Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
12:1
12:4
12:5
12:7
Глава 13
13:1
13:4
13:5
13:7
13:8
13:10
13:11
13:14
13:15
13:16
13:17
13:18
13:19
13:20
13:21
13:22
13:23
13:24
13:25
13:26
13:27
13:28
13:29
13:30
13:31
13:32
13:33
13:35
13:36
13:37
13:38
13:39
13:40
13:41
13:42
13:43
13:44
13:45
13:47
13:48
13:49
13:50
13:51
13:52
13:53
13:54
13:55
13:56
13:57
13:58
13:59
Глава 14
14:1
14:3
14:5
14:6
14:9
14:10
14:11
14:15
14:17
14:18
14:19
14:20
14:21
14:23
14:24
14:26
14:27
14:28
14:29
14:30
14:31
14:32
14:33
14:34
14:36
14:37
14:38
14:39
14:40
14:41
14:42
14:43
14:45
14:47
14:48
14:49
14:50
14:52
14:53
14:54
см.:Лев.16:16:33;
14:55
14:56
14:57
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ, глаго́ля: жена́, я́же а́ще зачне́тъ и роди́тъ му́жескъ по́лъ, нечиста́ бу́детъ се́дмь дні́й: по дне́мъ [есте́ственнаго] разлуче́нiя скве́рны ея́, нечиста́ бу́детъ:
и въ де́нь осмы́й да обрѣ́жетъ пло́ть коне́чную его́:
и сидѣ́ти бу́детъ три́десять и три́ дни́ въ кро́ви нечи́стѣй свое́й: вся́кой ве́щи святѣ́й да не прико́снется и въ святи́лище да не вни́детъ, до́ндеже сконча́ются дні́е очище́нiя ея́.
А́ще же же́нскъ по́лъ роди́тъ, и нечиста́ бу́детъ четырена́десять дні́й по [есте́ственнѣй] скве́рнѣ ея́, и шестьдеся́тъ и ше́сть дні́й сидѣ́ти бу́детъ въ кро́ви нечистоты́ своея́.
И егда́ испо́лнятся дні́е очище́нiя ея́ о сы́нѣ ея́ или́ дще́ри, да принесе́тъ а́гнца непоро́чна единолѣ́тна во всесожже́нiе, и птенца́ голуби́на или́ го́рлицу грѣха́ ра́ди, предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя къ жерцу́,
и да принесе́тъ е́ предъ Го́спода: и помо́лится о не́й жре́цъ и очи́ститъ ю́ от то́ка кро́ве ея́: се́й зако́нъ ражда́ющiя му́жескъ по́лъ или́ же́нскъ.
А́ще же не обря́щетъ рука́ ея́ дово́лнаго на а́гнца, и да во́зметъ двѣ́ го́рлицы или́ два́ птенца́ голуби́на, еди́наго на всесожже́нiе и друга́го грѣха́ ра́ди: и помо́лится о не́й жре́цъ, и очи́стится.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
человѣ́ку ему́же а́ще бу́детъ на ко́жи пло́ти его́ стру́пъ зна́менiя или́ бле́скъ, и бу́детъ на ко́жи пло́ти его́ я́зва прокаже́нiя, да приведе́тся ко Ааро́ну жерцу́ или́ ко еди́ному от сыно́въ его́ жерцо́въ:
и у́зритъ жре́цъ я́зву на ко́жи пло́ти его́, и вла́съ въ я́звѣ измѣни́тся въ бѣ́ло, и взо́ръ я́звы ума́ленъ от ко́жи пло́ти его́, я́зва прока́зы е́сть: и у́зритъ жре́цъ, и оскверни́тъ его́.
А́ще же и бле́скъ бѣ́лъ бу́детъ на ко́жи пло́тнѣй его́, и не ме́ншiй бу́детъ взо́ръ его́ от ко́жи, и вла́съ его́ не измѣни́ся во вла́съ бѣ́лъ, и то́й е́сть те́менъ, и отлучи́тъ жре́цъ я́зву на се́дмь дні́й:
и у́зритъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й, и се́, я́зва пребыва́етъ предъ ни́мъ, и не измѣни́ся я́зва на ко́жи, и отлучи́тъ его́ жре́цъ на другі́я се́дмь дні́й:
и у́зритъ его́ жре́цъ въ седмы́й де́нь втори́цею, и се́, я́зва потемнѣ́, и не измѣни́ся я́зва на ко́жи, и очи́ститъ его́ жре́цъ: зна́менiе бо е́сть: и измы́въ ри́зы своя́, чи́стъ бу́детъ.
А́ще же измѣня́ющееся измѣни́тся зна́менiе на ко́жи, повнегда́ ви́дѣти его́ жерцу́ е́же очи́стити его́, и яви́тся второ́е жерцу́: и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, измѣни́ся зна́менiе въ ко́жи,
и да оскверни́тъ его́ жре́цъ: прока́за бо е́сть.
И я́зва прокаже́нiя а́ще бу́детъ на человѣ́цѣ, и прiи́детъ къ жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, стру́пъ бѣ́лъ на ко́жи, и се́й измѣни́лъ вла́съ бѣ́лъ, и от здра́выя пло́ти живы́я въ стру́пѣ:
прока́за ве́тха е́сть на ко́жи пло́ти его́, и оскверни́тъ его́ жре́цъ и отлучи́тъ его́, я́ко нечи́стъ е́сть.
А́ще же процвѣта́я процвѣте́тъ прока́за на ко́жи, и покры́етъ прокаже́нiе всю́ ко́жу я́звою, от главы́ до ногу́ его́, по всему́ взо́ру жерцо́ву:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, покры́ло прокаже́нiе всю́ ко́жу пло́ти его́, да очи́ститъ жре́цъ я́зву: я́ко вся́ измѣни́ся въ бѣ́ло, чи́стъ е́сть.
И въ о́ньже де́нь а́ще яви́тся на не́мъ пло́ть жива́, оскверни́тся:
и у́зритъ жре́цъ пло́ть здра́ву, и оскверни́тъ его́ пло́ть здра́ва, я́ко нечиста́ е́сть, прокаже́нiе е́сть.
А́ще же соста́вится пло́ть здра́ва, и измѣни́тся въ бѣ́ло, и прiи́детъ къ жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, измѣни́ся я́зва въ бѣ́ло, и очи́ститъ жре́цъ я́зву, чи́стъ е́сть.
И тѣ́ло а́ще бу́детъ на ко́жи его́ боля́чка гно́йна, и исцѣлѣ́етъ,
и бу́детъ на мѣ́стѣ боля́чки стру́пъ бѣ́лъ, или́ бле́скъ бѣлѣ́ющься или́ рдя́щься, и яви́тся жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, взо́ръ нижа́е ко́жи, и вла́съ его́ измѣни́ся въ бѣ́ло, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, я́ко бле́скъ прокаже́нiя е́сть, на боля́чкѣ процвѣте́.
А́ще же уви́дитъ жре́цъ, и се́, нѣ́сть въ не́мъ вла́съ бѣ́лъ, и не нижа́е е́сть от ко́жи плотскі́я, и се́й е́сть те́менъ, и отлучи́тъ его́ жре́цъ на се́дмь дні́й.
А́ще ли разсы́панiемъ разсы́плется по ко́жи, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, бле́скъ прокаже́нiя е́сть, на боля́чкѣ процвѣте́.
А́ще ли на мѣ́стѣ свое́мъ пребыва́етъ бле́скъ и не разсыпа́ется, стру́пъ боля́чки е́сть, и очи́ститъ его́ жре́цъ.
И пло́ть а́ще бу́детъ на ко́жи его́ жже́нiе о́гнено, и бу́детъ на ко́жи его́ исцѣлѣ́вшее от жже́нiя блеща́щееся бѣ́ло или́ червле́но или́ пробѣлу́ющееся:
и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, премѣни́ся вла́съ бѣ́лъ въ блеща́щiйся, и взо́ръ ему́ нижа́е от ко́жи, прокаже́нiе е́сть, во жже́нiи процвѣте́, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, я́зва прокаже́нiя е́сть.
А́ще же уви́дитъ его́ жре́цъ, и се́, нѣ́сть на блеща́щемся вла́съ бѣ́лъ, и не нижа́е е́сть от ко́жи, са́мо же те́мно, и отлучи́тъ его́ жре́цъ на се́дмь дні́й:
и у́зритъ его́ жре́цъ въ де́нь седмы́й, и а́ще разсы́панiемъ разсы́плется по ко́жи, и оскверни́тъ его́ жре́цъ: я́зва прокаже́нiя е́сть, во гно́й процвѣте́.
А́ще же на мѣ́стѣ пребу́детъ блеща́нiе и не разсы́плется по ко́жи, сiе́ же те́мно е́сть, стру́пъ сожже́нiя е́сть, да очи́ститъ его́ жре́цъ: о́бразъ бо сожже́нiя е́сть.
Му́жу же или́ женѣ́, а́ще бу́детъ на ни́хъ я́зва прокаже́нiя на главѣ́ или́ на брадѣ́,
и у́зритъ жре́цъ я́зву, и се́, обли́чiе ея́ глубоча́е ко́жи, въ не́йже вла́съ желту́яся то́нокъ, и оскверни́тъ его́ жре́цъ: вре́дъ е́сть, прокаже́нiе главы́ или́ прокаже́нiе брады́ е́сть.
И а́ще уви́дитъ жре́цъ я́зву вре́да, и се́, не бу́детъ обли́чiе нижа́е ко́жи, и вла́съ желту́яся не бу́детъ въ не́мъ, да отлучи́тъ жре́цъ я́зву вре́да на се́дмь дні́й:
и у́зритъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й, и се́, не разсы́пася вре́дъ, и вла́съ желту́яся нѣ́сть въ не́мъ, и обли́чiе вре́да нѣ́сть нижа́е ко́жи:
и остриже́тъ ко́жу, вре́дъ же да не остриже́тся, и отлучи́тъ жре́цъ вре́дъ на се́дмь дні́й второ́е:
и у́зритъ жре́цъ вре́дъ въ де́нь седмы́й, и се́, не разсы́пася вре́дъ по ко́жи по остриже́нiи его́, и обли́чiе вре́да нѣ́сть нижа́е ко́жи, и очи́ститъ его́ жре́цъ, и измы́въ ри́зы, чи́стъ бу́детъ.
А́ще же разсы́панiемъ разсы́плется вре́дъ по ко́жи по очище́нiи его́:
и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, разсы́пася вре́дъ по ко́жи, да не присѣти́тъ жре́цъ о вла́сѣ желтѣ́ющемся, я́ко нечи́стъ е́сть.
А́ще же предъ ни́мъ бу́детъ на мѣ́стѣ вре́дъ, и вла́съ че́рнъ яви́тся въ не́мъ, исцѣлѣ́ вре́дъ, чи́стъ е́сть, и очи́ститъ его́ жре́цъ.
Му́жу же или́ женѣ́, а́ще бу́дутъ на ко́жи пло́ти его́ блеща́нiя блеща́щая бѣлѣ́ющаяся:
и уви́дитъ жре́цъ, и се́, на ко́жи пло́ти его́ блеща́нiя и блеща́щая бѣлѣ́ющаяся, лиша́й е́сть, процвѣте́ на ко́жи пло́ти его́, чи́стъ е́сть.
А́ще же кому́ облѣ́зе глава́, плѣши́въ е́сть, чи́стъ е́сть:
а́ще же спреди́ облѣ́зе глава́, взлы́съ е́сть, чи́стъ е́сть:
а́ще же бу́детъ на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́ бле́скъ бѣ́лъ или́ червлену́яся, прокаже́нiе процвѣта́ющее на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́:
и уви́дитъ его́ жре́цъ, и се́, обли́чiе бле́ска бѣ́ло или́ червле́но на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́, я́ко обли́чiе прокаже́нiя на ко́жи пло́ти его́:
человѣ́къ прокаже́нъ е́сть, оскверне́нiемъ оскверни́тъ его́ жре́цъ, на главѣ́ его́ бле́скъ его́.
И прокаже́нъ, на не́мже е́сть я́зва, ри́зы его́ да бу́дутъ раздра́ны, и глава́ его́ не покрове́на, и о́коло у́стъ свои́хъ да обвiе́тся, и нечи́стъ прозове́тся:
вся́ дни́, въ ня́же бу́детъ на не́мъ я́зва, нечи́стъ сы́й, нечи́стъ бу́детъ: отлуче́нъ да сѣди́тъ, внѣ́ полка́ да бу́детъ ему́ пребыва́нiе.
И ри́за а́ще бу́детъ на не́й я́зва прокаже́нiя, на ри́зѣ сукня́нѣ, или́ на изгре́бiйней,
или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ {куде́ль}, или́ на льнѣ́хъ, или́ на во́лнѣ, или́ на ко́жи, или́ на вся́кой ко́жи дѣ́ланѣй,
и яви́тся я́зва зеле́на или́ червлену́яся на ко́жи, или́ на ри́зѣ, или́ на пря́денѣхъ, или́ на кро́кахъ, или́ на вся́комъ дѣ́лѣ ко́жанѣмъ, я́зва прокаже́нiя е́сть, и пока́жетъ жерцу́:
и уви́дитъ жре́цъ я́зву, и отлучи́тъ жре́цъ я́зву на се́дмь дні́й.
И да уви́дитъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й: а́ще же разсы́пася я́зва по ри́зѣ, или́ по пря́денѣ, или́ по кро́кахъ, или́ по ко́жи, по всему́ ели́ка творя́тся ко́жы въ дѣ́ланiи, прокаже́нiе и́сто е́сть я́зва, нечи́стъ е́сть:
да сожже́тъ ри́зу, или́ пряде́нiя, или́ кро́ки, или́ на во́лнѣ, или́ на льнѣ́, или́ на вся́комъ сосу́дѣ ко́жанѣ, на не́мже а́ще бу́детъ я́зва: поне́же прокаже́нiе и́сто е́сть, на огни́ да сожже́тся.
А́ще ли у́зритъ жре́цъ, и не разсы́плется я́зва по ри́зѣ, или́ по пря́денѣ, или́ по кро́кахъ, или́ по вся́кому сосу́ду ко́жану:
и повели́тъ жре́цъ, и измы́етъ, на не́мже бу́детъ я́зва, и да отлучи́тъ жре́цъ я́зву на другі́я се́дмь дні́й:
и уви́дитъ жре́цъ по измы́тiи его́ я́зву, и а́ще не измѣни́ла я́зва лица́ своего́, и я́зва не разсы́пася, нечи́сто е́сть, на огни́ да сожже́тся: утверди́ся бо на ри́зѣ, или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ.
И а́ще уви́дитъ жре́цъ, и бу́детъ темна́ я́зва по испра́нiи ея́, да отто́ргнетъ е́ от ри́зы, или́ от пря́дена, или́ от кро́къ, или́ от ко́жи.
И а́ще яви́тся еще́ на ри́зѣ или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ, или́ на вся́комъ сосу́дѣ ко́жанѣ, прокаже́нiе процвѣта́ющее е́сть, на огни́ да сожже́тся, на не́мже е́сть я́зва.
И ри́за, или́ пря́дено, или́ кро́ки, или́ вся́къ сосу́дъ ко́жанъ, е́же испере́тся, и отсту́питъ от него́ я́зва, и измы́ется второ́е, и чи́сто бу́детъ.
Се́й зако́нъ я́звѣ прокаже́нiя ри́зы сукня́ны, или́ изгре́бiйны, или́ пря́дены, или́ куде́лныя, или́ вся́каго сосу́да ко́жана, во е́же очи́стити е́, или́ оскверни́ти е́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й зако́нъ прокаже́нному, въ о́ньже де́нь а́ще очи́стится, и приведе́тся къ жерцу́:
и да изы́детъ жре́цъ внѣ́ полка́, и у́зритъ жре́цъ, и се́, исцѣлѣ́ я́зва прокаже́нiя от прокаже́ннаго:
и повели́тъ жре́цъ, да во́змутся очище́нному два́ пти́чища жи́ва чи́ста и дре́во ке́дрово, и соска́на червлени́ца и иссо́пъ:
и повели́тъ жре́цъ, да зако́лютъ пти́чище еди́но въ сосу́дъ гли́нянъ, надъ водо́ю живо́ю,
и живо́е пти́чище да во́зметъ, и дре́во ке́дрово и соска́ну червлени́цу и иссо́пъ, и да омо́читъ и́хъ и пти́чище живо́е въ кро́ви закла́наго пти́чища надъ водо́ю живо́ю:
и да воскропи́тъ на очи́стившагося от прокаже́нiя седми́жды, и чи́стъ бу́детъ: и да отпу́ститъ пти́чище живо́е на по́ле:
и да испере́тъ очи́стивыйся ри́зы своя́ и да остриже́тъ вся́ власы́ своя́ и да измы́ется водо́ю, и чи́стъ бу́детъ: и по си́хъ да вни́детъ въ по́лкъ и да пребу́детъ внѣ́ до́му своего́ се́дмь дні́й.
И бу́детъ въ де́нь седмы́й, обрі́ются вси́ власы́ его́, глава́ его́ и брада́ и бро́ви, и вся́къ вла́съ его́ да обрі́ется: и да измы́етъ ри́зы своя́, и да омы́ется тѣ́ло его́ водо́ю, и чи́стъ бу́детъ.
И въ де́нь осмы́й да во́зметъ два́ а́гнца единолѣ́тна непоро́чна и о́вцу еди́ну единолѣ́тну непоро́чну, и три́ десяти́ны муки́ пшени́чны на же́ртву смѣ́шаныя съ еле́емъ и мѣ́ру еле́а еди́ну:
и да поста́витъ жре́цъ очища́яй человѣ́ка очища́емаго и сiя́ предъ Го́сподемъ, у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя:
и во́зметъ жре́цъ а́гнца еди́наго и приведе́тъ его́ преступле́нiя ра́ди, и ча́шу еле́а, и отлучи́тъ я́ жре́цъ во отлуче́нiе предъ Го́сподемъ:
и зако́лютъ а́гнца на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя и я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ свя́тѣ: е́сть бо е́же грѣха́ ра́ди, я́коже и преступле́нiя ра́ди е́сть жерцу́: свята́я святы́хъ су́ть:
и во́зметъ жре́цъ от кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди, и возложи́тъ жре́цъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я:
и взе́мъ жре́цъ от ча́ши еле́а, возлiе́тъ на ру́ку лѣ́вую свою́:
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й десны́й въ еле́й, и́же е́сть въ руцѣ́ его́ лѣ́вѣй, и да воскропи́тъ от еле́а пе́рстомъ седми́жды предъ Го́сподемъ:
оста́вшiйся же еле́й, и́же въ руцѣ́ его́, да возложи́тъ жре́цъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я, на мѣ́сто кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди:
оста́вшiйся же еле́й, и́же въ руцѣ́ жерца́, да возложи́тъ жре́цъ на главу́ очище́нному: и помо́лится о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ:
и сотвори́тъ жре́цъ е́же грѣха́ ра́ди, и помо́лится жре́цъ от очища́ющемся от грѣха́ своего́: и по се́мъ зако́летъ жре́цъ всесожже́нiе:
и вознесе́тъ жре́цъ всесожже́нiе и же́ртву на олта́рь предъ Го́сподемъ, и помо́лится о не́мъ жре́цъ, и очи́стится.
А́ще же убо́гъ е́сть, и рука́ его́ не дости́гнетъ, да во́зметъ а́гнца единолѣ́тнаго еди́наго, въ о́ньже преступи́лъ на отлуче́нiе, я́ко помоли́тися о не́мъ, и десяти́ну муки́ пшени́чны смѣ́шаны съ еле́емъ въ же́ртву, и ча́шу еле́а еди́ну,
и два́ го́рличища, или́ два́ птенца́ голуби́на, ели́ка обрѣ́те рука́ его́, и да бу́детъ еди́нъ грѣха́ ра́ди, и другі́й во всесожже́нiе:
и да принесе́тъ я́ въ де́нь осмы́й, во е́же очи́стити его́, къ жерцу́, предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода:
и взе́мъ жре́цъ а́гнца и́же преступле́нiя ра́ди, и ча́шу еле́а, возложи́тъ я́ возложе́нiе предъ Го́сподемъ,
и зако́летъ а́гнца и́же преступле́нiя ра́ди, и во́зметъ жре́цъ от кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди, и возложи́тъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я:
и от еле́а возлiе́тъ жре́цъ на ру́ку свою́ лѣ́вую,
и воскропи́тъ жре́цъ пе́рстомъ свои́мъ десны́мъ от еле́а, и́же въ руцѣ́ его́ лѣ́вѣй, седми́жды предъ Го́сподемъ:
и возложи́тъ жре́цъ от еле́а су́щаго въ руцѣ́ его́ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я, на мѣ́стѣ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди:
оста́вшееся же от еле́а, е́же е́сть въ руцѣ́ жерца́, да возложи́тъ на главу́ очи́стившемуся: и помо́лится о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ,
и сотвори́тъ еди́ну от го́рлицъ, или́ от птенце́въ голуби́ныхъ, я́коже обрѣ́те рука́ его́,
еди́ну грѣха́ ра́ди, и другу́ю во всесожже́нiе съ же́ртвою: и помо́лится жре́цъ о очища́емѣмъ предъ Го́сподемъ.
Се́й зако́нъ въ не́мже е́сть я́зва прокаже́нiя, и не обрѣта́ющему руко́ю во очище́нiе свое́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
егда́ вни́дете въ зе́млю Ханаа́нску, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ въ притяжа́нiе, и да́мъ я́зву прокаже́нiя въ домѣ́хъ земли́ притяжа́нныя ва́мъ:
и прiи́детъ, его́же до́мъ, и повѣ́сть жерцу́ глаго́ля: а́ки я́зва явля́ется въ дому́ мое́мъ.
И повели́тъ жре́цъ испраздни́ти сосу́ды до́му, пре́жде не́же вни́ти жерцу́ ви́дѣти я́зву, и да не бу́дутъ нечи́ста вся́ я́же въ дому́. По си́хъ же вни́детъ жре́цъ согля́дати до́мъ:
и у́зритъ жре́цъ я́зву, и се́, я́зва на стѣна́хъ до́му удо́лiя зеленѣ́ющаяся или́ червленѣ́ющаяся, и обли́чiе и́хъ худѣ́е стѣ́нъ:
изше́дъ жре́цъ изъ до́му къ две́ремъ до́му, и отлучи́тъ жре́цъ до́мъ на се́дмь дні́й.
И возврати́тся жре́цъ въ седмы́й де́нь, и у́зритъ до́мъ, и се́, разсы́пася я́зва по стѣна́мъ до́му:
и повели́тъ жре́цъ, да изъи́мутъ ка́менiе, на ни́хже е́сть я́зва, и да изнесу́тъ е́ во́нъ изъ гра́да на мѣ́сто нечи́сто:
и да постру́жутъ извнутри́ до́мъ о́крестъ, и изсы́плютъ пе́рсть состро́ганую внѣ́ гра́да на мѣ́сто нечи́сто:
и да во́змутъ ка́менiе и́но остро́гано, и вло́жатъ я́ вмѣ́сто ка́менiя: и пе́рсть и́ну да во́змутъ, и пома́жутъ до́мъ.
А́ще же па́ки на́йдетъ я́зва, и яви́тся въ дому́ по изнесе́нiи ка́менiя и по острога́нiи до́му и по пома́занiи,
и вни́детъ жре́цъ, и у́зритъ: а́ще разсы́пася я́зва въ дому́, прокаже́нiе пребыва́ющее е́сть въ дому́, нечи́стъ е́сть:
и разоря́тъ до́мъ, и древа́ его́ и ка́менiе его́ и всю́ пе́рсть до́му изнесу́тъ внѣ́ гра́да, на мѣ́сто нечи́сто.
И входя́й въ до́мъ вся́ дни́, въ ня́же е́сть отлуче́нъ, нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и спя́й въ дому́ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера: и яды́й въ дому́ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
А́ще же прише́дый вни́детъ жре́цъ, и уви́дитъ: и се́, разсы́панiемъ не разсы́пася я́зва въ дому́ но пома́занiи до́му, да очи́ститъ жре́цъ до́мъ, я́ко исцѣлѣ́ я́зва:
и во́зметъ очи́стити до́мъ, два́ пти́чища жи́ва чи́ста и дре́во ке́дрово, и соска́ну червлени́цу и иссо́пъ:
и да зако́летъ пти́чище еди́но въ сосу́дъ гли́нянъ надъ водо́ю живо́ю:
и во́зметъ дре́во ке́дрово и соска́нiе червле́ное, и иссо́пъ и пти́чище живо́е, и да омо́читъ е́ въ кро́вь пти́чища закла́наго надъ водо́ю живо́ю, и да окропи́тъ и́ми въ дому́ седми́жды:
и очи́ститъ до́мъ кро́вiю пти́чищною и водо́ю живо́ю, и пти́чищемъ живы́мъ и дре́вомъ ке́дровымъ, и иссо́помъ и соска́ною червлени́цею:
и да отпу́ститъ пти́чище живо́е внѣ́ гра́да на по́ле и помо́лится о до́мѣ, и чи́стъ бу́детъ.
Се́й зако́нъ о вся́кой я́звѣ прокаже́нiя и вре́да,
и прокаже́нiя ри́зы и до́му,
и стру́па, и зна́менiя, и блеща́щагося,
и повѣ́дати въ о́ньже де́нь нечи́сто, и въ о́ньже де́нь очи́стится: се́й зако́нъ прокаже́нiя.
Арабский (Arabic Van Dyke)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
وَكَلَّمَ الرَّبُّ مُوسَى قَائِلاً:
«كَلِّمْ بَنِي إِسْرَائِيلَ قَائِلاً: إِذَا حَبِلَتِ امْرَأَةٌ وَوَلَدَتْ ذَكَرًا، تَكُونُ نَجِسَةً سَبْعَةَ أَيَّامٍ. كَمَا فِي أَيَّامِ طَمْثِ عِلَّتِهَا تَكُونُ نَجِسَةً.
وَفِي الْيَوْمِ الثَّامِنِ يُخْتَنُ لَحْمُ غُرْلَتِهِ.
ثُمَّ تُقِيمُ ثَلاَثَةً وَثَلاَثِينَ يَوْمًا فِي دَمِ تَطْهِيرِهَا. كُلَّ شَيْءٍ مُقَدَّسٍ لاَ تَمَسَّ، وَإِلَى الْمَقْدِسِ لاَ تَجِئْ حَتَّى تَكْمُلَ أَيَّامُ تَطْهِيرِهَا.
وَإِنْ وَلَدَتْ أُنْثَى، تَكُونُ نَجِسَةً أُسْبُوعَيْنِ كَمَا فِي طَمْثِهَا. ثُمَّ تُقِيمُ سِتَّةً وَسِتِّينَ يَوْمًا فِي دَمِ تَطْهِيرِهَا.
وَمَتَى كَمُلَتْ أَيَّامُ تَطْهِيرِهَا لأَجْلِ ابْنٍ أَوِ ابْنَةٍ، تَأْتِي بِخَرُوفٍ حَوْلِيٍّ مُحْرَقَةً، وَفَرْخِ حَمَامَةٍ أَوْ يَمَامَةٍ ذَبِيحَةَ خَطِيَّةٍ إِلَى بَابِ خَيْمَةِ الاجْتِمَاعِ، إِلَى الْكَاهِنِ،
فَيُقَدِّمُهُمَا أَمَامَ الرَّبِّ وَيُكَفِّرُ عَنْهَا، فَتَطْهُرُ مِنْ يَنْبُوعِ دَمِهَا. هذِهِ شَرِيعَةُ الَّتِي تَلِدُ ذَكَرًا أَوْ أُنْثَى.
وَإِنْ لَمْ تَنَلْ يَدُهَا كِفَايَةً لِشَاةٍ تَأْخُذُ يَمَامَتَيْنِ أَوْ فَرْخَيْ حَمَامٍ، الْوَاحِدَ مُحْرَقَةً، وَالآخَرَ ذَبِيحَةَ خَطِيَّةٍ، فَيُكَفِّرُ عَنْهَا الْكَاهِنُ فَتَطْهُرُ».
وَكَلَّمَ الرَّبُّ مُوسَى وَهَارُونَ قَائِلاً:
«إِذَا كَانَ إِنْسَانٌ فِي جِلْدِ جَسَدِهِ نَاتِئٌ أَوْ قُوبَاءُ أَوْ لُمْعَةٌ تَصِيرُ فِي جِلْدِ جَسَدِهِ ضَرْبَةَ بَرَصٍ، يُؤْتَى بِهِ إِلَى هَارُونَ الْكَاهِنِ أَوْ إِلَى أَحَدِ بَنِيهِ الْكَهَنَةِ.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ الضَّرْبَةَ فِي جِلْدِ الْجَسَدِ، وَفِي الضَّرْبَةِ شَعَرٌ قَدِ ابْيَضَّ، وَمَنْظَرُ الضَّرْبَةِ أَعْمَقُ مِنْ جِلْدِ جَسَدِهِ، فَهِيَ ضَرْبَةُ بَرَصٍ. فَمَتَى رَآهُ الْكَاهِنُ يَحْكُمُ بِنَجَاسَتِهِ.
لكِنْ إِنْ كَانَتِ الضَّرْبَةُ لُمْعَةً بَيْضَاءَ فِي جِلْدِ جَسَدِهِ، وَلَمْ يَكُنْ مَنْظَرُهَا أَعْمَقَ مِنَ الْجِلْدِ، وَلَمْ يَبْيَضَّ شَعْرُهَا، يَحْجُزُ الْكَاهِنُ الْمَضْرُوبَ سَبْعَةَ أَيَّامٍ.
فَإِنْ رَآهُ الْكَاهِنُ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ وَإِذَا فِي عَيْنِهِ الضَّرْبَةُ قَدْ وَقَفَتْ، وَلَمْ تَمْتَدَّ الضَّرْبَةُ فِي الْجِلْدِ، يَحْجُزُهُ الْكَاهِنُ سَبْعَةَ أَيَّامٍ ثَانِيَةً.
فَإِنْ رَآهُ الْكَاهِنُ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ ثَانِيَةً وَإِذَا الضَّرْبَةُ كَامِدَةُ اللَّوْنِ، وَلَمْ تَمْتَدَّ الضَّرْبَةُ فِي الْجِلْدِ، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِطَهَارَتِهِ. إِنَّهَا حِزَازٌ. فَيَغْسِلُ ثِيَابَهُ وَيَكُونُ طَاهِرًا.
لكِنْ إِنْ كَانَتِ الْقُوبَاءُ تَمْتَدُّ فِي الْجِلْدِ بَعْدَ عَرْضِهِ عَلَى الْكَاهِنِ لِتَطْهِيرِهِ، يُعْرَضُ عَلَى الْكَاهِنِ ثَانِيَةً.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا الْقُوبَاءُ قَدِ امْتَدَّتْ فِي الْجِلْدِ، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّهَا بَرَصٌ.
«إِنْ كَانَتْ فِي إِنْسَانٍ ضَرْبَةُ بَرَصٍ فَيُؤْتَى بِهِ إِلَى الْكَاهِنِ.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا فِي الْجِلْدِ نَاتِئٌ أَبْيَضُ، قَدْ صَيَّرَ الشَّعْرَ أَبْيَضَ، وَفِي النَّاتِئِ وَضَحٌ مِنْ لَحْمٍ حَيٍّ،
فَهُوَ بَرَصٌ مُزْمِنٌ فِي جِلْدِ جَسَدِهِ. فَيَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. لاَ يَحْجُزُهُ لأَنَّهُ نَجِسٌ.
لكِنْ إِنْ كَانَ الْبَرَصُ قَدْ أَفْرَخَ فِي الْجِلْدِ، وَغَطَّى الْبَرَصُ كُلَّ جِلْدِ الْمَضْرُوبِ مِنْ رَأْسِهِ إِلَى قَدَمَيْهِ حَسَبَ كُلِّ مَا تَرَاهُ عَيْنَا الْكَاهِنِ،
وَرَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا الْبَرَصُ قَدْ غَطَّى كُلَّ جِسْمِهِ، يَحْكُمُ بِطَهَارَةِ الْمَضْرُوبِ. كُلُّهُ قَدِ ابْيَضَّ. إِنَّهُ طَاهِرٌ.
لكِنْ يَوْمَ يُرَى فِيهِ لَحْمٌ حَيٌّ يَكُونُ نَجِسًا.
فَمَتَى رَأَى الْكَاهِنُ اللَّحْمَ الْحَيَّ يَحْكُمُ بِنَجَاسَتِهِ. اللَّحْمُ الْحَيُّ نَجِسٌ. إِنَّهُ بَرَصٌ.
ثُمَّ إِنْ عَادَ اللَّحْمُ الْحَيُّ وَابْيَضَّ يَأْتِي إِلَى الْكَاهِنِ.
فَإِنْ رَآهُ الْكَاهِنُ وَإِذَا الضَّرْبَةُ قَدْ صَارَتْ بَيْضَاءَ، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِطَهَارَةِ الْمَضْرُوبِ. إِنَّهُ طَاهِرٌ.
«وَإِذَا كَانَ الْجِسْمُ فِي جِلْدِهِ دُمَّلَةٌ قَدْ بَرِئَتْ،
وَصَارَ فِي مَوْضِعِ الدُّمَّلَةِ نَاتِئٌ أَبْيَضُ، أَوْ لُمْعَةٌ بَيْضَاءُ ضَارِبَةٌ إِلَى الْحُمْرَةِ، يُعْرَضُ عَلَى الْكَاهِنِ.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا مَنْظَرُهَا أَعْمَقُ مِنَ الْجِلْدِ وَقَدِ ابْيَضَّ شَعْرُهَا، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّهَا ضَرْبَةُ بَرَصٍ أَفْرَخَتْ فِي الدُّمَّلَةِ.
لكِنْ إِنْ رَآهَا الْكَاهِنُ وَإِذَا لَيْسَ فِيهَا شَعْرٌ أَبْيَضُ، وَلَيْسَتْ أَعْمَقَ مِنَ الْجِلْدِ، وَهِيَ كَامِدَةُ اللَّوْنِ، يَحْجُزُهُ الْكَاهِنُ سَبْعَةَ أَيَّامٍ.
فَإِنْ كَانَتْ قَدِ امْتَدَّتْ فِي الْجِلْدِ يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّهَا ضَرْبَةٌ.
لكِنْ إِنْ وَقَفَتِ اللُّمْعَةُ مَكَانَهَا وَلَمْ تَمْتَدَّ، فَهِيَ أَثَرُ الدُّمَّلَةِ. فَيَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِطَهَارَتِهِ.
«أَوْ إِذَا كَانَ الْجِسْمُ فِي جِلْدِهِ كَيُّ نَارٍ، وَكَانَ حَيُّ الْكَيِّ لُمْعَةً بَيْضَاءَ ضَارِبَةً إِلَى الْحُمْرَةِ أَوْ بَيْضَاءَ،
وَرَآهَا الْكَاهِنُ وَإِذَا الشَّعْرُ فِي اللُّمْعَةِ قَدِ ابْيَضَّ، وَمَنْظَرُهَا أَعْمَقُ مِنَ الْجِلْدِ، فَهِيَ بَرَصٌ قَدْ أَفْرَخَ فِي الْكَيِّ. فَيَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّهَا ضَرْبَةُ بَرَصٍ.
لكِنْ إِنْ رَآهَا الْكَاهِنُ وَإِذَا لَيْسَ فِي اللُّمْعَةِ شَعْرٌ أَبْيَضُ، وَلَيْسَتْ أَعْمَقَ مِنَ الْجِلْدِ، وَهِيَ كَامِدَةُ اللَّوْنِ، يَحْجُزُهُ الْكَاهِنُ سَبْعَةَ أَيَّامٍ،
ثُمَّ يَرَاهُ الْكَاهِنُ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ. فَإِنْ كَانَتْ قَدِ امْتَدَّتْ فِي الْجِلْدِ، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّهَا ضَرْبَةُ بَرَصٍ.
لكِنْ إِنْ وَقَفَتِ اللُّمْعَةُ مَكَانَهَا، لَمْ تَمْتَدَّ فِي الْجِلْدِ، وَكَانَتْ كَامِدَةَ اللَّوْنِ، فَهِيَ نَاتِئُ الْكَيِّ، فَالْكَاهِنُ يَحْكُمُ بِطَهَارَتِهِ لأَنَّهَا أَثَرُ الْكَيِّ.
«وَإِذَا كَانَ رَجُلٌ أَوِ امْرَأَةٌ فِيهِ ضَرْبَةٌ فِي الرَّأْسِ أَوْ فِي الذَّقَنِ،
وَرَأَى الْكَاهِنُ الضَّرْبَةَ وَإِذَا مَنْظَرُهَا أَعْمَقُ مِنَ الْجِلْدِ، وَفِيهَا شَعْرٌ أَشْقَرُ دَقِيقٌ، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّهَا قَرَعٌ. بَرَصُ الرَّأْسِ أَوِ الذَّقَنِ.
لكِنْ إِذَا رَأَى الْكَاهِنُ ضَرْبَةَ الْقَرَعِ وَإِذَا مَنْظَرُهَا لَيْسَ أَعْمَقَ مِنَ الْجِلْدِ، لكِنْ لَيْسَ فِيهَا شَعْرٌ أَسْوَدُ، يَحْجُزُ الْكَاهِنُ الْمَضْرُوبَ بِالْقَرَعِ سَبْعَةَ أَيَّامٍ.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ الضَّرْبَةَ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ وَإِذَا الْقَرَعُ لَمْ يَمْتَدَّ، وَلَمْ يَكُنْ فِيهِ شَعْرٌ أَشْقَرُ، وَلاَ مَنْظَرُ الْقَرَعِ أَعْمَقُ مِنَ الْجِلْدِ،
فَلْيَحْلِقْ. لكِنْ لاَ يَحْلِقِ الْقَرَعَ. وَيَحْجُزُ الْكَاهِنُ الأَقْرَعَ سَبْعَةَ أَيَّامٍ ثَانِيَةً.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ الأَقْرَعَ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ وَإِذَا الْقَرَعُ لَمْ يَمْتَدَّ فِي الْجِلْدِ، وَلَيْسَ مَنْظَرُهُ أَعْمَقَ مِنَ الْجِلْدِ، يَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِطَهَارَتِهِ، فَيَغْسِلُ ثِيَابَهُ وَيَكُونُ طَاهِرًا.
لكِنْ إِنْ كَانَ الْقَرَعُ يَمْتَدُّ فِي الْجِلْدِ بَعْدَ الْحُكْمِ بِطَهَارَتِهِ،
وَرَآهُ الْكَاهِنُ وَإِذَا الْقَرَعُ قَدِ امْتَدَّ فِي الْجِلْدِ، فَلاَ يُفَتِّشُ الْكَاهِنُ عَلَى الشَّعْرِ الأَشْقَرِ. إِنَّهُ نَجِسٌ.
لكِنْ إِنْ وَقَفَ فِي عَيْنَيْهِ وَنَبَتَ فِيهِ شَعْرٌ أَسْوَدُ، فَقَدْ بَرِئَ الْقَرَعُ. إِنَّهُ طَاهِرٌ فَيَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِطَهَارَتِهِ.
«وَإِذَا كَانَ رَجُلٌ أَوِ امْرَأَةٌ فِي جِلْدِ جَسَدِهِ لُمَعٌ، لُمَعٌ بِيضٌ،
وَرَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا فِي جِلْدِ جَسَدِهِ لُمَعٌ كَامِدَةُ اللَّوْنِ بَيْضَاءُ، فَذلِكَ بَهَقٌ قَدْ أَفْرَخَ فِي الْجِلْدِ. إِنَّهُ طَاهِرٌ.
«وَإِذَا كَانَ إِنْسَانٌ قَدْ ذَهَبَ شَعْرُ رَأْسِهِ فَهُوَ أَقْرَعُ. إِنَّهُ طَاهِرٌ.
وَإِنْ ذَهَبَ شَعْرُ رَأْسِهِ مِنْ جِهَةِ وَجْهِهِ فَهُوَ أَصْلَعُ. إِنَّهُ طَاهِرٌ.
لكِنْ إِذَا كَانَ فِي الْقَرَعَةِ أَوْ فِي الصَّلْعَةِ ضَرْبَةٌ بَيْضَاءُ ضَارِبَةٌ إِلَى الْحُمْرَةِ، فَهُوَ بَرَصٌ مُفْرِخٌ فِي قَرَعَتِهِ أَوْ فِي صَلْعَتِهِ.
فَإِنْ رَآهُ الْكَاهِنُ وَإِذَا نَاتِئُ الضَّرْبَةِ أَبْيَضُ ضَارِبٌ إِلَى الْحُمْرَةِ فِي قَرَعَتِهِ أَوْ فِي صَلْعَتِهِ، كَمَنْظَرِ الْبَرَصِ فِي جِلْدِ الْجَسَدِ،
فَهُوَ إِنْسَانٌ أَبْرَصُ. إِنَّهُ نَجِسٌ. فَيَحْكُمُ الْكَاهِنُ بِنَجَاسَتِهِ. إِنَّ ضَرْبَتَهُ فِي رَأْسِهِ.
وَالأَبْرَصُ الَّذِي فِيهِ الضَّرْبَةُ، تَكُونُ ثِيَابُهُ مَشْقُوقَةً، وَرَأْسُهُ يَكُونُ مَكْشُوفًا، وَيُغَطِّي شَارِبَيْهِ، وَيُنَادِي: نَجِسٌ، نَجِسٌ.
كُلَّ الأَيَّامِ الَّتِي تَكُونُ الضَّرْبَةُ فِيهِ يَكُونُ نَجِسًا. إِنَّهُ نَجِسٌ. يُقِيمُ وَحْدَهُ. خَارِجَ الْمَحَلَّةِ يَكُونُ مُقَامُهُ.
«وَأَمَّا الثَّوْبُ فَإِذَا كَانَ فِيهِ ضَرْبَةُ بَرَصٍ، ثَوْبُ صُوفٍ أَوْ ثَوْبُ كَتَّانٍ،
فِي السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ مِنَ الصُّوفِ أَوِ الْكَتَّانِ، أَوْ فِي جِلْدٍ أَوْ فِي كُلِّ مَصْنُوعٍ مِنْ جِلْدٍ،
وَكَانَتِ الضَّرْبَةُ ضَارِبَةً إِلَى الْخُضْرَةِ أَوْ إِلَى الْحُمْرَةِ فِي الثَّوْبِ أَوْ فِي الْجِلْدِ، فِي السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ أَوْ فِي مَتَاعٍ مَا مِنْ جِلْدٍ، فَإِنَّهَا ضَرْبَةُ بَرَصٍ، فَتُعْرَضُ عَلَى الْكَاهِنِ.
فَيَرَى الْكَاهِنُ الضَّرْبَةَ وَيَحْجُزُ الْمَضْرُوبَ سَبْعَةَ أَيَّامٍ.
فَمَتَى رَأَى الضَّرْبَةَ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ إِذَا كَانَتِ الضَّرْبَةُ قَدِ امْتَدَّتْ فِي الثَّوْبِ، فِي السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ أَوْ فِي الْجِلْدِ مِنْ كُلِّ مَا يُصْنَعُ مِنْ جِلْدٍ لِلْعَمَلِ، فَالضَّرْبَةُ بَرَصٌ مُفْسِدٌ. إِنَّهَا نَجِسَةٌ.
فَيُحْرِقُ الثَّوْبَ أَوِ السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةَ مِنَ الصُّوفِ أَوِ الْكَتَّانِ أَوْ مَتَاعِ الْجِلْدِ الَّذِي كَانَتْ فِيهِ الضَّرْبَةُ، لأَنَّهَا بَرَصٌ مُفْسِدٌ. بِالنَّارِ يُحْرَقُ.
لكِنْ إِنْ رَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا الضَّرْبَةُ لَمْ تَمْتَدَّ فِي الثَّوْبِ فِي السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ أَوْ فِي مَتَاعِ الْجِلْدِ،
يَأْمُرُ الْكَاهِنُ أَنْ يَغْسِلُوا مَا فِيهِ الضَّرْبَةُ، وَيَحْجُزُهُ سَبْعَةَ أَيَّامٍ ثَانِيَةً.
فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ بَعْدَ غَسْلِ الْمَضْروبِ وَإِذَا الضَّرْبَةُ لَمْ تُغَيِّرْ مَنْظَرَهَا، وَلاَ امْتَدَّتِ الضَّرْبَةُ، فَهُوَ نَجِسٌ. بِالنَّارِ تُحْرِقُهُ. إِنَّهَا نُخْرُوبٌ فِي جُرْدَةِ بَاطِنِهِ أَوْ ظَاهِرِهِ.
لكِنْ إِنْ رَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا الضَّرْبَةُ كَامِدَةُ اللَّوْنِ بَعْدَ غَسْلِهِ، يُمَزِّقُهَا مِنَ الثَّوْبِ أَوِ الْجِلْدِ مِنَ السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ.
ثُمَّ إِنْ ظَهَرَتْ أَيْضًا فِي الثَّوْبِ فِي السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ أَوْ فِي مَتَاعِ الْجِلْدِ فَهِيَ مُفْرِخَةٌ. بِالنَّارِ تُحْرِقُ مَا فِيهِ الضَّرْبَةُ.
وَأَمَّا الثَّوْبُ، السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةُ أَوْ مَتَاعُ الْجِلْدِ الَّذِي تَغْسِلُهُ وَتَزُولُ مِنْهُ الضَّرْبَةُ، فَيُغْسَلُ ثَانِيَةً فَيَطْهُرُ.
«هذِهِ شَرِيعَةُ ضَرْبَةِ الْبَرَصِ فِي الصُّوفِ أَوِ الْكَتَّانِ، فِي السَّدَى أَوِ اللُّحْمَةِ أَوْ فِي كُلِّ مَتَاعٍ مِنْ جِلْدٍ، لِلْحُكْمِ بِطَهَارَتِهِ أَوْ نَجَاسَتِهِ».
وَكَلَّمَ الرَّبُّ مُوسَى قَائِلاً:
«هذِهِ تَكُونُ شَرِيعَةَ الأَبْرَصِ: يَوْمَ طُهْرِهِ، يُؤْتَى بِهِ إِلَى الْكَاهِنِ.
وَيَخْرُجُ الْكَاهِنُ إِلَى خَارِجِ الْمَحَلَّةِ، فَإِنْ رَأَى الْكَاهِنُ وَإِذَا ضَرْبَةُ الْبَرَصِ قَدْ بَرِئَتْ مِنَ الأَبْرَصِ،
يَأْمُرُ الْكَاهِنُ أَنْ يُؤْخَذَ لِلْمُتَطَهِّرِ عُصْفُورَانِ حَيَّانِ طَاهِرَانِ، وَخَشَبُ أَرْزٍ وَقِرْمِزٌ وَزُوفَا.
وَيَأْمُرُ الْكَاهِنُ أَنْ يُذْبَحَ الْعُصْفُورُ الْوَاحِدُ فِي إِنَاءِ خَزَفٍ عَلَى مَاءٍ حَيٍّ.
أَمَّا الْعُصْفُورُ الْحَيُّ فَيَأْخُذُهُ مَعَ خَشَبِ الأَرْزِ وَالْقِرْمِزِ وَالزُّوفَا وَيَغْمِسُهَا مَعَ الْعُصْفُورِ الْحَيِّ فِي دَمِ الْعُصْفُورِ الْمَذْبُوحِ عَلَى الْمَاءِ الْحَيِّ،
وَيَنْضِحُ عَلَى الْمُتَطَهِّرِ مِنَ الْبَرَصِ سَبْعَ مَرَّاتٍ فَيُطَهِّرُهُ، ثُمَّ يُطْلِقُ الْعُصْفُورَ الْحَيَّ عَلَى وَجْهِ الصَّحْرَاءِ.
فَيَغْسِلُ الْمُتَطَهِّرُ ثِيَابَهُ وَيَحْلِقُ كُلَّ شَعْرِهِ وَيَسْتَحِمُّ بِمَاءٍ فَيَطْهُرُ. ثُمَّ يَدْخُلُ الْمَحَلَّةَ، لكِنْ يُقِيمُ خَارِجَ خَيْمَتِهِ سَبْعَةَ أَيَّامٍ.
وَفِي الْيَوْمِ السَّابعِ يَحْلِقُ كُلَّ شَعْرِهِ: رَأْسَهُ وَلِحْيَتَهُ وَحَوَاجِبَ عَيْنَيْهِ وَجَمِيعَ شَعْرِهِ يَحْلِقُ. وَيَغْسِلُ ثِيَابَهُ وَيَرْحَضُ جَسَدَهُ بِمَاءٍ فَيَطْهُرُ.
ثُمَّ فِي الْيَوْمِ الثَّامِنِ يَأْخُذُ خَرُوفَيْنِ صَحِيحَيْنِ وَنَعْجَةً وَاحِدَةً حَوْلِيَّةً صَحِيحَةً وَثَلاَثَةَ أَعْشَارِ دَقِيق تَقْدِمَةً مَلْتُوتَةً بِزَيْتٍ وَلُجَّ زَيْتٍ.
فَيُوقِفُ الْكَاهِنُ الْمُطَهِّرُ الإِنْسَانَ الْمُتَطَهِّرَ وَإِيَّاهَا أَمَامَ الرَّبِّ لَدَى بَابِ خَيْمَةِ الاجْتِمَاعِ.
ثُمَّ يَأْخُذُ الْكَاهِنُ الْخَرُوفَ الْوَاحِدَ وَيُقَرِّبُهُ ذَبِيحَةَ إِثْمٍ مَعَ لُجِّ الزَّيْتِ. يُرَدِّدُهُمَا تَرْدِيدًا أَمَامَ الرَّبِّ.
وَيَذْبَحُ الْخَرُوفَ فِي الْمَوْضِعِ الَّذِي يَذْبَحُ فِيهِ ذَبِيحَةَ الْخَطِيَّةِ وَالْمُحْرَقَةَ فِي الْمَكَانِ الْمُقَدَّسِ، لأَنَّ ذَبِيحَةَ الإِثْمِ كَذَبِيحَةِ الْخَطِيَّةِ لِلْكَاهِنِ. إِنَّهَا قُدْسُ أَقْدَاسٍ.
وَيَأْخُذُ الْكَاهِنُ مِنْ دَمِ ذَبِيحَةِ الإِثْمِ وَيَجْعَلُ الْكَاهِنُ عَلَى شَحْمَةِ أُذُنِ الْمُتَطَهِّرِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ يَدِهِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ رِجْلِهِ الْيُمْنَى.
وَيَأْخُذُ الْكَاهِنُ مِنْ لُجِّ الزَّيْتِ وَيَصُبُّ فِي كَفِّ الْكَاهِنِ الْيُسْرَى.
وَيَغْمِسُ الْكَاهِنُ إِصْبَعَهُ الْيُمْنَى فِي الزَّيْتِ الَّذِي عَلَى كَفِّهِ الْيُسْرَى، وَيَنْضِحُ مِنَ الزَّيْتِ بِإِصْبَعِهِ سَبْعَ مَرَّاتٍ أَمَامَ الرَّبِّ.
وَمِمَّا فَضِلَ مِنَ الزَّيْتِ الَّذِي فِي كَفِّهِ يَجْعَلُ الْكَاهِنُ عَلَى شَحْمَةِ أُذُنِ الْمُتَطَهِّرِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ يَدِهِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ رِجْلِهِ الْيُمْنَى، عَلَى دَمِ ذَبِيحَةِ الإِثْمِ.
وَالْفَاضِلُ مِنَ الزَّيْتِ الَّذِي فِي كَفِّ الْكَاهِنِ يَجْعَلُهُ عَلَى رَأْسِ الْمُتَطَهِّرِ، وَيُكَفِّرُ عَنْهُ الْكَاهِنُ أَمَامَ الرَّبِّ.
ثُمَّ يَعْمَلُ الْكَاهِنُ ذَبِيحَةَ الْخَطِيَّةِ وَيُكَفِّرُ عَنِ الْمُتَطَهِّرِ مِنْ نَجَاسَتِهِ. ثُمَّ يَذْبَحُ الْمُحْرَقَةَ.
وَيُصْعِدُ الْكَاهِنُ الْمُحْرَقَةَ وَالتَّقْدِمَةَ عَلَى الْمَذْبَحِ وَيُكَفِّرُ عَنْهُ الْكَاهِنُ فَيَطْهُرُ.
«لكِنْ إِنْ كَانَ فَقِيرًا وَلاَ تَنَالُ يَدُهُ، يَأْخُذُ خَرُوفًا وَاحِدًا ذَبِيحَةَ إِثْمٍ لِتَرْدِيدٍ، تَكْفِيرًا عَنْهُ، وَعُشْرًا وَاحِدًا مِنْ دَقِيق مَلْتُوتٍ بِزَيْتٍ لِتَقْدِمَةٍ، وَلُجَّ زَيْتٍ،
وَيَمَامَتَيْنِ أَوْ فَرْخَيْ حَمَامٍ كَمَا تَنَالُ يَدُهُ، فَيَكُونُ الْوَاحِدُ ذَبِيحَةَ خَطِيَّةٍ، وَالآخَرُ مُحْرَقَةً.
وَيَأْتِي بِهَا فِي الْيَوْمِ الثَّامِنِ لِطُهْرِهِ إِلَى الْكَاهِنِ، إِلَى بَابِ خَيْمَةِ الاجْتِمَاعِ أَمَامَ الرَّبِّ.
فَيَأْخُذُ الْكَاهِنُ كَبْشَ الإِثْمِ وَلُجَّ الزَّيْتِ، وَيُرَدِّدُهُمَا الْكَاهِنُ تَرْدِيدًا أَمَامَ الرَّبِّ.
ثُمَّ يَذْبَحُ كَبْشَ الإِثْمِ، وَيَأْخُذُ الْكَاهِنُ مِنْ دَمِ ذَبِيحَةِ الإِثْمِ وَيَجْعَلُ عَلَى شَحْمَةِ أُذُنِ الْمُتَطَهِّرِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ يَدِهِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ رِجْلِهِ الْيُمْنَى.
وَيَصُبُّ الْكَاهِنُ مِنَ الزَّيْتِ فِي كَفِّ الْكَاهِنِ الْيُسْرَى،
وَيَنْضِحُ الْكَاهِنُ بِإِصْبَعِهِ الْيُمْنَى مِنَ الزَّيْتِ الَّذِي فِي كَفِّهِ الْيُسْرَى سَبْعَ مَرَّاتٍ أَمَامَ الرَّبِّ.
وَيَجْعَلُ الْكَاهِنُ مِنَ الزَّيْتِ الَّذِي فِي كَفِّهِ عَلَى شَحْمَةِ أُذُنِ الْمُتَطَهِّرِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ يَدِهِ الْيُمْنَى، وَعَلَى إِبْهَامِ رِجْلِهِ الْيُمْنَى، عَلَى مَوْضِعِ دَمِ ذَبِيحَةِ الإِثْمِ.
وَالْفَاضِلُ مِنَ الزَّيْتِ الَّذِي فِي كَفِّ الْكَاهِنِ يَجْعَلُهُ عَلَى رَأْسِ الْمُتَطَهِّرِ تَكْفِيرًا عَنْهُ أَمَامَ الرَّبِّ.
ثُمَّ يَعْمَلُ وَاحِدَةً مِنَ الْيَمَامَتَيْنِ أَوْ مِنْ فَرْخَيِ الْحَمَامِ، مِمَّا تَنَالُ يَدُهُ.
مَا تَنَالُ يَدُهُ: الْوَاحِدَ ذَبِيحَةَ خَطِيَّةٍ، وَالآخَرَ مُحْرَقَةً مَعَ التَّقْدِمَةِ. وَيُكَفِّرُ الْكَاهِنُ عَنِ الْمُتَطَهِّرِ أَمَامَ الرَّبِّ.
هذِهِ شَرِيعَةُ الَّذِي فِيهِ ضَرْبَةُ بَرَصٍ الَّذِي لاَ تَنَالُ يَدُهُ فِي تَطْهِيرِهِ».
وَكَلَّمَ الرَّبُّ مُوسَى وَهَارُونَ قَائِلاً:
«مَتَى جِئْتُمْ إِلَى أَرْضِ كَنْعَانَ الَّتِي أُعْطِيكُمْ مُلْكًا، وَجَعَلْتُ ضَرْبَةَ بَرَصٍ فِي بَيْتٍ فِي أَرْضِ مُلْكِكُمْ.
يَأْتِي الَّذِي لَهُ الْبَيْتُ، وَيُخبِرُ الْكَاهِنِ قَائِلاً: قَدْ ظَهَرَ لِي شِبْهُ ضَرْبَةٍ فِي الْبَيْتِ.
فَيَأْمُرُ الْكَاهِنُ أَنْ يُفْرِغُوا الْبَيْتَ قَبْلَ دُخُولِ الْكَاهِنِ لِيَرَى الضَّرْبَةَ، لِئَلاَّ يَتَنَجَّسَ كُلُّ مَا فِي الْبَيْتِ. وَبَعْدَ ذلِكَ يَدْخُلُ الْكَاهِنُ لِيَرَى الْبَيْتَ.
فَإِذَا رَأَى الضَّرْبَةَ، وَإِذَا الضَّرْبَةُ فِي حِيطَانِ الْبَيْتِ نُقَرٌ ضَارِبَةٌ إِلَى الْخُضْرَةِ أَوْ إِلَى الْحُمْرَةِ، وَمَنْظَرُهَا أَعْمَقُ مِنَ الْحَائِطِ،
يَخْرُجُ الْكَاهِنُ مِنَ الْبَيْتِ إِلَى بَابِ الْبَيْتِ، وَيُغْلِقُ الْبَيْتَ سَبْعَةَ أَيَّامٍ.
فَإِذَا رَجَعَ الْكَاهِنُ فِي الْيَوْمِ السَّابعِ وَرَأَى وَإِذَا الضَّرْبَةُ قَدِ امْتَدَّتْ فِي حِيطَانِ الْبَيْتِ،
يَأْمُرُ الْكَاهِنُ أَنْ يَقْلَعُوا الْحِجَارَةَ الَّتِي فِيهَا الضَّرْبَةُ وَيَطْرَحُوهَا خَارِجَ الْمَدِينَةِ فِي مَكَانٍ نَجِسٍ.
وَيُقَشِّرُ الْبَيْتَ مِنْ دَاخِل حَوَالَيْهِ، وَيَطْرَحُونَ التُّرَابَ الَّذِي يُقَشِّرُونَهُ خَارِجَ الْمَدِينَةِ فِي مَكَانٍ نَجِسٍ.
وَيَأْخُذُونَ حِجَارَةً أُخْرَى وَيُدْخِلُونَهَا فِي مَكَانِ الْحِجَارَةِ، وَيَأْخُذُ تُرَابًا آخَرَ وَيُطَيِّنُ الْبَيْتَ.
فَإِنْ رَجَعَتِ الضَّرْبَةُ وَأَفْرَخَتْ فِي الْبَيْتِ بَعْدَ قَلْعِ الْحِجَارَةِ وَقَشْرِ الْبَيْتِ وَتَطْيِينِهِ،
وَأَتَى الْكَاهِنُ وَرَأَى وَإِذَا الضَّرْبَةُ قَدِ امْتَدَّتْ فِي الْبَيْتِ، فَهِيَ بَرَصٌ مُفْسِدٌ فِي الْبَيْتِ. إِنَّهُ نَجِسٌ.
فَيَهْدِمُ الْبَيْتَ: حِجَارَتَهُ وَأَخْشَابَهُ وَكُلَّ تُرَابِ الْبَيْتِ، وَيُخْرِجُهَا إِلَى خَارِجِ الْمَدِينَةِ إِلَى مَكَانٍ نَجِسٍ.
وَمَنْ دَخَلَ إِلَى الْبَيْتِ فِي كُلِّ أَيَّامِ انْغِلاَقِهِ، يَكُونُ نَجِسًا إِلَى الْمَسَاءِ.
وَمَنْ نَامَ فِي الْبَيْتِ يَغْسِلُ ثِيَابَهُ. وَمَنْ أَكَلَ فِي الْبَيْتِ يَغْسِلُ ثِيَابَهُ.
لكِنْ إِنْ أَتَى الْكَاهِنُ وَرَأَى وَإِذَا الضَّرْبَةُ لَمْ تَمْتَدَّ فِي الْبَيْتِ بَعْدَ تَطْيِينِ الْبَيْتِ، يُطَهِّرُ الْكَاهِنُ الْبَيْتَ. لأَنَّ الضَّرْبَةَ قَدْ بَرِئَتْ.
فَيَأْخُذُ لِتَطْهِيرِ الْبَيْتِ عُصْفُورَيْنِ وَخَشَبَ أَرْزٍ وَقِرْمِزًا وَزُوفَا.
وَيَذْبَحُ الْعُصْفُورَ الْوَاحِدَ فِي إِنَاءِ خَزَفٍ عَلَى مَاءٍ حَيٍّ،
وَيَأْخُذُ خَشَبَ الأَرْزِ وَالزُّوفَا وَالْقِرْمِزَ وَالْعُصْفُورَ الْحَيَّ وَيَغْمِسُهَا فِي دَمِ الْعُصْفُورِ الْمَذْبُوحِ وَفِي الْمَاءِ الْحَيِّ، وَيَنْضِحُ الْبَيْتَ سَبْعَ مَرَّاتٍ،
وَيُطَهِّرُ الْبَيْتَ بِدَمِ الْعُصْفُورِ وَبِالْمَاءِ الْحَيِّ وَبِالْعُصْفُورِ الْحَيِّ وَبِخَشَبِ الأَرْزِ وَبِالزُّوفَا وَبِالْقِرْمِزِ.
ثُمَّ يُطْلِقُ الْعُصْفُورَ الْحَيَّ إِلَى خَارِجِ الْمَدِينَةِ عَلَى وَجْهِ الصَّحْرَاءِ وَيُكَفِّرُ عَنِ الْبَيْتِ فَيَطْهُرُ.
«هذِهِ هِيَ الشَّرِيعَةُ لِكُلِّ ضَرْبَةٍ مِنَ الْبَرَصِ وَلِلْقَرَعِ،
وَلِبَرَصِ الثَّوْبِ وَالْبَيْتِ،
وَلِلنَّاتِئِ وَلِلْقُوبَاءِ وَلِلُّمْعَةِ،
لِلتَّعْلِيمِ فِي يَوْمِ النَّجَاسَةِ وَيَوْمِ الطَّهَارَةِ. هذِهِ شَرِيعَةُ الْبَرَصِ».