Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
5:3
5:5
5:7
5:8
5:16
И бы́сть егда́ услы́шаша ца́рiе Аморре́йстiи, и́же бя́ху объ ону́ страну́ Иорда́на, и ца́рiе фини́честiи {Евр.: ханаа́ни.}, и́же бя́ху бли́зъ мо́ря, я́ко изсуши́ Госпо́дь Бо́гъ Иорда́нъ рѣку́ предъ сы́ны Изра́илевыми, внегда́ преходи́ти и́мъ, и иста́яша мы́сли и́хъ, и ужасо́шася, и не бя́ше въ ни́хъ смышле́нiя ни еди́наго от лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Въ сiе́ же вре́мя рече́ Госпо́дь Иису́су: сотвори́ себѣ́ ножи́ ка́менны от ка́мене о́страго, и сѣ́дъ обрѣ́жи сы́ны Изра́илевы второ́е.
И сотвори́ Иису́съ себѣ́ ножи́ ка́менны остры́ и обрѣ́за сы́ны Изра́илевы на мѣ́стѣ нарече́ннѣмъ хо́лмъ обрѣ́занiя.
И та́ко обрѣ́за Иису́съ сы́ны Изра́илевы: ели́цы тогда́ роди́шася на пути́, и ели́цы тогда́ не обрѣ́зани бы́ша от изше́дшихъ изъ Еги́пта, всѣ́хъ си́хъ обрѣ́за Иису́съ: вси́ лю́дiе изше́дшiи изъ Еги́пта му́жеска по́лу, вси́ му́жiе ра́тнiи измро́ша въ пусты́ни на пути́, внегда́ изыдо́ша изъ Еги́пта:
я́ко обрѣ́зани бы́ша вси́ лю́дiе изше́дшiи, вси́ же лю́дiе, и́же роди́шася въ пусты́ни на пути́, егда́ изыдо́ша изъ Еги́пта, не обрѣ́зани бы́ша:
четы́редесять бо и два́ лѣ́та хожда́ше Изра́иль въ пусты́ни мавдари́тидѣ: сего́ ра́ди не обрѣ́зани бы́ша мно́зи от тѣ́хъ во́иновъ изше́дшихъ изъ земли́ Еги́петскiя, не послу́шавшiи за́повѣдiй Госпо́днихъ, и́мже и опредѣли́ Госпо́дь не ви́дѣти земли́, е́юже кля́тся Госпо́дь отце́мъ и́хъ да́ти на́мъ зе́млю кипя́щую ме́домъ и млеко́мъ:
вмѣ́сто же си́хъ поста́ви сы́ны и́хъ, и́хже обрѣ́за Иису́съ, я́ко сконча́ныя пло́ти бя́ху и́мъ, я́ко роди́шася на пути́ не обрѣ́зани:
обрѣ́завшеся же поко́й имя́ху та́мо сѣдя́ще въ полцѣ́, до́ндеже исцѣли́шася.
И рече́ Госпо́дь Иису́су: въ дне́шнiй де́нь отъя́хъ поноше́нiе Еги́петско от ва́съ. И нарече́ и́мя мѣ́сту тому́ галга́ла, да́же до сего́ дне́.
И ополчи́шася сы́нове Изра́илевы въ Галга́лѣхъ и сотвори́ша па́сху въ четвертыйна́десять де́нь ме́сяца от ве́чера на за́падѣ на по́ли иерихо́нстѣмъ,
и ядо́ша от пшени́цы земли́ о́ноя опрѣсно́ки и но́вая:
въ то́й де́нь преста́ ма́нна, повнегда́ ядо́ша от пшени́цы земли́, и ктому́ не бы́сть сыно́мъ Изра́илевымъ ма́нны: но ядо́ша от плодо́въ земли́ фини́ческiя {Евр.: ханаа́нскiя.} въ лѣ́то о́ное.
И бы́сть егда́ бя́ше Иису́съ у иерихо́на, и воззрѣ́въ очи́ма свои́ма, ви́дѣ человѣ́ка стоя́ща предъ ни́мъ, и ме́чь его́ обнаже́нъ въ руцѣ́ его́. И приступи́въ Иису́съ, рече́ ему́: на́шъ ли еси́, или́ от сопоста́тъ на́шихъ?
О́нъ же рече́ ему́: а́зъ архистрати́гъ си́лы Госпо́дни, ны́нѣ прiидо́хъ [сѣ́мо]. И Иису́съ паде́ лице́мъ свои́мъ на зе́млю и поклони́ся ему́, и рече́: Го́споди, что́ повелѣва́еши рабу́ твоему́?
И рече́ архистрати́гъ Госпо́день ко Иису́су: иззу́й сапо́гъ съ ногу́ твое́ю: мѣ́сто бо, на не́мже ты́ стои́ши, свято е́сть. И сотвори́ Иису́съ та́ко.
Иерихо́нъ же заключе́нъ и огражде́нъ бы́сть от лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ: и никто́же изъ него́ исхожда́ше, ниже́ вхожда́ше.
1 Ханаанские цари испугались Израиля; 2 обрезание в Галгале; 10 первая Пасха, манна перестала падать; 13 явление Иисусу Навину мужа с мечом.
Когда все цари Аморрейские, которые жили по эту сторону Иордана к морю, и все цари Ханаанские, которые при море, услышали, что Господь [Бог] иссушил воды Иордана пред сынами Израилевыми, доколе переходили они, тогда ослабело сердце их, [они ужаснулись] и не стало уже в них духа против сынов Израилевых.
В то время сказал Господь Иисусу: сделай себе острые [каменные] ножи и обрежь сынов Израилевых во второй раз.
И сделал себе Иисус острые [каменные] ножи и обрезал сынов Израилевых на [месте, названном]: Холм обрезания.
Вот причина, почему обрезал Иисус [сынов Израилевых, которые тогда родились на пути, и которые из вышедших из Египта не были тогда обрезаны, всех их обрезал Иисус]: весь народ, вышедший из Египта, мужеского пола, все способные к войне умерли в пустыне на пути, по исшествии из Египта;
весь же вышедший народ был обрезан, но весь народ, родившийся в пустыне на пути, после того как вышел из Египта, не был обрезан;
ибо сыны Израилевы сорок [два] года ходили в пустыне [потому многие и не были обрезаны], доколе не перемер весь народ, способный к войне, вышедший из Египта, которые не слушали гласа Господня, и которым Господь клялся, что они не увидят земли, которую Господь с клятвою обещал отцам их, дать нам землю, где течет молоко и мед,
а вместо их воздвиг сынов их. Сих обрезал Иисус, ибо они были необрезаны; потому что их, [как родившихся] на пути, не обрезывали.
Когда весь народ был обрезан, оставался он на своем месте в стане, доколе не выздоровел.
И сказал Господь Иисусу: ныне Я снял с вас посрамление Египетское. Почему и называется то место «Галгал», даже до сего дня.
И стояли сыны Израилевы станом в Галгале и совершили Пасху в четырнадцатый день месяца вечером на равнинах Иерихонских;
и на другой день Пасхи стали есть из произведений земли сей, опресноки и сушеные зерна в самый тот день;
а манна перестала падать на другой день после того, как они стали есть произведения земли, и не было более манны у сынов Израилевых, но они ели в тот год произведения земли Ханаанской.
Иисус, находясь близ Иерихона, взглянул, и видит, и вот стоит пред ним человек, и в руке его обнаженный меч. Иисус подошел к нему и сказал ему: наш ли ты, или из неприятелей наших?
Он сказал: нет; я вождь воинства Господня, теперь пришел [сюда]. Иисус пал лицем своим на землю, и поклонился и сказал ему: что господин мой скажет рабу своему?
Вождь воинства Господня сказал Иисусу: сними обувь твою с ног твоих, ибо место, на котором ты стоишь, свято. Иисус так и сделал.
Иерихон заперся и был заперт от страха сынов Израилевых: никто не выходил [из него] и никто не входил.
Quando tutti i re degli Amorrei, a occidente del Giordano, e tutti i re dei Cananei, lungo il mare, vennero a sapere che il Signore aveva prosciugato le acque del Giordano davanti agli Israeliti, al loro passaggio, si sentirono venir meno il cuore e rimasero senza coraggio davanti agli Israeliti.
In quel tempo il Signore disse a Giosuè: "Fatti coltelli di selce e fa' una nuova circoncisione agli Israeliti".
Giosuè si fece coltelli di selce e circoncise gli Israeliti al colle dei Prepuzi.
La ragione di questa circoncisione praticata da Giosuè è la seguente: tutto il popolo uscito dall'Egitto, i maschi, tutti gli uomini atti alla guerra, erano morti nel deserto dopo l'uscita dall'Egitto.
Tutti coloro che erano usciti erano circoncisi, mentre tutti coloro che erano nati nel deserto, dopo l'uscita dall'Egitto, non erano circoncisi.
Quarant'anni infatti avevano camminato gli Israeliti nel deserto, finché non fu estinta tutta la generazione degli uomini idonei alla guerra, usciti dall'Egitto; essi non avevano ascoltato la voce del Signore e il Signore aveva giurato di non far loro vedere quella terra che il Signore aveva giurato ai loro padri di darci, terra dove scorrono latte e miele.
Al loro posto suscitò i loro figli e Giosuè circoncise costoro; non erano infatti circoncisi, perché non era stata fatta la circoncisione durante il viaggio.
Quando si terminò di circoncidere tutti, rimasero a riposo nell'accampamento fino al loro ristabilimento.
Allora il Signore disse a Giosuè: "Oggi ho allontanato da voi l'infamia dell'Egitto". Quel luogo si chiama Gàlgala fino ad oggi.
Gli Israeliti rimasero accampati a Gàlgala e celebrarono la Pasqua al quattordici del mese, alla sera, nelle steppe di Gerico.
Il giorno dopo la Pasqua mangiarono i prodotti della terra, azzimi e frumento abbrustolito in quello stesso giorno.
E a partire dal giorno seguente, come ebbero mangiato i prodotti della terra, la manna cessò. Gli Israeliti non ebbero più manna; quell'anno mangiarono i frutti della terra di Canaan.
Quando fu presso Gerico, Giosuè alzò gli occhi e vide un uomo in piedi davanti a sé, che aveva in mano una spada sguainata. Giosuè si diresse verso di lui e gli chiese: "Tu sei dei nostri o dei nostri nemici?".
Rispose: "No, io sono il capo dell'esercito del Signore. Giungo proprio ora". Allora Giosuè cadde con la faccia a terra, si prostrò e gli disse: "Che ha da dire il mio signore al suo servo?".
Rispose il capo dell'esercito del Signore a Giosuè: "Togliti i sandali dai tuoi piedi, perché il luogo sul quale tu stai è santo". Giosuè così fece.
Украинский (Огієнко)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
І сталося, як усі аморейські царі, що по той бік Йордану на захід, і всі ханаанські царі, що над морем, почули, що Господь висушив був воду Йордану перед Ізраїлевими синами, аж поки вони перейшли, то зомліло їхнє серце, і не було вже в них духу зо страху перед Ізраїлевими синами.
Того часу сказав Господь до Ісуса: Нароби собі камінних ножів, і пообрізуй Ізраїлевих синів знову, другий раз.
І наробив собі Ісус камінних ножів, та й пообрізував Ізраїлевих синів при Ґів́ат-Гааралоті.
А оце та причина, чому Ісус пообрізував: увесь народ, що вийшов був із Єгипту, чоловічої статі, усі вояки, повмирали в пустині в дорозі, коли вийшли з Єгипту.
Бо був обрізаний увесь народ, що виходив, а всього народу, що народився в пустині в дорозі по виході з Єгипту, не обрізували.
Бо сорок літ ходили Ізраїлеві сини в пустині, аж поки не вигинув увесь той народ, ті вояки, що вийшли були з Єгипту, що не слухалися Господнього голосу, що Господь заприсягнув був їм не показати їм того Краю, що Господь заприсягнув був їхнім батькам дати їм Край, який тече молоком та медом.
А їхніх синів поставив замість них.
Їх пообрізував Ісус, бо вони були необрізані, бо їх не обрізували в дорозі.
Їх пообрізував Ісус, бо вони були необрізані, бо їх не обрізували в дорозі.
І сталося, як увесь народ закінчив обрізуватися, то вони осіли в таборі на своїх місцях аж до видужання.
І сказав Господь до Ісуса: Сьогодні Я зняв з вас єгипетську ганьбу.
І назвав те місце ім́ям: Ґілґал, і так є аж до цього дня.
І назвав те місце ім́ям: Ґілґал, і так є аж до цього дня.
І таборували Ізраїлеві сини в Ґілґалі, і справили Пасху ввечорі чотирнадцятого дня місяця на єрихонських степах.
А назавтра по Пасці їли вони того самого дня з урожаю того Краю, опрісноки та пражене.
І перестала падати манна з другого дня, як вони їли з урожаю того Краю, і вже більш не було Ізраїлевим синам манни, і їли вони того року з урожаю ханаанського Краю.
І сталося, коли Ісус був при Єрихоні, то звів очі свої та й побачив, аж ось стоїть навпроти нього чоловік, а витягнений його меч у руці його.
І підійшов Ісус до нього, та й сказав йому: Чи ти наш, чи наших ворогів?
І підійшов Ісус до нього, та й сказав йому: Чи ти наш, чи наших ворогів?
А той відказав: Ні, бо я вождь Господнього війська, тепер я прийшов.
І впав Ісус на обличчя своє до землі, і вклонився, та й сказав йому: Що говорить мій пан своєму рабові?
І впав Ісус на обличчя своє до землі, і вклонився, та й сказав йому: Що говорить мій пан своєму рабові?
І сказав вождь Господнього війська до Ісуса: Скинь взуття своє з своїх ніг, бо це місце, на якому стоїш ти, святе воно!
І зробив Ісус так.
І зробив Ісус так.