Скрыть
32:2
32:3
32:4
32:5
32:6
32:13
32:14
32:15
32:16
32:21
32:22
32:23
32:25
32:26
32:27
32:28
32:30
32:31
32:32
32:34
32:35
32:36
32:37
32:38
32:40
Синодальный
Условия, на которых Рувиму, Гаду и половине колена Манассиина позволяется поселиться на восток от Иордана.
У сынов Рувимовых и у сынов Гадовых стад было весьма много; и увидели они, что земля Иазер и земля Галаад есть место годное для стад;
и пришли сыны Гадовы и сыны Рувимовы и сказали Моисею и Елеазару священнику и князьям общества, говоря:
Атароф и Дивон, и Иазер, и Нимра, и Есевон, и Елеале, и Севам, и Нево, и Веон,
земля, которую Господь поразил пред обществом Израилевым, есть земля годная для стад, а у рабов твоих есть стада.
И сказали: если мы нашли благоволение в глазах твоих, отдай землю сию рабам твоим во владение; не переводи нас чрез Иордан.
И сказал Моисей сынам Гадовым и сынам Рувимовым: братья ваши пойдут на войну, а вы останетесь здесь?
для чего вы отвращаете сердце сынов Израилевых от перехода в землю, которую дает им Господь?
так поступили отцы ваши, когда я посылал их из Кадес-Варни для обозрения земли:
они доходили до долины Есхол, и видели землю, и отвратили сердце сынов Израилевых, чтобы не шли они в землю, которую Господь дает им;
и воспылал в тот день гнев Господа, и поклялся Он, говоря:
люди сии, вышедшие из Египта, от двадцати лет и выше [знающие добро и зло,] не увидят земли, о которой Я клялся Аврааму, Исааку и Иакову, потому что они не повиновались Мне,
кроме Халева, сына Иефонниина, Кенезеянина, и Иисуса, сына Навина, потому что они повиновались Господу.
И воспылал гнев Господа на Израиля, и водил Он их по пустыне сорок лет, доколе не кончился весь род, сделавший зло в очах Господних.
И вот, вместо отцов ваших восстали вы, отродье грешников, чтоб усилить еще ярость гнева Господня на Израиля.
Если вы отвратитесь от Него, то Он опять оставит его в пустыне, и вы погубите весь народ сей.
И подошли они к нему и сказали: мы построим здесь овчие дворы для стад наших и города для детей наших;
сами же мы первые вооружимся и пойдем пред сынами Израилевыми, доколе не приведем их в места их; а дети наши пусть останутся в укрепленных городах, для безопасности от жителей земли;
не возвратимся в домы наши, доколе не вступят сыны Израилевы каждый в удел свой;
ибо мы не возьмем с ними удела по ту сторону Иордана и далее, если удел нам достанется по эту сторону Иордана, к востоку.
И сказал им Моисей: если вы это сделаете, если вооруженные пойдете на войну пред Господом,
и пойдет каждый из вас вооруженный за Иордан пред Господом, доколе не истребит Он врагов Своих пред Собою,
и покорена будет земля пред Господом, то после возвратитесь и будете неповинны пред Господом и пред Израилем, и будет земля сия у вас во владении пред Господом;
если же не сделаете так, то согрешите пред Господом, и испытаете наказание за грех ваш, которое постигнет вас;
стройте себе города для детей ваших и дворы для овец ваших и делайте, что произнесено устами вашими.
И сказали сыны Гадовы и сыны Рувимовы Моисею: рабы твои сделают, как повелевает господин наш;
дети наши, жены наши, стада наши и весь скот наш останутся тут в городах Галаада,
а рабы твои, все, вооружившись, как воины, пойдут пред Господом на войну, как говорит господин наш.
И дал Моисей о них повеление Елеазару священнику и Иисусу, сыну Навину, и начальникам племен сынов Израилевых,
и сказал им Моисей: если сыны Гадовы и сыны Рувимовы перейдут с вами за Иордан, все вооружившись на войну пред Господом, и покорена будет пред вами земля, то отдайте им землю Галаад во владение;
если же не пойдут они с вами вооруженные [на войну пред Господом, то пошлите пред собою имение их, жен их и скот их в землю Ханаанскую], и они получат владение вместе с вами в земле Ханаанской.
И отвечали сыны Гадовы и сыны Рувимовы и сказали: как сказал Господь рабам твоим, так и сделаем;
мы пойдем вооруженные пред Господом в землю Ханаанскую, а удел владения нашего пусть будет по эту сторону Иордана.
И отдал Моисей им, сынам Гадовым и сынам Рувимовым, и половине колена Манассии, сына Иосифова, царство Сигона, царя Аморрейского, и царство Ога, царя Васанского, землю с городами ее и окрестностями, – города земли во все стороны.
И построили сыны Гадовы Дивон и Атароф, и Ароер,
и Атароф-Шофан, и Иазер, и Иогбегу,
и Беф-Нимру и Беф-Гаран, города укрепленные и дворы для овец.
И сыны Рувимовы построили Есевон, Елеале, Кириафаим,
и Нево, и Ваал-Меон, которых имена переменены, и Сивму, и дали имена городам, которые они построили.
И пошли сыны Махира, сына Манассиина, в Галаад, и взяли его, и выгнали Аморреев, которые были в нем;
и отдал Моисей Галаад Махиру, сыну Манассии, и он поселился в нем.
И Иаир, сын Манассии, пошел и взял селения их, и назвал их: селения Иаировы.
И Новах пошел и взял Кенаф и зависящие от него города, и назвал его своим именем: Новах.
Испанский Reina-Valera 1995
 Los hijos de Rubén y los hijos de Gad tenían una inmensa cantidad de ganado. Vieron la tierra de Jazer y de Galaad, y les pareció el país un lugar apropiado para el ganado.
Fueron, pues, los hijos de Gad y los hijos de Rubén, y dijeron a Moisés, al sacerdote Eleazar y a los príncipes de la congregación:
—Atarot, Dibón, Jazer, Nimra, Hesbón, Eleale, Sebam, Nebo y Beón,
la tierra que Jehová hirió delante de la congregación de Israel, es tierra de ganado, y tus siervos tienen ganado.
Por tanto —dijeron— si hallamos gracia a tus ojos, da esta tierra a tus siervos en heredad y no nos hagas pasar el Jordán.
Pero Moisés respondió a los hijos de Gad y a los hijos de Rubén:

—¿Irán vuestros hermanos a la guerra, y vosotros os quedaréis aquí?

¿Por qué desanimáis a los hijos de Israel para que no pasen a la tierra que les ha dado Jehová?
Así hicieron vuestros padres, cuando los envié desde Cades-barnea para que vieran la tierra.
Subieron hasta el torrente Escol y, después que vieron la tierra, desalentaron a los hijos de Israel para que no fueran a la tierra que Jehová les había dado.
La ira de Jehová se encendió entonces, y juró diciendo:
“Los hombres que subieron de Egipto, de veinte años para arriba, no verán la tierra que prometí con juramento a Abraham, Isaac y Jacob, por cuanto no me han sido fieles,
excepto Caleb hijo de Jefone, el cenezeo, y Josué hijo de Nun, que fueron fieles a Jehová.”
Así la ira de Jehová se encendió contra Israel, y los hizo andar errantes durante cuarenta años por el desierto, hasta que se extinguió toda aquella generación que había obrado mal delante de Jehová.
Y ahora vosotros, prole de hombres pecadores, ocupáis el lugar de vuestros padres para añadir aún más a la ira de Jehová contra Israel.
Si os apartáis de él, él volverá otra vez a dejaros en el desierto, y destruiréis a todo este pueblo.
Entonces fueron ellos ante Moisés, y le dijeron:

—Edificaremos aquí corrales para nuestro ganado y ciudades para nuestros niños.

Pero nosotros nos armaremos e iremos con diligencia delante de los hijos de Israel, hasta que los hagamos entrar en su territorio, mientras nuestros niños se quedan en ciudades fortificadas a causa de los habitantes del país.
No volveremos a nuestras casas hasta que cada uno de los hijos de Israel tome posesión de su heredad.
Porque no reclamaremos heredad junto con ellos al otro lado del Jordán, ni más allá, por cuanto tendremos ya nuestra heredad al oriente, a este otro lado del Jordán.
Entonces les respondió Moisés:

—Si lo hacéis así, si os disponéis para ir delante de Jehová a la guerra,

y todos vosotros pasáis armados el Jordán delante de Jehová, hasta que haya echado a sus enemigos de delante de sí,
y sea el país sojuzgado delante de Jehová, entonces podréis volver. Así quedaréis libres de culpa para con Jehová y para con Israel, y esta tierra será vuestra heredad delante de Jehová.
Pero si así no lo hacéis, entonces habréis pecado ante Jehová, y sabed que vuestro pecado os alcanzará.
Edificaos ciudades para vuestros niños y corrales para vuestras ovejas, pero haced lo que ha prometido vuestra boca.
Los hijos de Gad y los hijos de Rubén respondieron a Moisés:

—Tus siervos harán como mi señor ha mandado.

Nuestros niños, nuestras mujeres, nuestros ganados y todas nuestras bestias, estarán ahí en las ciudades de Galaad.
Pero tus siervos, armados todos para la guerra, pasarán delante de Jehová para combatir de la manera que mi señor dice.
Entonces les encomendó Moisés al sacerdote Eleazar, a Josué hijo de Nun y a los príncipes de los padres de las tribus de los hijos de Israel.
Les dijo Moisés:

—Si los hijos de Gad y los hijos de Rubén pasan con vosotros el Jordán, armados todos para la guerra delante de Jehová, luego que el país sea sojuzgado delante de vosotros, les daréis la tierra de Galaad en posesión;

pero si no pasan armados con vosotros, entonces tendrán su posesión entre vosotros, en la tierra de Canaán.
Los hijos de Gad y los hijos de Rubén respondieron:

—Haremos lo que Jehová ha dicho a tus siervos.

Nosotros pasaremos armados delante de Jehová a la tierra de Canaán, pero la heredad que poseamos estará a este lado del Jordán.
Así Moisés dio a los hijos de Gad, a los hijos de Rubén y a la media tribu de Manasés hijo de José, el reino de Sehón, rey amorreo, y el reino de Og, rey de Basán, la tierra con sus ciudades y sus territorios, o sea, las ciudades de los alrededores.
Los hijos de Gad edificaron Dibón, Atarot, Aroer,
Atarot-sofán, Jazer, Jogbeha,
Bet-nimra y Bet-arán, ciudades fortificadas; hicieron también corrales para las ovejas.
Los hijos de Rubén edificaron Hesbón, Eleale, Quiriataim,
Nebo, Baal-meón, cambiándoles sus nombres, y Sibma; y pusieron nuevos nombres a las ciudades que edificaron.
Los hijos de Maquir hijo de Manasés fueron a Galaad, la tomaron y echaron al amorreo que estaba en ella.
Entonces Moisés dio Galaad a Maquir hijo de Manasés, el cual habitó en ella.
También Jair hijo de Manasés fue y tomó sus aldeas, y las llamó Havot-jair.
Asimismo Noba fue y tomó Kenat y sus aldeas, y le puso su propio nombre: Noba.

Ва банӣ Реубен ва банӣ Ҷод чорвои зиёде доштанд, ки бағоят сершумор буд; ва онҳо замини Яъзир ва замини Ҷилъодро диданд, ва инак, ин макон маконест барои чаридани чорво.
Ва банӣ Ҷод ва банӣ Реубен назди Мусо ва Элъозори коҳин ва раисони ҷамоат омада, гуфтанд:
«Аторӯт ва Дибӯн, ва Яъзир ва Нимра, ва Ҳешбӯн ва Элъоле, ва Сабом ва Набӯ, ва Баӯн,
замине ки Парвардигор пеши ҷамоати Исроил мағлуб гардонидааст, заминест барои чаридани чорво, ва бандагонат чорводор ҳастем».
Ва гуфтанд: «Агар мо дар назари ту илтифот ёфта бошем, бигзор ин замин ба бандагонат ҳамчун моликият дода шавад; моро аз Урдун нагузарон».
Ва Мусо ба банӣ Ҷод ва банӣ Реубен гуфт: «Наход ки бародаронатон ба ҷанг раванд, вале шумо дар ин, ҷо хоҳед нишаст?
Ва чаро дили банӣ Исроилро аз гузаштан ба замине ки Парвардигор ба онҳо додааст, хунук мекунед?
Падарони шумо ҳамин тавр амал карданд, вақте ки онҳоро аз Қодеш-Барнеа барои дидани замин фиристодам:
Онҳо ба водии Эшкӯл расида, заминро диданд, ва дили банӣ Исроилро аз омадан ба замине ки Парвардигор ба онҳо додааст, хунук карданд.
Ва хашми Парвардигор дар он рӯз аланга зад, ва Ӯ қасам хӯрда гуфт:
́Ин одамоне ки аз Миср баромадаанд, аз бистола ва болотар, заминеро, ки Ман дар бораи он ба Иброҳим, Исҳоқ ва Яъқуб қасам хӯрдаам, нахоҳанд дид, зеро ки онҳо Маро пайравӣ накарданд,
ғайр аз Колеб ибни Ефуннеи қаниззӣ ва Еҳушаъ ибни Нун, чунки онҳо Парвардигорро пайравӣ карданд́.
Ва хашми Парвардигор бар Исроил аланга зад, ва Ӯ онҳоро чил сол дар биёбон овора гардонид, то даме ки тамоми он насле ки дар назари Парвардигор бадӣ карда буданд, ба ҳалокат расиданд.
Ва инак шумо, дастпарварони мардуми хатокор, ба ҷои падарони худ бархостаед, то ки шиддати хашми Парвардигорро бар Исроил пурзӯр созед.
Агар шумо аз пайравии Ӯ даст кашед, Ӯ боз онҳоро дар биёбон хоҳад мононид, ва шумо тамоми ин қавмро ба ҳалокат хоҳед расонид».
Ва онҳо ба ӯ наздик омада, гуфтанд: «Мо дар ин ҷо оғилҳо барои чорвои худ ва шаҳрҳо барои кӯдакони худ бино хоҳем кард;
Ва худамон зуд мусаллаҳ шуда, пешопеши банӣ Исроил хоҳем рафт, то даме ки онҳоро ба маконашон бирасонем; ва кӯдакони мо бигзор дар шаҳрҳои ҳисордор аз сокинони замин дар амон бошанд;
Мо ба хонаҳои худ нахоҳем баргашт, то даме ки банӣ Исроил ҳар яке дар мулки худ ҷойгир шаванд;
Зеро ки мо бо онҳо дар он тарафи Урдун ва соҳили он ҳеҷ мулке нахоҳем гирифт, чунки мулки мо аз ин тарафи Урдун, аз соҳили шарқии он насиби мо гардидааст».
Ва Мусо ба онҳо гуфт: «Агар шумо ин корро бикунед, агар мусаллаҳ шуда, ба ҳузури Парвардигор ба ҷанг биравед,
ва ҳар яке аз шумо мусаллаҳ шуда ба ҳузури Парвардигор аз Урдун гузарад, то даме ки Ӯ душманонашро аз пеши Худ бадар ронад,
ва замин ба ҳузури Парвардигор забт карда шавад, ва баъд аз он баргардед, – он гоҳ ба ҳузури Парвардигор ва ба ҳузури Исроил бегуноҳ хоҳед буд, ва ин замин ба ҳузури Парвардигор мулки шумо хоҳад шуд.
Валекин агар чунин накунед, ба ҳузури Парвардигор гуноҳкор хоҳед шуд, ва барои ин гуноҳатон ҷазо хоҳед ёфт.
Пас, шаҳрҳо барои кӯдакони худ ва оғилҳо барои гӯсфандони худ бино кунед; ва он чиро, ки аз даҳонатон баромадааст, ба амал оваред».
Ва банӣ Ҷод ва банӣ Реубен ба Мусо сухан ронда, гуфтанд: «Бандагонат ончунон ки хоҷаи мо фармудааст, амал хоҳем кард:
Кӯдакони мо, занони мо, чорвои мо ва тамоми ҳайвоноти мо ин ҷо, дар шаҳрҳои Ҷилъод хоҳанд монд;
Ва бандагонат саросар ҳамчун ҷанговарон мусаллаҳ шуда, ба ҳузури Парвардигор барои ҷанг хоҳем гузашт баромад, чунон ки хоҷаи мо мегӯяд».
Ва Мусо дар бораи онҳо ба Элъозори коҳин, Еҳушаъ ибни Нун ва сардорони хонаводаҳои сибтҳои банӣ Исроил фармуд;
Ва Мусо ба онҳо гуфт: «Агар банӣ Ҷод ва банӣ Реубен саросар барои ҷанг мусаллаҳ шуда, ҳамроҳи шумо ба ҳузури Парвардигор аз Урдун гузаранд, ва замин пеши шумо мағлуб гардад, он гоҳ замини Ҷилъодро ба онҳо барои моликият бидиҳед;
Валекин агар онҳо мусаллаҳ шуда ҳамроҳи шумо нагузаранд, он гоҳ дар миёни шумо дар замини Канъон мулк хоҳанд гирифт».
Ва банӣ Ҷод ва банӣ Реубен ҷавоб гардонида, гуфтанд: «Чунон ки Парвардигор ба бандогонат гуфтааст, ончунон хоҳем кард;
Мо мусаллаҳ шуда ба ҳузури Парвардигор ба замини Канъон хоҳем гузашт, агар мулки насиби мо дар ин тарафи Урдун дода шавад».
Ва Мусо ба онҳо, яъне ба банӣ Ҷод ва банӣ Реубен ва нисфи сибти Менашше ибни Юсуф, мамлакати Сиҳӯн, подшоҳи амуриён, ва мамлакати Ӯҷ, подшоҳи Бошонро дод, яъне заминро бо шаҳрҳое ки дар ҳудуди он буд, – бо шаҳрҳои гирду атрофи он.
Ва банӣ Ҷод Дибӯн, ва Аторӯт, ва Арӯэр,
ва Атрӯт-Шӯфон, ва Яъзир, ва Ёҷбеҳо,
ва Байт-Нимра, ва Байт-Ҳоронро бино карданд, ки шаҳрҳои ҳисордор буд, ва оғилҳо барои гӯсфандон дошт.
Ва банӣ Реубен Ҳешбӯн ва Элъоле, ва Қирётоим,
ва Набӯ, ва Баал-Маӯн, ки номи ин ду шаҳрро тағйир доданд, ва Сибморо бино карданд; ва ба шаҳрҳое ки бино карданд, ном ниҳоданд.
Ва банӣ Мокир ибни Менашше ба Ҷилъод рафта, онро забт карданд, ва амӯриёнро, ки дар он буданд, бадар ронданд.
Ва Мусо Ҷилъодро ба Мокир ибни Менашше дод, ва ӯ дар он сокин шуд.
Ва Ёир ибни Менашше рафта, қасабаҳои онҳоро забт кард, ва ба онҳо деҳоти Ёир ном монд.
Ва Нӯбаҳ рафта, Қанот ва деҳоташро забт кард; ва онро ба номи худ Нӯбаҳ ном монд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible