прiиди́те у́бо, прехи́тримъ и́хъ, да не когда́ умно́жатся: и егда́ а́ще приключи́тся на́мъ бра́нь, приложа́тся и сі́и къ супоста́томъ, и одолѣ́вше на́мъ изы́дутъ изъ земли́ [на́шея].

И приста́ви надъ ни́ми приста́вники дѣ́лъ, да озло́бятъ и́хъ въ дѣ́лѣхъ. И созда́ша гра́ды тве́рды фарао́ну: Пиѳо́, и Рамесси́, и о́нъ, и́же е́сть Илiопо́ль.

По ели́ку же и́хъ смиря́ху, толи́ко мно́жайшiи быва́ху и укрѣпля́хуся зѣло́ зѣло́. И гнуша́хуся Еги́птяне сынми́ Изра́илевыми,

и наси́лiе творя́ху Еги́птяне сыно́мъ Изра́илевымъ ну́ждею,

и болѣ́зненну тѣ́мъ жи́знь творя́ху въ дѣ́лѣхъ жесто́кихъ бре́нiемъ и плинѳодѣ́ланiемъ, и всѣ́ми дѣ́лы, я́же въ поля́хъ, во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ, и́миже порабоща́ху и́хъ съ ну́ждею.

И рече́ ца́рь Еги́петскiй ба́бамъ Евре́йскимъ: еди́нѣй и́хъ и́мя Сепфо́ра и и́мя вторѣ́й Фу́а,

и рече́ [и́мъ]: егда́ ба́бите Евре́анынямъ, и су́ть къ рожде́нiю, а́ще у́бо му́жескiй по́лъ бу́детъ, убива́йте его́: а́ще же же́нскiй, снабдѣва́йте его́.

Убоя́шася же ба́бы Бо́га, и не сотвори́ша, я́коже повелѣ́ и́мъ ца́рь Еги́петскiй, и живля́ху му́жескiй по́лъ.

Призва́ же ца́рь Еги́петскiй ба́бы и рече́ и́мъ: что́ я́ко сотвори́сте ве́щь сiю́, и оживля́ете му́жескiй по́лъ?

Реко́ша же ба́бы фарао́ну: не я́ко жены́ Еги́птяныни, та́ко и жены́ Евре́аныни: ражда́ютъ бо пре́жде не́же вни́ти къ ни́мъ ба́бамъ, и ражда́ху.

Бла́го же творя́ше Бо́гъ ба́бамъ, и мно́жахуся лю́дiе и укрѣпля́хуся зѣло́.

И поне́же боя́хуся ба́бы Бо́га, сотвори́ша себѣ́ жили́ща.

Заповѣ́да же фарао́нъ всѣ́мъ лю́демъ свои́мъ, глаго́ля: вся́къ му́жескiй по́лъ, и́же роди́тся Евре́омъ, въ рѣку́ вверга́йте, и вся́къ же́нскiй по́лъ снабдѣва́йте и́ жи́въ.

Сербский (синод.)

Умножавање и невоље синова Израиљевих у Мисиру.
Ово су имена синова Израиљевијех који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

Рувим, Симеон, Левије и Јуда,

Исахар, Завулон и Венијамин,

Дан и Нефталим, Гад и Асир.

А свега бијаше их од бедара Јаковљевијех седамдесет душа с Јосифом, који бјеше у Мисиру.

А Јосиф умрије и сва браћа његова и сав онај нараштај.

И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа;

И рече народу својему: Гле, народ синова Израиљевијех већи је и силнији од нас.

Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не отиду из земље.

И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

Али што га више мучаху, то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевијех.

И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

И још заповједи цар Мисирски бабицама Јеврејским, од којих једној бјеше име Сефора а другој Фува,

И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

Али се бабице бојаху Бога и не чињаху како им рече цар Мисирски, него остављаху дјецу у животу.

А цар Мисирски дозва бабице и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку дјецу?

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Тада заповједи Фараон свему народу својему говорећи: Свакога сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.

Латинский (Nova Vulgata)

Языки

Haec sunt nomina filiorum Is rael, qui ingressi sunt Aegyp tum cum Iacob; singuli cum domibus suis introierunt:

Ruben, Simeon, Levi, Iuda,

Issachar, Zabulon et Beniamin,

Dan et Nephthali, Gad et Aser.

Erant igitur omnes animae eorum, qui egressi sunt de femore Iacob, septuaginta; Ioseph autem in Aegypto erat.

Quo mortuo et universis fratribus eius omnique cognatione illa,

filii Israel creverunt et pullulantes multiplicati sunt ac roborati nimis impleverunt terram.

Surrexit interea rex novus super Aegyptum, qui ignorabat Ioseph;

et ait ad populum suum: «Ecce, populus filiorum Israel multus et fortior nobis est;

venite, prudenter agamus cum eo, ne forte multiplicetur et, si ingruerit contra nos bellum, addatur inimicis nostris, expugnatisque nobis, egrediatur de terra».

Praeposuit itaque eis magistros operum, ut affligerent eos oneribus; aedificaveruntque urbes promptuarias pharaoni, Phithom et Ramesses.

Quantoque opprimebant eos, tanto magis multiplicabantur et crescebant.

Formidaveruntque filios Israel Aegyptii et in servitutem redegerunt eos

atque ad amaritudinem perducebant vitam eorum operibus duris luti et lateris omnique famulatu, quo in terrae operibus premebantur.

Dixit autem rex Aegypti obstetricibus Hebraeorum, quarum una vocabatur Sephra, altera Phua,

praecipiens eis: «Quando obstetricabitis Hebraeas, et partus tempus advenerit, si masculus fuerit, interficite eum; si femina, reservate».

Timuerunt autem obstetrices Deum et non fecerunt iuxta praeceptum regis Aegypti, sed conservabant mares.

Quibus ad se accersitis rex ait: «Quidnam est hoc, quod facere voluistis, ut pueros servaretis?».

Quae responderunt: «Non sunt Hebraeae sicut Aegyptiae mulieres; ipsae enim robustae sunt et, priusquam veniamus ad eas, pariunt».

Bene ergo fecit Deus obstetricibus, et crevit populus confortatusque est nimis;

et, quia timuerunt obstetrices Deum, aedificavit illis domos.

Praecepit ergo pharao omni populo suo dicens: «Quidquid masculini sexus natum fuerit, in flumen proicite; quidquid feminei, reservate».