро аз сина ҷудо кард, ҳомила шуда, писаре зоид.
Ва Ӯ гуфт: «Номи ӯро Лӯ-Аммӣ бихон, зеро ки шумо қавми Ман нестед, ва Ман барои шумо нахоҳам буд.
Вале шумораи банӣ Исроил мисли реги дарё хоҳад буд, ки онро на чен кардан мумкин аст ва на шумурдан; ва чунин воқеъ хоҳад шуд, ки ба ҷои он ки ба онҳо гуфта мешуд: «Шумо қавми Ман нестед», ба онҳо гуфта хоҳад шуд: «Писарони Худои Ҳай ҳастед».
Ва банӣ Яҳудо ва банӣ Исроил бо ҳам ҷамъ хоҳанд шуд, ва як сардорро барои худ таъин намуда, аз он замин хоҳанд баромад; зеро ки рӯзи Изреъил бузург аст.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible