Скрыть
40:7
40:9
40:14
40:16
40:20
40:21
40:24
40:30
Церковнославянский (рус)
Утѣша́йте, утѣша́йте лю́ди моя́, глаго́летъ Бо́гъ:
свяще́н­ницы, глаго́лите въ се́рдце Иерусали́му, утѣша́йте и́, я́ко напо́лнися смире́нiе его́, разрѣши́ся грѣ́хъ его́, я́ко прiя́тъ от­ ру́ки Госпо́дни сугу́бы грѣхи́ своя́.
Гла́съ вопiю́щаго въ пусты́ни: угото́вайте пу́ть Госпо́день, пра́вы сотвори́те стези́ Бо́га на́­шего:
вся́ка де́брь напо́лнит­ся, и вся́ка гора́ и хо́лмъ смири́т­ся, и бу́дутъ вся́ стро́потная въ пра́во, и о́страя въ пути́ гла́дки.
И яви́т­ся сла́ва Госпо́дня, и у́зритъ вся́ка пло́ть спасе́нiе Бо́жiе, я́ко Госпо́дь глаго́ла.
Гла́съ вопiю́щаго: возопі́й. И реко́хъ: что́ возопiю́? вся́ка пло́ть сѣ́но, и вся́ка сла́ва человѣ́ча я́ко цвѣ́тъ травны́й:
и́зсше трава́, и цвѣ́тъ от­паде́,
глаго́лъ же Бо́га на́­шего пребыва́етъ во вѣ́ки.
На го́ру высо́ку взы́ди, благовѣ­ст­ву́яй Сiо́ну, воз­вы́си крѣ́постiю гла́съ тво́й, благовѣ­ст­ву́яй Иерусали́му: воз­вы́сите, не бо́йтеся. Рцы́ градо́мъ Иу́динымъ:
се́, Бо́гъ ва́шъ, се́, Госпо́дь, Госпо́дь со крѣ́постiю и́детъ, и мы́шца его́ со вла́стiю: се́, мзда́ его́ съ ни́мъ, и дѣ́ло его́ предъ ни́мъ:
а́ки па́стырь упасе́тъ па́­ст­ву свою́, и мы́шцею сво­е́ю собере́тъ а́гнцы, и иму́щыя во утро́бѣ утѣ́шитъ.
Кто́ измѣ́ри го́рстiю во́ду и не́бо пя́дiю и всю́ зе́млю го́рстiю? кто́ поста́ви го́ры въ мѣ́рилѣ и хо́лмы въ вѣ́сѣ?
кто́ уразумѣ́ у́мъ Госпо́день, и кто́ совѣ́тникъ ему́ бы́сть, и́же науча́етъ его́?
или́ съ ки́мъ совѣ́това, и наста́ви и́? или́ кто́ показа́ ему́ су́дъ? или́ пу́ть разумѣ́нiя кто́ показа́ ему́? или́ кто́ пре́жде даде́ ему́, и воз­да́ст­ся ему́?
А́ще вси́ язы́цы, а́ки ка́пля от­ ка́ди, и я́ко претяже́нiе вѣ́са вмѣни́шася, и а́ки плюнове́нiе вмѣня́т­ся?
Дубра́ва же Лива́нова не дово́лна на сожже́нiе, и вся́ четвероно́гая не дово́лна на всесожже́нiе.
И вси́ язы́цы я́ко ничто́же су́ть, и въ ничто́же вмѣни́шася.
Кому́ уподо́бисте Го́спода, и ко́­ему подо́бiю уподо́бисте его́?
Еда́ о́бразъ сотвори́ древодѣ́латель, или́ зла́тарь слiя́въ зла́то позлати́ его́, или́ подо́бiемъ сотвори́ его́?
Дре́во бо негнiю́щее избира́етъ древодѣ́латель и му́дрѣ и́щетъ, ка́ко поста́витъ о́бразъ его́, и да не поколе́блет­ся.
Не разумѣ́сте ли, не слы́шасте ли, не воз­вѣсти́ся ли ва́мъ испе́рва? не разумѣ́сте ли основа́нiя земли́?
Содержа́й кру́гъ земли́, и живу́щiи на не́й а́ки пру́зи: поста́вивый не́бо я́ко кама́ру и просте́ръ е́, я́ко ски́нiю обита́ти:
дая́й кня́зи а́ки ничто́же владѣ́ти, и зе́млю а́ки ничто́же сотвори́.
Не насадя́тъ бо, ниже́ насѣ́ютъ, и не вкорени́т­ся въ земли́ коре́нiе и́хъ: дхну́ на ни́хъ вѣ́тръ, и изсхо́ша, и бу́ря а́ки сте́блiе во́зметъ и́хъ.
Ны́нѣ у́бо кому́ мя уподо́бисте, и воз­несу́ся? рече́ святы́й.
Воззри́те на высоту́ очи́ма ва́шима и ви́дите, кто́ сотвори́ сiя́ вся́: нося́й по числу́ у́тварь свою́, и вся́ по и́мени прозове́тъ от­ мно́гiя сла́вы и въ держа́вѣ крѣ́пости сво­ея́: ничто́же утаи́ся от­ тебе́.
Еда́ бо рече́ши, Иа́кове, и что́ глаго́лалъ еси́, Изра́илю: утаи́ся пу́ть мо́й от­ Бо́га, и Бо́гъ мо́й су́дъ отъ­я́, и от­ступи́?
И ны́нѣ не уразумѣ́лъ ли еси́? ни ли́ слы́шалъ еси́? Бо́гъ вѣ́чный, Бо́гъ устро́ивый концы́ земли́, не вза́лчетъ, ниже́ утруди́т­ся, ниже́ е́сть изобрѣ́тенiе прему́дрости его́,
дая́й а́лчущымъ крѣ́пость и неболѣ́знен­нымъ печа́ль.
Вза́лчутъ бо юнѣ́йшiи, и утрудя́т­ся ю́ноты, и избра́н­нiи не крѣ́пцы бу́дутъ:
терпя́щiи же Го́спода измѣня́тъ крѣ́пость, окрыла́тѣютъ а́ки орли́, потеку́тъ и не утрудя́т­ся, по́йдутъ и не вза́лчутъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Consolamini, consolamini populum meum, dicit Deus vester.
Loquimini ad cor Ierusalem et clamate ad eam, quoniam completa est militia eius, expiata est iniquitas illius; suscepit de manu Domini duplicia pro omnibus peccatis suis.
Vox clamantis: «In deserto parate viam Domini, rectas facite in solitudine semitas Dei nostri.
Omnis vallis exaltetur, et omnis mons et collis humilietur; et fiant prava in directa, et aspera in plana:
et revelabitur gloria Domini, et videbit omnis caro pariter quod os Domini locutum est».
Vox dicentis: «Clama!». Et dixi: «Quid clamabo?». Omnis caro fenum, et omnis gloria eius quasi flos agri;
exsiccatum est fenum, et cecidit flos, quia spiritus Domini sufflavit in eo. Vere fenum est populus.
Exsiccatum est fenum, et cecidit flos; verbum autem Dei nostri manet in aeternum.
Super montem excelsum ascende, tu, quae evangelizas Sion; exalta in fortitudine vocem tuam, quae evangelizas Ierusalem; exalta, noli timere; dic civitatibus Iudae: «Ecce Deus vester,
ecce Dominus Deus in virtute venit, et brachium eius dominatur: ecce merces eius cum eo, et praemium illius coram illo.
Sicut pastor gregem suum pascit, in brachio suo congregat agnos et in sinu suo levat; fetas ipse portat».
Quis mensus est pugillo aquas et caelos palmo disposuit, modio continuit pulverem terrae et libravit in pondere montes et colles in statera?
Quis direxit spiritum Domini? Aut quis consilium suum ostendit illi?
Cum quo iniit consilium, et instruxit eum et docuit eum semitam iustitiae et erudivit eum scientiam et viam prudentiae ostendit illi?
Ecce gentes quasi stilla situlae et quasi momentum pulveris in statera reputantur; ecce insulae quasi pulvis exiguus.
Et Libanus non sufficiet ad succendendum, et animalia eius non sufficient ad holocaustum.
Omnes gentes, quasi non sint, coram eo; quasi nihilum et inane reputantur ab eo.
Cui ergo similem facitis Deum? Aut quam imaginem ponitis ei?
Sculptile conflat faber, et aurifex auro figurat illud, et laminis argenteis argentarius.
Nimis pauper, ut offerat lignum imputribile: exquirit sibi sapientem artificem, ut statuat simulacrum, quod non moveatur.
Numquid non scitis? Numquid non audistis? Numquid non annuntiatum est vobis ab initio? Numquid non intellexistis fundamenta terrae?
Qui sedet super gyrum terrae, et habitatores eius sunt quasi locustae; qui extendit sicut velum caelos et expandit eos sicut tabernaculum ad inhabitandum;
qui redigit in nihilum principes, iudices terrae velut inane facit.
Et quidem neque plantatus neque satus neque radicatus in terra truncus eorum; repente flavit in eos, et aruerunt, et turbo quasi stipulam aufert eos.
«Et cui assimilabitis me, quasi aequalis ei sim ego?», dicit Sanctus.
Levate in excelsum oculos vestros et videte: Quis creavit haec? Qui educit in numero militiam eorum et omnes ex nomine vocat; prae multitudine fortitudinis et roboris virtutisque eius neque unum deest.
Quare dicis, Iacob, et loqueris, Israel: «Abscondita est via mea a Domino, et a Deo meo iudicium meum transit?».
Numquid nescis? Aut non audisti? Deus sempiternus Dominus, qui creavit terminos terrae; non deficiet neque laborabit, nec est investigatio sapientiae eius.
Qui dat lasso virtutem et invalido robur multiplicat.
Deficient pueri et laborabunt, et iuvenes lapsu labentur;
qui autem sperant in Domino, mutabunt fortitudinem, assument pennas sicut aquilae, current et non laborabunt, ambulabunt et non deficient.
«Менин элимди соороткула, соороткула, – дейт силердин Кудайыњар.
Иерусалимдин жєрљгєнљ айткыла, ага анын кєрљшєє мезгили аяктаганын жарыя кылгыла, анын кєнљљсє кечирилгенин кабарлагыла, анткени ал Тењирдин колунан љзєнєн кєнљљсє єчєн эки эсе жаза алды».
Ээн талаада жар салган адамдын єнє: «Тењирге жол даярдагыла, талаага биздин Кудайга тєз жол жасагыла.
Ойдуњдун баары толтурулсун, тоолор менен дљњдљрдєн баары текшиленсин, ийри-буйру жерлер тєздљлсєн, љњгєл-дљњгєл жолдор тегизделсин.
Ошондо Тењирдин дањкы келет, ар бир адам Кудайдын куткаруусун кљрљт, анткени муну Тењир Љз оозу менен айтты».
Yн мындай дейт: «Кабарла!» Мен: «Эмнени кабарлайын?» – деп сурадым. Ар бир адам – чљп, анын сулуулугу талаа гєлдљрє сыяктуу.
Чљп куурайт, гєл соолуйт, Тењирдин деми элди єйлљгљндљ, ал да чљпкљ окшоп соолуйт.
Чљп куурайт, гєл соолуйт, ал эми биздин Кудайыбыздын сљзє тєбљлєк турат.
Жакшы кабар таратуучу Сион, бийик тоого чык! Жакшы кабар таратуучу Иерусалим, єнєњдє катуу чыгар! Yнєњдє чыгар, коркпо, Жєйєт шаарларына: «Силердин Кудай мына!» – деп айт.
Мына, Кудай-Тењир кєч менен, Анын каруу-булчуњу бийлик менен келе жатат. Анын белеги Љзє менен, Анын жазасы да Љзєнєн алдында.
Ал Љзєнєн койлорун койчу сыяктуу кайтарат, козуларын колуна алып, бооруна кысып кљтљрєп жєрљт, саандарын жетелеп алат.
Ким сууну кочуштап љлчљдє? Ким асманды кадамдап ченеди? Ким жер топурагын идишке батырды? Ким тоолорду таразага тартты? Ким адырларды чљйчљккљ салып, таразага тартты?
Ким Тењирдин рухун тєшєндє? Ким Ага кењешчи болду? Ким Ага акыл єйрљттє?
Ал ким менен кењешет? Аны ким акылга салат? Ким Аны чындыктын жолуна салып, Ага акыл-насаат айтат? Ким Ага билим берет? Ким Ага акылмандыктын жолун кљрсљтљт?
Мына, элдер чакадан тамган тамчыдай, таразадагы чањдын бир бєртєгєндљй болуп эсептелинет. Мына, Ал аралдарды топурактын кєкємєндљй сапырып жатат.
Курмандык чалынуучу жайдын отуна Лебанон да аздык кылат, анын жаныбарлары бєтєндљй љрттљлєєчє курмандыкка аздык кылат.
Анын алдында бардык элдер эч нерсе эмес. Алар Ал єчєн санда жоктуктан да, жок нерседен да тљмљн болуп эсептелишет.
Ошондуктан силер Тењирди кимге окшоштурасыњар? Аны кайсы бейнеге салыштыра аласыњар?
Бурканды сєрљтчє куят, зергер аны алтын менен каптайт, кємєш чынжырларды кошо жасайт.
Ал эми мындай тартуу алып келе албаган адам бекем тура турган бурканды жасатыш єчєн, чирибес жыгачты тандап алып, мыкты сєрљтчєнє издейт.
Чын эле, силер билбейсињерби? Чын эле, силер уккан жок белењер? Чын эле, силерге башынан айтылган жок беле? Чын эле, силер жердин негиздерин тєшєнгљн жок белењер?
Ал – жер шарынын єстєндљ отурган Тењир, ал эми жердин єстєндљ жашагандын бардыгы Анын алдында чегиртке сыяктуу. Ал асманды жука кездемедей жазды, аны турак жай єчєн чатырдай кылып жайды.
Тљрљлљрдє жок нерсеге, башкаруучуларды санда жоктукка айландырган – Ал.
Алар жањы эле тигилип, жањы эле себилгенде, алардын љзљгє жерге жањы эле тамыр жайганда, Тењир аларды єйлљп койсо, алар кургап калат, аларды куюн самандай учуруп кетет.
«Мени кимге окшоштуруп, кимге салыштырып жатасыњар?» – дейт Ыйык.
Башыњарды кљтљрєп, асманды карагыла, аны ким жаратты? Ким Анын кошуундарын эсеби менен чыгарып турат? Ал алардын бардыгын љз аты менен атайт: Анын кудурети кєчтєє болгондуктан, кєч-кубаты зор болгондуктан, эч нерсе жоголуп кетпейт.
Анан сен кантип: «Менин жолум Тењирден жашыруун, Кудай менин ишимди унутуп койгон», – деп айтып жатасыњ, Жакып, Ысрайыл, сен ушундай сљздє кантип айтып жатасыњ?
Чын эле, сен билбейсињби? Чын эле, сен бєт жер жєзєн жараткан тєбљлєктєє Кудай-Тењир чарчабас жана алсырабас экенин уккан жок белењ? Анын акылы изилденгис.
Ал чарчаганга кєч берет, алсыраганга кубат берет.
Уландар да чарчашат, алсырашат, жаш адамдар да мєдєрєлєшљт.
Ал эми Тењирден ємєттљнгљндљр кайрадан кєчкљ толушат, бєркєттљй болуп канаттарын кљтљрєшљт, чуркашат, бирок чарчашпайт, жљнљшљт, бирок алсырашпайт.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible