Скрыть
141:6
141:8
Церковнославянский (рус)
Ра́зума Дави́ду, внегда́ бы́ти ему́ въ верте́пѣ моля́щемуся.
Гла́сомъ мо­и́мъ ко Го́споду воз­зва́хъ, гла́сомъ мо­и́мъ ко Го́споду помоли́хся.
Пролiю́ предъ Ни́мъ моле́нiе мое́, печа́ль мою́ предъ Ни́мъ воз­вѣщу́.
Внегда́ изчеза́ти от­ мене́ ду́ху мо­ему́, и ты́ позна́лъ еси́ стези́ моя́: на пути́ се́мъ, по нему́же хожда́хъ, скры́ша сѣ́ть мнѣ́.
Сматря́хъ одесну́ю и воз­гля́дахъ, и не бѣ́ зна́яй мене́: поги́бе бѣ́г­ст­во от­ мене́, и нѣ́сть взыска́яй ду́шу мою́.
Воззва́хъ къ Тебѣ́, Го́споди, рѣ́хъ: Ты́ еси́ упова́нiе мое́, ча́сть моя́ еси́ на земли́ живы́хъ.
Вонми́ моле́нiю мо­ему́, я́ко смири́хся зѣло́: изба́ви мя́ от­ гоня́щихъ мя́, я́ко укрепи́шася па́че мене́.
Изведи́ изъ темни́цы ду́шу мою́, исповѣ́датися и́мени тво­ему́: мене́ жду́тъ пра́ведницы, до́ндеже воз­да́си мнѣ́.
Французский (LSG)
142:1 Cantique de David. Lorsqu'il était dans la caverne. Prière.
142:1 De ma voix je crie à l'Éternel, De ma voix j'implore l'Éternel.
142:2 Je répands ma plainte devant lui, Je lui raconte ma détresse.
142:3 Quand mon esprit est abattu au dedans de moi, Toi, tu connais mon sentier. Sur la route où je marche Ils m'ont tendu un piège.
142:4 Jette les yeux à droite, et regarde! Personne ne me reconnaît, Tout refuge est perdu pour moi, Nul ne prend souci de mon âme.
142:5 Éternel! c'est à toi que je crie. Je dis: Tu es mon refuge, Mon partage sur la terre des vivants.
142:6 Sois attentif à mes cris! Car je suis bien malheureux. Délivre-moi de ceux qui me poursuivent! Car ils sont plus forts que moi.
142:7 Tire mon âme de sa prison, Afin que je célèbre ton nom! Les justes viendront m'entourer, Quand tu m'auras fait du bien.
Рус. (Аверинцев)
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Бо овози худ сӯи Парвардигор фарёд мекашам, бо овози худ сӯи Парвардигор зорӣ мекунам.
Андӯҳамро пеши Ӯ изҳор менамоям; тангиамро пеши Ӯ баён мекунам.
Вақте ки Ҳангоме рӯҳам дар ман аз ҳол мерафт, Ту роҳи маро медонистӣ; дар роҳе ки меравам, доме барои ман пинҳон кардаанд.
Ба тарафи рост назар андоз ва бубин, ки каси ба ман шиносе нест; гурезгоҳе бароям боқӣ намондааст: касе нест, ки ғами ҷонамро бихӯрад.
Сӯи Ту, эй Парвардигор, фарёд кашидам ва гуфтам: «Ту паноҳгоҳи ман ҳастӣ, ва насибаи ман дар замини зиндаҳо.
Ба зориям диққат намо, зеро бисёр хаста шудаам; маро аз таъқибкунандагонам халосӣ деҳ, зеро ки аз ман пурзӯртаранд.
Ҷонамро аз зиндон берун ор, то ки номи Туро ҷалол диҳам сипос гӯям; росткорон дар ман ифтихор хоҳанд кард, вақте ки ҳангоме Ту ба ман подош медиҳӣ некӯӣ бикунӣ».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible