Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 87
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
87:2
87:3
87:4
87:7
87:8
87:10
87:12
87:13
см.:Иов.10:21-22;
87:14
87:15
87:17
87:19
Пѣ́снь псалма́ Сыно́мъ Коре́овымъ, въ коне́цъ, о Маеле́ѳѣ е́же отвѣща́ти, ра́зума Ема́ну Изра́илтянину.
Го́споди Бо́же спасе́нiя моего́, во дни́ воззва́хъ и въ нощи́ предъ Тобо́ю:
да вни́детъ предъ Тя́ моли́тва моя́, приклони́ у́хо Твое́ къ моле́нiю моему́.
Я́ко испо́лнися зо́лъ душа́ моя́, и живо́тъ мо́й а́ду прибли́жися.
Привмѣне́нъ бы́хъ съ низходя́щими въ ро́въ: бы́хъ я́ко человѣ́къ безъ по́мощи,
въ ме́ртвыхъ свобо́дь: я́ко я́звеннiи спя́щiи во гро́бѣ, и́хже не помяну́лъ еси́ ктому́, и ті́и от руки́ Твоея́ отринове́ни бы́ша.
Положи́ша мя́ въ ро́вѣ преиспо́днѣмъ, въ те́мныхъ и сѣ́ни сме́ртнѣй.
На мнѣ́ утверди́ся я́рость Твоя́, и вся́ во́лны Твоя́ наве́лъ еси́ на мя́.
Уда́лилъ еси́ зна́емыхъ мои́хъ от мене́: положи́ша мя́ ме́рзость себѣ́: пре́данъ бы́хъ и не исхожда́хъ.
О́чи мои́ изнемого́стѣ от нищеты́: воззва́хъ къ Тебѣ́, Го́споди, ве́сь де́нь, воздѣ́хъ къ Тебѣ́ ру́цѣ мои́.
Еда́ ме́ртвыми твори́ши чудеса́? Или́ вра́чеве воскреся́тъ, и исповѣ́дятся Тебѣ́?
Еда́ повѣ́сть кто́ во гро́бѣ ми́лость Твою́, и и́стину Твою́ въ поги́бели?
Еда́ позна́на бу́дутъ во тмѣ́ чудеса́ Твоя́, и пра́вда Твоя́ въ земли́ забве́ннѣй?
И а́зъ къ Тебѣ́, Го́споди, воззва́хъ, и у́тро моли́тва моя́ предвари́тъ Тя́.
Вску́ю, Го́споди, отрѣ́еши ду́шу мою́? Отвраща́еши лице́ Твое́ от мене́?
Ни́щъ е́смь а́зъ, и въ трудѣ́хъ от ю́ности моея́: возне́сжеся смири́хся и изнемого́хъ.
На мнѣ́ преидо́ша гнѣ́ви Твои́, устраше́нiя Твоя́ возмути́ша мя́:
обыдо́ша мя́ я́ко вода́ ве́сь де́нь, одержа́ша мя́ вку́пѣ.
Уда́лилъ еси́ от мене́ дру́га и и́скренняго, и зна́емыхъ мои́хъ от страсте́й.
88:1Ein Gedicht des Esrachiters Heman, aus der Sammlung der Korachiter, zu singen nach schwermütiger Weise.
88:2HERR, mein Gott und Retter,
Tag und Nacht schreie ich zu dir!
Tag und Nacht schreie ich zu dir!
88:3Lass mein Gebet zu dir dringen,
höre meinen Hilferuf!
höre meinen Hilferuf!
88:4Ich habe mehr als genug gelitten,
mit einem Fuß stehe ich schon im Grab.
mit einem Fuß stehe ich schon im Grab.
88:5Alle meinen, mit mir sei es aus;
die Kräfte schwinden mir, ich kann nicht mehr.
die Kräfte schwinden mir, ich kann nicht mehr.
88:6Man hat mich aufgegeben wie einen Toten;
mir geht es wie den Erschlagenen,
die man ins Massengrab geworfen hat –
du sorgst nicht mehr für sie,
deine Hilfe erreicht sie nicht mehr.
mir geht es wie den Erschlagenen,
die man ins Massengrab geworfen hat –
du sorgst nicht mehr für sie,
deine Hilfe erreicht sie nicht mehr.
88:7In den tiefsten Abgrund hast du mich gestürzt,
wo ewige Dunkelheit mich einschließt.
wo ewige Dunkelheit mich einschließt.
88:8Dein Zorn drückt mich zu Boden,
in schweren Wogen rollt er über mich hin.
in schweren Wogen rollt er über mich hin.
88:9Meine Freunde hast du mir entfremdet,
sie wenden sich voll Abscheu von mir ab.
Ich bin im Elend gefangen
und finde keinen Ausweg;
sie wenden sich voll Abscheu von mir ab.
Ich bin im Elend gefangen
und finde keinen Ausweg;
88:10vor Schmerzen wird mir schwarz vor Augen.
Tag für Tag schreie ich zu dir, HERR,
und strecke meine Hände zu dir aus!
Tag für Tag schreie ich zu dir, HERR,
und strecke meine Hände zu dir aus!
88:11Tust du auch für Tote noch Wunder?
Stehen die Schatten auf, um dich zu preisen?
Stehen die Schatten auf, um dich zu preisen?
88:12Erzählt man im Grab von deiner Güte,
in der Totenwelt von deiner Treue?
in der Totenwelt von deiner Treue?
88:13Weiß man dort in der Finsternis noch,
welche Wunder du tust für dein Volk?
Denkt bei den Vergessenen noch jemand daran,
wie treu du deine Zusagen einlöst?
welche Wunder du tust für dein Volk?
Denkt bei den Vergessenen noch jemand daran,
wie treu du deine Zusagen einlöst?
88:14Ich aber schreie zu dir, HERR;
jeden Morgen bestürme ich dich mit Bitten.
jeden Morgen bestürme ich dich mit Bitten.
88:15Warum hast du mich verstoßen, HERR?
Warum verbirgst du dich vor mir?
Warum verbirgst du dich vor mir?
88:16Solange ich denken kann,
bin ich gequält und dem Tode nah.
Du erschreckst mich mit immer neuen Plagen,
sodass ich fast an dir irrewerde.
bin ich gequält und dem Tode nah.
Du erschreckst mich mit immer neuen Plagen,
sodass ich fast an dir irrewerde.
88:17Dein Zorn ist über mich gekommen wie ein Feuersturm,
deine furchtbaren Angriffe zerschlagen mich.
deine furchtbaren Angriffe zerschlagen mich.
88:18Sie bedrohen mich von allen Seiten,
täglich dringen sie auf mich ein wie tödliche Fluten.
täglich dringen sie auf mich ein wie tödliche Fluten.
88:19Freunde und Nachbarn hast du mir entfremdet;
mein einziger Begleiter ist die Finsternis.
mein einziger Begleiter ist die Finsternis.
1 Услыши мою молитву, Господи, так как скорби приблизили меня к смерти. 8 Ты изливаешь на меня гнев: удалил от меня друзей; истомил от ожидания Твоей помощи. 11 Если я умру, смогу ли славить Тебя? 14 Я постоянно взываю к Тебе, так как оставлен даже друзьями.
Песнь. Псалом, Сынов Кореевых. Начальнику хора на Махалаф, для пения. Учение Емана Езрахита
Господи, Боже спасения моего! днем вопию и ночью пред Тобою:
да внидет пред лице Твое молитва моя; приклони ухо Твое к молению моему,
ибо душа моя насытилась бедствиями, и жизнь моя приблизилась к преисподней.
Я сравнялся с нисходящими в могилу; я стал, как человек без силы,
между мертвыми брошенный, – как убитые, лежащие во гробе, о которых Ты уже не вспоминаешь и которые от руки Твоей отринуты.
Ты положил меня в ров преисподний, во мрак, в бездну.
Отяготела на мне ярость Твоя, и всеми волнами Твоими Ты поразил [меня].
Ты удалил от меня знакомых моих, сделал меня отвратительным для них; я заключен, и не могу выйти.
Око мое истомилось от горести: весь день я взывал к Тебе, Господи, простирал к Тебе руки мои.
Разве над мертвыми Ты сотворишь чудо? Разве мертвые встанут и будут славить Тебя?
или во гробе будет возвещаема милость Твоя, и истина Твоя – в месте тления?
разве во мраке позна́ют чудеса Твои, и в земле забвения – правду Твою?
Но я к Тебе, Господи, взываю, и рано утром молитва моя предваряет Тебя.
Для чего, Господи, отреваешь душу мою, скрываешь лице Твое от меня?
Я несчастен и истаеваю с юности; несу ужасы Твои и изнемогаю.
Надо мною прошла ярость Твоя, устрашения Твои сокрушили меня,
всякий день окружают меня, как вода: облегают меня все вместе.
Ты удалил от меня друга и искреннего; знакомых моих не видно.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Бируковы)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
88:1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
88:2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
88:3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
88:4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
88:5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
88:6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
88:7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
88:8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
88:9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
88:10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
88:11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
88:12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
88:13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
88:14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
88:15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
88:16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
88:17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
88:18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.