1 Цель книги. 5 Предсказание о рождении Иоанна Крестителя. 26 Благовещение Ангела о рождении Иисуса Христа; 39 посещение Елисаветы; «Величит душа моя Господа». 57 Рождение Иоанна и наречение имени; песнь Захарии «Благословен Господь».

[Зач. 1.] Как уже многие начали составлять повествования о совершенно известных между нами событиях,

как передали нам то́ бывшие с самого начала очевидцами и служителями Слова,

то рассудилось и мне, по тщательном исследовании всего сначала, по порядку описать тебе, достопочтенный Феофил,

чтобы ты узнал твердое основание того учения, в котором был наставлен.

[Зач. 2.] Во дни Ирода, царя Иудейского, был священник из Авиевой чреды, именем Захария, и жена его из рода Ааронова, имя ей Елисавета.

Оба они были праведны пред Богом, поступая по всем заповедям и уставам Господним беспорочно.

У них не было детей, ибо Елисавета была неплодна, и оба были уже в летах преклонных.

Однажды, когда он в порядке своей чреды служил пред Богом,

по жребию, как обыкновенно было у священников, досталось ему войти в храм Господень для каждения,

а всё множество народа молилось вне во время каждения, –

тогда явился ему Ангел Господень, стоя по правую сторону жертвенника кадильного.

Захария, увидев его, смутился, и страх напал на него.

Ангел же сказал ему: не бойся, Захария, ибо услышана молитва твоя, и жена твоя Елисавета родит тебе сына, и наречешь ему имя: Иоанн;

и будет тебе радость и веселие, и многие о рождении его возрадуются,

ибо он будет велик пред Господом; не будет пить вина и сикера, и Духа Святого исполнится еще от чрева матери своей;

и многих из сынов Израилевых обратит к Господу Богу их;

и предыдет пред Ним в духе и силе Илии, чтобы возвратить сердца отцов детям, и непокоривым образ мыслей праведников, дабы представить Господу народ приготовленный.

И сказал Захария Ангелу: по чему я узна́ю это? ибо я стар, и жена моя в летах преклонных.

Ангел сказал ему в ответ: я Гавриил, предстоящий пред Богом, и послан говорить с тобою и благовестить тебе сие;

и вот, ты будешь молчать и не будешь иметь возможности говорить до того дня, как это сбудется, за то́, что ты не поверил словам моим, которые сбудутся в свое время.

Между тем народ ожидал Захарию и дивился, что он медлит в храме.

Он же, выйдя, не мог говорить к ним; и они поняли, что он видел видение в храме; и он объяснялся с ними знаками, и оставался нем.

А когда окончились дни службы его, возвратился в дом свой.

[Зач. 3.] После сих дней зачала Елисавета, жена его, и таилась пять месяцев и говорила:

так сотворил мне Господь во дни сии, в которые призрел на меня, чтобы снять с меня поношение между людьми.

В шестой же месяц послан был Ангел Гавриил от Бога в город Галилейский, называемый Назарет,

к Деве, обрученной мужу, именем Иосифу, из дома Давидова; имя же Деве: Мария.

Ангел, войдя к Ней, сказал: радуйся, Благодатная! Господь с Тобою; благословенна Ты между женами.

Она же, увидев его, смутилась от слов его и размышляла, что́ бы это было за приветствие.

И сказал Ей Ангел: не бойся, Мария, ибо Ты обрела благодать у Бога;

и вот, зачнешь во чреве, и родишь Сына, и наречешь Ему имя: Иисус.

Он будет велик и наречется Сыном Всевышнего, и даст Ему Господь Бог престол Давида, отца Его;

и будет царствовать над домом Иакова во веки, и Царству Его не будет конца.

Мария же сказала Ангелу: ка́к будет это, когда Я мужа не знаю?

Ангел сказал Ей в ответ: Дух Святой найдет на Тебя, и сила Всевышнего осенит Тебя; посему и рождаемое Святое наречется Сыном Божиим.

Вот и Елисавета, родственница Твоя, называемая неплодною, и она зачала сына в старости своей, и ей уже шестой месяц,

ибо у Бога не останется бессильным никакое слово.

Тогда Мария сказала: се, Раба Господня; да будет Мне по слову твоему. И отошел от Нее Ангел.

[Зач. 4.] Встав же Мария во дни сии, с поспешностью пошла в нагорную страну, в город Иудин,

и вошла в дом Захарии, и приветствовала Елисавету.

Когда Елисавета услышала приветствие Марии, взыграл младенец во чреве ее; и Елисавета исполнилась Святого Духа,

и воскликнула громким голосом, и сказала: благословенна Ты между женами, и благословен плод чрева Твоего!

И откуда это мне, что пришла Матерь Господа моего ко мне?

Ибо когда голос приветствия Твоего дошел до слуха моего, взыграл младенец радостно во чреве моем.

И блаженна Уверовавшая, потому что совершится сказанное Ей от Господа.

И сказала Мария: величит душа Моя Господа,

и возрадовался дух Мой о Боге, Спасителе Моем,

что призрел Он на смирение Рабы Своей, ибо отныне будут ублажать Меня все роды;

что сотворил Мне величие Сильный, и свято имя Его;

и милость Его в роды родов к боящимся Его;

явил силу мышцы Своей; рассеял надменных помышлениями се́рдца их;

низложил сильных с престолов, и вознес смиренных;

алчущих исполнил благ, и богатящихся отпустил ни с чем;

воспринял Израиля, отрока Своего, воспомянув милость,

ка́к говорил отцам нашим, к Аврааму и семени его до века.

Пребыла же Мария с нею около трех месяцев, и возвратилась в дом Свой.

Елисавете же настало время родить, и она родила сына.

И услышали соседи и родственники ее, что возвеличил Господь милость Свою над нею, и радовались с нею.

В восьмой день пришли обрезать младенца и хотели назвать его, по имени отца его, Захариею.

На это мать его сказала: нет, а назвать его Иоанном.

И сказали ей: никого нет в родстве твоем, кто назывался бы сим именем.

И спрашивали знаками у отца его, ка́к бы он хотел назвать его.

Он потребовал дощечку и написал: Иоанн имя ему. И все удивились.

И тотчас разрешились уста его и язык его, и он стал говорить, благословляя Бога.

И был страх на всех живущих вокруг них; и рассказывали обо всем этом по всей нагорной стране Иудейской.

Все слышавшие положили это на сердце своем и говорили: что́ будет младенец сей? И рука Господня была с ним.

И Захария, отец его, исполнился Святого Духа и пророчествовал, говоря:

благословен Господь Бог Израилев, что посетил народ Свой и сотворил избавление ему,

и воздвиг рог спасения нам в дому Давида, отрока Своего,

ка́к возвестил устами бывших от века святых пророков Своих,

что спасет нас от врагов наших и от руки всех ненавидящих нас;

сотворит милость с отцами нашими и помянет святой завет Свой,

клятву, которою клялся Он Аврааму, отцу нашему, дать нам,

небоязненно, по избавлении от руки врагов наших,

служить Ему в святости и правде пред Ним, во все дни жизни нашей.

И ты, младенец, наречешься пророком Всевышнего, ибо предыдешь пред лицом Господа приготовить пути Ему,

дать уразуметь народу Его спасение в прощении грехов их,

по благоутробному милосердию Бога нашего, которым посетил нас Восток свыше,

просветить сидящих во тьме и тени смертной, направить ноги наши на путь мира.

Младенец же возрастал и укреплялся духом, и был в пустынях до дня явления своего Израилю.

Сербский

Языки

Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

Јер у Бога све је могуће што каже.

А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

И рече Марија: Велича душа моја Господа;

И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

Збаци силне с престола, и подиже понижене.

Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

Као што говори устима светих пророка својих од века

Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.