1 Иов уверяет, что беззаконные проводят дни свои в роскоши и умирают; 25 «А другой умирает с душею огорченною»; 27 «В ваших ответах остается одна ложь».

И отвечал Иов и сказал:

выслушайте внимательно речь мою, и это будет мне утешением от вас.

Потерпите меня, и я буду говорить; а после того, как поговорю, насмехайся.

Разве к человеку речь моя? как же мне и не малодушествовать?

Посмотрите на меня и ужаснитесь, и положите перст на уста.

Лишь только я вспомню, – содрогаюсь, и трепет объемлет тело мое.

Почему беззаконные живут, достигают старости, да и силами крепки?

Дети их с ними перед лицем их, и внуки их перед глазами их.

Домы их безопасны от страха, и нет жезла Божия на них.

Вол их оплодотворяет и не извергает, корова их зачинает и не выкидывает.

Как стадо, выпускают они малюток своих, и дети их прыгают.

Восклицают под голос тимпана и цитры и веселятся при звуках свирели;

проводят дни свои в счастье и мгновенно нисходят в преисподнюю.

А между тем они говорят Богу: отойди от нас, не хотим мы знать путей Твоих!

Что Вседержитель, чтобы нам служить Ему? и что пользы прибегать к Нему?

Видишь, счастье их не от их рук. – Совет нечестивых будь далек от меня!

Часто ли угасает светильник у беззаконных, и находит на них беда, и Он дает им в удел страдания во гневе Своем?

Они должны быть, как соломинка пред ветром и как плева, уносимая вихрем.

Скажешь: Бог бережет для детей его несчастье его. – Пусть воздаст Он ему самому, чтобы он это знал.

Пусть его глаза увидят несчастье его, и пусть он сам пьет от гнева Вседержителева.

Ибо какая ему забота до дома своего после него, когда число месяцев его кончится?

Но Бога ли учить мудрости, когда Он судит и горних?

Один умирает в самой полноте сил своих, совершенно спокойный и мирный;

внутренности его полны жира, и кости его напоены мозгом.

А другой умирает с душею огорченною, не вкусив добра.

И они вместе будут лежать во прахе, и червь покроет их.

Знаю я ваши мысли и ухищрения, какие вы против меня сплетаете.

Вы скажете: где дом князя, и где шатер, в котором жили беззаконные?

Разве вы не спрашивали у путешественников и незнакомы с их наблюдениями,

что в день погибели пощажен бывает злодей, в день гнева отводится в сторону?

Кто представит ему пред лице путь его, и кто воздаст ему за то, что он делал?

Его провожают ко гробам и на его могиле ставят стражу.

Сладки для него глыбы долины, и за ним идет толпа людей, а идущим перед ним нет числа.

Как же вы хотите утешать меня пустым? В ваших ответах остается одна ложь.

Сербский

Языки

А Јов одговори и рече:

Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.

Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.

Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?

Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?

Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

Обојица леже у праху, и црви их покривају.

Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.

Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

Али се износи у гробље и остаје у гомили.

Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?