Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 21
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
Толкования
21:1
21:3
21:4
21:7
21:11
21:12
21:14
21:15
21:20
21:21
21:22
21:24
21:32
Въ коне́цъ, о заступле́нiи у́треннемъ, псало́мъ Дави́ду.
Бо́же, Бо́же мо́й, вонми́ ми, вску́ю оста́вилъ мя́ еси́? Дале́че от спасе́нiя моего́ словеса́ грѣхопаде́нiй мои́хъ.
Бо́же мо́й, воззову́ во дни́, и не услы́шиши, и въ нощи́, и не въ безу́мiе мнѣ́.
Ты́ же во Святѣ́мъ живе́ши, хвало́ Изра́илева.
На Тя́ упова́ша отцы́ на́ши: упова́ша, и изба́вилъ еси́ я́:
къ Тебѣ́ воззва́ша, и спасо́шася: на Тя́ упова́ша, и не постыдѣ́шася.
А́зъ же е́смь че́рвь, а не человѣ́къ, поноше́нiе человѣ́ковъ и уничиже́нiе люді́й.
Вси́ ви́дящiи мя́ поруга́шамися, глаго́лаша устна́ми, покива́ша главо́ю:
упова́ на Го́спода, да изба́витъ его́, да спасе́тъ его́, я́ко хо́щетъ его́.
Я́ко Ты́ еси́ исто́ргiй мя́ изъ чре́ва, упова́нiе мое́ от сосцу́ ма́тере моея́.
Къ Тебѣ́ приве́рженъ е́смь от ложе́снъ, от чре́ва ма́тере моея́ Бо́гъ мо́й еси́ Ты́.
Да не отсту́пиши от мене́, я́ко ско́рбь бли́зъ, я́ко нѣ́сть помога́яй ми́.
Обыдо́ша мя́ телцы́ мно́зи, юнцы́ ту́чнiи одержа́ша мя́:
отверзо́ша на мя́ уста́ своя́, я́ко ле́въ восхища́яй и рыка́яй.
Я́ко вода́ излiя́хся, и разсы́пашася вся́ ко́сти моя́: бы́сть се́рдце мое́ я́ко во́скъ та́яй посредѣ́ чре́ва моего́.
И́зсше я́ко скуде́ль крѣ́пость моя́, и язы́къ мо́й прильпе́ горта́ни моему́, и въ пе́рсть сме́рти све́лъ мя́ еси́.
Я́ко обыдо́ша мя́ пси́ мно́зи, со́нмъ лука́выхъ одержа́ша мя́: ископа́ша ру́цѣ мои́ и но́зѣ мои́.
Исчето́ша вся́ ко́сти моя́: ті́и же смотри́ша и презрѣ́ша мя́.
Раздѣли́ша ри́зы моя́ себѣ́, и о оде́жди мое́й мета́ша жре́бiй.
Ты́ же, Го́споди, не удали́ по́мощь твою́ от мене́: на заступле́нiе мое́ вонми́.
Изба́ви от ору́жiя ду́шу мою́, и изъ руки́ пе́сiи единоро́дную мою́.
Спаси́ мя от у́стъ льво́выхъ, и от ро́гъ единоро́жь смире́нiе мое́.
Повѣ́мъ и́мя Твое́ бра́тiи мое́й, посредѣ́ це́ркве воспою́ Тя́.
Боя́щiися Го́спода, восхвали́те Его́, все́ сѣ́мя Иа́ковле, просла́вите Его́, да убои́тся же от Него́ все́ сѣ́мя Изра́илево:
я́ко не уничижи́, ниже́ негодова́ моли́твы ни́щаго, ниже́ отврати́ лице́ Свое́ от мене́, и егда́ воззва́хъ къ Нему́, услы́ша мя́.
От Тебе́ похвала́ моя́, въ це́ркви вели́цѣй исповѣ́мся Тебѣ́: моли́твы моя́ возда́мъ предъ боя́щимися Его́.
Ядя́тъ убо́зiи, и насы́тятся, и восхва́лятъ Го́спода взыска́ющiи Его́: жива́ бу́дутъ сердца́ и́хъ въ вѣ́къ вѣ́ка.
Помяну́тся и обратя́тся ко Го́споду вси́ концы́ земли́, и покло́нятся предъ Ни́мъ вся́ оте́чествiя язы́къ:
я́ко Госпо́дне е́сть ца́рствiе, и То́й облада́етъ язы́ки.
Ядо́ша и поклони́шася вси́ ту́чнiи земли́: предъ Ни́мъ припаду́тъ вси́ низходя́щiи въ зе́млю: и душа́ моя́ тому́ живе́тъ.
И сѣ́мя мое́ порабо́таетъ Ему́: возвѣсти́тъ Го́сподеви ро́дъ гряду́щiй:
и возвѣстя́тъ пра́вду Его́ лю́демъ ро́ждшымся {роди́тися иму́щымъ}, я́же сотвори́ Госпо́дь.
2 Боже мой, для чего Ты оставил меня? 4 Буду взывать к Тебе, 7 хотя я в презрении у народа. 11 Моя надежда только на Бога. 24 Пусть восхвалят Его все ищущие Его!
Начальнику хора. При появлении зари. Псалом Давида.
Боже мой! Боже мой! [внемли мне] для чего Ты оставил меня? Далеки от спасения моего слова вопля моего.
Боже мой! я вопию днем, – и Ты не внемлешь мне, ночью, – и нет мне успокоения.
Но Ты, Святый, живешь среди славословий Израиля.
На Тебя уповали отцы наши; уповали, и Ты избавлял их;
к Тебе взывали они, и были спасаемы; на Тебя уповали, и не оставались в стыде.
Я же червь, а не человек, поношение у людей и презрение в народе.
Все, видящие меня, ругаются надо мною, говорят устами, кивая головою:
«он уповал на Господа; пусть избавит его, пусть спасет, если он угоден Ему».
Но Ты извел меня из чрева, вложил в меня упование у грудей матери моей.
На Тебя оставлен я от утробы; от чрева матери моей Ты – Бог мой.
Не удаляйся от меня, ибо скорбь близка, а помощника нет.
Множество тельцов обступили меня; тучные Васанские окружили меня,
раскрыли на меня пасть свою, как лев, алчущий добычи и рыкающий.
Я пролился, как вода; все кости мои рассыпались; сердце мое сделалось, как воск, растаяло посреди внутренности моей.
Сила моя иссохла, как черепок; язык мой прильпнул к гортани моей, и Ты свел меня к персти смертной.
Ибо псы окружили меня, скопище злых обступило меня, пронзили руки мои и ноги мои.
Можно было бы перечесть все кости мои; а они смотрят и делают из меня зрелище;
делят ризы мои между собою и об одежде моей бросают жребий.
Но Ты, Господи, не удаляйся от меня; сила моя! поспеши на помощь мне;
избавь от меча душу мою и от псов одинокую мою;
спаси меня от пасти льва и от рогов единорогов, услышав, избавь меня.
Буду возвещать имя Твое братьям моим, посреди собрания восхвалять Тебя.
Боящиеся Господа! восхвалите Его. Все семя Иакова! прославь Его. Да благоговеет пред Ним все семя Израиля,
ибо Он не презрел и не пренебрег скорби страждущего, не скрыл от него лица Своего, но услышал его, когда сей воззвал к Нему.
О Тебе хвала моя в собрании великом; воздам обеты мои пред боящимися Его.
Да едят бедные и насыщаются; да восхвалят Господа ищущие Его; да живут сердца ваши во веки!
Вспомнят, и обратятся к Господу все концы земли, и поклонятся пред Тобою все племена язычников,
ибо Господне есть царство, и Он – Владыка над народами.
Будут есть и поклоняться все тучные земли; преклонятся пред Ним все нисходящие в персть и не могущие сохранить жизни своей.
Потомство [мое] будет служить Ему, и будет называться Господним вовек:
придут и будут возвещать правду Его людям, которые родятся, что́ сотворил Господь.
Въ коне́цъ, ѡ҆ застꙋпле́нїи ᲂу҆́треннемъ, ѱало́мъ дв҃дꙋ,
Бж҃е, бж҃е мо́й, вонми́ ми, вскꙋ́ю ѡ҆ста́вилъ мѧ̀ є҆сѝ; дале́че ѿ спⷭ҇нїѧ моегѡ̀ словеса̀ грѣхопаде́нїй мои́хъ.
Бж҃е мо́й, воззовꙋ̀ во днѝ, и҆ не ᲂу҆слы́шиши, и҆ въ нощѝ, и҆ не въ безꙋ́мїе мнѣ̀.
Ты́ же во ст҃ѣ́мъ живе́ши, хвало̀ і҆и҃лева.
На тѧ̀ ᲂу҆пова́ша ѻ҆тцы̀ на́ши: ᲂу҆пова́ша, и҆ и҆зба́вилъ є҆сѝ ѧ҆̀:
къ тебѣ̀ воззва́ша, и҆ спасо́шасѧ: на тѧ̀ ᲂу҆пова́ша, и҆ не постыдѣ́шасѧ.
А҆́зъ же є҆́смь че́рвь, а҆ не человѣ́къ, поноше́нїе человѣ́кѡвъ и҆ ᲂу҆ничиже́нїе люді́й.
Всѝ ви́дѧщїи мѧ̀ порꙋга́шамисѧ, глаго́лаша ᲂу҆стна́ми, покива́ша главо́ю:
ᲂу҆пова̀ на гдⷭ҇а, да и҆зба́витъ є҆го̀, да сп҃се́тъ є҆го̀, ꙗ҆́кѡ хо́щетъ є҆го̀.
Ꙗ҆́кѡ ты̀ є҆сѝ и҆сто́ргїй мѧ̀ и҆з̾ чре́ва, ᲂу҆пова́нїе моѐ ѿ сѡсцꙋ̀ ма́тере моеѧ̀.
Къ тебѣ̀ приве́рженъ є҆́смь ѿ ложе́снъ, ѿ чре́ва ма́тере моеѧ̀ бг҃ъ мо́й є҆сѝ ты̀.
Да не ѿстꙋ́пиши ѿ менє̀, ꙗ҆́кѡ ско́рбь бли́з̾, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть помога́ѧй мѝ.
Ѡ҆быдо́ша мѧ̀ тельцы̀ мно́зи, ю҆нцы̀ тꙋ́чнїи ѡ҆держа́ша мѧ̀:
ѿверзо́ша на мѧ̀ ᲂу҆ста̀ своѧ̑, ꙗ҆́кѡ ле́въ восхища́ѧй и҆ рыка́ѧй.
Ꙗ҆́кѡ вода̀ и҆злїѧ́хсѧ, и҆ разсы́пашасѧ всѧ̑ кѡ́сти моѧ̑: бы́сть се́рдце моѐ ꙗ҆́кѡ во́скъ та́ѧй посредѣ̀ чре́ва моегѡ̀.
И҆́зсше ꙗ҆́кѡ скꙋде́ль крѣ́пость моѧ̀, и҆ ѧ҆зы́къ мо́й прильпѐ горта́ни моемꙋ̀, и҆ въ пе́рсть сме́рти све́лъ мѧ̀ є҆сѝ.
Ꙗ҆́кѡ ѡ҆быдо́ша мѧ̀ псѝ мно́зи, со́нмъ лꙋка́выхъ ѡ҆держа́ша мѧ̀: и҆скопа́ша рꙋ́цѣ моѝ и҆ но́зѣ моѝ.
И҆счето́ша всѧ̑ кѡ́сти моѧ̑: ті́и же смотри́ша и҆ презрѣ́ша мѧ̀.
Раздѣли́ша ри̑зы моѧ̑ себѣ̀, и҆ ѡ҆ ѻ҆де́жди мое́й мета́ша жре́бїй.
Ты́ же, гдⷭ҇и, не ᲂу҆далѝ по́мощь твою̀ ѿ менє̀: на застꙋпле́нїе моѐ вонмѝ.
И҆зба́ви ѿ ѻ҆рꙋ́жїѧ дꙋ́шꙋ мою̀, и҆ и҆з̾ рꙋкѝ пе́сїи є҆диноро́днꙋю мою̀.
Сп҃си́ мѧ ѿ ᲂу҆́стъ льво́выхъ, и҆ ѿ рѡ́гъ є҆динорѡ́жь смире́нїе моѐ.
Повѣ́мъ и҆́мѧ твоѐ бра́тїи мое́й, посредѣ̀ цр҃кве воспою̀ тѧ̀.
Боѧ́щїисѧ гдⷭ҇а, восхвали́те є҆го̀, всѐ сѣ́мѧ і҆а́кѡвле, просла́вите є҆го̀, да ᲂу҆бои́тсѧ же ѿ негѡ̀ всѐ сѣ́мѧ і҆и҃лево:
ꙗ҆́кѡ не ᲂу҆ничижѝ, нижѐ негодова̀ моли́твы ни́щагѡ, нижѐ ѿвратѝ лицѐ своѐ ѿ менє̀, и҆ є҆гда̀ воззва́хъ къ немꙋ̀, ᲂу҆слы́ша мѧ̀.
Ѿ тебє̀ похвала̀ моѧ̀, въ цр҃кви вели́цѣй и҆сповѣ́мсѧ тебѣ̀: моли̑твы моѧ̑ возда́мъ пред̾ боѧ́щимисѧ є҆гѡ̀.
Ꙗ҆дѧ́тъ ᲂу҆бо́зїи, и҆ насы́тѧтсѧ, и҆ восхва́лѧтъ гдⷭ҇а взыска́ющїи є҆го̀: жи̑ва бꙋ́дꙋтъ сердца̀ и҆́хъ въ вѣ́къ вѣ́ка.
Помѧнꙋ́тсѧ и҆ ѡ҆братѧ́тсѧ ко гдⷭ҇ꙋ всѝ концы̑ землѝ, и҆ покло́нѧтсѧ пред̾ ни́мъ всѧ̑ ѻ҆те́чєствїѧ ꙗ҆зы̑къ:
ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇не є҆́сть црⷭ҇твїе, и҆ то́й ѡ҆блада́етъ ꙗ҆зы̑ки.
Ꙗ҆до́ша и҆ поклони́шасѧ всѝ тꙋ́чнїи землѝ: пред̾ ни́мъ припадꙋ́тъ всѝ низходѧ́щїи въ зе́млю: и҆ дꙋша̀ моѧ̀ томꙋ̀ живе́тъ.
И҆ сѣ́мѧ моѐ порабо́таетъ є҆мꙋ̀: возвѣсти́тъ гдⷭ҇еви ро́дъ грѧдꙋ́щїй:
и҆ возвѣстѧ́тъ пра́вдꙋ є҆гѡ̀ лю́демъ ро́ждшымсѧ {роди́тисѧ и҆мꙋ́щымъ}, ꙗ҆̀же сотворѝ гдⷭ҇ь.
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (Бируковы)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
22:1 Al maestro del coro. Su "Cerva dell'aurora". Salmo. Di Davide.
22:2 Dio mio, Dio mio, perché mi hai abbandonato? Lontane dalla mia salvezza le parole del mio grido!
22:3 Mio Dio, grido di giorno e non rispondi; di notte, e non c'è tregua per me.
22:4 Eppure tu sei il Santo, tu siedi in trono fra le lodi d'Israele.
22:5 In te confidarono i nostri padri, confidarono e tu li liberasti;
22:6 a te gridarono e furono salvati, in te confidarono e non rimasero delusi.
22:7 Ma io sono un verme e non un uomo, rifiuto degli uomini, disprezzato dalla gente.
22:8 Si fanno beffe di me quelli che mi vedono, storcono le labbra, scuotono il capo:
22:9 "Si rivolga al Signore; lui lo liberi, lo porti in salvo, se davvero lo ama!".
22:10 Sei proprio tu che mi hai tratto dal grembo, mi hai affidato al seno di mia madre.
22:11 Al mio nascere, a te fui consegnato; dal grembo di mia madre sei tu il mio Dio.
22:12 Non stare lontano da me, perché l'angoscia è vicina e non c'è chi mi aiuti.
22:13 Mi circondano tori numerosi, mi accerchiano grossi tori di Basan.
22:14 Spalancano contro di me le loro fauci: un leone che sbrana e ruggisce.
22:15 Io sono come acqua versata, sono slogate tutte le mie ossa. Il mio cuore è come cera, si scioglie in mezzo alle mie viscere.
22:16 Arido come un coccio è il mio vigore, la mia lingua si è incollata al palato, mi deponi su polvere di morte.
22:17 Un branco di cani mi circonda, mi accerchia una banda di malfattori; hanno scavato le mie mani e i miei piedi.
22:18 Posso contare tutte le mie ossa. Essi stanno a guardare e mi osservano:
22:19 si dividono le mie vesti, sulla mia tunica gettano la sorte.
22:20 Ma tu, Signore, non stare lontano, mia forza, vieni presto in mio aiuto.
22:21 Libera dalla spada la mia vita, dalle zampe del cane l'unico mio bene.
22:22 Salvami dalle fauci del leone e dalle corna dei bufali.
Tu mi hai risposto!
Tu mi hai risposto!
22:23 Annuncerò il tuo nome ai miei fratelli, ti loderò in mezzo all'assemblea.
22:24 Lodate il Signore, voi suoi fedeli, gli dia gloria tutta la discendenza di Giacobbe, lo tema tutta la discendenza d'Israele;
22:25 perché egli non ha disprezzato né disdegnato l'afflizione del povero, il proprio volto non gli ha nascosto ma ha ascoltato il suo grido di aiuto.
22:26 Da te la mia lode nella grande assemblea; scioglierò i miei voti davanti ai suoi fedeli.
22:27 I poveri mangeranno e saranno saziati, loderanno il Signore quanti lo cercano; il vostro cuore viva per sempre!
22:28 Ricorderanno e torneranno al Signore tutti i confini della terra; davanti a te si prostreranno tutte le famiglie dei popoli.
22:29 Perché del Signore è il regno: è lui che domina sui popoli!
22:30 A lui solo si prostreranno quanti dormono sotto terra, davanti a lui si curveranno quanti discendono nella polvere; ma io vivrò per lui,
22:31 lo servirà la mia discendenza. Si parlerà del Signore alla generazione che viene;
22:32 annunceranno la sua giustizia; al popolo che nascerà diranno: "Ecco l'opera del Signore!".