Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 34
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
34:0
34:2
34:3
34:6
34:9
34:12
34:13
34:14
34:16
34:17
34:20
34:22
34:24
34:25
34:28
Псало́мъ Дави́ду.
Суди́, Го́споди, оби́дящыя мя́, побори́ борю́щыя мя́.
Прiими́ ору́жiе и щи́тъ и воста́ни въ по́мощь мою́:
изсу́ни ме́чь и заключи́ сопроти́въ гоня́щихъ мя́: рцы́ души́ мое́й: спасе́нiе твое́ е́смь А́зъ.
Да постыдя́тся и посра́мятся и́щущiи ду́шу мою́, да возвратя́тся вспя́ть и постыдя́тся мы́слящiи ми́ зла́я.
Да бу́дутъ я́ко пра́хъ предъ лице́мъ вѣ́тра, и А́нгелъ Госпо́день оскорбля́я и́хъ:
да бу́детъ пу́ть и́хъ тма́ и по́лзокъ, и А́нгелъ Госпо́день погоня́яй и́хъ:
я́ко ту́не скры́ша ми́ па́губу сѣ́ти своея́, всу́е поноси́ша души́ мое́й.
Да прiи́детъ ему́ сѣ́ть, ю́же не вѣ́сть, и лови́тва, ю́же скры́, да обы́метъ и́, и въ сѣ́ть да впаде́тъ въ ню́.
Душа́ же моя́ возра́дуется о Го́сподѣ, возвесели́тся о спасе́нiи Его́.
Вся́ ко́сти моя́ реку́тъ: Го́споди, Го́споди, кто́ подо́бенъ Тебѣ́? Избавля́яй ни́ща изъ руки́ крѣ́пльшихъ его́, и ни́ща, и убо́га от расхища́ющихъ его́.
Воста́вше на мя́ свидѣ́теле непра́веднiи, я́же не вѣ́дяхъ, вопроша́ху мя́.
Возда́ша ми́ лука́вая возъ блага́я, и безча́дiе души́ мое́й.
А́зъ же, внегда́ они́ стужа́ху ми́, облача́хся во вре́тище и смиря́хъ посто́мъ ду́шу мою́, и моли́тва моя́ въ нѣ́дро мое́ возврати́тся.
Я́ко бли́жнему, я́ко бра́ту на́шему, та́ко угожда́хъ: я́ко пла́чя и сѣ́туя, та́ко смиря́хся.
И на мя́ возвесели́шася и собра́шася: собра́шася на мя́ ра́ны, и не позна́хъ: раздѣли́шася, и не умили́шася.
Искуси́ша мя́, подражни́ша мя́ подражне́нiемъ, поскрежета́ша на мя́ зубы́ свои́ми.
Го́споди, когда́ у́зриши? Устро́й ду́шу мою́ от злодѣ́йства и́хъ, от ле́въ единоро́дную мою́.
Исповѣ́мся Тебѣ́ въ це́ркви мно́зѣ, въ лю́дехъ тя́жцѣхъ восхвалю́ Тя.
Да не возра́дуются о мнѣ́ вражду́ющiи ми́ непра́ведно, ненави́дящiи мя́ ту́не и помиза́ющiи очи́ма:
я́ко мнѣ́ у́бо ми́рная глаго́лаху, и на гнѣ́въ ле́сти помышля́ху.
Разшири́ша на мя́ уста́ своя́, рѣ́ша: бла́гоже, бла́гоже, ви́дѣша о́чи на́ши.
Ви́дѣлъ еси́, Го́споди, да не премолчи́ши: Го́споди, не отступи́ от мене́.
Воста́ни, Го́споди, и вонми́ суду́ моему́, Бо́же мо́й и Го́споди мо́й, на прю́ мою́.
Суди́ ми, Го́споди, по пра́вдѣ Твое́й, Го́споди Бо́же мо́й, и да не возра́дуются о мнѣ́.
Да не реку́тъ въ сердца́хъ свои́хъ: бла́гоже, бла́гоже души́ на́шей: ниже́ да реку́тъ: пожро́хомъ его́.
Да постыдя́тся и посра́мятся вку́пѣ ра́дующiися зло́мъ мои́мъ: да облеку́тся въ сту́дъ и сра́мъ велерѣ́чующiи на мя́.
Да возра́дуются и возвеселя́тся хотя́щiи пра́вды моея́: и да реку́тъ вы́ну, да возвели́чится Госпо́дь, хотя́щiи ми́ра рабу́ Его́.
И язы́къ мо́й поучи́тся пра́вдѣ Твое́й, ве́сь де́нь хвалѣ́ Твое́й.
Псалом Давида.
Суди, Господи, обижающих меня, побори борющихся со мною.
Возьми оружие и щит и восстань на помощь мне.
Обнажи меч и стань преградою против гонителей моих, скажи душе моей: Я - спасение твое.
Да постыдятся и посрамятся ищущие душу мою, да возвратятся вспять и постыдятся умышляющие мне зло.
Да будут, как прах пред лицем ветра, и Ангел Господень да изгонит их.
Да будет путь их темен и скользок, и Ангел Господень да преследует их.
Ибо они без вины (моей) скрыли для меня пагубную сеть свою, напрасно поносили душу мою.
Да постигнет его сеть, которой он не знает, и западня, которую он скрыл, да уловит его, и пусть он впадет в ту самую сеть.
Душа же моя возрадуется о Господе, возвеселится о спасении Его.
Все кости мои скажут: Господи, Господи! Кто подобен Тебе, избавляющему слабого от руки сильнейших его, и бедного и убогого от грабителя его?
Восстали на меня свидетели неправедные, спрашивали меня о том, чего я не знал.
Воздали мне злом за добро и бесплодием душе моей,
Я же, когда они притесняли меня, одевался во вретище и смирял постом душу мою, и молитва моя в недро мое возвращалась.
Как ближнему, как брату нашему, так я угождал; подобно плачущему и сетующему, я смирялся.
А они против меня с веселием собрались, собрались на меня (наносящие) раны, а я (и) не знал, разделились, но не смягчились:
Искушали меня, насмешливо позорили меня, скрежетали на меня зубами своими.
Господи! Когда Ты увидишь (это)? Отстрани душу мою от злодейства их, от львов - единородную мою.
Прославлю Тебя в многолюдном собрании, среди народа многочисленного восхвалю Тебя.
Да не торжествуют надо мною враждующие против меня неправедно, ненавидящие меня напрасно и перемигивающиеся очами.
Ибо мне говорили они мирное, но во гневе о коварстве помышляли.
Расширяли на меня уста свои, говорили: «хорошо, хорошо видели глаза наши!»
Ты видел, Господи, не умолчи. Господи, не отступи от меня!
Восстань, Господи, вонми суду моему, Боже мой и Господи мой, в тяжбу мою (вникни).
Суди меня, Господи, по правде Твоей. Господи, Боже мой! Да не торжествуют они надо мною.
Пусть не говорят в сердце своем: «хорошо, хорошо душе нашей!» Пусть не говорят: «мы поглотили его!»
Да постыдятся и посрамятся все, радующиеся несчастиям моим; да покроются стыдом и срамом величающиеся надо мною.
Да возрадуются и возвеселятся хотящие праведности моей, пусть говорят непрестанно: «да возвеличится Господь!» - желающие мира рабу Его.
И язык мой будет поучаться правде Твоей, весь день - хвале Твоей.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (цс)
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Бируковы)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
35:1 David. Iudica, Domine, iudicantes me; impugna impugnantes me.
35:2 Apprehende clipeum et scutum et exsurge in adiutorium mihi.
35:3 Effunde frameam et securim adversus eos, qui persequuntur me. Dic animae meae: «Salus tua ego sum».
35:4 Confundantur et revereantur quaerentes animam meam; avertantur retrorsum et confundantur cogitantes mihi mala.
35:5 Fiant tamquam pulvis ante ventum, et angelus Domini impellens eos;
35:6 fiat via illorum tenebrae et lubricum, et angelus Domini persequens eos.
35:7 Quoniam gratis absconderunt mihi laqueum suum, gratis foderunt foveam animae meae.
35:8 Veniat illi calamitas, quam ignorat, et captio, quam abscondit, apprehendat eum, et in eandem calamitatem ipse cadat.
35:9 Anima autem mea exsultabit in Domino et delectabitur super salutari suo.
35:10 Omnia ossa mea dicent: «Domine, quis similis tibi? Eripiens inopem de manu fortiorum eius, egenum et pauperem a diripientibus eum».
35:11 Surgentes testes iniqui, quae ignorabam, interrogabant me;
35:12 retribuebant mihi mala pro bonis, desolatio est animae meae.
35:13 Ego autem, cum infirmarentur, induebar cilicio, humiliabam in ieiunio animam meam; et oratio mea in sinu meo convertebatur.
35:14 Quasi pro proximo et quasi pro fratre meo ambulabam, quasi lugens matrem contristatus incurvabar.
35:15 Cum autem vacillarem, laetati sunt et convenerunt; convenerunt contra me percutientes, et ignoravi.
35:16 Diripuerunt et non desistebant; tentaverunt me, subsannaverunt me subsannatione, frenduerunt super me dentibus suis.
35:17 Domine, quamdiu aspicies? Restitue animam meam a malignitate eorum, a leonibus unicam meam.
35:18 Confitebor tibi in ecclesia magna, in populo multo laudabo te.
35:19 Non supergaudeant mihi inimici mei mendaces, qui oderunt me gratis et annuunt oculis.
35:20 Etenim non pacifice loquebantur et contra mansuetos terrae dolos cogitabant.
35:21 Et dilataverunt super me os suum; dixerunt: «Euge, euge, viderunt oculi nostri». -
35:22 Vidisti, Domine, ne sileas; Domine, ne discedas a me.
35:23 Exsurge et evigila ad iudicium meum, Deus meus et Dominus meus, ad causam meam.
35:24 Iudica me secundum iustitiam tuam, Domine Deus meus, et non supergaudeant mihi.
35:25 Non dicant in cordibus suis: «Euge animae nostrae»; nec dicant: «Devoravimus eum».
35:26 Erubescant et revereantur simul, qui gratulantur malis meis; induantur confusione et reverentia, qui magna loquuntur super me
35:27 Exsultent et laetentur, qui volunt iustitiam meam, et dicant semper: «Magnificetur Dominus, qui vult pacem servi sui».
35:28 Et lingua mea meditabitur iustitiam tuam, tota die laudem tuam.