Скрыть
1:6
1:10
1:11
1:12
1:13
1:14
1:15
1:16
1:18
Церковнославянский (рус)
Въ лѣ́то тре́тiе ца́р­ст­ва Иоаки́ма царя́ Иу́дина, прiи́де Навуходоно́соръ ца́рь Вавило́нскъ на Иерусали́мъ и во­ева́­ше на́нь.
И даде́ Госпо́дь въ ру́цѣ его́ Иоаки́ма царя́ Иу́дина и от­ ча́сти сосу́довъ хра́ма Бо́жiя. И при­­несе́ я́ въ зе́млю Сен­наа́ръ въ до́мъ бо́га сво­его́ и сосу́ды внесе́ въ до́мъ сокро́вищный бо́га сво­его́.
И рече́ ца́рь ко Асфане́зу, старѣ́йшинѣ евну́ховъ сво­и́хъ, ввести́ от­ сыно́въ плѣ́на Изра́илева и от­ пле́мене ца́рска и от­ князе́й
ю́ношы, на ни́хже нѣ́сть поро́ка, и добры́ зра́комъ и смы́слены во вся́цѣй прему́дрости, и вѣ́дущыя умѣ́нiе и размышля́ющыя ра́зумъ, и и́мже е́сть крѣ́пость въ ни́хъ, е́же предстоя́ти въ дому́ предъ царе́мъ и научи́ти я́ кни́гамъ и язы́ку Халде́йску.
И повелѣ́ и́мъ [дая́ти] ца́рь по вся́ дни́ от­ трапе́зы царе́вы и от­ вина́ питiя́ сво­его́ и корми́ти и́хъ лѣ́та три́, и пото́мъ ста́ти предъ царе́мъ.
И бы́сть въ ни́хъ от­ сыно́въ Иу́диныхъ данiи́лъ и Ана́нiа, и аза́рiа и Мисаи́лъ.
И воз­ложи́ и́мъ имена́ старѣ́йшина евну́ховъ: данiи́лу Валтаса́ръ, и Ана́нiи седра́хъ, и Мисаи́лу Миса́хъ, аза́рiи же Авденаго́.
И положи́ данiи́лъ на се́рдцы сво­е́мъ, е́же не оскверни́тися от­ трапе́зы царе́вы и от­ вина́ питiя́ его́, и моли́ старѣ́йшину евну́ховъ, я́ко да не оскверни́т­ся.
И вдаде́ Бо́гъ данiи́ла въ ми́лость и въ щедро́ты предъ старѣ́йшиною евну́ховъ.
И рече́ старѣ́йшина евну́ховъ данiи́лу: бою́ся а́зъ господи́на мо­его́ царя́, заповѣ́дав­шаго о пи́щи ва́­шей и питiи́ ва́­шемъ, да не когда́ уви́дитъ лица́ ва́ша уны́ла па́че отроко́въ све́рст­никовъ ва́шихъ, и осу́дите главу́ мою́ царю́.
И рече́ данiи́лъ ко Амелса́ру, его́же при­­ста́ви старѣ́йшина евну́ховъ къ данiи́лу и Ана́нiи, и аза́рiи и Мисаи́лу:
искуси́ о́троки твоя́ до десяти́ дні́й, и да дадя́тъ на́мъ от­ сѣ́менъ земны́хъ, да яди́мъ, и во́ду да пiе́мъ:
и да явя́т­ся предъ тобо́ю ли́ца на́ша и ли́ца отроко́въ яду́щихъ от­ трапе́зы царе́вы, и я́коже у́зриши, сотвори́ со о́троки тво­и́ми.
И послу́ша и́хъ и искуси́ я́ до десяти́ дні́й.
По сконча́нiи же десяти́хъ дні́й, яви́шася ли́ца и́хъ бла́га и крѣ́пка пло́тiю па́че отроко́въ яду́щихъ от­ трапе́зы царе́вы.
И бы́сть Амелса́ръ отъ­е́мля я́ди и́хъ и вино́ питiя́ и́хъ и дая́ше и́мъ сѣ́мена.
И четы́ремъ отроко́мъ си́мъ и́мъ даде́ и́мъ Бо́гъ смы́слъ и му́дрость во вся́цѣй кни́жнѣй прему́дрости: данiи́лъ же разу́менъ бы́сть во вся́цѣмъ видѣ́нiи и со́нiихъ.
И по сконча́нiи тѣ́хъ дні́й, въ ня́же рече́ ца́рь при­­вести́ я́, введе́ я́ старѣ́йшина евну́ховъ предъ Навуходоно́сора.
И бесѣ́дова съ ни́ми ца́рь, и не обрѣто́шася от­ всѣ́хъ и́хъ подо́бни данiи́лу и Ана́нiи, и аза́рiи и Мисаи́лу: и ста́ша предъ царе́мъ.
И во вся́цѣмъ глаго́лѣ прему́дрости и умѣ́нiя, о ни́хже вопроша́­ше от­ ни́хъ ца́рь, обрѣ́те я́ десятери́цею па́че всѣ́хъ обая́телей и волхво́въ су́щихъ во все́мъ ца́р­ст­вѣ его́.
И бы́сть данiи́лъ да́же до пе́рваго лѣ́та ки́ра царя́.
Греческий [Greek (Koine)]
ἐν ἔτει τρίτῳ τῆς βασιλείας Ιωακιμ βασιλέως Ιουδα ἦλθεν Ναβουχοδονοσορ βασιλεὺς Βαβυλῶνος εἰς Ιερουσαλημ καὶ ἐπολιόρκει αὐτήν
καὶ ἔδωκεν κύριος ἐν χειρὶ αὐτοῦ τὸν Ιωακιμ βασιλέα Ιουδα καὶ ἀπο­̀ μέρους τῶν σκευῶν οἴκου τοῦ θεοῦ καὶ ἤνεγκεν αὐτὰ εἰς γῆν Σεννααρ οἶκον τοῦ θεοῦ αὐτοῦ καὶ τὰ σκεύ­η εἰσήνεγκεν εἰς τὸν οἶκον θησαυροῦ τοῦ θεοῦ αὐτοῦ
καὶ εἶπεν ὁ βασιλεὺς τῷ Ασφανεζ τῷ ἀρχιευνούχῳ αὐτοῦ εἰσαγαγεῖν ἀπο­̀ τῶν υἱῶν τῆς αἰχμαλωσίας Ισραηλ καὶ ἀπο­̀ τοῦ σπέρμα­τος τῆς βασιλείας καὶ ἀπο­̀ τῶν φορθομμιν
νεανίσκους οἷς οὐκ ἔστιν ἐν αὐτοῖς μῶμος καὶ καλοὺς τῇ ὄψει καὶ συνιέν­τας ἐν πάσῃ σοφίᾳ καὶ γιγνώσκον­τας γνῶσιν καὶ δια­νοου­μέ­νους φρόνησιν καὶ οἷς ἐστιν ἰσχὺς ἐν αὐτοῖς ἑστάναι ἐν τῷ οἴκῳ τοῦ βασιλέως καὶ διδάξαι αὐτοὺς γράμματα καὶ γλῶσ­σαν Χαλδαίων
καὶ διέταξεν αὐτοῖς ὁ βασιλεὺς τὸ τῆς ἡμέρας καθ᾿ ἡμέραν ἀπο­̀ τῆς τραπέζης τοῦ βασιλέως καὶ ἀπο­̀ τοῦ οἴνου τοῦ πότου αὐτοῦ καὶ θρέψαι αὐτοὺς ἔτη τρία καὶ μετὰ ταῦτα στῆναι ἐνώπιον τοῦ βασιλέως
καὶ ἐγένετο ἐν αὐτοῖς ἐκ τῶν υἱῶν Ιουδα Δανιηλ καὶ Ανανιας καὶ Μισαηλ καὶ Αζαριας
καὶ ἐπέθηκεν αὐτοῖς ὁ ἀρχιευνοῦχος ὀνόματα τῷ Δανιηλ Βαλτασαρ καὶ τῷ Ανανια Σεδραχ καὶ τῷ Μισαηλ Μισαχ καὶ τῷ Αζαρια Αβδεναγω
καὶ ἔθετο Δανιηλ ἐπι­̀ τὴν καρδίαν αὐτοῦ ὡς οὐ μὴ ἀλισγηθῇ ἐν τῇ τραπέζῃ τοῦ βασιλέως καὶ ἐν τῷ οἴνῳ τοῦ πότου αὐτοῦ καὶ ἠξίωσε τὸν ἀρχιευνοῦχον ὡς οὐ μὴ ἀλισγηθῇ
καὶ ἔδωκεν ὁ θεὸς τὸν Δανιηλ εἰς ἔλεον καὶ εἰς οἰκτιρμὸν ἐνώπιον τοῦ ἀρχιευνούχου
καὶ εἶπεν ὁ ἀρχιευνοῦχος τῷ Δανιηλ φοβοῦμαι ἐγὼ τὸν κύριόν μου τὸν βασιλέα τὸν ἐκτάξαν­τα τὴν βρῶσιν ὑμῶν καὶ τὴν πόσιν ὑμῶν μήποτε ἴδῃ τὰ προ­́σωπα ὑμῶν σκυθρωπὰ παρα­̀ τὰ παιδάρια τὰ συν­ήλικα ὑμῶν καὶ κατα­δικάσητε τὴν κεφαλήν μου τῷ βασιλεῖ
καὶ εἶπεν Δανιηλ προ­̀ς Αμελσαδ ὃν κατέστησεν ὁ ἀρχιευνοῦχος ἐπι­̀ Δανιηλ Ανανιαν Μισαηλ Αζαριαν
πείρασον δὴ τοὺς παῖδάς σου ἡμέρας δέκα καὶ δότωσαν ἡμῖν ἀπο­̀ τῶν σπερμάτων καὶ φαγόμεθα καὶ ὕδωρ πιόμεθα
καὶ ὀφθήτωσαν ἐνώπιόν σου αἱ ἰδέαι ἡμῶν καὶ αἱ ἰδέαι τῶν παιδαρίων τῶν ἐσθιόν­των τὴν τράπεζαν τοῦ βασιλέως καὶ καθὼς ἂν ἴδῃς ποίησον μετὰ τῶν παίδων σου
καὶ εἰσήκουσεν αὐτῶν καὶ ἐπείρασεν αὐτοὺς ἡμέρας δέκα
καὶ μετὰ τὸ τέλος τῶν δέκα ἡμερῶν ὡράθησαν αἱ ἰδέαι αὐτῶν ἀγαθαὶ καὶ ἰσχυραὶ ταῖς σαρξὶν ὑπὲρ τὰ παιδάρια τὰ ἐσθίον­τα τὴν τράπεζαν τοῦ βασιλέως
καὶ ἐγένετο Αμελσαδ ἀναιρού­με­νος τὸ δεῖπνον αὐτῶν καὶ τὸν οἶνον τοῦ πόμα­τος αὐτῶν καὶ ἐδίδου αὐτοῖς σπέρματα
καὶ τὰ παιδάρια ταῦτα οἱ τέσ­σαρες αὐτοί ἔδωκεν αὐτοῖς ὁ θεὸς σύνεσιν καὶ φρόνησιν ἐν πάσῃ γραμματικῇ καὶ σοφίᾳ καὶ Δανιηλ συν­ῆκεν ἐν πάσῃ ὁράσει καὶ ἐνυπνίοις
καὶ μετὰ τὸ τέλος τῶν ἡμερῶν ὧν εἶπεν ὁ βασιλεὺς εἰσαγαγεῖν αὐτούς καὶ εἰσήγαγεν αὐτοὺς ὁ ἀρχιευνοῦχος ἐναν­τίον Ναβουχοδονοσορ
καὶ ἐλάλησεν μετ᾿ αὐτῶν ὁ βασιλεύς καὶ οὐχ εὑρέθησαν ἐκ πάν­των αὐτῶν ὅμοι­οι Δανιηλ καὶ Ανανια καὶ Μισαηλ καὶ Αζαρια καὶ ἔστησαν ἐνώπιον τοῦ βασιλέως
καὶ ἐν παν­τὶ ῥήματι σοφίας καὶ ἐπι­στήμης ὧν ἐζήτησεν παρ᾿ αὐτῶν ὁ βασιλεύς εὗρεν αὐτοὺς δεκαπλασίονας παρα­̀ πάν­τας τοὺς ἐπαοιδοὺς καὶ τοὺς μάγους τοὺς ὄν­τας ἐν πάσῃ τῇ βασιλείᾳ αὐτοῦ
καὶ ἐγένετο Δανιηλ ἕως ἔτους ἑνὸς Κύρου τοῦ βασιλέως
Французский (LSG)
La troisième année du règne de Jojakim, roi de Juda, Nebucadnetsar, roi de Babylone, marcha contre Jérusalem, et l'assiégea.
Le Seigneur livra entre ses mains Jojakim, roi de Juda, et une partie des ustensiles de la maison de Dieu. Nebucadnetsar emporta les ustensiles au pays de Schinear, dans la maison de son dieu, il les mit dans la maison du trésor de son dieu.
Le roi donna l'ordre à Aschpenaz, chef de ses eunuques, d'amener quelques-uns des enfants d'Israël de race royale ou de famille noble,
de jeunes garçons sans défaut corporel, beaux de figure, doués de sagesse, d'intelligence et d'instruction, capables de servir dans le palais du roi, et à qui l'on enseignerait les lettres et la langue des Chaldéens.
Le roi leur assigna pour chaque jour une portion des mets de sa table et du vin dont il buvait, voulant les élever pendant trois années, au bout desquelles ils seraient au service du roi.
Il y avait parmi eux, d'entre les enfants de Juda, Daniel, Hanania, Mischaël et Azaria.
Le chef des eunuques leur donna des noms, à Daniel celui de Beltschatsar, à Hanania celui de Schadrac, à Mischaël celui de Méschac, et à Azaria celui d'Abed Nego.
Daniel résolut de ne pas se souiller par les mets du roi et par le vin dont le roi buvait, et il pria le chef des eunuques de ne pas l'obliger à se souiller.
Dieu fit trouver à Daniel faveur et grâce devant le chef des eunuques.
Le chef des eunuques dit à Daniel: Je crains mon seigneur le roi, qui a fixé ce que vous devez manger et boire; car pourquoi verrait-il votre visage plus abattu que celui des jeunes gens de votre âge? Vous exposeriez ma tête auprès du roi.
Alors Daniel dit à l'intendant à qui le chef des eunuques avait remis la surveillance de Daniel, de Hanania, de Mischaël et d'Azaria:
Éprouve tes serviteurs pendant dix jours, et qu'on nous donne des légumes à manger et de l'eau à boire;
tu regarderas ensuite notre visage et celui des jeunes gens qui mangent les mets du roi, et tu agiras avec tes serviteurs d'après ce que tu auras vu.
Il leur accorda ce qu'ils demandaient, et les éprouva pendant dix jours.
Au bout de dix jours, ils avaient meilleur visage et plus d'embonpoint que tous les jeunes gens qui mangeaient les mets du roi.
L'intendant emportait les mets et le vin qui leur étaient destinés, et il leur donnait des légumes.
Dieu accorda à ces quatre jeunes gens de la science, de l'intelligence dans toutes les lettres, et de la sagesse; et Daniel expliquait toutes les visions et tous les songes.
Au terme fixé par le roi pour qu'on les lui amenât, le chef des eunuques les présenta à Nebucadnetsar.
Le roi s'entretint avec eux; et, parmi tous ces jeunes gens, il ne s'en trouva aucun comme Daniel, Hanania, Mischaël et Azaria. Ils furent donc admis au service du roi.
Sur tous les objets qui réclamaient de la sagesse et de l'intelligence, et sur lesquels le roi les interrogeait, il les trouvait dix fois supérieurs à tous les magiciens et astrologues qui étaient dans tout son royaume.
Ainsi fut Daniel jusqu'à la première année du roi Cyrus.
ДАР соли сеюми подшоҳии Еҳӯёқим, подшоҳи Яҳудо, Набукаднесар, подшоҳи Бобил, ба Ерусалим омад ва онро муҳосира кард.
Ва Парвардигор Еҳӯёқим, подшоҳи Яҳудоро бо як қисми зарфҳои хонаи Худо ба дасти ӯ таслим кард, ва ӯ онҳоро ба замини Шинъор, ба хонаи худои худ овард, ва зарфҳоро дар ганҷхонаи худои худ гузошт.
Ва подшоҳ ба Ашфаназ, сардори хоҷасароёни худ, амр фармуд, ки аз банӣ Исроил, аз насли шоҳон ва аъёну ашроф амрадонеро биёрад,
Ки ҳеҷ нуқсони ҷисмонӣ надошта бошанд, ва зеботалъат, ва дар ҳикмат моҳир, ва соҳиби дониш ва дар таълим хушфаҳм бошанд, ва барои хизмат дар қасри подшоҳ қувват дошта бошанд, – ва ба онҳо забон ва адабиёти калдониёнро таълим диҳад.
Ва подшоҳ барои онҳо хӯроки ҳаррӯзаро аз суфраи подшоҳӣ ва аз шаробе ки худаш менӯшид, таъин намуд, ва амр фармуд, ки онҳоро се сол тарбият диҳанд, ва баъд аз гузаштани ин мӯҳлат онҳо дар ҳузури подшоҳ хоҳанд истод.
Ва дар миёни онҳо Дониёл, Ҳананё, Мишоил ва Азарё буданд.
Ва сардори хоҷасароён ба онҳо номҳои дигар дод: Дониёлро Балтшасар, Ҳананёро Шадрак, Мишоилро Мешак ва Азарёро Абднаҷу ном ниҳод.
Вале Дониёл дар дили худ паймон кард, ки худро бо хӯроки суфраи подшоҳ ва бо шаробе ки ӯ менӯшад, палид накунад, бинобар ин аз сардори хоҷасароён иҷозат пурсид, то ки палид нашавад.
Ва Худо эҳсон ва марҳаматро дар ҳузури сардори хоҷасароён ба Дониёл ато намуд.
Ва сардори хоҷасароён ба Дониёл гуфт: «Ман аз хоҷаи худ, подшоҳ, ки хӯрок ва шароби шуморо худаш таъин намудааст, метарсам, ки шояд ӯ чеҳраҳои шуморо назар ба амрадони ҳамсолатон лоғартар бубинад, ва шумо сари маро ба ҳузури подшоҳ дар хатар хоҳед андохт».
Ва Дониёл ба пешхизмати дастархончӣ, ки ӯро сардори хоҷасароён бар Дониёл, Ҳананё, Мишоил ва Азарё баргумошта буд, гуфт:
«Лутфан, бандагонатро даҳ рӯз озмоиш намо: ба мо сабзавот барои хӯрдан бидиҳанд, ва об барои нӯшидан;
Ва чеҳраҳои моро ба ҳузури ту бо чеҳраҳои амрадоне ки хӯроки суфраи подшоҳро мехӯранд, муқоиса намоянд, ва чун бубинӣ, бар тибқи он бо бандагонат амал намо».
Ва ӯ дар ин хусус ба сухани онҳо гӯш андохт, ва даҳ рӯз онҳоро озмоиш кард.
Ва баъд аз гузаштани даҳ рӯз чеҳраҳои онҳо, назар ба амрадоне ки хӯроки суфраи подшоҳро мехӯрданд, зеботар, ва баданҳошон фарбеҳтар шуда буд.
Ва пешхизмати дастархончӣ хӯрокашон ва шароберо, ки бояд бинӯшанд, гирифта, ба онҳо сабзавот медод.
Ва Худо ба ин чор амрадон дониш ва фаҳмиши ҳар адабиёт ва ҳикматро ато фармуд, ва Дониёл ба ҳар гуна рӯъёҳо ва хобҳо сарфаҳм мерафт.
Ва баъд аз итмоми айёме ки подшоҳ барои овардани онҳо муайян намуда буд, сардори хоҷасароён онҳоро ба ҳузури Набукаднесар овард.
Ва подшоҳ бо онҳо гуфтугӯ кард, ва аз миёни ҳамаи онҳо касе мисли Дониёл, Ҳананё, Мишоил ва Азарё ёфт нашуд, ва онҳо ба ҳузури подшоҳ истоданд.
Ва дар ҳар масъалаи ҳикмат ва маърифат, ки подшоҳ аз онҳо пурсон мекард, онҳоро аз ҳамаи ғайбдонон ва афсунгароне ки дар тамоми мамлакати ӯ буданд, даҳчандон болотар ёфт.
Ва Дониёл то соли якуми подшоҳ Куруш буд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible