Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
17:1
17:4
17:5
17:6
17:7
17:8
17:9
17:11
17:14
17:18
см.:1Езд.10:19;
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, повѣ́ждь по́вѣсть и рцы́ при́тчу на до́мъ Изра́илевъ,
и рече́ши: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: оре́лъ вели́кiй, великокри́лый, до́лгiй протяже́нiемъ, испо́лнь ногте́й, и́же и́мать повелѣ́нiе вни́ти въ Лива́нъ, и взя́ избра́нныя ке́дра,
и верхи́ мя́гкости острога́, и принесе́ я́ въ зе́млю Ханане́йску, во гра́дѣ огражде́ннѣмъ положи́ я́:
и взя́ от сѣ́мене земна́го и даде́ е́ на по́ли пло́днѣ, [да утверди́тъ коре́нiе] надъ вода́ми мно́гими, ви́дѣно учини́ е́:
и прозябе́ и бы́сть въ виногра́дъ не́мощенъ и ма́лъ вели́чествомъ, е́же явля́тися ло́зiю его́ на не́мъ, и коре́нiе его́ подъ ни́мъ бя́ше: и бы́сть въ виногра́дъ, и сотвори́ ро́зги, и простре́ отра́сли своя́.
И бы́сть оре́лъ другі́й вели́къ, великокри́лный, мно́гъ ногтьми́, и се́, виногра́дъ се́й оплета́яся объ не́мъ: и коре́нiе его́ къ нему́, и ло́зiе свое́ испусти́ ему́, е́же напая́ти себе́ со гру́дiемъ са́да своего́.
На по́ли до́брѣ, на водѣ́ мно́зѣ пита́ется то́й, е́же сотвори́ти прозябе́нiя и приноси́ти пло́дъ, е́же бы́ти въ виногра́дъ вели́къ.
Сего́ ра́ди рцы́: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: еда́ испра́вится? не коре́нiе ли мягкоты́ его́ и пло́дъ изгнiе́тъ? и и́зсхнутъ вся́ лѣ́торасли его́, и не мы́шцею ли вели́кою, ни людьми́ мно́гими е́же исто́ргнути его́ изъ коре́нiя его́?
И се́, ты́етъ: еда́ успѣ́етъ? не а́бiе ли, егда́ ко́снется ему́ вѣ́тръ зно́йный, посхне́тъ сухото́ю? со гру́дiемъ прозябе́нiя своего́ и́зсхнетъ.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, рцы́ ко до́му прогнѣвля́ющему мя́: не вѣ́сте ли, что́ су́ть сiя́? рцы́ и́мъ: се́, гряде́тъ ца́рь Вавило́нскъ на Иерусали́мъ, и во́зметъ царя́ его́ и кня́зя его́, и отведе́тъ я́ къ себѣ́ въ Вавило́нъ:
и по́йметъ от пле́мене ца́рска, и завѣща́етъ съ ни́мъ завѣ́тъ, и введе́тъ его́ въ кля́твѣ, и старѣ́йшины земли́ во́зметъ,
е́же бы́ти въ ца́рство немощно́, е́же весьма́ не возноси́тися, [но] храни́ти завѣ́тъ его́ и стоя́ти въ не́мъ:
и отве́ржется от него́ посыла́я послы́ своя́ во Еги́петъ да́ти ему́ ко́ни и лю́ди мно́ги: еда́ испра́витъ? спасе́тся ли творя́й сопроти́вная? и преступа́яй завѣ́тъ спасе́тся ли?
Живу́ а́зъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь, а́ще не на мѣ́стѣ, идѣ́же ца́рь воцари́вый его́, и́же поху́ли кля́тву мою́ и и́же преступи́ завѣ́тъ мо́й, съ ни́мъ средѣ́ Вавило́на сконча́ется.
И не въ си́лѣ вели́цѣй, ниже́ въ наро́дѣ мно́зѣ сотвори́тъ съ ни́мъ фарао́нъ бра́нь во остро́зѣ и въ согражде́нiи стрѣ́льницъ, е́же изъя́ти ду́шы мно́ги.
И поху́ли кля́тву, е́же преступи́ти завѣ́тъ, и се́, даде́ ру́ку свою́ и вся́ сiя́ сотвори́ ему́: не спасе́тся.
Сего́ ра́ди рцы́: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: живу́ а́зъ, а́ще не кля́тву мою́, ю́же поху́ли, и завѣ́тъ мо́й, его́же преступи́, да́мъ на главу́ его́:
и простру́ мре́жу мою́ на́нь, и я́тъ бу́детъ во одержа́нiи ея́: и приведу́ его́ въ Вавило́нъ и разсужду́ся съ ни́мъ та́мо о непра́вдѣ его́, е́юже непра́вдова ко мнѣ́:
и вси́ избѣ́гшiи его́ и вси́ избра́ннiи со всѣ́ми ополче́нiи его́ мече́мъ паду́тъ, и вся́ оста́вшая и́хъ разсѣ́ю по всему́ вѣ́тру, и увѣ́сте, я́ко а́зъ Госпо́дь глаго́лахъ.
Сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: и возму́ а́зъ от избра́нныхъ ке́дра высо́каго от верха́ и да́мъ от главы́ отра́слей его́, сердца́ и́хъ остружу́ и насажду́ а́зъ на горѣ́ высо́цѣ:
и повѣ́шу и́ въ горѣ́ высо́цѣ Изра́илевѣ и насажду́ и́, и прорасти́тъ отра́сль и сотвори́тъ пло́дъ и бу́детъ въ ке́дръ вели́къ: и почі́етъ подъ ни́мъ вся́къ звѣ́рь, и подъ сѣ́нiю его́ почі́етъ вся́ка пти́ца, и ло́зiе его́ па́ки устро́ятся:
и увѣ́сть вся́ко дре́во полево́е, я́ко а́зъ Госпо́дь смиря́яй дре́во высо́кое и вознося́й дре́во смире́нное, и изсуша́яй дре́во зеле́ное и прораща́яй дре́во сухо́е: а́зъ Госпо́дь глаго́лахъ и сотворю́.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
וַיְהִי דְבַר־יְהוָה אֵלַי לֵאמֹר׃
בֶּן־אָדָם חוּד חִידָה וּמְשֹׁל מָשָׁל; אֶל־בֵּית יִשְׂרָאֵל׃
וְאָמַרְתָּ כֹּה־אָמַר אֲדֹנָי יְהוִה, הַנֶּשֶׁר הַגָּדוֹל גְּדוֹל הַכְּנָפַיִם אֶרֶךְ הָאֵבֶר, מָלֵא הַנּוֹצָה, אֲשֶׁר־לוֹ הָרִקְמָה; בָּא אֶל־הַלְּבָנוֹן, וַיִּקַּח אֶת־צַמֶּרֶת הָאָרֶז׃
אֵת רֹאשׁ יְנִיקוֹתָיו קָטָף; וַיְבִיאֵהוּ אֶל־אֶרֶץ כְּנַעַן, בְּעִיר רֹכְלִים שָׂמוֹ׃
וַיִּקַּח מִזֶּרַע הָאָרֶץ, וַיִּתְּנֵהוּ בִּשְׂדֵה־זָרַע; קָח עַל־מַיִם רַבִּים, צַפְצָפָה שָׂמוֹ׃
וַיִּצְמַח וַיְהִי לְגֶפֶן סֹרַחַת שִׁפְלַת קוֹמָה, לִפְנוֹת דָּלִיּוֹתָיו אֵלָיו, וְשָׁרָשָׁיו תַּחְתָּיו יִהְיוּ; וַתְּהִי לְגֶפֶן, וַתַּעַשׂ בַּדִּים, וַתְּשַׁלַּח פֹּארוֹת׃
וַיְהִי נֶשֶׁר־אֶחָד גָּדוֹל, גְּדוֹל כְּנָפַיִם וְרַב־נוֹצָה; וְהִנֵּה הַגֶּפֶן הַזֹּאת כָּפְנָה שָׁרֳשֶׁיהָ עָלָיו, וְדָלִיּוֹתָיו שִׁלְחָה־לּוֹ, לְהַשְׁקוֹת אוֹתָהּ, מֵעֲרֻגוֹת מַטָּעָהּ׃
אֶל־שָׂדֶה טּוֹב אֶל־מַיִם רַבִּים הִיא שְׁתוּלָה; לַעֲשׂוֹת עָנָף וְלָשֵׂאת פֶּרִי, לִהְיוֹת לְגֶפֶן אַדָּרֶת׃ ס
אֱמֹר, כֹּה אָמַר אֲדֹנָי יְהוִֹה תִּצְלָח; הֲלוֹא אֶת־שָׁרָשֶׁיהָ יְנַתֵּק וְאֶת־פִּרְיָהּ יְקוֹסֵס וְיָבֵשׁ, כָּל־טַרְפֵּי צִמְחָהּ תִּיבָשׁ, וְלֹא־בִזְרֹעַ גְּדוֹלָה וּבְעַם־רָב, לְמַשְׂאוֹת אוֹתָהּ מִשָּׁרָשֶׁיהָ׃
וְהִנֵּה שְׁתוּלָה הֲתִצְלָח; הֲלוֹא כְגַעַת בָּהּ רוּחַ הַקָּדִים תִּיבַשׁ יָבֹשׁ, עַל־עֲרֻגֹת צִמְחָהּ תִּיבָשׁ׃ פ
וַיְהִי דְבַר־יְהוָה אֵלַי לֵאמֹר׃
אֱמָר־נָא לְבֵית הַמֶּרִי, הֲלֹא יְדַעְתֶּם מָה־אֵלֶּה; אֱמֹר, הִנֵּה־בָא מֶלֶךְ־בָּבֶל יְרוּשָׁלִַם וַיִּקַּח אֶת־מַלְכָּהּ וְאֶת־שָׂרֶיהָ, וַיָּבֵא אוֹתָם אֵלָיו בָּבֶלָה׃
וַיִּקַּח מִזֶּרַע הַמְּלוּכָה, וַיִּכְרֹת אִתּוֹ בְּרִית; וַיָּבֵא אֹתוֹ בְּאָלָה, וְאֶת־אֵילֵי הָאָרֶץ לָקָח׃
לִהְיוֹת מַמְלָכָה שְׁפָלָה, לְבִלְתִּי הִתְנַשֵּׂא; לִשְׁמֹר אֶת־בְּרִיתוֹ לְעָמְדָהּ׃
וַיִּמְרָד־בּוֹ, לִשְׁלֹחַ מַלְאָכָיו מִצְרַיִם, לָתֶת־לוֹ סוּסִים וְעַם־רָב; הֲיִצְלָח הֲיִמָּלֵט הָעֹשֵׂה אֵלֶּה, וְהֵפֵר בְּרִית וְנִמְלָט׃
חַי־אָנִי, נְאֻם אֲדֹנָי יְהוִה, אִם־לֹא, בִּמְקוֹם הַמֶּלֶךְ הַמַּמְלִיךְ אֹתוֹ, אֲשֶׁר בָּזָה אֶת־אָלָתוֹ, וַאֲשֶׁר הֵפֵר אֶת־בְּרִיתוֹ; אִתּוֹ בְתוֹךְ־בָּבֶל יָמוּת׃
וְלֹא בְחַיִל גָּדוֹל וּבְקָהָל רָב, יַעֲשֶׂה אוֹתוֹ פַרְעֹה בַּמִּלְחָמָה, בִּשְׁפֹּךְ סֹלְלָה וּבִבְנוֹת דָּיֵק; לְהַכְרִית נְפָשׁוֹת רַבּוֹת׃
וּבָזָה אָלָה לְהָפֵר בְּרִית; וְהִנֵּה נָתַן יָדוֹ וְכָל־אֵלֶּה עָשָׂה לֹא יִמָּלֵט׃ ס
לָכֵן כֹּה־אָמַר אֲדֹנָי יְהוִה חַי־אָנִי, אִם־לֹא, אָלָתִי אֲשֶׁר בָּזָה, וּבְרִיתִי אֲשֶׁר הֵפִיר; וּנְתַתִּיו בְּרֹאשׁוֹ׃
וּפָרַשְׂתִּי עָלָיו רִשְׁתִּי, וְנִתְפַּשׂ בִּמְצוּדָתִי; וַהֲבִיאוֹתִיהוּ בָבֶלָה, וְנִשְׁפַּטְתִּי אִתּוֹ שָׁם, מַעֲלוֹ אֲשֶׁר מָעַל־בִּי׃
וְאֵת כָּל־מִבְרָחוֹ (מִבְרָחָיו) בְּכָל־אֲגַפָּיו בַּחֶרֶב יִפֹּלוּ, וְהַנִּשְׁאָרִים לְכָל־רוּחַ יִפָּרֵשׂוּ; וִידַעְתֶּם כִּי אֲנִי יְהוָה דִּבַּרְתִּי׃ ס
כֹּה אָמַר אֲדֹנָי יְהוִה, וְלָקַחְתִּי אָנִי, מִצַּמֶּרֶת הָאֶרֶז הָרָמָה וְנָתָתִּי; מֵרֹאשׁ יֹנְקוֹתָיו רַךְ אֶקְטֹף, וְשָׁתַלְתִּי אָנִי, עַל הַר־גָּבֹהַ וְתָלוּל׃
בְּהַר מְרוֹם יִשְׂרָאֵל אֶשְׁתֳּלֶנּוּ, וְנָשָׂא עָנָף וְעָשָׂה פֶרִי, וְהָיָה לְאֶרֶז אַדִּיר; וְשָׁכְנוּ תַחְתָּיו, כֹּל צִפּוֹר כָּל־כָּנָף, בְּצֵל דָּלִיּוֹתָיו תִּשְׁכֹּנָּה׃
וְיָדְעוּ כָּל־עֲצֵי הַשָּׂדֶה, כִּי אֲנִי יְהוָה הִשְׁפַּלְתִּי עֵץ גָּבֹהַ, הִגְבַּהְתִּי עֵץ שָׁפָל, הוֹבַשְׁתִּי עֵץ לָח, וְהִפְרַחְתִּי עֵץ יָבֵשׁ; אֲנִי יְהוָה דִּבַּרְתִּי וְעָשִׂיתִי׃ פ
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Italian
- Kyrgyz
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Et factum est verbum Do mini ad me dicens:
"Fili ho minis, propone aenigma et narra parabolam ad domum Israel
et dices: Haec dicit Dominus Deus: Aquila grandis magnarum alarum, longo pennarum ductu, plena plumis et varietate, venit ad Libanum et tulit cacumen cedri;
summitatem frondium eius avellit et transportavit eam in terram Chanaan, in urbem negotiatorum posuit illam.
Et tulit de semine terrae et posuit illud in terra pro semine, super aquas multas, quasi salicem posuit illud,
ut germinaret et cresceret in vineam latiorem humili statura, respicientibus ramis eius ad illam, et radices eius sub illa essent. Facta est ergo vinea et fructificavit in palmites et emisit propagines.
Et fuit aquila altera grandis, magnis alis multisque plumis; et ecce vinea ista, quasi mittens radices suas ad eam, palmites suos extendit ad illam, ut irrigaret eam abundantius quam areolae, in quibus erat plantata.
In terra bona super aquas multas plantata est, ut faciat frondes et portet fructum et sit in vineam grandem.
Dic: Haec dicit Dominus Deus: Ergone prosperabitur? Nonne radices eius evellet et fructum eius distringet, et marcescent omnia recentia germina eius, et arescet? Et non opus erit brachio grandi neque populo multo, ut evellat eam radicitus.
Ecce plantata est; ergone prosperabitur? Nonne, cum tetigerit eam ventus urens, siccabitur et in areis, in quibus germinaverat, arescet?».
Et factum est verbum Domini ad me dicens:
«Dic ad domum exasperantem: Nescitis quid ista significent? Dic: Ecce venit rex Babylonis Ierusalem et assumpsit regem et principes eius et adduxit eos ad semetipsum in Babylonem;
et tulit de semine regni pepigitque cum eo foedus et accepit ab eo iusiurandum, sed et fortes terrae sustulit,
ut esset regnum humile et non elevaretur, sed custodiret pactum eius et servaret illud.
Qui recedens ab eo, misit nuntios ad Aegyptum, ut daret sibi equos et populum multum. Numquid prosperabitur vel consequetur salutem, qui fecit haec? Et, qui dissolvit pactum, numquid effugiet?
Vivo ego, dicit Dominus Deus, quoniam in loco regis, qui constituit eum regem, cuius fecit irritum iuramentum et solvit pactum, quod habebat cum eo, in medio Babylonis morietur.
Et non in exercitu grandi neque in populo multo adiuvabit eum pharao in proelio, in iactu aggeris et in exstructione munitionum, ut interficiat animas multas.
Spreverat enim iuramentum, ut solveret foedus, et ecce dedit manum suam et, cum omnia haec fecerit, non effugiet.
Propterea haec dicit Dominus Deus: Vivo ego, quoniam iuramentum meum, quod sprevit, et foedus meum, quod praevaricatus est, ponam in caput eius
et expandam super eum rete meum, et comprehendetur tendicula mea, et adducam eum in Babylonem et iudicabo illum ibi in praevaricatione, qua praevaricatus est in me.
Et omnes electi eius in universo agmine suo gladio cadent; residui autem in omnem ventum dispergentur, et scietis quia ego Dominus locutus sum.
Haec dicit Dominus Deus: Et sumam ego de cacumine cedri sublimis et ponam; de vertice ramorum eius tenerum distringam et plantabo super montem excelsum et eminentem.
In monte sublimi Israel plantabo illud; et erumpet in germen et faciet fructum et erit in cedrum magnam; et habitabunt sub ea omnes volucres, et universum volatile sub umbra frondium eius nidificabit.
Et scient omnia ligna regionis quia ego Dominus humiliavi lignum sublime et exaltavi lignum humile et siccavi lignum viride et frondere feci lignum aridum. Ego Dominus locutus sum et feci».