Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
2:6
2:8
2:9
Бы́ша помышля́юще труды́ и дѣ́лающе зла́я на ло́жахъ свои́хъ, и ку́пно со дне́мъ соверша́ху та́я, поне́же не воздвиго́ша къ Бо́гу ру́къ свои́хъ:
и жела́ху се́лъ, и гра́бляху сиро́тъ, и до́мы отима́ху, и расхища́ху му́жа и до́мъ его́, и му́жа и наслѣ́дiе его́.
Сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: се́, а́зъ помышля́ю на пле́мя сiе́ зла́я, от ни́хже не подви́гнете вы́й ва́шихъ и не по́йдете про́сти внеза́пу, я́ко вре́мя зло́ е́сть.
Въ то́й де́нь прiи́мется на вы́ при́тча, и воспла́чется пла́чь съ пѣ́снiю, глаго́лющь: бѣ́дство пострада́хомъ: ча́сть люді́й мои́хъ измѣ́рися у́жемъ, и не бѣ́ возбраня́яй его́, е́же отврати́тися: се́ла ва́ша раздѣле́на бы́ша.
Сего́ ра́ди не бу́детъ тебѣ́ вме́щущь у́жа въ жре́бiи въ со́нмѣ Госпо́дни.
Не пла́читеся слеза́ми, ниже́ да слезя́тъ о си́хъ: не отве́ржетъ бо укори́зны
глаго́ляй: до́мъ Иа́ковль разгнѣ́ва Ду́хъ Госпо́день: не сiя́ ли су́ть начина́нiя его́? не словеса́ ли его́ су́ть добра́ съ ни́мъ, и пра́вiи ходи́ша?
И пре́жде лю́дiе мои́ во вражду́ сопроти́вишася, проти́ву ми́ру своему́: ко́жу его́ одра́ша, е́же отъя́ти упова́нiе, сокруше́нiе ра́тное:
сего́ ра́ди старѣ́йшины люді́й мои́хъ изве́ргутся изъ домо́въ сла́дости своея́, злы́хъ ра́ди начина́нiй свои́хъ отринове́ни бы́ша. Прибли́житеся гора́мъ вѣ́чнымъ:
воста́ни и пойди́, я́ко нѣ́сть тебѣ́ се́й поко́й: нечистоты́ ра́ди, истлѣ́сте тлѣ́нiемъ,
прогна́стеся ни ки́мже гони́ми: ду́хъ поста́ви лжу́, иска́па тебѣ́ въ вино́ и пiя́нство: и бу́детъ, от ка́пли люді́й си́хъ,
собира́емь собере́тся Иа́ковъ со всѣ́ми: прiе́мяй прiиму́ оста́вшихъ Изра́илевыхъ, вку́пѣ положу́ возвраще́нiе его́, а́ки о́вцы въ ско́рби, я́ко па́ству посредѣ́ ло́жа и́хъ: изско́чатъ от человѣ́къ.
Взы́ди просѣче́нiемъ предъ лице́мъ и́хъ: просѣко́ша, и проидо́ша врата́, и изыдо́ша и́ми. И изы́де ца́рь и́хъ предъ лице́мъ и́хъ, Госпо́дь же во́ждь и́хъ бу́детъ.
1 «Горе замышляющим беззаконие». 6 Пророчество отвергнуто. 8 Ответ пророка. 12 Остаток Израиля будет собран.
Горе замышляющим беззаконие и на ложах своих придумывающим злодеяния, которые совершают утром на рассвете, потому что есть в руке их сила!
Пожелают полей и берут их силою, домов, – и отнимают их; обирают человека и его дом, мужа и его наследие.
Посему так говорит Господь: вот, Я помышляю навести на этот род такое бедствие, которого вы не свергнете с шеи вашей, и не будете ходить выпрямившись; ибо это время злое.
В тот день произнесут о вас притчу и будут плакать горьким плачем и говорить: «мы совершенно разорены! удел народа моего отдан другим; как возвратится ко мне! поля наши уже разделены иноплеменникам».
Посему не будет у тебя никого, кто бросил бы жребий для измерения в собрании пред Господом.
Не пророчествуйте, пророки; не пророчествуйте им, чтобы не постигло вас бесчестие.
О, называющийся домом Иакова! разве умалился Дух Господень? таковы ли действия Его? не благотворны ли слова Мои для того, кто поступает справедливо?
Народ же, который был прежде Моим, восстал как враг, и вы отнимаете как верхнюю, так и нижнюю одежду у проходящих мирно, отвращающихся войны.
Жен народа Моего вы изгоняете из приятных домов их; у детей их вы навсегда отнимаете украшение Мое.
Встаньте и уходите, ибо страна сия не есть место покоя; за нечистоту она будет разорена и притом жестоким разорением.
Если бы какой-либо ветреник выдумал ложь и сказал: «я буду проповедовать тебе о вине и сикере», то он и был бы угодным проповедником для этого народа.
Непременно соберу всего тебя, Иаков, непременно соединю остатки Израиля, совокуплю их воедино, как овец в Восоре, как стадо в овечьем загоне; зашумят они от многолюдства.
Перед ними пойдет стенорушитель; они сокрушат преграды, войдут сквозь ворота и выйдут ими; и царь их пойдет перед ними, а во главе их Господь.
ВОЙ ба ҳоли онҳое ки бар бистарҳои худ хабосат меандешанд ва ниятҳои бад доранд, ва ҳамин ки рӯшноии саҳарӣ фаро расад, онро ба амал меоваранд, чунки қувват дар дасти онҳост.
Ва чун саҳроҳоро тамаъ кунанд, – зер карда мегиранд, ва хонаҳоро тамаъ кунанд, – бо зӯрӣ тасарруф менамоянд; ва дар ҳаққи марде ва хонаи вай, ва шахсе ва мероси вай ситам мекунанд.
Бинобар ин Парвардигор чунин мегӯяд: «Инак, Ман бар зидди ин қабила мусибате меандешам, ки шумо гардани худро аз он натавонед берун овард, ва қомат рост карда мағрурона роҳ наҳоҳед рафт, зеро ки ин замони мусибат аст.
Дар он рӯз дар ҳаққи шумо масале ба забон хоҳанд ронд, ва зор-зор гириста навҳа хоҳанд кард, ва хоҳанд гуфт: ́Мо тамоман тороҷ гардидаем; насибаи қавми ман бадал шудааст. Чӣ гуна маро аз он дур мекунад?! Саҳроҳои моро ба шарирон тақсим карда медиҳад́.
Бинобар ин барои ту касе нахоҳад буд, ки дар ҷамоати Парвардигор қуръа барои андоза кардан партояд.
́Нубувват накунед!́ Нубувват мекунанд: ́Ба инҳо нубувват накунанд, расвоиҳо дур нахоҳад шуд́.
Эй, ки номат хонадони Яъқуб аст! Оё Рӯҳи Парвардигор ношикеб гардидааст? Оё инҳо аъмоли Ӯст? Суханони Ман, охир, ба ҳар касе ки бо роҳи рост равон аст, некӣ меоварад.
Ва онҳое ки дирӯз қавми Ман ба шумор мерафтанд, алҳол ҳамчун душман қиём кардаанд; шумо аз китфи роҳгузаре курта ва ҷомаро кашида мегиред; касонеро, ки оромона мегузаранд, тавре ба қалам медиҳед, ки гӯё аз ҷанг гашта омада бошанд.
Занони қавми Маро аз хонаҳои дилписандашон бадар меронед; аз кӯдакони онҳо зинати Маро ба сурати абадӣ мегиред.
Бархезед ва биравед, зеро ки ин ҷо оромгоҳи шумо нест; ба сабаби палид шуданаш он шуморо ба ҳалокат хоҳад расонид, ва ин ҳалокати сахте хохад буд.
Агар шахси бодии дурӯғгӯе козибона мегуфт: ́Барои ту дар бораи шароб ва арақ нубувват хоҳам кард́, – вай набии дилхоҳе барои ин қавм мебуд.
Тамоми туро, эй Яъқуб, ҷамъ хоҳам кард, бақияи Исроилро фароҳам хоҳам овард, онҳоро мисли гӯсфандони дохили қӯра якҷоя хоҳам гузошт; онҳо мисли рамае ки андаруни чарогоҳаш бошад, аз бисёрии одамон ғалоғула хоҳанд бардошт.
Рахнакунанда пешопеши онҳо баромад; онҳо низ рахна карда, гузаштанд, дарвозаро рахна карда, аз он берун омаданд; ва подшоҳашон пешопеши онҳо гузашта рафт, ва Парвардигор – дар сари онҳо».
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Vae, qui cogitant iniquitatem et operantur malum in cubilibus suis! In luce matutina faciunt illud, quoniam est in potestate manus eorum.
Concupiscunt agros, et violenter tollunt, domos, et rapiunt. Et opprimunt virum et domum eius, hominem et hereditatem eius.
Idcirco haec dicit Dominus: «Ecce ego cogito super familiam istam malum, unde non auferetis colla vestra; et non ambulabitis erecti, quoniam tempus pessimum est.
In die illa sumetur super vos parabola, et assumetur lamentum dicentium: "Depopulatione vastati sumus; pars populi mei commutatur, quam nemo ei restituet; infideli regiones nostrae dividuntur".
Propter hoc non erit tibi mittens funiculum sortis in coetu Domini».
«Ne vaticinemini!». «Vaticinentur, non vaticinentur de his, non cedet confusio!».
Numquid maledicta est domus Iacob? Numquid abbreviatus est spiritus Domini, aut tales sunt actiones eius? Nonne verba eius bona sunt cum eo, qui recte graditur?
Vos autem contra populum meum ut adversarium consurgitis. Desuper tunica pallium tollitis ei; qui transibant fiducialiter, fiunt quasi bello capti.
Mulieres populi mei eicitis de domo deliciarum suarum; a parvulis earum aufertis decorem meum in perpetuum.
«Surgite et ite, quia non habetis hic requiem!». Propter immunditiam peribitis perditione pessima.
Si esset vir vento excitatus et mendacium loqueretur: «Vaticinabor tibi de vino et sicera», hic esset vates populi istius.
Congregatione congregabo, Iacob, totum te; in unum conducam reliquias Israel, pariter ponam illum quasi gregem in ovili, quasi pecus in medio pascuae; et tumultuabuntur a multitudine hominum.
Ascendet enim pandens iter ante eos; erumpent et transibunt portam, egredientur per eam. Et transibit rex eorum coram eis, et Dominus in capite eorum.