и ны́нѣ я́коже пло́ть бра́тiй на́шихъ, пло́ть на́ша, я́коже сы́нове и́хъ, сы́нове на́ши: и се́, мы́ порабоща́емъ сы́ны на́шя и дще́ри на́шя въ рабы́, и су́ть от дще́рей на́шихъ порабоще́ны, и нѣ́сть си́лы въ рука́хъ на́шихъ [откупи́ти] и се́ла на́ша и виногра́ды на́шя у вельмо́жъ.

И оскорбѣ́хъ зѣло́, егда́ услы́шахъ во́пль и́хъ и словеса́ сiя́.

И усовѣ́това се́рдце мое́ во мнѣ́, и воспрети́хъ держа́внымъ и нача́лнымъ и реко́хъ и́мъ: ли́хвы ли кі́йждо от бра́та своего́ истя́жетъ, ю́же вы́ истязу́ете? и собра́хъ проти́ву и́мъ собра́нiе вели́ко

и реко́хъ и́мъ: мы́ искупи́хомъ бра́тiю на́шу Иудео́въ, про́даныхъ язы́комъ, по си́лѣ на́шей: вы́ же прода́сте бра́тiю ва́шу, и отдаду́тся на́мъ? И умолча́ша, и не обрѣто́ша что́ отвѣща́ти.

И реко́хъ: не добро́ дѣ́ло, е́же вы́ творите́: та́ко не во стра́сѣ Бо́га на́шего [ходя́ще] убѣжите́ ли от поноше́нiя язы́ковъ враго́въ на́шихъ?

и а́зъ и бра́тiя моя́ и зна́емiи мои́ взаи́мъ да́хомъ и́мъ пѣ́нязи и пшени́цу: оста́вимъ у́бо лихои́мство сiе́:

возврати́те же и́мъ дне́сь се́ла и́хъ и виногра́ды и́хъ и ма́слины и́хъ и до́мы и́хъ, и от сребра́ пшени́цу и вино́ и еле́й отдади́те и́мъ.

И реко́ша: отдади́мъ и от ни́хъ не взы́щемъ, та́ко сотвори́мъ, я́коже ты́ глаго́леши. И призва́хъ свяще́нниковъ и закля́хъ и́хъ сотвори́ти по словеси́ сему́.

И отрясо́хъ оде́жду мою́ и реко́хъ: та́ко да истрясе́тъ Бо́гъ вся́каго му́жа, и́же не испо́лнитъ сло́ва сего́, от до́му его́ и от трудо́въ его́, и да бу́детъ та́ко оттрясе́нъ и то́щь. И рече́ все́ мно́жество: ами́нь. И восхвали́ша Бо́га. И сотвори́ша лю́дiе по глаго́лу сему́.

От дне́ того́, въ о́ньже повелѣ́ [ца́рь] мнѣ́ бы́ти вожде́мъ и́хъ въ земли́ Иу́динѣ, от лѣ́та двадеся́таго и да́же до лѣ́та три́десять втора́го Артаксе́ркса царя́, лѣ́тъ двана́десять, а́зъ и бра́тiя моя́ обро́ку и́хъ не ядо́хомъ.

И обро́ковъ пе́рвыхъ, и́миже пре́жде мене́ отягчи́ша и́хъ, и прiя́ша от ни́хъ въ хлѣ́бѣ и въ винѣ́, по си́хъ сребра́ [на вся́къ де́нь] дидра́хмъ четы́редесять: и служе́бницы и́хъ облада́ша людьми́. А́зъ же не сотвори́хъ та́ко ра́ди стра́ха Бо́жiя.

И въ дѣ́лѣ стѣ́ны сiя́ созида́хъ: и села́ не стяжа́хъ, и вси́ о́троцы мои́ со́брани бя́ху та́мо на дѣ́ло.

Иуде́й же и нача́лниковъ сто́ пятьдеся́тъ муже́й, и приходя́щiи къ на́мъ от язы́къ, и́же о́крестъ на́съ, при трапе́зѣ мое́й.

И бѣ́ угото́вано мнѣ́ на вся́къ де́нь: теле́цъ еди́нъ и ове́цъ ше́сть избра́нныхъ и козе́лъ бы́ша мнѣ́ [и пти́цы], и между́ десяти́ дні́й всѣ́мъ вина́ мно́го: и съ си́ми хлѣ́ба госпо́дству моему́ не взыска́хъ, зане́ тяжка́ рабо́та на лю́дехъ си́хъ.

Помяни́ мя, Бо́же мо́й, во бла́го по всѣ́мъ, ели́ка сотвори́хъ лю́демъ си́мъ.

Сербский

И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.

Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.

Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.

Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.

А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.

Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.

И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.

И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.

И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?

И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.

Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.

А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.

И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.

И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.

А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.

Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.

И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.

И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.

Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.

Английский (NKJV)

Языки

And there was a great outcry of the people and their wives against their Jewish brethren.

For there were those who said, «We, our sons, and our daughters are many; therefore let us get grain, that we may eat and live.»

There were also some who said, «We have mortgaged our lands and vineyards and houses, that we might buy grain because of the famine.»

There were also those who said, «We have borrowed money for the kinǵs tax on our lands and vineyards.

Yet now our flesh is as the flesh of our brethren, our children as their children; and indeed we are forcing our sons and our daughters to be slaves, and some of our daughters have been brought into slavery. It is not in our power to redeem them, for other men have our lands and vineyards.»

And I became very angry when I heard their outcry and these words.

After serious thought, I rebuked the nobles and rulers, and said to them, «Each of you is exacting usury from his brother.» So I called a great assembly against them.

And I said to them, «According to our ability we have redeemed our Jewish brethren who were sold to the nations. Now indeed, will you even sell your brethren? Or should they be sold to us?» Then they were silenced and found nothing to say.

Then I said, «What you are doing is not good. Should you not walk in the fear of our God because of the reproach of the nations, our enemies?

I also, with my brethren and my servants, am lending them money and grain. Please, let us stop this usury!

Restore now to them, even this day, their lands, their vineyards, their olive groves, and their houses, also a hundredth of the money and the grain, the new wine and the oil, that you have charged them.»

So they said, «We will restore it, and will require nothing from them; we will do as you say.» Then I called the priests, and required an oath from them that they would do according to this promise.

Then I shook out the fold of my garment and said, «So may God shake out each man from his house, and from his property, who does not perform this promise. Even thus may he be shaken out and emptied.» And all the assembly said, «Amen!» and praised the LORD. Then the people did according to this promise.

Moreover, from the time that I was appointed to be their governor in the land of Judah, from the twentieth year until the thirty-second year of King Artaxerxes, twelve years, neither I nor my brothers ate the governoŕs provisions.

But the former governors who were before me laid burdens on the people, and took from them bread and wine, besides forty shekels of silver. Yes, even their servants bore rule over the people, but I did not do so, because of the fear of God.

Indeed, I also continued the work on this wall, and we did not buy any land. All my servants were gathered there for the work.

And at my table were one hundred and fifty Jews and rulers, besides those who came to us from the nations around us.

Now that which was prepared daily was one ox and six choice sheep. Also fowl were prepared for me, and once every ten days an abundance of all kinds of wine. Yet in spite of this I did not demand the governoŕs provisions, because the bondage was heavy on this people.

Remember me, my God, for good, according to all that I have done for this people.