И бы́сть въ лѣ́то седмо́е, въ пя́тый ме́сяцъ, въ деся́тый де́нь ме́сяца, прiидо́ша му́жiе от старѣ́йшинъ до́му Изра́илева вопроси́ти Го́спода и сѣдо́ша предъ лице́мъ мои́мъ.

И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:

сы́не человѣ́чь, глаго́ли ко старѣ́йшинамъ до́му Изра́илева и рече́ши къ ни́мъ: та́ко глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: еда́ вопроси́ти мене́ вы́ прихо́дите? живу́ а́зъ, а́ще отвѣща́ю ва́мъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.

А́ще отмще́нiемъ отмщу́ и́мъ: сы́не человѣ́чь, беззако́нiя оте́цъ и́хъ засвидѣ́телствуй и́мъ,

и рече́ши къ ни́мъ: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: от него́же дне́ избра́хъ до́мъ Изра́илевъ, и увѣ́дѣнъ бы́хъ пле́мени до́му Иа́ковля и позна́нъ бы́хъ и́мъ во земли́ Еги́петстѣй, и прiя́хъ я́ руко́ю мое́ю глаго́ля: а́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ:

въ то́й де́нь подъя́хъ я́ руко́ю мое́ю, е́же извести́ я́ изъ земли́ Еги́петскiя въ зе́млю, ю́же угото́вахъ и́мъ, зе́млю кипя́щую млеко́мъ и ме́домъ, со́тъ е́сть па́че всѣ́хъ земе́ль,

и реко́хъ къ ни́мъ: кі́йждо ме́рзости от оче́съ свои́хъ отве́ржите и во творе́нiихъ Еги́петскихъ не оскверня́йтеся, а́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.

И отверго́шася мене́ и не хотѣ́ша послу́шати мя́: кі́йждо ме́рзостей от оче́съ свои́хъ не отверго́ша и творе́нiй Еги́петскихъ не оста́виша. И реко́хъ, е́же излiя́ти я́рость мою́ на ня́ и сконча́ти гнѣ́въ мо́й на ни́хъ средѣ́ земли́ Еги́петскiя.

И сотвори́хъ, я́ко да и́мя мое́ весьма́ не оскверни́тся предъ язы́ки, въ ни́хже су́ть ті́и средѣ́ и́хъ, въ ни́хже позна́нъ бы́хъ и́мъ предъ лице́мъ и́хъ, е́же извести́ я́ изъ земли́ Еги́петскiя.

И изведо́хъ я́ изъ земли́ Еги́петскiя и введо́хъ я́ въ пусты́ню,

и да́хъ и́мъ за́повѣди моя́, и оправда́нiя моя́ яви́хъ и́мъ, я́же а́ще сотвори́тъ человѣ́къ, жи́въ бу́детъ въ ни́хъ:

и суббо́ты моя́ да́хъ и́мъ, е́же бы́ти въ зна́менiе между́ мно́ю и между́ и́ми, е́же разумѣ́ти и́мъ, я́ко а́зъ Госпо́дь освяща́яй и́хъ.

И глаго́лахъ ко до́му Изра́илеву въ пусты́ни: въ за́повѣдехъ мои́хъ ходи́те и оправда́нiя моя́ сохрани́те, е́же твори́ти я́, я́же сотвори́тъ человѣ́къ и жи́въ бу́детъ въ ни́хъ. И разгнѣ́ва мя́ до́мъ Изра́илевъ въ пусты́ни: въ за́повѣдехъ бо мои́хъ не ходи́ша и оправда́нiя моя́ отверго́ша, я́же сотвори́тъ человѣ́къ и жи́въ бу́детъ въ ни́хъ: и суббо́ты моя́ оскверни́ша зѣло́. И реко́хъ, е́же излiя́ти я́рость мою́ на ня́ въ пусты́ни, е́же потреби́ти и́хъ.

И сотвори́хъ, я́ко да весьма́ и́мя мое́ не оскверни́тся предъ язы́ки, изъ ни́хже изведо́хъ я́ предъ очи́ма и́хъ.

И а́зъ воздвиго́хъ ру́ку мою́ на ня́ въ пусты́ни весьма́, е́же не ввести́ и́хъ въ зе́млю, ю́же да́хъ и́мъ, въ зе́млю теку́щую млеко́мъ и ме́домъ, со́тъ е́сть па́че всея́ земли́:

поне́же судьбы́ моя́ отверго́ша и въ за́повѣдехъ мои́хъ не ходи́ша, и суббо́ты моя́ оскверни́ша и вслѣ́дъ помышле́нiй се́рдца своего́ хожда́ху.

И пощадѣ́ я́ о́ко мое́, е́же потреби́ти и́хъ, и не сотвори́хъ и́мъ сконча́нiя въ пусты́ни.

И реко́хъ ко ча́домъ и́хъ въ пусты́ни: въ зако́нѣхъ оте́цъ ва́шихъ не ходи́те и оправда́нiй и́хъ не храни́те, и ко творе́ниемъ Еги́петскимъ не примѣша́йтеся и не оскверня́йтеся:

а́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ: въ за́повѣдехъ мои́хъ ходи́те, и оправда́нiя моя́ снабди́те и твори́те я́,

и суббо́ты моя́ освяща́йте: и бу́детъ въ зна́менiе между́ мно́ю и между́ ва́ми, е́же вѣ́дѣти ва́мъ, я́ко а́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.

И разгнѣ́ваша мя́, и ча́да и́хъ въ за́повѣдехъ мои́хъ не ходи́ша и оправда́нiй мои́хъ не снабдѣ́ша, е́же твори́ти я́: сiя́ бо сотвори́въ человѣ́къ жи́въ бу́детъ въ ни́хъ: и суббо́ты моя́ оскверни́ша зѣло́. И реко́хъ: излiю́ я́рость мою́ на ня́, е́же сконча́ти гнѣ́въ мо́й на ни́хъ въ пусты́ни.

И сотвори́хъ, я́ко да и́мя мое́ весьма́ не оскверна́вится предъ язы́ки, от ни́хже изведо́хъ я́ предъ очи́ма и́хъ.

И а́зъ воздвиго́хъ ру́ку мою́ на ня́ въ пусты́ни, е́же расточи́ти я́ во язы́цѣхъ и разсѣ́яти я́ во страна́хъ,

поне́же оправда́нiй мои́хъ не сотвори́ша и за́повѣди моя́ отри́нуша и суббо́ты моя́ оскверни́ша, и вслѣ́дъ кумíровъ оте́цъ и́хъ бы́ша очеса́ и́хъ.

И да́хъ и́мъ за́повѣди не добры́ и оправда́нiя, въ ни́хже не бу́дутъ жи́ви:

и оскверню́ я́ въ дая́нiихъ и́хъ, внегда́ проводи́ти [и́мъ] вся́кое разверза́ющее ложесна́, да погублю́ и́хъ, да уразумѣ́ютъ, я́ко а́зъ Госпо́дь.

Сего́ ра́ди глаго́ли къ до́му Изра́илеву, сы́не человѣ́чь, и рече́ши къ ни́мъ: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: да́же до сего́ разгнѣ́ваша мя́ отцы́ ва́ши во грѣсѣ́хъ свои́хъ, и́миже согрѣши́ша ко мнѣ́:

и введо́хъ я́ въ зе́млю, въ ню́же воздвиго́хъ ру́ку мою́, е́же да́ти ю́ и́мъ: и ви́дѣша вся́къ хо́лмъ высо́къ и вся́ко дре́во присѣ́нное, и пожро́ша та́мо бого́мъ свои́мъ и учини́ша та́мо я́рость даро́въ свои́хъ, и положи́ша та́мо воню́ благово́нiя своего́ и возлiя́ша та́мо возлiя́нiя своя́.

И реко́хъ къ ни́мъ: что́ су́ть аввама́ {высо́кое}, я́ко вы́ вхо́дите та́мо? и прозва́ша и́мя ему́ аввама́ да́же до дне́шняго дне́.

Сего́ ра́ди рцы́ къ до́му Изра́илеву: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: а́ще во беззако́нiихъ оте́цъ ва́шихъ вы́ оскверня́етеся и вслѣ́дъ ме́рзостей и́хъ вы́ соблужда́ете,

и въ приноше́нiи даро́въ ва́шихъ и въ наро́цѣхъ ва́шихъ, егда́ прохо́дятъ ча́да ва́ша сквозѣ́ о́гнь: вы́ оскверня́етеся во всѣ́хъ кумíрѣхъ ва́шихъ да́же до дне́шняго дне́, и а́зъ отвѣща́ю ли ва́мъ, до́ме Изра́илевъ? Живу́ а́зъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь, а́ще отвѣща́ю ва́мъ и а́ще взы́детъ на ду́хъ ва́шъ сiе́.

И не бу́детъ, я́коже вы́ глаго́лете: бу́демъ, я́коже язы́цы и я́коже племена́ земна́я, служи́ти дре́ву и ка́менiю.

Сего́ ра́ди живу́ а́зъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь, а́ще не руко́ю крѣ́пкою и мы́шцею высо́кою и въ я́рости излiя́ннѣй ца́рствовати бу́ду надъ ва́ми:

и изведу́ вы́ от люді́й и прiиму́ вы от стра́нъ, въ ни́хже бѣ́сте разсѣ́яни, руко́ю крѣ́пкою и мы́шцею высо́кою и я́ростiю излiя́нною,

и приведу́ ва́съ въ пусты́ню лю́дскую и разсужду́ся съ ва́ми та́мо лице́мъ къ лицу́:

я́коже суди́хся со отцы́ ва́шими въ пусты́ни земли́ Еги́петскiя, та́ко сужду́ и ва́мъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь:

и проведу́ вы́ подъ жезло́мъ мои́мъ и введу́ вы́ въ числѣ́ завѣ́та,

и изберу́ от ва́съ нечести́выя и отве́ргшыяся: изъ земли́ бо обита́нiя и́хъ изведу́ я́, и въ зе́млю Изра́илеву не вни́дутъ, и позна́ете, я́ко а́зъ Госпо́дь Бо́гъ.

Вы́ же, до́ме Изра́илевъ, си́це глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: кі́йждо кумíры своя́ отими́те, и пото́мъ а́ще послу́шаете мене́, и и́мене моего́ свята́го не оскверна́вите ксему́ въ дарѣ́хъ ва́шихъ и рукотворе́нiихъ ва́шихъ:

поне́же на горѣ́ мое́й святѣ́й, на горѣ́ высо́цѣ Изра́илевѣ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь, та́мо послу́жатъ ми́ ве́сь до́мъ Изра́илевъ до конца́ на земли́, и та́мо прiиму́ я́ и та́мо присѣщу́ на приноше́нiя ва́ша и нача́тки обѣ́товъ ва́шихъ во всѣ́хъ освяще́нныхъ ва́шихъ.

Въ воню́ благово́нiя прiиму́ вы́, егда́ изведу́ вы́ изъ люді́й и прiиму́ вы́ от стра́нъ, въ ня́же расточе́ни бы́сте, и освящу́ся въ ва́съ предъ очи́ма людски́ма:

и увѣ́сте, я́ко а́зъ Госпо́дь, егда́ введу́ вы́ въ зе́млю Изра́илеву, въ зе́млю, на ню́же воздвиго́хъ ру́ку мою́ да́ти ю́ отце́мъ ва́шымъ:

и помяне́те та́мо пути́ ва́шя и вся́ ме́рзкiя грѣхи́ ва́шя, въ ни́хже оскверни́стеся, и посрамите́ ли́ца ва́ша во всѣ́хъ зло́бахъ ва́шихъ, я́же сотвори́сте:

и позна́ете, я́ко а́зъ Госпо́дь, егда́ сотворю́ ва́мъ та́ко, я́ко да и́мя мое́ не оскверни́тся по путе́мъ ва́шымъ злы́мъ и по рукотворе́ниемъ ва́шымъ растлѣ́ннымъ, до́ме Изра́илевъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.

И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:

сы́не человѣ́чь, утверди́ лице́ твое́ на ю́гъ и воззри́ на даро́ма, и прорцы́ на дубра́ву старѣ́йшину наге́ва

и рече́ши дубра́вѣ наге́вовѣ: слы́ши сло́во Госпо́дне, сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: се́, а́зъ возгнѣщу́ въ тебѣ́ о́гнь, и пожже́тъ въ тебѣ́ вся́ко дре́во зеле́ное и вся́ко дре́во сухо́е, не уга́снетъ пла́мень разжже́ный, и изгори́тъ въ не́мъ вся́ко лице́ от полу́дне до сѣ́вера,

и увѣ́сть вся́ка пло́ть, я́ко а́зъ Госпо́дь разжего́хъ его́, и не уга́снетъ.

И реко́хъ: ника́коже, Го́споди, Го́споди! сі́и глаго́лютъ ко мнѣ́: не при́тча ли е́сть сiя́ глаго́лема?

Сербский

Языки

А седме године, петог месеца, дана десетог, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном.

И дође ми реч Господња говорећи:

Сине човечји, кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако вели Господ Господ: Дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.

Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових.

И реци им: Овако вели Господ Господ: Ког дана изабрах Израиља и подигох руку своју семену дома Јаковљевог, и показах им се у земљи мисирској, и подигох им руку своју говорећи: Ја сам Господ Бог ваш;

Оног дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама.

И рекох им: Одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове мисирске, ја сам Господ Бог ваш.

Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске.

Али имена свог ради, да се не оскврни пред оним народима међу којима беху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље мисирске.

И изведох их из земље мисирске, и доведох их у пустињу.

И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши, жив ће бити кроз њих.

И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.

Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим.

Али учиних, имена свог ради, да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама;

Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим.

Али их пожали око моје, те их не истребих, и не затрх их у пустињи.

Него рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих и не држите њихове законе, и не скврните се гадним боговима њиховим.

Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;

И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.

Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи.

Али повратих руку своју и учиних имена свог ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама.

Јер законе моје не извршаваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гадним боговима отаца њихових.

Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живети.

И оскврних их даровима њиховим што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.

Зато говори дому Израиљевом, сине човечји, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Још ме и овим ружише оци ваши чинећи ми безакоње:

Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, где год видеше висок хум и дрво гранато, онде приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и онде лише наливе своје.

И рекох им: Шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.

Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Не скврните ли се на путу отаца својих? И за гадовима њиховим не курвате ли се?

И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.

А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.

Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом цароваћу над вама.

И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом.

И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.

Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.

И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе заветне.

И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље где су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.

Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим.

Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, онде ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, онде ће ми бити мили и онде ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свим светим стварима вашим.

Мили ћете ми бити с угодним мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расејани; и бићу посвећен у вама пред народима.

И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.

И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.

И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена свог; не по вашим злим путевима нити по опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.