Или́ о́ни осмьна́десяте, на ни́хже паде́ сто́лпъ Силоа́мскiй и поби́ и́хъ, мни́те ли, я́ко ті́и до́лжнѣйши бя́ху па́че всѣ́хъ живу́щихъ во Иерусали́мѣ?

Ни́, глаго́лю ва́мъ: но а́ще не пока́етеся, вси́ та́кожде поги́бнете.

Глаго́лаше же сiю́ при́тчу: смоко́вницу имя́ше нѣ́кiй въ виногра́дѣ свое́мъ всаждену́: и прiи́де ищя́ плода́ на не́й, и не обрѣ́те:

рече́ же къ винаре́ви: се́ тре́тiе лѣ́то, отне́лиже прихожду́ ищя́ плода́ на смоко́вницѣ се́й, и не обрѣта́ю: посѣцы́ ю́ [у́бо], вску́ю и зе́млю упражня́етъ?

О́нъ же отвѣща́въ рече́ ему́: го́споди, оста́ви ю́ и се́ лѣ́то, до́ндеже окопа́ю о́крестъ ея́ и осы́плю гно́емъ:

и а́ще у́бо сотвори́тъ пло́дъ: а́ще ли же ни́, во гряду́щее посѣче́ши ю́.

[Зач. 71.] Бя́ше же учя́ на еди́номъ от со́нмищъ въ суббо́ту:

и се́ жена́ бѣ́ иму́щи ду́хъ неду́женъ лѣ́тъ осмьна́десять, и бѣ́ сля́ка и не могу́щи восклони́тися отню́дъ.

Ви́дѣвъ же ю́ Иису́съ, пригласи́ и рече́ е́й: же́но, отпущена́ еси́ от неду́га твоего́.

И возложи́ на ню́ ру́цѣ: и а́бiе простре́ся, и сла́вляше Бо́га.

Отвѣща́въ же старѣ́йшина собо́ру, негоду́я, зане́ въ суббо́ту исцѣли́ [ю́] Иису́съ, глаго́лаше наро́ду: ше́сть дні́й е́сть, въ ня́же досто́итъ дѣ́лати: въ ты́я у́бо приходя́ще цѣли́теся, а не въ де́нь суббо́тный.

Отвѣща́ [же] у́бо ему́ Госпо́дь и рече́: лицемѣ́ре, ко́ждо ва́съ въ суббо́ту не отрѣша́етъ ли своего́ вола́ или́ осла́ от я́слiй, и ве́дъ напая́етъ,

сiю́ же дще́рь Авраа́млю су́щу, ю́же связа́ сатана́ се́ осмоена́десяте лѣ́то, не досто́яше ли разрѣши́тися е́й от ю́зы сея́ въ де́нь суббо́тный?

И сiя́ Ему́ глаго́лющу, стыдя́хуся вси́ противля́ющiися Ему́: и вси́ лю́дiе ра́довахуся о всѣ́хъ сла́вныхъ быва́ющихъ от Него́.

[Зач. 72.] Глаго́лаше же: кому́ подо́бно е́сть Ца́рствiе Бо́жiе? И кому́ уподо́блю е́?

Подо́бно е́сть зе́рну гору́шну, е́же прiе́мъ человѣ́къ вве́рже въ вертогра́дъ сво́й: и возрасте́, и бы́сть дре́во ве́лiе, и пти́цы небе́сныя всели́шася въ вѣ́твiе его́.

Па́ки рече́: кому́ уподо́блю Ца́рствiе Бо́жiе?

Подо́бно е́сть ква́су, его́же прiе́мши жена́, скры́ въ са́тѣхъ трiе́хъ муки́, до́ндеже вски́се все́.

И прохожда́ше сквозѣ́ гра́ды и ве́си, учя́ и ше́ствiе творя́ во Иерусали́мъ.

Рече́ же нѣ́кiй Ему́: Го́споди, а́ще ма́ло е́сть спаса́ющихся? О́нъ же рече́ къ ни́мъ:

подвиза́йтеся вни́ти сквозѣ́ тѣ́сная врата́: я́ко мно́зи, глаго́лю ва́мъ, взы́щутъ вни́ти, и не возмо́гутъ.

Отне́лѣже воста́нетъ до́му влады́ка, и затвори́тъ две́ри, и на́чнете внѣ́ стоя́ти и ударя́ти въ две́ри, глаго́люще: Го́споди, Го́споди, отве́рзи на́мъ. И отвѣща́въ рече́тъ ва́мъ: не вѣ́мъ ва́съ, отку́ду есте́.

Тогда́ на́чнете глаго́лати: ядо́хомъ предъ Тобо́ю и пи́хомъ, и на распу́тiихъ на́шихъ учи́лъ еси́.

И рече́тъ: глаго́лю ва́мъ, не вѣ́мъ ва́съ, отку́ду есте́: отступи́те от Мене́, вси́ дѣ́лателiе непра́вды.

Ту́ бу́детъ пла́чь и скре́жетъ зубо́мъ, егда́ у́зрите Авраа́ма и Исаа́ка и Иа́кова и вся́ проро́ки во Ца́рствiи Бо́жiи, ва́съ же изгони́мыхъ во́нъ.

И прiи́дутъ от восто́къ и за́падъ и сѣ́вера и ю́га, и возля́гутъ въ Ца́рствiи Бо́жiи.

И се́ су́ть послѣ́днiи, и́же бу́дутъ пе́рви, и су́ть пе́рвiи, и́же бу́дутъ послѣ́дни.

[Зач. 73.] Въ то́й де́нь приступи́ша нѣ́цый от фарисе́й, глаго́люще Ему́: изы́ди и иди́ отсю́ду, я́ко И́родъ хо́щетъ Тя́ уби́ти.

И рече́ и́мъ: ше́дше рцы́те ли́су тому́: се́ изгоню́ бѣ́сы и исцѣле́нiя творю́ дне́сь и у́трѣ, и въ тре́тiй сконча́юся.

Оба́че подоба́етъ Ми́ дне́сь и у́трѣ и въ бли́жнiй ити́: я́ко невозмо́жно е́сть проро́ку поги́бнути кромѣ́ Иерусали́ма.

Иерусали́ме, Иерусали́ме, изби́вый проро́ки и ка́менiемъ побива́я по́сланныя къ тебѣ́, колькра́ты восхотѣ́хъ собра́ти ча́да твоя́, я́коже коко́шъ гнѣздо́ свое́ подъ крилѣ́, и не восхотѣ́сте?

Се́ оставля́ется ва́мъ до́мъ ва́шъ пу́стъ. Глаго́лю же ва́мъ, я́ко не и́мате Мене́ ви́дѣти, до́ндеже прiи́детъ, егда́ рече́те: благослове́нъ Гряды́й во и́мя Госпо́дне.

Сербский (синод.)

Языки

У то пак вријеме дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помијеша са жртвама њиховим.

И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грјешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали?

Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму?

Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

Каза пак ову причу: Неко имађаше смокву посађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посијеци је! Зашто и земљу да слаби?

А он одговарајући рече му: Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво.

Па ће можда родити; ако ли не, посјећи ћеш је доцније.

А учаше у једној синагоги суботом.

И гле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити.

А кад је видје Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје.

И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога.

А старјешина синагоге, негодујући што је Исус исцијели у суботу, одговоривши рече народу: (ест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

А Господ му одговори и рече: Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји?

А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?

И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их он чињаше.

А он говораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?

Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.

Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?

Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.

И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.

Рече му пак неко: Господе, Је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:

Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.

Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.

А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!

Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.

И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.

И гле, има посљедњих који ће бити први, и има првих који ће бити посљедњи.

У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ево изгоним демоне и вршим исцјељења данас и сутра, а трећи дан завршићу.

Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтједосте!

Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видјети док не дође да речете: Благословен који долази у име Господње!