Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
1:1
1:3
1:4
1:5
см.:3Цар.12:30;
1:7
1:8
1:10
1:12
1:13
1:15
1:16
1:19
1:20
1:22
Кни́га слове́съ Тови́та, сы́на Товiи́лева, сы́на Ананiи́лева, сы́на Адуи́лева, сы́на Гаваи́лева, от сѣ́мене Асiи́лева, от пле́мене Нефѳали́мля,
и́же плѣне́нъ бѣ́ во дни́ енемесса́ра царя́ Ассирі́йска от Ѳи́свы, я́же е́сть одесну́ю киді́а Нефѳали́мля въ Галиле́и вы́ше Аси́ра. А́зъ Тови́тъ путе́мъ и́стины ходи́хъ и пра́вды вся́ дни́ живота́ моего́
и ми́лостыни мно́ги твори́хъ бра́тiи мое́й и языку моему́, ше́дшымъ со мно́ю во страну́ Ассирі́йскую въ Ниневі́ю:
и егда́ бѣ́хъ во странѣ́ мое́й въ земли́ и́зра́илевѣ, юнѣйшу ми́ су́щу, все́ пле́мя Нефѳали́ма отца́ моего́ отступи́ от до́му і́ерусали́мля, избра́ннаго от колѣ́нъ Изра́илевыхъ, е́же жре́ти всѣ́мъ колѣ́номъ: и освяще́нъ бы́сть хра́мъ обита́нiя вы́шнему и созда́нъ бы́сть во вся́ ро́ды вѣ́ка:
и вся́ колѣ́на ку́пно отступи́вшая жря́ху Ваа́ловѣ ю́ницѣ, и до́мъ Нефѳали́ма отца́ моего́:
а́зъ же еди́нъ хожда́хъ мно́гажды во Иерусали́мъ въ пра́здники, я́коже пи́сано е́сть всему́ Изра́илю въ повелѣ́нiи вѣ́чнѣ, нача́тки и десяти́ны плодо́въ и первостриже́нiя имѣ́яй,
и дая́хъ я́ і́ере́емъ сыно́мъ Ааро́нимъ ко олтарю́: от всѣ́хъ плодо́въ десяти́ну дая́хъ сыно́мъ Леві́инымъ служа́щымъ во і́ерусали́мѣ, и втору́ю десяти́ну продая́хъ, и хожда́хъ и иждива́хъ я́ во і́ерусали́мѣ на ко́еждо лѣ́то,
тре́тiю же дая́хъ, и́мже подоба́ше, я́коже заповѣ́да Девво́ра ма́ти отца́ моего́, зане́ си́ръ оста́хъ от отца́ моего́.
И егда́ бы́хъ му́жъ, поя́хъ а́нну жену́ от сѣ́мене оте́чества на́шего, и роди́хъ от нея́ тові́ю.
И егда́ плѣне́ни бы́хомъ въ Ниневі́ю, вся́ бра́тiя моя́ и и́же от ро́да моего́ ядо́ша от хлѣ́бовъ язы́ческихъ:
а́зъ же соблюдо́хъ ду́шу мою́ е́же не я́сти,
я́ко па́мятствовахъ Бо́га все́ю душе́ю мое́ю.
И даде́ вы́шнiй благода́ть и добро́ту предъ енемесса́ромъ, и бы́хъ его́ купе́цъ:
и идо́хъ въ миді́ю и вда́хъ гаваи́лу бра́ту гаврі́еву въ ра́гахъ миді́йскихъ сребра́ де́сять тала́нтъ.
И егда́ у́мре енемесса́ръ, воцари́ся сеннахири́мъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́, и путiе́ его́ непостоя́нни бы́ша, и ктому́ не возмого́хъ ити́ въ миді́ю.
И во дне́хъ енемесса́ра ми́лостыни мно́ги твори́хъ бра́тiи мое́й:
хлѣ́бы моя́ дая́хъ а́лчущымъ и одѣя́нiе наги́мъ, и а́ще ко́его от ро́да моего́ ви́дѣхъ уме́рша и изве́ржена внѣ́ стѣны́ нiневі́и, погреба́хъ его́:
и а́ще ко́его убива́ше сеннахири́мъ ца́рь, егда́ прiи́де бѣжа́й от Иуде́и, погреба́хъ и́хъ о́тай: мно́гихъ бо уби́ въ я́рости свое́й: и иско́ма быва́ху от царя́ тѣлеса́, и не обрѣта́хуся.
Ше́дъ же еди́нъ от су́щихъ въ Ниневі́и, сказа́ царю́ о мнѣ́, я́ко погреба́ю и́хъ. И скры́хся. Уѣ́давъ же, я́ко и́щутъ мя́ уби́ти, убоя́вся отидо́хъ:
и разгра́блена бы́ша вся́ имѣ́нiя моя́, и не оста́ся ми́ ничто́же, кромѣ́ а́нны жены́ моея́ и тові́и сы́на моего́.
И не преидо́ша дні́е пятьдеся́тъ, доне́лѣже уби́ста его́ два́ сы́на его́ и бѣжа́ста въ го́ры Араратскiя: и воцари́ся сахерда́нъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́, и поста́ви Ахiа́хара Анаи́ла, сы́на бра́та моего́, надъ всѣ́мъ сочисле́нiемъ ца́рствiя своего́ и надъ всѣ́мъ устрое́нiемъ.
И проси́ Ахiа́харъ о мнѣ́, и прiидо́хъ въ Ниневі́ю. Ахiа́харъ же бѣ́ вiиоче́рпчiй и надъ пе́рстнемъ, и управи́тель и сочисли́тель, и поста́ви его́ сахерда́нъ вторы́мъ: бѣ́ же сы́нъ бра́та моего́.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Эстонский
Языки
Jutustaja päritolu ja elukäik Niineves
Raamat Toobiti loost, kes oli Toobieli, kes oli Hananieli, kes oli Adueli, kes oli Gabaeli poeg, kes oli Asieli soost, kes oli Naftali suguharust,
Raamat Toobiti loost, kes oli Toobieli, kes oli Hananieli, kes oli Adueli, kes oli Gabaeli poeg, kes oli Asieli soost, kes oli Naftali suguharust,
kes Assuri kuninga Salmanassari päevil oli vangi viidud Tisbest, mis on paremal pool Naftali Kedesit Galileas, ülalpool Haasorit.
„Mina, Toobit, käisin tõe ja õiguse teed kogu oma eluaja. Ma tegin palju häid tegusid oma vendadele ja rahvale, kes koos minuga olid pidanud minema assüürlaste maale Niineve linna.
Kui ma noorena olin alles oma kodus Iisraeli maal, siis oli kogu minu esiisa Naftali suguharu taganenud Jeruusalemma templist selles linnas, mis kõigist Iisraeli suguharudest oli valitud, et kõik suguharud seal ohverdaksid. Ja see tempel, Kõigekõrgema eluase, oli ehitatud ja pühitsetud kõigile sugupõlvedele igaveseks ajaks.
Ja kõik suguharud, kes üheskoos olid taganenud, ohverdasid Baali vasikale, nõnda ka minu esiisa Naftali koda.
Mina üksi käisin aga sageli Jeruusalemmas pidupäevil, nõnda nagu kogu Iisraelile on igavese seadusega ette kirjutatud, kaasas uudsevili, kümnis saagist ja esimene niiduvill,
ja ma andsin need altari tarvis preestritele, Aaroni poegadele. Kümnise kogu saagist andsin ma Jeruusalemmas teenivaile Leevi poegadele. Teise kümnise ma müüsin ja läksin ning kulutasin selle igal aastal Jeruusalemmas.
Ja kolmanda kümnise andsin ma neile, kellele see kuulus, nagu minu isaema Deboora oli käskinud, kuna olin jäänud isata orvuks.
Kui ma olin meheks saanud, siis võtsin naiseks Hanna oma isa suguvõsast, ja tema sünnitas mulle Tobiase.
Kui meid oli Niinevesse asumisele toodud, siis kõik minu vennad ja sugulased sõid paganate leiba.
Mina aga hoidusin söömast,
sest ma jäin kõigest hingest Jumalale truuks.
Kõigekõrgem andis mulle armu ja armsust Salmanassari ees ja ma sain tema kaubamuretsejaks.
Ma reisisin Meediasse ja andsin kümme talenti hõbedat hoiule Gabria vennale Gabaelile Meedia Ragaus.
Kui Salmanassar suri, siis tema poeg Sanherib sai ta järglasena kuningaks. Tema ajal olid teed ebakindlad, nõnda et ma ei saanud enam Meediasse reisida.
Salmanassari päevil andsin ma oma vendadele palju ande.
Oma leivad andsin ma näljaseile ja riided alastiolijaile. Ja kui ma nägin kedagi oma rahvast olevat surnud ja heidetud Niineve müüride taha, siis ma matsin selle.
Ja kui kuningas Sanherib, tulles põgenikuna Juudast, kellegi tappis, siis ma matsin selle salaja, sest oma vihas tappis ta paljusid. Kui kuningas siis nende kehi otsis, ei leitud neid.
Aga üks niinevelane läks ja teatas kuningale, et mina neid matsin. Ma läksin siis peitu. Kui ma teada sain, et mind tahetakse tappa, siis ma kartsin ja põgenesin.
Kogu mu vara riisuti ja mulle ei jäetud muud kui ainult mu naine Hanna ja poeg Tobias.
Aga ei olnud veel möödunud viiskümmend päeva, kui kaks ta poega tapsid kuninga ja põgenesid Ararati mäestikku. Tema poeg Eesar-Haddon sai tema asemel kuningaks ja too seadis Ahhiahharose, minu venna Hanaeli poja, oma kuningriigi kogu arvepidamise ja kogu halduse üle.
Ja Ahhiahharos palus minu eest ning ma tulin jälle Niinevesse. Ahhiahharos oli joogikallaja ja pitsatihoidja, valitseja ja arvepidaja. Eesar-Haddon oli tema pannud enesest järgmiseks. Tema oli aga minu vennapoeg.