И бы́сть внегда́ судя́ху судiи́, бы́сть гла́дъ на земли́. И и́де му́жъ от Виѳлее́ма Иу́дина обита́ти въ селѣ́ Моа́вли, са́мъ и жена́ его́, и два́ сы́ны его́:

и́мя же му́жеви Елимеле́хъ, и́мя же женѣ́ его́ Ноемми́нь и и́мя двѣма́ сыно́ма его́ маало́нъ и хелео́нъ, Ефраѳе́йстiи от Виѳлее́ма Иу́дина. И прiидо́ша въ село́ Моа́вле, и бѣ́ша та́мо.

И у́мре Елимеле́хъ му́жъ Ноемми́нинъ, и оста́ся она́ и о́ба сы́ны ея́:

и поя́ста себѣ́ жены́ Моави́тскiя: и́мя еди́нѣй орфа́ и и́мя вторѣ́й ру́ѳь: и жи́ша та́мо до десяти́ лѣ́тъ.

И умро́ста о́ба сы́ны ея́, маало́нъ и хелео́нъ, и оста́ся жена́ от му́жа своего́ и от обои́хъ сыно́въ ея́.

И воста́ она́ и о́бѣ снохи́ ея́, и возврати́шася съ села́ Моа́вля: зане́ услы́ша на селѣ́ Моа́вли, я́ко присѣти́ Госпо́дь люді́й свои́хъ да́ти и́мъ хлѣ́бы.

И отъи́де от мѣ́ста, идѣ́же бѣ́, она́ и о́бѣ снохи́ ея́ съ не́ю, и идя́ху въ пу́ть возврати́тися въ зе́млю Иу́дину.

И рече́ Ноемми́нь обѣ́ма сноха́ма свои́ма: иди́те у́бо, возврати́теся ка́яждо въ до́мъ отца́ своего́: да сотвори́тъ Госпо́дь съ ва́ми ми́лость, я́коже сотвори́сте со уме́ршими и со мно́ю:

да да́стъ Госпо́дь Бо́гъ ва́мъ обрѣсти́ поко́й ко́ейждо въ дому́ му́жа своего́. И цѣлова́ я́: они́ же воздвиго́ша гла́сы своя́ и пла́кашася,

и реко́ша е́й: ни́, но и́демъ съ тобо́ю въ лю́ди твоя́.

И рече́ Ноемми́нь: обрати́теся у́бо, дще́ри мои́, вску́ю и́дете со мно́ю? или́ еще́ мнѣ́ сы́нове во утро́бѣ мое́й, и бу́дутъ ва́мъ му́жи?

возврати́теся у́бо, дще́ри мои́ и отиди́те, я́ко состарѣ́хся, и не бу́ду му́жу: а́ще же бы́хъ и рекла́, я́ко у мене́ е́сть наде́жда, да бу́ду му́жу и рожду́ сы́ны,

вы́ ли пожде́те и́хъ, до́ндеже возрасту́тъ? и вы́ ли удержите́ся, да не бу́дете ино́му му́жу? ни́, дще́ри мои́, я́ко го́рько бы́сть мнѣ́ па́че ва́съ, я́ко изы́де на мя́ рука́ Госпо́дня.

И воздвиго́ша гла́сы своя́, и пла́каша па́ки. И цѣлова́ орфа́ свекро́вь свою́, и возврати́ся въ лю́ди своя́, ру́ѳь же послѣ́дова е́й.

И рече́ Ноемми́нь къ ру́ѳѣ: се́, возврати́ся я́тровь твоя́ къ лю́демъ свои́мъ и къ бого́мъ свои́мъ, возврати́ся у́бо и ты́ вслѣ́дъ я́трове своея́.

И рече́ ру́ѳь: не сря́щи мене́ то́, е́же оста́вити тебе́ или́ обрати́тися мнѣ́ от тебе́, но идѣ́же и́деши ты́, и а́зъ пойду́, и идѣ́же водвори́шися ты́, водворю́ся и а́зъ: лю́дiе твои́ лю́дiе мои́, и Бо́гъ тво́й Бо́гъ мо́й:

и идѣ́же а́ще у́мреши, умру́ и та́мо погребу́ся: та́ко да сотвори́тъ мнѣ́ Госпо́дь, и сiя́ да приложи́тъ, я́ко сме́рть разлучи́тъ между́ мно́ю и тобо́ю.

Ви́дѣвши же Ноемми́нь, я́ко укрѣпи́ся она́ ити́ съ не́ю, умолче́ глаго́лати къ не́й ктому́.

Идо́стѣ же о́бѣ, до́ндеже прiидо́стѣ въ Виѳлее́мъ. И бы́сть егда́ прiидо́стѣ они́ въ Виѳлее́мъ, и возгласи́ ве́сь гра́дъ о ни́хъ, и реко́ша: еда́ сiя́ е́сть Ноемми́нь?

И рече́ къ ни́мъ: не зови́те у́бо мене́ Ноемми́нь, но зови́те мене́ горька́: я́ко испо́лни мя́ го́рести Вседержи́тель зѣло́:

а́зъ испо́лнь отидо́хъ, и ны́нѣ тщу́ мя́ возврати́ Госпо́дь: и вску́ю мя́ нарица́ете Ноемми́нь, Госпо́дь смири́ мя и Вседержи́тель озло́би мя́?

И возврати́ся Ноемми́нь и ру́ѳь Моави́тиня сноха́ ея́ съ не́ю, обраща́ющыяся съ села́ Моа́вля: и прiидо́стѣ въ Виѳлее́мъ въ нача́лѣ жа́твы ячме́ня.

Сербский

А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.

А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.

Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.

Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.

Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.

И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.

Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,

И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.

А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?

Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.

Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.

Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.

Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.

Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?

А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.

Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.

Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

Английский (NKJV)

Языки

Now it came to pass, in the days when the judges ruled, that there was a famine in the land. And a certain man of Bethlehem, Judah, went to dwell in the country of Moab, he and his wife and his two sons.

The name of the man was Elimelech, the name of his wife was Naomi, and the names of his two sons were Mahlon and Chilion--Ephrathites of Bethlehem, Judah. And they went to the country of Moab and remained there.

Then Elimelech, Naomís husband, died; and she was left, and her two sons.

Now they took wives of the women of Moab: the name of the one was Orpah, and the name of the other Ruth. And they dwelt there about ten years.

Then both Mahlon and Chilion also died; so the woman survived her two sons and her husband.

Then she arose with her daughters-in-law that she might return from the country of Moab, for she had heard in the country of Moab that the LORD had visited His people by giving them bread.

Therefore she went out from the place where she was, and her two daughters-in-law with her; and they went on the way to return to the land of Judah.

And Naomi said to her two daughters-in-law, «Go, return each to her motheŕs house. The LORD deal kindly with you, as you have dealt with the dead and with me.

The LORD grant that you may find rest, each in the house of her husband.» So she kissed them, and they lifted up their voices and wept.

And they said to her, «Surely we will return with you to your people.»

But Naomi said, «Turn back, my daughters; why will you go with me? Are there still sons in my womb, that they may be your husbands?

Turn back, my daughters, go--for I am too old to have a husband. If I should say I have hope, if I should have a husband tonight and should also bear sons,

would you wait for them till they were grown? Would you restrain yourselves from having husbands? No, my daughters; for it grieves me very much for your sakes that the hand of the LORD has gone out against me!»

Then they lifted up their voices and wept again; and Orpah kissed her mother-in-law, but Ruth clung to her.

And she said, «Look, your sister-in-law has gone back to her people and to her gods; return after your sister-in-law.»

But Ruth said: «Entreat me not to leave you, Or to turn back from following after you; For wherever you go, I will go; And wherever you lodge, I will lodge; Your people shall be my people, And your God, my God.

Where you die, I will die, And there will I be buried. The LORD do so to me, and more also, If anything but death parts you and me.»

When she saw that she was determined to go with her, she stopped speaking to her.

Now the two of them went until they came to Bethlehem. And it happened, when they had come to Bethlehem, that all the city was excited because of them; and the women said, «Is this Naomi?»

But she said to them, «Do not call me Naomi; call me Mara, for the Almighty has dealt very bitterly with me.

I went out full, and the LORD has brought me home again empty. Why do you call me Naomi, since the LORD has testified against me, and the Almighty has afflicted me?»

So Naomi returned, and Ruth the Moabitess her daughter-in-law with her, who returned from the country of Moab. Now they came to Bethlehem at the beginning of barley harvest.