Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
11:2
11:4
11:5
11:6
11:7
Зау́тра отверго́шася, отве́ржеся ца́рь Изра́илевъ, поне́же младе́нецъ Изра́иль, и а́зъ возлюби́хъ его́ и изъ Еги́пта воззва́хъ сы́на моего́.
Я́коже призва́хъ я́, та́кожде отхожда́ху от лица́ моего́: ті́и Ваали́му тре́бу жря́ху и изва́янымъ кадя́ху.
А́зъ же связа́хъ Ефре́ма, взя́хъ его́ на мы́шцу мою́, и не разумѣ́ша, я́ко изцѣли́хъ я́.
Во истлѣ́нiи человѣ́честѣ привлеко́хъ я́ у́зами любле́нiя моего́, и бу́ду и́мъ я́ко ударя́яй человѣ́къ по че́люстемъ его́: и воззрю́ къ нему́ и премогу́ ему́.
Всели́ся Ефре́мъ во Еги́птѣ, Ассу́ръ же са́мъ ца́рь его́, я́ко не восхотѣ́ возврати́тися.
И изнемо́же ору́жiе во градѣ́хъ его́, и умолче́ въ руку́ его́: и снѣдя́тъ от умышле́нiй свои́хъ.
И лю́дiе его́ ви́сяще от обита́нiя своего́: и Бо́гъ на честна́я его́ разгнѣ́вается, и не вознесе́тъ его́.
Что́ тя устро́ю, Ефре́ме? защищу́ ли тя́, Изра́илю? что́ тя положу́? Я́коже Адаму́ устро́ю тя́, и я́коже Севои́мъ, преврати́ся се́рдце мое́ въ не́мъ, смяте́ся раска́янiе мое́.
Не сотворю́ по гнѣ́ву я́рости моея́, не оста́влю е́же потреби́тися Ефре́мови, зане́ Бо́гъ а́зъ е́смь, а не человѣ́къ: въ тебѣ́ свя́тъ, и не вни́ду во гра́дъ.
Вслѣ́дъ Го́спода и́мамъ ходи́ти: я́ко ле́въ возреве́тъ, поне́же то́й возреве́тъ, и ужа́снутся ча́да во́дъ,
и прiи́дутъ я́ко пти́ца изъ Еги́пта и я́ко го́лубь от земли́ Асси́рски: и возста́влю я́ въ домѣ́хъ и́хъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Обы́де мя́ лже́ю Ефре́мъ, и нече́стiями до́мъ Изра́илевъ и Иу́да: ны́нѣ позна́ я́ Бо́гъ, и лю́дiе святи прозва́шася богови.
1 «Когда Израиль был юн, Я любил его»; 9 поэтому «не сделаю по ярости гнева Моего … ибо Я Бог, а не человек».
На заре погибнет царь Израилев! Когда Израиль был юн, Я любил его и из Египта вызвал сына Моего.
Звали их, а они уходили прочь от лица их: приносили жертву Ваалам и кадили истуканам.
Я Сам приучал Ефрема ходить, носил его на руках Своих, а они не сознавали, что Я врачевал их.
Узами человеческими влек Я их, узами любви, и был для них как бы поднимающий ярмо с челюстей их, и ласково подкладывал пищу им.
Не возвратится он в Египет, но Ассур – он будет царем его, потому что они не захотели обратиться ко Мне.
И падет меч на города его, и истребит затворы его, и пожрет их за умыслы их.
Народ Мой закоснел в отпадении от Меня, и хотя призывают его к горнему, он не возвышается единодушно.
Как поступлю с тобою, Ефрем? как предам тебя, Израиль? Поступлю ли с тобою, как с Адамою, сделаю ли тебе, что Севоиму? Повернулось во Мне сердце Мое, возгорелась вся жалость Моя!
Не сделаю по ярости гнева Моего, не истреблю Ефрема, ибо Я Бог, а не человек; среди тебя Святый; Я не войду в город.
Вслед Господа пойдут они; как лев, Он даст глас Свой, даст глас Свой, и встрепенутся к Нему сыны с запада,
встрепенутся из Египта, как птицы, и из земли Ассирийской, как голуби, и вселю их в домы их, говорит Господь.
Окружил Меня Ефрем ложью и дом Израилев лукавством; Иуда держался еще Бога и верен был со святыми.
ВАҚТЕ ки Исроил навҷавоне буд, Ман ӯро дӯст доштам; ва писари Худро аз Миср даъват намудам.
Ҳар қадар бештар онҳоро даъват мекарданд, ҳамон қадар бештар аз пеши онҳо дур мерафтанд: барои Баалҳо қурбонӣ мекарданд, ва барои санамҳо бухур месӯзониданд.
Ва ҳол он ки Ман Эфроимро ба по хезонида ба роҳравӣ одат кунондам, бар бозуҳоям ӯро бардоштам, вале онҳо надонистанд, ки Ман онҳоро шифо додаам.
Бо риштаҳои инсонӣ, бо танобҳои муҳаббат онҳоро пеш кашидам; ва барояшон мисли касоне будам, ки юғро аз ҷоғашон боло мебардоранд; ва навозишкорона ба вай хӯрок медодам.
Ба замини Миср нахоҳад баргашт, вале Ашшур подшоҳи ӯст; зеро ки онҳо нахостанд руҷӯъ намоянд.
Ва шамшер дар шаҳрҳояш чарх зад, ва деҳоти вайро нобуд кард, ва онҳоро ба сабаби дасисаҳошон фурӯ бурд.
Ва қавми Ман ҳанӯз моиланд, ки ба Ман осӣ шаванд; ва ҳангоме ки онҳоро ба сӯи Худои Таоло даъват менамоянд, онҳо бо якҷоягӣ баланд намешаванд.
Чӣ гуна туро таслим кунам, эй Эфроим? Чӣ гуна туро бисупорам, эй Исроил? Чӣ гуна туро мисли Адмо таслим кунам, мисли Сабӯим вожгун созам? Дили Ман андаруни Ман вайрон шудааст, риққатҳои Ман якбора ба ҷӯш омадааст.
Бар ҳасби оташи ғазаби Худ амал нахоҳам кард, ба нобуд кардани Эфроим шурӯъ нахоҳам намуд; зеро ки Ман Худо ҳастам ва на одамизод; дар миёни ту Пок ҳастам; ва дар авҷи ғазаб назди ту нахоҳам омад.
Парвардигорро онҳо пайравӣ хоҳанд кард; Ӯ мисли шер наъра хоҳад зад; вақте ки Ӯ наъра занад, фарзандон аз он тарафи баҳр хоҳанд шитофт.
Мисли мурғон аз Миср, ва мисли кабӯтарон аз замини Ашшур хоҳанд шитофт; ва онҳоро дар хонаҳошон ҷойгир хоҳам намуд, мегӯяд Парвардигор.
Маро Эфроим бо кизб, ва Исроил бо макр иҳота кардааст; ва Яҳудо ҳанӯз бо Худо, бо Поки амин саркашӣ мекунад.
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Cum puer esset Israel, dilexi eum et ex Aegypto vocavi filium meum.
Quanto magis vocabam eos, tanto recesserunt a facie mea; ipsi Baalim immolabant et simulacris sacrificabant.
Et ego dirigebam gressus Ephraim, portabam eos in brachiis meis, et nescierunt quod curarem eos.
In funiculis humanitatis trahebam eos, in vinculis caritatis; et fui eis, quasi qui elevant infantem ad maxillas suas, et declinavi ad eum, ut vesceretur.
Revertetur in terram Aegypti, et Assur ipse rex eius, quoniam noluerunt converti.
Saeviet gladius in civitatibus eius et consumet garrulos eius et comedet eos propter consilia eorum.
Populus meus pendet ad praevaricandum contra me; vocant eum ad altum, sed simul non erigunt eum.
Quomodo dabo te, Ephraim, tradam te, Israel? Quomodo dabo te sicut Adama, ponam te ut Seboim? Convertitur in me cor meum, simul exardescit miseratio mea.
Non faciam furorem irae meae, non convertar, ut disperdam Ephraim, quoniam Deus ego et non homo, in medio tui Sanctus et non veniam in terrore.
Post Dominum ambulabunt; quasi leo rugiet, quia ipse rugiet, et in tremore accurrent filii ab occidente.
Et avolabunt quasi avis ex Aegypto et quasi columba de terra Assyriae; et collocabo eos in domibus suis, dicit Dominus.