1 Помазание Иисуса Христа драгоценным миром. 10 Тайная Вечеря; Хлеб и Вино. 26 Предсказание об отречении Петра. 32 Молитва в Гефсимании. 43 Предательство Иуды; бегство учеников; 53 Иисус Христос пред первосвященниками и Синедрионом; отречение Петра.

Через два дня надлежало быть празднику Пасхи и опресноков. И искали первосвященники и книжники, как бы взять Его хитростью и убить;

но говорили: только не в праздник, чтобы не произошло возмущения в народе.

[Зач. 63.] И когда был Он в Вифании, в доме Симона прокаженного, и возлежал, – пришла женщина с алавастровым сосудом мира из нарда чистого, драгоценного и, разбив сосуд, возлила Ему на голову.

Некоторые же вознегодовали и говорили между собою: к чему сия трата мира?

Ибо можно было бы продать его более нежели за триста динариев и раздать нищим. И роптали на нее.

Но Иисус сказал: оставьте ее; что́ ее смущаете? Она доброе дело сделала для Меня.

Ибо нищих всегда имеете с собою и, когда захотите, можете им благотворить; а Меня не всегда имеете.

Она сделала, что́ могла: предварила помазать тело Мое к погребению.

Истинно говорю вам: где ни будет проповедано Евангелие сие в целом мире, сказано будет, в память ее, и о том, что́ она сделала.

[Зач. 64.] И пошел Иуда Искариот, один из двенадцати, к первосвященникам, чтобы предать Его им.

Они же, услышав, обрадовались, и обещали дать ему сребреники. И он искал, как бы в удобное время предать Его.

В первый день опресноков, когда заколали пасхального агнца, говорят Ему ученики Его: где хочешь есть пасху? мы пойдем и приготовим.

И посылает двух из учеников Своих и говорит им: пойдите в город; и встретится вам человек, несущий кувшин воды; последуйте за ним

и куда он войдет, скажите хозяину дома того: Учитель говорит: где комната, в которой бы Мне есть пасху с учениками Моими?

И он покажет вам горницу большую, устланную, готовую: там приготовьте нам.

И пошли ученики Его, и пришли в город, и нашли, как сказал им; и приготовили пасху.

Когда настал вечер, Он приходит с двенадцатью.

И, когда они возлежали и ели, Иисус сказал: истинно говорю вам, один из вас, ядущий со Мною, предаст Меня.

Они опечалились и стали говорить Ему, один за другим: не я ли? и другой: не я ли?

Он же сказал им в ответ: один из двенадцати, обмакивающий со Мною в блюдо.

Впрочем Сын Человеческий идет, как писано о Нем; но горе тому человеку, которым Сын Человеческий предается: лучше было бы тому человеку не родиться.

И когда они ели, Иисус, взяв хлеб, благословил, преломил, дал им и сказал: приимите, ядите; сие есть Тело Мое.

И, взяв чашу, благодарив, подал им: и пили из нее все.

И сказал им: сие есть Кровь Моя Нового Завета, за многих изливаемая.

Истинно говорю вам: Я уже не буду пить от плода виноградного до того дня, когда буду пить новое вино в Царствии Божием.

И, воспев, пошли на гору Елеонскую.

И говорит им Иисус: все вы соблазнитесь о Мне в эту ночь; ибо написано: поражу пастыря, и рассеются овцы.

По воскресении же Моем, Я предварю вас в Галилее.

Петр сказал Ему: если и все соблазнятся, но не я.

И говорит ему Иисус: истинно говорю тебе, что ты ныне, в эту ночь, прежде нежели дважды пропоет петух, трижды отречешься от Меня.

Но он еще с бо́льшим усилием говорил: хотя бы мне надлежало и умереть с Тобою, не отрекусь от Тебя. То́ же и все говорили.

Пришли в селение, называемое Гефсимания; и Он сказал ученикам Своим: посидите здесь, пока Я помолюсь.

И взял с Собою Петра, Иакова и Иоанна; и начал ужасаться и тосковать.

И сказал им: душа Моя скорбит смертельно; побудьте здесь и бодрствуйте.

И, отойдя немного, пал на землю и молился, чтобы, если возможно, миновал Его час сей;

и говорил: Авва Отче! всё возможно Тебе; пронеси чашу сию мимо Меня; но не чего Я хочу, а чего Ты.

Возвращается и находит их спящими, и говорит Петру: Симон! ты спишь? не мог ты бодрствовать один час?

Бодрствуйте и молитесь, чтобы не впасть в искушение: дух бодр, плоть же немощна.

И, опять отойдя, молился, сказав то же слово.

И, возвратившись, опять нашел их спящими, ибо глаза у них отяжелели, и они не знали, что́ Ему отвечать.

И приходит в третий раз и говорит им: вы всё еще спите и почиваете? Кончено, пришел час: вот, предается Сын Человеческий в руки грешников.

Встаньте, пойдем; вот, приблизился предающий Меня.

[Зач. 65.] И тотчас, как Он еще говорил, приходит Иуда, один из двенадцати, и с ним множество народа с мечами и кольями, от первосвященников и книжников и старейшин.

Предающий же Его дал им знак, сказав: Кого я поцелую, Тот и есть, возьмите Его и ведите осторожно.

И, придя, тотчас подошел к Нему и говорит: Равви́! Равви́! и поцеловал Его.

А они возложили на Него руки свои и взяли Его.

Один же из стоявших тут извлек меч, ударил раба первосвященникова и отсек ему ухо.

Тогда Иисус сказал им: как будто на разбойника вышли вы с мечами и кольями, чтобы взять Меня.

Каждый день бывал Я с вами в храме и учил, и вы не брали Меня. Но да сбудутся Писания.

Тогда, оставив Его, все бежали.

Один юноша, завернувшись по нагому телу в покрывало, следовал за Ним; и воины схватили его.

Но он, оставив покрывало, нагой убежал от них.

И привели Иисуса к первосвященнику; и собрались к нему все первосвященники и старейшины и книжники.

Петр издали следовал за Ним, даже внутрь двора первосвященникова; и сидел со служителями, и грелся у огня.

Первосвященники же и весь синедрион искали свидетельства на Иисуса, чтобы предать Его смерти; и не находили.

Ибо многие лжесвидетельствовали на Него, но свидетельства сии не были достаточны.

И некоторые, встав, лжесвидетельствовали против Него и говорили:

мы слышали, как Он говорил: Я разрушу храм сей рукотворенный, и через три дня воздвигну другой, нерукотворенный.

Но и такое свидетельство их не было достаточно.

Тогда первосвященник стал посреди и спросил Иисуса: что́ Ты ничего не отвечаешь? что́ они против Тебя свидетельствуют?

Но Он молчал и не отвечал ничего. Опять первосвященник спросил Его и сказал Ему: Ты ли Христос, Сын Благословенного?

Иисус сказал: Я; и вы у́зрите Сына Человеческого, сидящего одесную силы и грядущего на облаках небесных.

Тогда первосвященник, разодрав одежды свои, сказал: на что еще нам свидетелей?

Вы слышали богохульство; как вам кажется? Они же все признали Его повинным смерти.

И некоторые начали плевать на Него и, закрывая Ему лицо, ударять Его и говорить Ему: прореки. И слуги били Его по ланитам.

Когда Петр был на дворе внизу, пришла одна из служанок первосвященника

и, увидев Петра греющегося и всмотревшись в него, сказала: и ты был с Иисусом Назарянином.

Но он отрекся, сказав: не знаю и не понимаю, что ты говоришь. И вышел вон на передний двор; и запел петух.

Служанка, увидев его опять, начала говорить стоявшим тут: этот из них.

Он опять отрекся. Спустя немного, стоявшие тут опять стали говорить Петру: точно ты из них; ибо ты Галилеянин, и наречие твое сходно.

Он же начал клясться и божиться: не знаю Человека Сего, о Котором говорите.

Тогда петух запел во второй раз. И вспомнил Петр слово, сказанное ему Иисусом: прежде нежели петух пропоет дважды, трижды отречешься от Меня; и начал плакать.

Сербский (синод.)

Языки

Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили.

Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.

А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако?

Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.

А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.

Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб.

Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.

А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.

И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда.

И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?

И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим,

И гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?

И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите.

И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.

И кад би вече, дође са Дванаесторицом.

И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме.

А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја?

А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.

И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.

И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;

И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе.

Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.

И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.

И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју.

А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу.

И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи.

А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху.

И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу.

И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите.

И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.

И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети?

Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо.

И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи.

И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника.

Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.

И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина.

А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.

И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.

А они ставише руке своје на њега и ухватише га.

А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо.

И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.

Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.

И оставивши га, побјегоше сви.

А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића.

А он оставивши платно, го побјеже од њих.

И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине.

А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.

А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше.

Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака.

И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи:

Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.

И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?

А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.

А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: (та нам више требају свједоци?

Чусте хулу на Бога. (та вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.

И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима.

И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,

И видјевши Петра гдје се грије, погледа га и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином.

А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева.

И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.

А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.

А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите.

И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.