Скрыть
46:2
46:3
46:8
46:12
46:13
Церковнославянский (рус)
Паде́ ви́лъ, сокруши́ся даго́нъ, бы́ша вая́нiя и́хъ во звѣ́ри и ско́ты: но́сите я́ свя́зана я́ко бре́мя тружда́ющемуся и разслабѣ́в­шу,
и а́лчущу и не могу́щу вку́пѣ, и́же не воз­мо́гутъ спасти́ся от­ ра́ти, са́ми же плѣне́ни при­­ведо́шася.
Послу́шайте мене́, до́ме Иа́ковль и ве́сь оста́нокъ Изра́илевъ, носи́мiи от­ чре́ва и наказу́емiи от­ дѣ́тска да́же до ста́рости:
а́зъ е́смь, и до́ндеже состарѣ́етеся, а́зъ е́смь, а́зъ терплю́ ва́мъ, а́зъ сотвори́хъ и а́зъ понесу́, а́зъ подъиму́ и спасу́ вы.
Кому́ мя́ уподо́бисте? ви́дите, ухи́трите, заблужда́ющiи,
слага́ющiи зла́то изъ мѣ́ха, и сребро́ вѣ́сомъ поставля́ютъ въ мѣ́рилѣ, и нае́мше зла́таря сотвори́ша рукотворе́н­ная, и прекло́ншеся покланя́ют­ся и́мъ:
воз­дви́жутъ я́ на ра́мѣхъ и хо́дятъ: а́ще же положа́тъ я́ на мѣ́стѣ сво­е́мъ, ту́ лежа́тъ, ниже́ подви́жут­ся: и и́же а́ще возопiе́тъ къ ни́мъ, не услы́шатъ, от­ бѣ́дъ не спасу́тъ его́.
Помяни́те сiя́ и воз­стени́те, пока́йтеся, прельсти́в­шiися, обрати́теся се́рдцемъ
и помяни́те пе́рвая от­ вѣ́ка, я́ко а́зъ е́смь Бо́гъ, и нѣ́сть еще́ ра́звѣ мене́:
воз­вѣща́яй пе́рвѣе послѣ́дняя, пре́жде не́же бы́ти и́мъ, и а́бiе сбы́шася: и реко́хъ: ве́сь совѣ́тъ мо́й ста́нетъ, и вся́, ели́ка совѣща́хъ, сотворю́.
Призыва́яй от­ восто́къ пти́цу, и от­ земли́ издале́ча, о ни́хже совѣща́хъ: реко́хъ и при­­ведо́хъ, созда́хъ и сотвори́хъ, при­­ведо́хъ и́ и благопоспѣши́хъ пу́ть его́.
Послу́шайте мене́, погу́бльшiи се́рдце, су́щiи дале́че от­ пра́вды:
при­­бли́жихъ пра́вду мою́, и не удали́т­ся, и спасе́нiе, е́же от­ мене́, не уме́длю: да́хъ въ Сiо́нѣ спасе́нiе Изра́илю во прославле́нiе.
Французский (LSG)
Bel s'écroule, Nebo tombe; On met leurs idoles sur des animaux, sur des bêtes; Vous les portiez, et les voilà chargées, Devenues un fardeau pour l'animal fatigué!
Ils sont tombés, ils se sont écroulés ensemble, Ils ne peuvent sauver le fardeau, Et ils s'en vont eux-mêmes en captivité.
Écoutez-moi, maison de Jacob, Et vous tous, restes de la maison d'Israël, Vous que j'ai pris à ma charge dès votre origine, Que j'ai portés dès votre naissance!
Jusqu'à votre vieillesse je serai le même, Jusqu'à votre vieillesse je vous soutiendrai; Je l'ai fait, et je veux encore vous porter, Vous soutenir et vous sauver.
A qui me comparerez-vous, pour le faire mon égal? A qui me ferez-vous ressembler, pour que nous soyons semblables?
Ils versent l'or de leur bourse, Et pèsent l'argent à la balance; Ils paient un orfèvre, pour qu'il en fasse un dieu, Et ils adorent et se prosternent.
Ils le portent, ils le chargent sur l'épaule, Ils le mettent en place, et il y reste; Il ne bouge pas de sa place; Puis on crie vers lui, mais il ne répond pas, Il ne sauve pas de la détresse.
Souvenez-vous de ces choses, et soyez des hommes! Pécheurs, rentrez en vous-mêmes!
Souvenez-vous de ce qui s'est passé dès les temps anciens; Car je suis Dieu, et il n'y en a point d'autre, Je suis Dieu, et nul n'est semblable à moi.
J'annonce dès le commencement ce qui doit arriver, Et longtemps d'avance ce qui n'est pas encore accompli; Je dis: Mes arrêts subsisteront, Et j'exécuterai toute ma volonté.
C'est moi qui appelle de l'orient un oiseau de proie, D'une terre lointaine un homme pour accomplir mes desseins, Je l'ai dit, et je le réaliserai; Je l'ai conçu, et je l'exécuterai.
Écoutez-moi, gens endurcis de coeur, Ennemis de la droiture!
Je fais approcher ma justice: elle n'est pas loin; Et mon salut: il ne tardera pas. Je mettrai le salut en Sion, Et ma gloire sur Israël.
Украинский (Огієнко)
Бел упав на коліна, зігнувся Нево, стали ідоли їхні для звірини й худоби.
Те, що колись ви носили, накладене, мов той тягар на худобу помучену.
Зігнулися й разом упали вони на коліна;
не могли врятувати тягара, і самі до полону пішли…
Почуйте Мене, доме Яковів, та ввесь залишку дому Ізраїлевого, яких від живота Я підняв, носив від утроби,
і Я буду Той Самий до старости вашої, і до сивини вас носитиму, Я вчинив, і Я буду носити, й Я двигатиму й порятую!
До кого Мене ви вподобите та прирівняєте, до кого подібним Мене ви учините, щоб схожому бути?
Ті, що золото сиплють з киси, срібло ж важать вагою, винаймлюють золотаря, щоб із того їм бога зробив, і перед ним вони падають та поклоняються,
носять його на плечі, підіймають його, і ставлять його на місці його.
І стоїть, і з місця свого він не рухається;
коли ж хто до нього кричить, то він не відповість, і не врятує його від недолі.
Пам́ятайте про це та змужнійте, візьміть це на розум, провинники!
Пам́ятайте про давнє, відвічне, бо Я Бог, і немає більш Бога, й нікого, як Я,
що звіщаю кінець від початку, і наперед що не сталося ще, і що говорю: Мій замір відбудеться, і всяке жадання Своє Я вчиню,
що хижого птаха зо сходу прикликую, з краю далекого мужа Своєї поради!
Так, Я сказав те й спроваджу, що Я задумав був теє зроблю!
Почуйте Мене, твердосерді, далекі від справедливости!
Я Свою справедливість наблизив, вона недалеко, а спасіння Моє не припізниться, і дам на Сіоні спасіння, дам Ізраїлеві Свою велич!
БИЛ фурӯ ғалтидааст, Набӯ сари таслим овардааст, бутҳои онҳо бар ҳайвонот ва чорпо бор карда шудааст: он чизҳое ки шумо бардор-бардор мекардед, барои ҳайвоноти лакот бори гароне гардидааст.
Онҳо якҷоя фурӯ ғалтида, сари таслим овардаанд, он борро натавонистаанд раҳо кунанд, балки худашон низ ба асирӣ рафтаанд.
«Маро бишнавед, эй хонадони Яъқуб, ва эй тамоми бақияи хонадони Исроил, ки аз батн шуморо бар Худ бор кардаам, ва аз раҳим шуморо бардоштаам,
Ва то пирии шумо Ман ҳамон ҳастам, ва то мӯйсафедии шумо Ман шуморо хоҳам бардошт: Ман шуморо ба вуҷуд овардаам, ва Ман бар Худ бор хоҳам кард, ва Ман хоҳам бардошт ва хоҳам раҳонид.
Маро ба кӣ монанд мекунед ва баробар медонед, ва Маро ба кӣ мисол мезанед, то ки монандӣ дошта бошам?
Тиллоро аз ҳамён мерезанд, ва нуқраро бо тарозу бармекашанд; заргареро киро мекунанд, то ки худое аз он бисозад; пеши он саҷда мекунанд ва онро мепарастанд.
Онро бар китфи худ бардошта мебаранд, ва дар маконаш мегузоранд, ва он меистад ва аз ҷояш намеҷунбад; пеши он доду фарёд мекунанд, вале ҷавоб намедиҳад, онҳоро аз мусибаташон раҳо намекунад.
Инро ба ёд оваред ва худро даст гиред; инро, эй осиён, ба дили худ гузаронед!
Паёмҳои пешинаро аз замони қадим ба ёд оваред, зеро ки Ман Худо ҳастам, ва Худои дигаре нест, ва амсоли Ман нест.
Оқибатро аз ибтидо, ва он чиро, ки ҳанӯз рӯй надодааст, аз қадим баён менамоям; Ман мегӯям: ́Иродаи Ман иҷро хоҳад шуд, ва ҳар он чиро, ки хостаам, ба ҷо хоҳам овард́.
Уқоберо аз шарқ, иҷрокунандаи қарори Худро аз кишвари дурдаст хондаам; он чи гуфтаам, яқинан ба амал хоҳам, овард; он чи пешбинӣ намудаам, яқинан иҷро хоҳам кард.
Маро бишнавед, эй сахтдилон, ки аз адолат дур шудаед!
Ман адолати Худро наздик овардаам, ва он дур нест, ва наҷоти Ман таъхир нахоҳад кард; ва наҷотро дар Сион барои Исроил, ки шукӯҳи Ман аст, хоҳам бахшид».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible