всегда и везде со всякою благодарностью признаём мы, что тебе, достопочтенный Феликс, обязаны мы многим миром, и твоему попечению благоустроением сего народа.

Но, чтобы много не утруждать тебя, прошу тебя выслушать нас кратко, со свойственным тебе снисхождением.

Найдя сего человека язвою общества, возбудителем мятежа между Иудеями, живущими по вселенной, и представителем Назорейской ереси,

который отважился даже осквернить храм, мы взяли его и хотели судить его по нашему закону.

Но тысяченачальник Лисий, придя, с великим насилием взял его из рук наших и послал к тебе,

повелев и нам, обвинителям его, идти к тебе. ^*Ты можешь сам, разобрав, узнать от него о всем том, в чем мы обвиняем его.

И Иудеи подтвердили, сказав, что это так.

Павел же, когда правитель дал ему знак говорить, отвечал: зная, что ты многие годы справедливо судишь народ сей, я тем свободнее буду защищать мое дело.

Ты можешь узнать, что не более двенадцати дней тому, как я пришел в Иерусалим для поклонения.

И ни в святилище, ни в синагогах, ни по городу они не находили меня с кем-либо спорящим или производящим народное возмущение,

и не могут доказать того, в чем теперь обвиняют меня.

Но в том признаюсь тебе, что по учению, которое они называют ересью, я действительно служу Богу отцов моих, веруя всему, написанному в законе и пророках,

имея надежду на Бога, что будет воскресение мертвых, праведных и неправедных, чего и сами они ожидают.

Посему и сам подвизаюсь всегда иметь непорочную совесть пред Богом и людьми.

После многих лет я пришел, чтобы доставить милостыню народу моему и приношения.

При сем нашли меня, очистившегося в храме не с народом и не с шумом.

Это были некоторые Асийские Иудеи, которым надлежало бы предстать пред тебя и обвинять меня, если что имеют против меня.

Или пусть сии самые скажут, какую нашли они во мне неправду, когда я стоял перед синедрионом,

разве только то́ одно слово, которое громко произнес я, стоя между ними, что за учение о воскресении мертвых я ныне судим вами.

Выслушав это, Феликс отсрочил дело их, сказав: рассмотрю ваше дело, когда придет тысяченачальник Лисий, и я обстоятельно узнаю об этом учении.

А Павла приказал сотнику стеречь, но не стеснять его и не запрещать никому из его близких служить ему или приходить к нему.

Через несколько дней Феликс, придя с Друзиллою, женою своею, Иудеянкою, призвал Павла, и слушал его о вере во Христа Иисуса.

И как он говорил о правде, о воздержании и о будущем суде, то Феликс пришел в страх и отвечал: теперь пойди, а когда найду время, позову тебя.

Притом же надеялся он, что Павел даст ему денег, чтобы отпустил его: посему часто призывал его и беседовал с ним.

Но по прошествии двух лет на место Феликса поступил Порций Фест. Желая доставить удовольствие Иудеям, Феликс оставил Павла в узах.

Сербский (синод.)

Языки

А послије пет дана сиђе првосвештеник Ананија са старјешинама и са ретором неким Тертулом, који оптужише Павла управнику.

А кад га дозваше, поче њега Тертул тужити говорећи:

Да под тобом живимо у великом миру, и да се правице овоме народу чине твојим старањем, признајемо са сваком захвалношћу свагда и свуда, племенити Феликсе!

Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко саслушаш по твојему снисхођењу.

Јер нађосмо овога човјека да је куга, и да подиже буну против свих Јудејаца по цијелом свијету, и да је коловођа назарејске јереси,

Који покуша и храм да оскрнави; њега и ухватисмо и хтједосмо да му судимо по закону нашему.

Али дође Лисија заповједник и са великом силом оте га из наших руку и посла теби,

Заповједивши да његови тужиоци дођу к теби; од њега можеш сам, испитавши га, дознати о свему овоме за што га ми тужимо.

А и Јудејци се сагласише говорећи да је то тако.

А Павле одговори када му управник даде знак да говори: Знајући да си већ много година праведни судија овоме народу, са већим расположењем себе браним.

Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу.

И нити ме затекоше у храму, нити у синагогама, нити у граду да се с киме препирем или да стварам узбуну у народу,

Нити они могу доказати оно за шта ме сада оптужују.

А ово ти признајем, да тим Путем, који они називају јерес, ја служим Богу отачком, вјерујући свему ономе што је написано у Закону и у Пророцима,

Имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.

Због тога пак и сам се трудим да имам чисту савјест свагда пред Богом и људима.

И послије много година дошао сам да донесем милостињу народу своме и да принесем жртве.

У томе нађоше ме очишћена у храму, не са свјетином, нити са буком,

Неки Јудејци из Азије који су требали доћи преда те да се туже ако имају што на мене.

Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, када сам стајао пред Синедрионом,

Осим ове једне ријечи коју узвикнух стојећи међу њима: За васкрсење мртвих ви ми данас судите.

А када Феликс чу ово, одгоди им, знајући врло добро за овај Пут, и рече: Када дође Лисија заповједник, извидјећу вашу ствар.

И заповједи капетану да се Павле чува, и да му се учини олакшање, и да се ни једноме од његових блиских не забрањује служити му и долазити к њему.

А послије неколико дана дође Феликс са Друсилом женом својом, која бјеше Јудејка, и дозвавши Павла слушаше од њега о вјери у Христа Исуса.

А кад он говораше о правди и уздржању и о будућем суду, уплаши се Феликс и одговори: Иди за сада, а кад узимаднем времена позваћу те.

Уједно се пак надао да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га је и дозивао често и разговарао с њим.

А кад се навршише двије године, дође Феликсу за насљедника Поркије Фест. А Феликс, хотећи Јудејцима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.