Скрыть
38:1
38:5
38:6
38:8
38:9
38:10
38:11
38:12
38:13
38:14
38:15
38:16
38:17
38:19
38:21
38:24
38:25
38:26
38:27
38:28
Церковнославянский (рус)
И слы́ша Сафані́а сы́нъ наѳа́нь и годолі́а сы́нъ пасхо́ровъ, и Иоаха́лъ сы́нъ селемі́инъ и фасхо́ръ сы́нъ Мелхі́евъ словеса́, я́же Иеремі́а глаго́ла ко всѣ́мъ лю́демъ, глаго́ля:
та́ко рече́ Госпо́дь: сѣдя́й во гра́дѣ се́мъ у́мретъ мече́мъ и гла́домъ и мо́ромъ, исходя́й же ко халде́емъ жи́въ бу́детъ, и бу́детъ душа́ его́ на обрѣ́тенiе, и жи́въ бу́детъ.
Я́ко та́ко рече́ Госпо́дь: преда́нiемъ преда́ст­ся гра́дъ се́й въ ру́цѣ си́лы царя́ Вавило́нска, и во́зметъ его́.
И реко́ша царю́: да у́мретъ человѣ́къ то́й, я́ко се́й разслабля́етъ ру́цѣ муже́й вою́ющихъ оста́в­шихся во гра́дѣ и ру́ки всѣ́хъ люді́й, глаго́ля къ ни́мъ по словесе́мъ си́мъ: я́ко человѣ́къ се́й не проповѣ́даетъ лю́демъ си́мъ ми́ра, но то́кмо зла́я.
И рече́ ца́рь седекі́а: се́, то́й въ рука́хъ ва́шихъ. Поне́же не можа́­ше ца́рь проти́ву и́мъ.
И взя́ша иеремі́ю и вверго́ша его́ въ ро́въ Мелхі́инъ, сы́на царе́ва, и́же бя́ше во дворѣ́ темни́чнѣмъ: и свѣ́сиша его́ у́жами въ ро́въ, въ ро́вѣ же не бя́ше воды́, но ти́на, и бя́ше въ ти́нѣ Иеремі́а.
И слы́ша Авдемеле́хъ му́ринъ, и то́й бя́ше во дворѣ́ царе́вѣ, я́ко вверго́ша иеремі́ю въ ро́въ: ца́рь же [въ то́й ча́съ] сѣдя́ше во вратѣ́хъ Венiами́нихъ.
И изы́де Авдемеле́хъ от­ до́му царе́ва и рече́ ко царю́ глаго́ля:
злосотвори́лъ еси́, я́же сотвори́лъ еси́, убива́я человѣ́ка сего́ от­ лица́ гла́да, я́ко нѣ́сть хлѣ́ба во гра́дѣ ктому́.
И повелѣ́ ца́рь Авдемеле́ху, глаго́ля: по­ими́ съ собо́ю от­сю́ду три́десять муже́й и извлецы́ иеремі́ю изъ ро́ва, да не у́мретъ.
И поя́тъ Авдемеле́хъ му́жы, и прiи́де въ до́мъ царе́въ подзе́мный, и взя́ от­ту́ду ве́тхи по́рты и ве́тхiя у́жы, и вве́рже я́ ко иеремі́и въ ро́въ, и рече́ къ нему́:
положи́ сiя́ подъ у́жы. И сотвори́ Иеремі́а си́це.
И извлеко́ша его́ у́жами и изъя́ша его́ изъ ро́ва. И сѣ́де Иеремі́а во дворѣ́ темни́чнѣмъ.
И посла́ ца́рь, и при­­зва́ къ себѣ́ иеремі́ю въ до́мъ аселиси́ль, и́же въ дому́ Госпо́дни. И рече́ ему́ ца́рь: вопроша́ю тя́ словесе́ [еди́наго], и не ута́й от­ мене́ словесе́.
И рече́ Иеремі́а царю́: а́ще повѣ́мъ ти́, то́ не сме́ртiю ли умори́ши мя́? и а́ще совѣща́ю ти́, то́ не послу́шаеши мене́.
И кля́т­ся ему́ ца́рь, глаго́ля: жи́въ Госпо́дь, и́же сотвори́ на́мъ ду́шу сiю́, а́ще убiю́ тя́ и а́ще преда́мъ тя́ въ ру́цѣ человѣ́къ си́хъ и́щущихъ души́ тво­ея́ [на сме́рть].
И рече́ ему́ Иеремі́а: та́ко рече́ Госпо́дь си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: а́ще изыды́й изы́деши къ во­ево́дамъ царя́ Вавило́нска, жива́ бу́детъ душа́ твоя́, и гра́дъ се́й не пожже́т­ся огне́мъ, и жи́въ бу́деши ты́ и до́мъ тво́й:
а́ще же не изы́деши ко князе́мъ царя́ Вавило́нска, преда́ст­ся гра́дъ се́й въ ру́цѣ халде́йстѣ, и пожгу́тъ его́ огне́мъ, и ты́ не спасе́шися от­ руки́ и́хъ.
И рече́ ца́рь иеремі́и: а́зъ опасе́нiе и́мамъ от­ Иуде́евъ избѣжа́в­шихъ ко халде́емъ, да не предаду́тъ мя́ [халде́е] въ ру́цѣ и́хъ, и поруга́ют­ся ми́.
И рече́ Иеремі́а: не предадя́тъ тебе́: послу́шай у́бо словесе́ Госпо́дня, е́же а́зъ глаго́лю тебѣ́, и лу́чше ти́ бу́детъ, и жива́ бу́детъ душа́ твоя́:
и а́ще не восхо́щеши ты́ изы́ти, сiе́ сло́во, е́же сказа́ мнѣ́ Госпо́дь:
и се́, вся́ жены́, оста́в­шыяся въ дому́ царя́ Иу́дина, изведу́т­ся ко князе́мъ царя́ Вавило́нска: и ты́я глаго́лаху: прельсти́ша тя́ и премого́ша тя́ му́жiе ми́рницы тво­и́, и осла́биша во поползнове́нiихъ но́гу твою́ и от­врати́шася от­ тебе́:
и жены́ твоя́ и ча́да твоя́ изведу́тъ ко халде́емъ, и ты́ не уцѣлѣ́еши, я́ко руко́ю царя́ Вавило́нска я́тъ бу́деши, и гра́дъ се́й пожже́т­ся.
И рече́ ему́ ца́рь: человѣ́къ да не увѣ́сть слове́съ си́хъ, и да не у́мреши ты́.
И а́ще услы́шатъ кня́зи, я́ко глаго́лахъ съ тобо́ю, и прiи́дутъ къ тебѣ́ и реку́тъ ти́: повѣ́ждь на́мъ, что́ глаго́ла къ тебѣ́ ца́рь? не ута́й от­ на́съ, и не убiе́мъ тебе́: и что́ глаго́ла къ тебѣ́ ца́рь?
И рече́ши и́мъ: поверго́хъ а́зъ моле́нiе мое́ предъ лице́мъ царе́вымъ, я́ко да не воз­врати́тъ мене́ въ до́мъ Ионаѳа́нь, умре́ти ми́ та́мо.
И прiидо́ша вси́ кня́зи ко иеремі́и и вопроси́ша его́. И повѣ́да и́мъ по всѣ́мъ словесе́мъ си́мъ, я́же заповѣ́да ему́ ца́рь. И умо́лкнуша, я́ко нѣ́сть слы́шано сло́во Госпо́дне.
И сѣдя́ше Иеремі́а во дворѣ́ темни́чнѣмъ, до́ндеже взя́ша Иерусали́мъ.
Киргизский
Матан уулу Шепатия, Пашкур уулу Гедалия, Шелемиянын уулу Жухал жана Малкия уулу Пашкур Жеремиянын бєт элге айткан мындай сљздљрєн угушту:
«Тењир мындай дейт: “Бул шаарда калган адам кылычтан, ачкадан жана жугуштуу оорудан љлљт. Ал эми каздимдерге чыккан адам аман калат, анын жаны љзєнљ олжо ордуна болот, ал тирєє калат”.
Тењир мындай дейт: “Бул шаар Бабыл падышасынын аскерлеринин колуна сљзсєз салынып берилет, ал аны каратып алат”».
Ошондо тљрљлљр падышага мындай дешти: «Бул киши љлєм жазасына тартылсын, анткени ал бул шаарда калып жаткан жоокерлердин колун алсыратып жатат, ошондой эле бєт элдин колун да ушундай сљздљрдє айтып алсыратып жатат, анткени бул киши элге жакшылык каалабайт, тескерисинче, алаамат каалайт».
Ошондо Ситкия падыша: «Ал силердин колуњарда, анткени падыша силерге каршы эч нерсе кыла албайт», – деди.
Ошондо алар Жеремияны кармап алып, кєзљтчєлљрдєн короосунда турган падышанын уулу Малкиянын оруна ташташты. Алар Жеремияны аркан менен тєшєрєштє. Ал ордо суу жок эле, баткак гана бар болчу, Жеремия ошол баткакка батты.
Падышанын єйєндљгє эбнухтардын бири – эфиопиялык Эбет-Мелек Жеремияны орго салышканын укту. Падыша болсо ошол учурда Бенжемин дарбазасынын жанында отурган.
Ошондо Эбет-Мелек падышанын єйєнљн чыгып келип, падышага мындай деди:
«Мырзам падыша! Бул адамдар Жеремия пайгамбарды орго салып, жаман иш кылышты. Ал ошол жерде ачкадан љлљт, анткени шаарда эми нан жок».
Падыша эфиопиялык Эбет-Мелекке мындай деп буйрук берди: «Бул жерден љзєњ менен кошо отуз киши алып, Жеремия пайгамбарды љлєп кала элегинде ордон алып чык».
Эбет-Мелек љзє менен кошо адамдарды алып, падышанын єйєндљгє казынанын астындагы жайга кирди, ал жерден эски, жараксыз чєпєрљктљрдє жана эски, жараксыз кесиндилерди алып, аларды арканга байлап, Жеремия жаткан орго тєшєрдє.
Анан эфиопиялык Эбет-Мелек Жеремияга: «Мына бул эски, жараксыз чєпєрљктљрдє, кесиндилерди колтугуњдун астына, аркандын астына кой», – деди. Жеремия ошондой кылды.
Жеремияны аркан менен ордон тартып чыгарышты. Ошентип, Жеремия кєзљтчєлљрдєн короосунда калды.
Ошондо Ситкия падыша киши жиберип, Жеремия пайгамбарды љзєнљ, Тењир єйєнєн єчєнчє эшигине чакыртып алды. Анан падыша Жеремияга: «Мен сенден бир нерсе сурайын. Менден эч нерсе жашырбагын», – деди.
Жеремия Ситкияга мындай деди: «Эгерде мен сага айтсам, сен мени љлтєрєп коёсуњ. Эгерде мен сага кењеш берсем, сен мени укпайсыњ».
Ошондо Ситкия падыша Жеремияга мындай деп жашыруун ант берди: «Бизге ушул жанды жараткан Тењир тирєє, сени љлєм жазасына тартпайм жана сени љлтєргєсє келген адамдардын колуна бербейм».
Ошондо Жеремия Ситкияга мындай деди: «Ысрайылдын Кудайы, Себайот Тењир, мындай дейт: “Эгерде сен Бабыл падышасынын тљрљлљрєнљ чыксањ, анда сенин жаныњ аман калат, бул шаар да љрттљлбљйт, љзєњ да, єй-бєлљњ да тирєє каласыњар.
Эгерде Бабыл падышасынын тљрљлљрєнљ чыкпасањ, анда бул шаар каздимдердин колуна салынып берилет, алар аны љрттљп жиберишет, сен да алардын колунан качып кутулбайсыњ”».
Ошондо Ситкия падыша Жеремияга: «Мен каздимдерге љтєп кеткен жєйєттљрдљн корком, каздимдер мени алардын колуна салып беришпесин, алар мени шылдыњ кылышпасын», – деди.
Жеремия ага: «Салып беришпейт. Тењирдин єнєнљ кулак салып, мен айтканды кыл, ошондо сага жакшы болот, ошондо сенин жаныњ тирєє болот.
Эгерде сен чыккыњ келбесе, анда Тењирдин мага айткан сљзє бул:
“Мына, Жєйєт падышасынын єйєндљ калган бардык аялдарды Бабыл падышасынын тљрљлљрєнљ алып кетишет, алар минтип айтышат: «Досторуњ сени азгырып, жењип кетишти. Сенин бутуњ баткакка батып калды, алар сени таштап кетишти».
Сенин бєт аялдарыњды, балдарыњды каздимдердин жерине алып кетишет, сен љзєњ да алардын колунан качып кутулбайсыњ. Сен Бабыл падышасынын колу аркылуу туткунга алынасыњ, сен єчєн бул шаар љрттљлљт”», – деди.
Ошондо Ситкия Жеремияга мындай деди: «Бул сљздљрдє эч ким билбесин, ошондо сен љлбљйсєњ.
Эгерде сени менен сєйлљшкљнємдє тљрљлљр угуп, сага келип: “Падышага айтканыњды бизге айт, бизден жашырба, ошондо биз сени љлєм жазасына тартпайбыз, ошондой эле падышанын сага айткан сљзєн бизге айт”, – дешсе,
анда сен аларга: “Мен падышага мени Жонатандын єйєнљ жљнљтпљ, ал жерде љлєп калбайын деп жалындым”, – деп айт».
Бардык тљрљлљр Жеремияга келип, андан сурашты. Жеремия аларга падыша айт деп буйруган сљздљрдєн баарын айтты. Ошондо алар Жеремия менен сєйлљшкљнєн токтотушту, анткени алар падышага айтылган сљздљрдє билишкен жок.
Ошентип, Жеремия Иерусалим каратып алынган кєнгљ чейин кєзљтчєлљрдєн короосунда болду. Анан Иерусалим алынды.
Oyeron Sefatías hijo de Matán, Gedalías hijo de Pasur, Jucal hijo de Selemías y Pasur hijo de Malquías, las palabras que Jeremías hablaba a todo el pueblo, diciendo:
«Así ha dicho Jehová: El que se quede en esta ciudad morirá a espada, de hambre o de peste; pero el que se pase a los caldeos, vivirá. Su vida le será por botín, y vivirá.
Así ha dicho Jehová: De cierto será entregada esta ciudad en manos del ejército del rey de Babilonia, y la tomará.»
Y dijeron los jefes al rey: «Muera ahora este hombre; porque de esta manera hace desmayar las manos de los hombres de guerra que han quedado en esta ciudad, y las manos de todo el pueblo, hablándoles tales palabras; porque este hombre no busca la paz de este pueblo, sino el mal.»
Dijo el rey Sedequías: «Él está en vuestras manos, pues el rey nada puede hacer contra vosotros.»
Entonces tomaron ellos a Jeremías y lo hicieron meter en la cisterna de Malquías hijo de Hamelec, que estaba en el patio de la cárcel. Bajaron a Jeremías con sogas a la cisterna, en la que no había agua, sino barro; y se hundió Jeremías en el barro.
Oyó Ebed-melec, un etíope, eunuco de la casa real, que habían puesto a Jeremías en la cisterna; y estando sentado el rey a la puerta de Benjamín,
Ebed-melec salió de la casa del rey y habló al rey, diciendo:
«Mi señor, el rey, mal hicieron estos hombres en todo lo que han hecho con el profeta Jeremías, al cual hicieron meter en la cisterna; porque allí morirá de hambre, pues no hay más pan en la ciudad.»
Entonces mandó el rey al mismo etíope Ebed-melec, diciendo: «Toma contigo treinta hombres de aquí y haz sacar al profeta Jeremías de la cisterna, antes que muera.»
Tomó, pues, Ebed-melec consigo a los hombres y entró en la casa del rey, debajo de la tesorería; tomó de allí trapos viejos, raídos y andrajosos, y con unas sogas los echó a Jeremías en la cisterna.
Y dijo el etíope Ebed-melec a Jeremías: «Ponte ahora esos trapos viejos, raídos y andrajosos bajo los sobacos, por debajo de las sogas.» Y lo hizo así Jeremías.
De este modo sacaron con sogas a Jeremías y lo subieron de la cisterna. Y quedó Jeremías en el patio de la cárcel.
Después el rey Sedequías mandó traer al profeta Jeremías a su presencia, en la tercera entrada de la casa de Jehová. Y dijo el rey a Jeremías:

—Te haré una pregunta; no me ocultes ninguna cosa.

Jeremías dijo a Sedequías:

—Si te lo declaro, ¿no es cierto que me matarás? Y si te doy consejo, no me escucharás.

Juró el rey Sedequías en secreto a Jeremías, diciendo:

—¡Vive Jehová que nos hizo esta alma, que no te mataré ni te entregaré en manos de esos hombres que buscan tu vida!

Entonces dijo Jeremías a Sedequías:

—Así ha dicho Jehová, Dios de los ejércitos, Dios de Israel: “Si te entregas en seguida a los jefes del rey de Babilonia, tu alma vivirá y esta ciudad no será incendiada; vivirás tú y tu casa.

Pero si no te entregas a los jefes del rey de Babilonia, esta ciudad será entregada en manos de los caldeos; ellos la incendiarán, y tú no escaparás de sus manos.”
Y dijo el rey Sedequías a Jeremías:

—Tengo temor de que los judíos que se han pasado a los caldeos me entreguen en sus manos y hagan burla de mí.

Dijo Jeremías:

—No te entregarán. Oye ahora la voz de Jehová que yo te hablo, y te irá bien y vivirás.

Pero si no quieres entregarte, ésta es la palabra que me ha mostrado Jehová:
Todas las mujeres que han quedado en casa del rey de Judá serán entregadas a los jefes del rey de Babilonia, y ellas mismas dirán:»“Te han engañado,
y han prevalecido contra ti tus amigos;
hundieron en el barro tus pies,
se volvieron atrás.”
»Entregarán, pues, todas tus mujeres y tus hijos a los caldeos, y tú no escaparás de sus manos, sino que serás entregado al poder del rey de Babilonia, el cual prenderá fuego a esta ciudad.
Dijo Sedequías a Jeremías:

—Nadie sepa estas palabras, y no morirás.

Y si los jefes oyen que yo he hablado contigo, y vienen a ti a decirte: “Decláranos ahora qué hablaste con el rey; no nos lo ocultes, y no te mataremos; y dinos también qué te dijo el rey”,
les dirás: “Supliqué al rey que no me hiciera volver a casa de Jonatán, para que no me muriera allí.”
Vinieron luego, en efecto, todos los jefes a Jeremías y lo interrogaron. Él les respondió conforme a todo lo que el rey le había mandado. Con esto se alejaron de él, porque el asunto había sido oído.
Y quedó Jeremías en el patio de la cárcel hasta el día que fue tomada Jerusalén. Allí estaba cuando Jerusalén fue tomada.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible