[Зач. 241.] Тѣ́мже, возлю́бленнiи мои́, я́коже всегда́ послу́шасте мене́, не я́коже въ прише́ствiи мое́мъ то́чiю, но ны́нѣ мно́го па́че во отше́ствiи мое́мъ, со стра́хомъ и тре́петомъ свое́ спасе́нiе содѣва́йте:

Бо́гъ бо е́сть дѣ́йствуяй въ ва́съ и е́же хотѣ́ти и е́же дѣ́яти о благоволе́нiи.

Вся́ твори́те безъ ропта́нiя и размышле́нiя,

да бу́дете непови́нни и цѣ́ли, ча́да Бо́жiя непоро́чна посредѣ́ ро́да стропти́ва и развраще́на, въ ни́хже явля́етеся я́коже свѣти́ла въ мíрѣ,

сло́во живо́тно придержа́ще, въ похвалу́ мнѣ́ въ де́нь Христо́въ, [Зач. 242.] я́ко не вотще́ теко́хъ, ни вотще́ труди́хся.

Но а́ще и жре́нъ быва́ю о же́ртвѣ и слу́жбѣ вѣ́ры ва́шея, ра́дуюся и сора́дуюся всѣ́мъ ва́мъ:

та́кожде и вы́ ра́дуйтеся и сора́дуйтеся мнѣ́.

Упова́ю же о Го́сподѣ Иису́сѣ Тимоѳе́а вско́рѣ посла́ти къ ва́мъ, да и а́зъ благоду́шствую, увѣ́дѣвъ я́же о ва́съ.

Ни еди́наго бо и́мамъ равноду́шна, и́же при́снѣе о ва́съ попече́тся:

вси́ бо свои́хъ си́ и́щутъ, [а] не я́же Христа́ Иису́са.

Иску́сство же его́ зна́ете, зане́ я́коже отцу́ ча́до, со мно́ю порабо́талъ въ благовѣ́стiи.

Сего́ же у́бо упова́ю посла́ти а́бiе, повнегда́ увѣ́мъ я́же о мнѣ́.

[Зач. 243.] Надѣ́юся же о Го́сподѣ, я́ко и са́мъ ско́ро прiиду́ къ ва́мъ.

Потре́бнѣе же возмнѣ́хъ Епафроди́та бра́та и споспѣ́шника и сво́инника моего́, ва́шего же посла́нника и служи́теля потре́бѣ мое́й, посла́ти къ ва́мъ,

поне́же жела́нiемъ жела́ше ви́дѣти всѣ́хъ ва́съ, и тужа́ше, зане́ слы́шасте, я́ко болѣ́.

И́бо болѣ́ бли́зъ сме́рти: но Бо́гъ поми́лова его́, не его́ же то́кмо, но и мене́, да не ско́рбь на ско́рбь прiиму́.

Скорѣ́е у́бо посла́хъ его́, да ви́дѣвше его́ па́ки, возра́дуетеся, и а́зъ безпеча́ленъ пребу́ду.

Прiими́те у́бо его́ о Го́сподѣ со вся́кою ра́достiю, и таковы́я че́стны имѣ́йте,

зане́ за дѣ́ло Христо́во да́же до сме́рти прибли́жися, пону́дивъ себе́ вседу́шно {презрѣ́въ ду́шу свою́}, да испо́лнитъ ва́ше лише́нiе слу́жбы я́же ко мнѣ́.

Сербский

Языки

Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.

Не гледајте сваки за своје, него и за других.

Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,

Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;

Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.

Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.

Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;

И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.

Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.

Све чините без вике и премишљања.

Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,

Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.

А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.

А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;

Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;

Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.