Скрыть
2:3
2:4
2:5
2:6
2:10
2:12
2:13
2:15
2:16
2:19
2:20
2:21
2:25
Церковнославянский (рус)
И соверши́шася не́бо и земля́, и все́ украше́нiе и́хъ.
И соверши́ Бо́гъ въ де́нь шесты́й дѣла́ Своя́, я́же сотвори́: и почи́ въ де́нь седмы́й от­ всѣ́хъ дѣ́лъ Сво­и́хъ, я́же сотвори́.
И благослови́ Бо́гъ де́нь седмы́й, и освяти́ его́: я́ко въ то́й почи́ от­ всѣ́хъ дѣ́лъ Сво­и́хъ, я́же нача́тъ Бо́гъ твори́ти.
Сiя́ кни́га бытiя́ небесе́ и земли́, егда́ бы́сть, въ о́ньже де́нь сотвори́ Госпо́дь Бо́гъ не́бо и зе́млю,
и вся́кiй зла́къ се́лный, пре́жде да́же бы́ти на земли́, и вся́кую траву́ се́лную, пре́жде да́же прозя́бнути: не бо́ одожди́ Госпо́дь Бо́гъ на зе́млю, и человѣ́къ не бя́ше дѣ́лати ю́:
исто́чникъ же исхожда́­ше изъ земли́ и напая́ше все́ лице́ земли́.
И созда́ Бо́гъ человѣ́ка, пе́рсть [взе́мъ] от­ земли́, и вду́ну въ лицо́ его́ дыха́нiе жи́зни: и бы́сть человѣ́къ въ ду́шу жи́ву.
И насади́ Госпо́дь Бо́гъ ра́й во Еде́мѣ на восто́цѣхъ, и введе́ та́мо человѣ́ка, его́же созда́.
И прозябе́ Бо́гъ еще́ от­ земли́ вся́кое дре́во кра́сное въ видѣ́нiе и до́брое въ снѣ́дь: и дре́во жи́зни посредѣ́ рая́, и дре́во е́же вѣ́дѣти разумѣ́телное до́браго и лука́ваго.
Рѣка́ же исхо́дитъ изъ Еде́ма напая́ти ра́й: от­ту́ду разлуча́ет­ся въ четы́ри нача́ла.
И́мя еди́нѣй Фисо́нъ: сiя́ окружа́ющая всю́ зе́млю Евила́тскую: та́мо у́бо е́сть зла́то.
Зла́то же о́ныя земли́ до́бро­е: и та́мо е́сть а́нѳраксъ и ка́мень зеле́ный.
И и́мя рѣцѣ́ вторѣ́й Гео́н: сiя́ окружа́ющая всю́ зе́млю Еѳiо́пскую.
И рѣка́ тре́тiя Ти́гръ: сiя́ проходя́щая пря́мо Ассири́омъ. Рѣка́ же четве́ртая Евфра́тъ.
И взя́ Госпо́дь Бо́гъ человѣ́ка, его́же созда́, и введе́ его́ въ ра́й Сла́дости, дѣ́лати его́ и храни́ти.
И заповѣ́да Госпо́дь Бо́гъ Ада́му, глаго́ля: от­ вся́каго дре́ва, е́же въ раи́, снѣ́дiю снѣ́си:
от­ дре́ва же, е́же разумѣ́ти до́брое и лука́вое, не снѣ́сте от­ него́: а въ о́ньже а́ще де́нь снѣ́сте от­ него́, сме́ртiю у́мрете.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ: не добро́ бы́ти человѣ́ку еди́ному: сотвори́мъ ему́ помо́щника по нему́.
И созда́ Бо́гъ еще́ от­ земли́ вся́ звѣ́ри се́лныя и вся́ пти́цы небе́сныя, и при­­веде́ я́ ко Ада́му ви́дѣти, что́ нарече́тъ я́: и вся́ко е́же а́ще нарече́ Ада́мъ ду́шу жи́ву, сiе́ и́мя ему́.
И нарече́ Ада́мъ имена́ всѣ́мъ ското́мъ, и всѣ́мъ пти́цамъ небе́снымъ, и всѣ́мъ звѣре́мъ земны́мъ. Ада́му же не обрѣ́теся помо́щникъ подо́бный ему́.
И наложи́ Бо́гъ изступле́нiе на Ада́ма, и у́спе: и взя́ еди́но от­ ре́бръ его́, и испо́лни пло́тiю вмѣ́сто его́.
И созда́ Госпо́дь Бо́гъ ребро́, е́же взя́ от­ Ада́ма, въ жену́, и при­­веде́ ю́ ко Ада́му.
И рече́ Ада́мъ: се́, ны́нѣ ко́сть от­ косте́й мо­и́хъ и пло́ть от­ пло́ти мо­ея́: сiя́ нарече́т­ся жена́, я́ко от­ му́жа сво­его́ взята́ бы́сть сiя́.
Сего́ ра́ди оста́витъ человѣ́къ отца́ сво­его́ и ма́терь и при­­лѣпи́т­ся къ женѣ́ сво­е́й, и бу́дета два́ въ пло́ть еди́ну.
И бѣ́ста о́ба на́га, Ада́мъ же и жена́ его́, и не стыдя́стася.
Рус. (Юнгеров)
Так совершены небо и земля и все украшения их.
И совершил Бог в шестый день дела Свои, которые творил, и почил в день седьмый от всех дел Своих, которые творил.
И благословил Бог день седьмый и освятил его, ибо в оный почил Он от всех дел Своих, которые начал Бог творить.
Сия книга бытия неба и земли, когда оно было, в тот день, в который сотворил Господь Бог небо и землю,
И всякую полевую зелень, прежде появления (ея) на земле, и всякую полевую траву прежде восхода (ея). Ибо Господь Бог не посылал дождя на землю и не было человека для возделывания ея,
Источник же вытекал из земли и орошал все лице земли.
И создал Бог человека (взявши) прах из земли, и вдунул в лице его дыхание жизни, и стал человек душею живою.
И насадил Господь Бог рай в Эдеме на востоке и ввел туда человека, которого создал.
И произрастил Бог еще из земли всякое древо жизни среди рая и древо познания добра и зла.
Река же выходит из Эдема напаять рай, и потом разделяется на четыре реки.
Имя одной - Фисон: она окружает всю землю Евилатскую, там есть золото,
И золото той земли хорошее, и там есть анфракс и зеленый камень.
И имя второй реке - Геон: она окружает всю землю Ефиопскую.
И третья река - Тигр: она течет прямо к Ассирии. А четвертая река - Евфрат.
И взял Господь Бог человека, которого создал, и ввел его в рай сладости, возделывать его и хранить.
И заповедал Господь Бог Адаму, говоря: от всякого древа, которое в раю, ты будешь есть,
От древа же познания добра и зла, от него не ешьте, а в какой день вкусите от него, смертью умрете.
И сказал Господь Бог: не хорошо быть человеку одному, сотворим ему помощника, подобного ему.
И создал Бог еще из земли всех зверей, и всех птиц небесных, и привел их к Адаму, видеть, кáк он назовет их, кáк и Адам назвал бы душу живую, тáк имя ей (и было бы).
И нарек Адам имена всем скотам, и всем птицам небесным, и всем зверям земным, но Адаму не нашелся помощник, подобный ему.
И навел Бог изступление на Адама, и он уснул: и Он взял одно из ребр его и заполнил плотию место его.
И создал Господь Бог из ребра, которое взял у Адама, жену и привел ее к Адаму.
И сказал Адам: это ныне кость от костей моих и плоть от плоти моей, она будет называться женою, ибо от мужа своего взята была сия.
Посему оставит человек отца своего и мать и прилепится к жене своей, и будут оба одною плотию.
И были оба наги, Адам и жена его, и не стыдились.
Латинский (Nova Vulgata)
Igitur perfecti sunt caeli et terra et omnis exercitus eorum.
Complevitque Deus die septimo opus suum, quod fecerat, et requievit die septimo ab universo opere, quod patrarat.
Et benedixit Deus diei septimo et sanctificavit illum, quia in ipso requieverat ab omni opere suo, quod creavit Deus, ut faceret.
Istae sunt generationes caeli et terrae, quando creata sunt. In die quo fecit Dominus Deus terram et caelum
omne virgultum agri, antequam oriretur in terra, omnisque herba regionis, priusquam germinaret; non enim pluerat Dominus Deus super terram, et homo non erat, qui operaretur humum,
sed fons ascendebat e terra irrigans universam superficiem terrae
tunc formavit Dominus Deus hominem pulverem de humo et inspiravit in nares eius spiraculum vitae, et factus est homo in animam viventem.
Et plantavit Dominus Deus paradisum in Eden ad orientem, in quo posuit hominem, quem formaverat.
Produxitque Dominus Deus de humo omne lignum pulchrum visu et ad vescendum suave, lignum etiam vitae in medio paradisi lignumque scientiae boni et mali.
Et fluvius egrediebatur ex Eden ad irrigandum paradisum, qui inde dividitur in quattuor capita.
Nomen uni Phison: ipse est, qui circuit omnem terram Hevila, ubi est aurum;
et aurum terrae illius optimum est; ibi invenitur bdellium et lapis onychinus.
Et nomen fluvio secundo Geon: ipse est, qui circuit omnem terram Aethiopiae.
Nomen vero fluminis tertii Tigris: ipse vadit ad orientem Assyriae. Fluvius autem quartus ipse est Euphrates.
Tulit ergo Dominus Deus hominem et posuit eum in paradiso Eden, ut operaretur et custodiret illum;
praecepitque Dominus Deus homini dicens: "Ex omni ligno paradisi comede;
de ligno autem scientiae boni et mali ne comedas; in quocumque enim die comederis ex eo, morte morieris".
Dixit quoque Dominus Deus: "Non est bonum esse hominem solum; faciam ei adiutorium simile sui".
Formatis igitur Dominus Deus de humo cunctis animantibus agri et universis volatilibus caeli, adduxit ea ad Adam, ut videret quid vocaret ea; omne enim, quod vocavit Adam animae viventis, ipsum est nomen eius.
Appellavitque Adam nominibus suis cuncta pecora et universa volatilia caeli et omnes bestias agri; Adae vero non inveniebatur adiutor similis eius.
Immisit ergo Dominus Deus soporem in Adam. Cumque obdormisset, tulit unam de costis eius et replevit carnem pro ea;
et aedificavit Dominus Deus costam, quam tulerat de Adam, in mulierem et adduxit eam ad Adam.
Dixitque Adam: "Haec nunc os ex ossibus meis et caro de carne mea! Haec vocabitur Virago, quoniam de viro sumpta est haec".
Quam ob rem relinquet vir patrem suum et matrem et adhaerebit uxori suae; et erunt in carnem unam.
Erant autem uterque nudi, Adam scilicet et uxor eius, et non erubescebant.
Ҳамин тавр осмону замин ва тамоми анбӯҳи онҳо анҷом ёфт.
Ва Худо корҳои Худро, ки карда буд, то рӯзи ҳафтум анҷом дод, ва дар рӯзи ҳафтум аз ҳамаи корҳои Худ, ки карда буд, ором гирифт.
Ва Худо рӯзи ҳафтумро баракат дод, ва онро пок намуд, зеро ки дар он ором гирифт аз ҳамаи корҳои Худ, ки Худо офарид ва ба вуҷуд овард.
Ин аст пайдоиши осмон ва замин, ҳангоми офариниши онҳо, дар рӯзе ки Парвардигор Худо замин ва осмонро ба вуҷуд овард,
Ва ҳеҷ буттаи саҳро ҳанӯз дар замин набуд, ва ҳеҷ алафи саҳро ҳанӯз нарӯида буд, зеро ки Парвардигор Худо борон бар замин наборонида буд, ва одам набуд, ки дар замин кор кунад;
Ва буғ аз замин баромада, тамоми рӯи заминро сероб мекард.
Ва Парвардигор Худо одамро аз хоки замин бисиришт, ва ба бинии вай рӯҳи ҳаёт дамид, ва одам ҷони зинда шуд.
Ва Парвардигор Худо боғе дар Адан ба тарафи шарқ шинонд; ва он одамро, ки сиришта буд, дар он ҷо гузошт.
Ва Парвардигор Худо ҳар гуна дарахти хушнамуд ва хушхӯрро, ва дарахти ҳаётро дар мобайни боғ, ва дарахти дониши неку бадро аз замин рӯёнид.
Ва дарёе аз Адан берун меомад, то ки боғро сероб кунад; ва аз он ҷо ба чор шохоб тақсим мешуд.
Номи яке Фишӯн аст, ки тамоми замини Ҳавилоро, ки дар он ҷо тиллост, иҳота мекунад;
Ва тиллои он замин хуб аст; дар он ҷо самғи хушбӯй ва санги ҷазъ мавҷуд аст.
Ва номи дарёи дуюм Ҷайҳун аст, ки тамоми замини Кушро иҳота мекунад.
Ва номи дарёи сеюм Ҳиддақил аст, ки ба тарафи шарқии Ашшур ҷорист. Ва дарёи чорум Фурот аст.
Ва Парвардигор Худо одамро гирифт, ва ӯро дар боғи Адан гузошт, то ки кори онро бикунад ва онро нигаҳдорӣ намояд.
Ва Парвардигор Худо ба одам амр фармуда, гуфт: «Аз ҳар дарахти боғ хӯрдан гир;
Аммо аз дарахти дониши неку бад зинҳор нахӯр; зеро рӯзе ки аз он бихӯрӣ, ҳатман хоҳӣ мурд».
Ва Парвардигор Худо гуфт: «Хуб нест, ки одам танҳо бошад; пас барояш мададгоре ки ба вай мувофиқ бошад, биофарам».
Ва Парвардигор Худо ҳар ҳайвони саҳро ва ҳар паррандаи осмонро аз хок бисиришт ва назди одам овард, то бубинад, ки онро чӣ гуна хоҳад номид, ва он чи одам ҳар ҷони зиндаро биномад, номи вай ҳамон шавад.
Ва одам ҳамаи чорпоён ва паррандагони осмонро, ва ҳамаи ҳайвонҳои саҳроро ном ниҳод; лекин барои одам мададгоре ки ба вай мувофиқ бошад, ёфт нашуд.
Ва Парвардигор Худо хоби сахте бар одам овард; ва ҳангоме ки хобаш бурд, яке аз қабурғаҳои ӯро гирифт, ва гӯшт дар ҷояш пур кард.
Ва Парвардигор Худо аз қабурғае ки аз одам гирифт, зане сохт, ва ӯро назди одам овард.
Ва одам гуфт: «Ин аст устухоне аз устухонҳоям ва гӯште аз гӯштам; вай нисоъ номида шавад; зеро ки аз инсон гирифта шудааст».
Аз ин сабаб мард падару модари худро тарк карда, бо зани худ хоҳад пайваст; ва як тан хоҳанд буд.
Ва ҳар ду, Одам ва занаш, бараҳна буданд, ва хиҷил намешуданд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible