Азбука веры » Би́блия » И́ова » гл.4

И́ова, Глава 4

Толкования

Толкования главы

4:1

см.:Иов.15:1;Иов.22:1;

4:2

4:3

см.:Евр.12:12;

4:4

см.:Ис.35:3;

4:5

4:6

4:7

4:8

см.:Иов.15:35;Пс.7:15;

4:9

см.:2Цар.22:16;2Фес.2:8;

4:10

см.:Пс.57:7;Наум.2:12;

4:11

4:12

4:13

см.:Иов.33:15;

4:14

см.:Дан.10:8;

4:15

4:16

4:17

см.:Иов.9:2;Иов.15:14;Иов.25:4;

4:18

см.:Иов.15:15;2Пет.2:4;Иуд.1:6;

4:19

см.:Иов.25:6;2Кор.5:1;

4:20

см.:Пс.36:2;

4:21

Синодальный

1 Первая речь Елифаза; «погибал ли кто невинный»? 12 видение Елифаза: «Человек праведнее ли Бога»?

И отвечал Елифаз Феманитянин и сказал:

если попытаемся мы сказать к тебе слово, – не тяжело ли будет тебе? Впрочем кто может возбранить слову!

Вот, ты наставлял многих и опустившиеся руки поддерживал,

падающего восставляли слова твои, и гнущиеся колени ты укреплял.

А теперь дошло до тебя, и ты изнемог; коснулось тебя, и ты упал духом.

Богобоязненность твоя не должна ли быть твоею надеждою, и непорочность путей твоих – упованием твоим?

Вспомни же, погибал ли кто невинный, и где праведные бывали искореняемы?

Как я видал, то оравшие нечестие и сеявшие зло пожинают его;

от дуновения Божия погибают и от духа гнева Его исчезают.

Рев льва и голос рыкающего умолкает, и зубы скимнов сокрушаются;

могучий лев погибает без добычи, и дети львицы рассеиваются.

И вот, ко мне тайно принеслось слово, и ухо мое приняло нечто от него.

Среди размышлений о ночных видениях, когда сон находит на людей,

объял меня ужас и трепет и потряс все кости мои.

И дух прошел надо мною; дыбом стали волосы на мне.

Он стал, – но я не распознал вида его, – только облик был пред глазами моими; тихое веяние, – и я слышу голос:

человек праведнее ли Бога? и муж чище ли Творца своего?

Вот, Он и слугам Своим не доверяет и в Ангелах Своих усматривает недостатки:

тем более – в обитающих в храминах из брения, которых основание прах, которые истребляются скорее моли.

Между утром и вечером они распадаются; не увидишь, как они вовсе исчезнут.

Не погибают ли с ними и достоинства их? Они умирают, не достигнув мудрости.

Сербский

Языки

Тада одговори Елифас Теманац и рече:

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.