Скрыть
Церковнославянский (рус)
Го́ре сходя́щымъ во Еги́петъ по́мощи ра́ди, упова́ющымъ на ко́ни и на колесни́цы: су́ть бо мно́га, и ко́н­ническое мно́же­с­т­во мно́го зѣло́: и не бѣ́ша упова́юще на свята́го Изра́илева, и Бо́га не взыска́ша.
То́йже прему́дрѣ наведе́ на ни́хъ зла́я, и сло́во его́ не от­ри́нет­ся, и воста́нетъ на до́мы человѣ́ковъ злы́хъ и на наде́жду и́хъ тще́тную,
Еги́птянина человѣ́ка, а не Бо́га, ко́нски пло́ти, и не бу́детъ по́мощи: Госпо́дь же наведе́тъ ру́ку свою́ на ня́, и утрудя́т­ся помага́ющiи, и вси́ вку́пѣ поги́бнутъ.
Зане́же та́ко рече́ мнѣ́ Госпо́дь: я́коже воз­реве́тъ ле́въ, или́ льви́чищь о лови́твѣ, ю́же и́метъ, и возопiе́тъ надъ не́ю, до́ндеже напо́лнят­ся го́ры гла́са его́, и побѣди́шася и мно́же­ст­ва я́рости убоя́шася: та́ко Госпо́дь Савао́ѳъ сни́детъ на го́ру Сiо́ню и на го́ры его́ во­ева́ти.
Я́коже пти́цы паря́щыя, си́це защи́титъ Госпо́дь Савао́ѳъ о Иерусали́мѣ, защи́титъ и изба́витъ, и снабди́тъ и спасе́тъ.
Обрати́теся, совѣщава́ющiи глубо́къ совѣ́тъ и беззако́ненъ, сы́нове Изра́илевы:
я́ко въ то́й де́нь от­ве́ргутъ человѣ́цы рукотворе́н­ная своя́ сре́бряная и рукотворе́н­ная злата́я, я́же сотвори́ша ру́ки и́хъ.
И паде́тъ Ассу́ръ не мече́мъ человѣ́ческимъ, ни ме́чь му́жескiй поя́стъ его́, и побѣ́гнетъ не от­ лица́ меча́: ю́ноты же бу́дутъ въ побѣжде́нiе.
Ка́менiемъ бо объи́мут­ся я́ко остро́гомъ и побѣжде́ни бу́дутъ, а бѣжа́й плѣне́нъ бу́детъ. Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: [блаже́нъ,] и́же имѣ́етъ пле́мя въ Сiо́нѣ и ю́жики во Иерусали́мѣ.
Немецкий (GNB)
Weh denen, die nach Ägypten gehen, um Hilfe zu holen! Sie verlassen sich auf die vielen Pferde und die zahlreichen Streitwagen. Aber mit dem heiligen Gott Israels rechnen sie nicht. Sie befragen den HERRN nicht, ob er einverstanden ist.
Sie meinen, klug zu handeln; aber auch er weiß, was er tut. Er lässt das Unglück hereinbrechen und nimmt seine Drohung nicht zurück. Er wendet sich gegen die ganze Bande von Unheilstiftern und gegen alle, die ihr helfen sollten.
Die Ägypter sind Menschen und nicht Gott. Und ihre Pferde – Geschöpfe sind sie, nicht aber Leben schaffender Geist. Wenn der HERR seine Hand ausstreckt, dann stürzt der Beschützer und der Beschützte mit ihm; alle beide gehen zugrunde.
Der HERR hat zu mir gesagt: »Ein Löwe, ob alt oder jung, verteidigt knurrend seine Beute gegen einen ganzen Trupp von Hirten, die man zusammengeholt hat, um ihn zu verjagen. Er lässt sich von ihrem Geschrei nicht erschrecken und von ihrem Lärm nicht einschüchtern. Genauso komme ich auf den Zionsberg herab und verteidige ihn gegen alle Angreifer, ich, der Herrscher der Welt.
Wie ein Vogel über seinem Nest schwebt, um über seine Jungen zu wachen, so werde ich, der Herrscher der Welt, Jerusalem beschützen. Ich werde es schützen und befreien, verschonen und retten.«
Kommt zurück zum HERRN, ihr Leute von Israel! Ihr habt euch so weit von ihm entfernt.
Ihr habt euch silberne und goldene Götzenbilder gemacht, das ist eine schwere Sünde. Aber der Tag kommt, an dem ihr euch mit Abscheu von euren Machwerken abwenden werdet.
»Assyrien wird fallen«, sagt der HERR, »das Schwert wird es vernichten; aber nicht das Schwert eines Menschen. Vor diesem Schwert werden die Assyrer fliehen und ihre jungen Krieger werden zur Fronarbeit gezwungen.
Ihre starken Helden lähmt der Schreck, ihre Heerführer lassen die Fahne im Stich.«

Das sagt der HERR, der Heim und Herd in Jerusalem hat, dessen Feuer auf dem Zionsberg brennt.

Арабский (Arabic Van Dyke)
وَيْلٌ لِلَّذِينَ يَنْزِلُونَ إِلَى مِصْرَ لِلْمَعُونَةِ، وَيَسْتَنِدُونَ عَلَى الْخَيْلِ وَيَتَوَكَّلُونَ عَلَى الْمَرْكَبَاتِ لأَنَّهَا كَثِيرَةٌ، وَعَلَى الْفُرْسَانِ لأَنَّهُمْ أَقْوِيَاءُ جِدًّا، وَلاَ يَنْظُرُونَ إِلَى قُدُّوسِ إِسْرَائِيلَ وَلاَ يَطْلُبُونَ الرَّبَّ.
وَهُوَ أَيْضًا حَكِيمٌ وَيَأْتِي بِالشَّرِّ وَلاَ يَرْجعُ بِكَلاَمِهِ، وَيَقُومُ عَلَى بَيْتِ فَاعِلِي الشَّرِّ وَعَلَى مَعُونَةِ فَاعِلِي الإِثْمِ.
وَأَمَّا الْمِصْرِيُّونَ فَهُمْ أُنَاسٌ لاَ آلِهَةٌ، وَخَيْلُهُمْ جَسَدٌ لاَ رُوحٌ. وَالرَّبُّ يَمُدُّ يَدَهُ فَيَعْثُرُ الْمُعِينُ، وَيَسْقُطُ الْمُعَانُ وَيَفْنَيَانِ كِلاَهُمَا مَعًا.
لأَنَّهُ هكَذَا قَالَ لِيَ الرَّبُّ: «كَمَا يَهِرُّ فَوْقَ فَرِيسَتِهِ الأَسَدُ وَالشِّبْلُ الَّذِي يُدْعَى عَلَيْهِ جَمَاعَةٌ مِنَ الرُّعَاةِ وَهُوَ لاَ يَرْتَاعُ مِنْ صَوْتِهِمْ وَلاَ يَتَذَلَّلُ لِجُمْهُورِهِمْ، هكَذَا يَنْزِلُ رَبُّ الْجُنُودِ لِلْمُحَارَبَةِ عَنْ جَبَلِ صِهْيَوْنَ وَعَنْ أَكَمَتِهَا.
كَطُيُورٍ مُرِفَّةٍ هكَذَا يُحَامِي رَبُّ الْجُنُودِ عَنْ أُورُشَلِيمَ. يُحَامِي فَيُنْقِذُ. يَعْفُو فَيُنَجِّي».
اِرْجِعُوا إِلَى الَّذِي ارْتَدَّ بَنُو إِسْرَائِيلَ عَنْهُ مُتَعَمِّقِينَ.
لأَنْ فِي ذلِكَ الْيَوْمِ يَرْفُضُونَ كُلُّ وَاحِدٍ أَوْثَانَ فِضَّتِهِ وَأَوْثَانَ ذَهَبِهِ الَّتِي صَنَعَتْهَا لَكُمْ أَيْدِيكُمْ خَطِيئَةً.
وَيَسْقُطُ أَشُّورُ بِسَيْفِ غَيْرِ رَجُل، وَسَيْفُ غَيْرِ إِنْسَانٍ يَأْكُلُهُ، فَيَهْرُبُ مِنْ أَمَامِ السَّيْفِ، وَيَكُونُ مُخْتَارُوهُ تَحْتَ الْجِزْيَةِ.
وَصَخْرُهُ مِنَ الْخَوْفِ يَزُولُ، وَمِنَ الرَّايَةِ يَرْتَعِبُ رُؤَسَاؤُهُ، يَقُولُ الرَّبُّ الَّذِي لَهُ نَارٌ فِي صِهْيَوْنَ، وَلَهُ تَنُّورٌ فِي أُورُشَلِيمَ.
ЭЙ вой бар онҳое ки барои мадад ба Миср фурӯд меоянд, ва бар аспон такя менамоянд, ва бар аробаҳо ба сабаби бисёрии онҳо, ва бар саворон ба сабаби пурзӯрии онҳо таваккал мекунанд, валекин ба Поки Исроил рӯ намеоваранд, ва аз Парвардигор дархост намекунанд!
Вале Ӯ низ хирадманд аст, ва ҳалокат хоҳад овард, ва суханони Худро ботил нахоҳад кард, ва бар зидди хонадони бадкешон ва мадади бадкирдорон қиём хоҳад намуд.
Ва мисриён одамизоданд ва на Худо, ва аспони онҳо ҷисманд ва на рӯҳ; ва чун Парвардигор дасти Худро дароз кунад, мададгор пешпо хоҳад хӯрд, ва мададталаб фурӯ хоҳад ғалтид, ва ҳамаашон якҷоя нобуд хоҳанд шуд.
Зеро ки Парвардигор ба ман чунин гуфтааст: «Чунон ки шер ва шербача бар сайди худ наъра мезанад, дар сурате ки анбӯҳи чӯпонон бар зидди вай ҷамъ мешаванд, вале вай аз садои онҳо наметарсад ва аз ҳаёҳуи онҳо сар хам намекунад, – ончунон Парвардигори лашкарҳо фурӯд меояд, то ки барои кӯҳи Сион ва теппаи он ҳарбу зарб кунад».
Чунон ки мурғон бар чӯҷаҳои худ дар парвоз мебошанд, ончунон Парвардигори лашкарҳо Ерусалимро ҳимоят хоҳад кард, муҳофизат намуда, халосӣ хоҳад дод, шафаққат намуда, раҳо хоҳад кард.
Эй банӣ Исроил! Сӯи Ӯ, ки маъсиятро бар зиддаш афзун кардаед, руҷӯъ намоед.
Зеро ки дар он рӯз ҳар кас бутҳои нуқраи худ ва бутҳои тиллои худро, ки дастҳои шумо барои гуноҳ сохтааст, тарк хоҳад кард.
«Ва Ашшур аз шамшере ки аз они инсон набошад, фурӯ хоҳад ғалтид, ва шамшере ки аз они одам набошад, вайро нобуд хоҳад кард, – вай аз шамшер хоҳад гурехт, ва ҷавонони вай хироҷгузор хоҳанд шуд.
Ва сахраи вай аз тарс рӯй ба гурез хоҳад овард, ва мирони вай аз ливо ҳаросон хоҳанд шуд», – мегӯяд Парвардигор, ки оташи Ӯ дар Сион, ва кӯраи Ӯ дар Ерусалим мебошад.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible