1 Павел зимует на Мелите. Ехидна. Павел исцеляет. 11 Прибытие узника Павла в Рим. 17 Павел удостоверяет римских иудеев об Иисусе. 30 Проповедует и учит в Риме в течение двух лет.

[Зач. 51А.] Спасшись же, бывшие с Павлом узнали, что остров называется Мелит.

Иноплеменники оказали нам немалое человеколюбие, ибо они, по причине бывшего дождя и холода, разложили огонь и приняли всех нас.

Когда же Павел набрал множество хвороста и клал на огонь, тогда ехидна, выйдя от жара, повисла на руке его.

Иноплеменники, когда увидели висящую на руке его змею, говорили друг другу: верно этот человек – убийца, когда его, спасшегося от моря, суд Божий не оставляет жить.

Но он, стряхнув змею в огонь, не потерпел никакого вреда.

Они ожидали было, что у него будет воспаление, или он внезапно упадет мертвым; но, ожидая долго и видя, что не случилось с ним никакой беды, переменили мысли и говорили, что он Бог.

Около того места были поместья начальника острова, именем Публия; он принял нас и три дня дружелюбно угощал.

Отец Публия лежал, страдая горячкою и болью в животе; Павел вошел к нему, помолился и, возложив на него руки свои, исцелил его.

После сего события и прочие на острове, имевшие болезни, приходили и были исцеляемы,

и оказывали нам много почести и при отъезде снабдили нужным.

Через три месяца мы отплыли на Александрийском корабле, называемом Диоскуры, зимовавшем на том острове,

и, приплыв в Сиракузы, пробыли там три дня.

Оттуда отплыв, прибыли в Ригию; и как через день подул южный ветер, прибыли на второй день в Путеол,

где нашли братьев, и были упрошены пробыть у них семь дней, а потом пошли в Рим.

Тамошние братья, услышав о нас, вышли нам навстречу до Аппиевой площади и трех гостиниц. Увидев их, Павел возблагодарил Бога и ободрился.

Когда же пришли мы в Рим, то сотник передал узников военачальнику, а Павлу позволено жить особо с воином, стерегущим его.

Через три дня Павел созвал знатнейших из Иудеев и, когда они сошлись, говорил им: мужи братия! не сделав ничего против народа или отеческих обычаев, я в узах из Иерусалима предан в руки Римлян.

Они, судив меня, хотели освободить, потому что нет во мне никакой вины, достойной смерти;

но так как Иудеи противоречили, то я принужден был потребовать суда у кесаря, впрочем не с тем, чтобы обвинить в чем-либо мой народ.

По этой причине я и призвал вас, чтобы увидеться и поговорить с вами, ибо за надежду Израилеву обложен я этими узами.

Они же сказали ему: мы ни писем не получали о тебе из Иудеи, ни из приходящих братьев никто не известил о тебе и не сказал чего-либо худого.

Впрочем желательно нам слышать от тебя, как ты мыслишь; ибо известно нам, что об этом учении везде спорят.

И, назначив ему день, очень многие пришли к нему в гостиницу; и он от утра до вечера излагал им учение о Царствии Божием, приводя свидетельства и удостоверяя их о Иисусе из закона Моисеева и пророков.

Одни убеждались словами его, а другие не верили.

Будучи же не согласны между собою, они уходили, когда Павел сказал следующие слова: хорошо Дух Святой сказал отцам нашим через пророка Исаию:

пойди к народу сему и скажи: слухом услышите, и не уразумеете, и очами смотреть будете, и не увидите.

Ибо огрубело сердце людей сих, и ушами с трудом слышат, и очи свои сомкнули, да не узрят очами, и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и не обратятся, чтобы Я исцелил их.

Итак, да будет вам известно, что спасение Божие послано язычникам: они и услышат.

Когда он сказал это, Иудеи ушли, много споря между собою.

И жил Павел целых два года на своем иждивении и принимал всех, приходивших к нему,

проповедуя Царствие Божие и уча о Господе Иисусе Христе со всяким дерзновением невозбранно.

Сербский (синод.)

Языки

И кад се избавише с лађе који бијаху с Павлом, тада сазнадоше да се острво зове Малта.

А мјештани нам указиваху не мало човјекољубље, јер наложивши ватру све нас примише због кише која падаше и због зиме.

И када Павле скупи гомилу грања и наложи на ватру, изиђе змија од врућине и уједе га за руку.

А када видјеше мјештани змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: Свакако је овај човјек убица, јер га избављеног од мора Правда не остави да живи.

А он отресе змију у ватру, и не претрпје никакво зло.

А они очекиваху да ће он отећи или одједном пасти мртав. Но кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се и говораху да је он бог.

Око мјеста пак онога бијаху имања поглавара од острва, по имену Публија, који нас прими и љубазно угости три дана.

А догоди се да отац Публијев имаше грозницу и срдобољу и лежаше. Њему Павле уђе, па помоливши се Богу и положивши руке на њега, исцијели га.

Када се пак то догоди, и други на острву који бијаху болесни долажаху, и исцјељиваху се.

И они нам указиваху велике почасти, а кад пођосмо спремише што нам је било потребно.

А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и имаше ознаку Диоскура.

И допловивши у Сиракусу, остасмо ондје три дана.

А оданде обилазно приспјесмо у Ригију; и после једнога дана, када дуну југо дођосмо други дан у Потиоле.

Ондје нађемо браћу и они нас замоле те останемо код њих седам дана, и тако дођосмо у Рим.

И тамошња браћа, начувши за нас, изиђоше нам у сусрет до Апијева трга и Три крчме. И кад их видје Павле, заблагодари Богу и охрабри се.

А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али Павлу се допусти да живи засебно с војником који га чуваше.

Послије пак три дана сазва Павле прваке јудејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо, ја ништа не учиних против народа или обичаја отачких, а предан сам из Јерусалима као сужањ у руке Римљанима.

Они пак испитавши ме, хтједоше да ме пусте, јер се не нађе на мени ни једна смртна кривица.

Али кад се Јудејци успротивише, био сам принуђен да се позовем на ћесара, не као да бих имао свој народ за нешто оптужити.

Из тога разлога затражих да вас видим и поразговарам; јер због наде Израиљеве окован сам у ове ланце.

А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или каже нешто зло о теби.

Уосталом, желимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да се свуда говори против ње.

И одредивши му дан, дођоше многи код њега у стан; њима је излагао свједочећи о Царству Божијем од јутра до мрака и увјеравајући их о Исусу из Закона Мојсејева и из Пророка.

И једни вјероваху ономе што он говораше, а други не вјероваху.

А будући несагласни међу собом, почеше да се разилазе, док Павле рече једну ријеч: Добро је казао Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим,

Говорећи: Иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумјети, и очима ћете гледати и нећете видјети.

Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.

Нека вам је, дакле, на знање да се незнабошцима посла ово спасење Божије; они ће и чути.

И кад он ово рече, отидоше Јудејци препирући се много међу собом.

А Павле остаде пуне двије године у своме изнајмљеном стану, и примаше све који му долажаху,

Проповиједајући Царство Божије, и учећи о Господу Исусу Христу са сваком смјелошћу и неометано.