Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
6:1
6:3
6:4
6:6
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:14
И обрати́хся и возведо́хъ о́чи мои́ и ви́дѣхъ, и се́, четы́ри колесни́цы исходя́щыя изъ среди́ны двои́хъ го́ръ, го́ры же тѣ́ бѣ́ша го́ры мѣ́дяны:
въ колесни́цѣ пе́рвѣй ко́ни ры́жы, и въ колесни́цѣ вторѣ́й ко́ни вра́ни,
и въ колесни́цѣ тре́тiей ко́ни бѣ́ли, и въ колесни́цѣ четве́ртѣй ко́ни пе́стри ско́ри.
И отвѣща́хъ и рѣ́хъ ко а́нгелу глаго́лющему во мнѣ́: что́ су́ть сiя́, го́споди?
И отвѣща́ а́нгелъ глаго́ляй во мнѣ́ и рече́: сiя́ су́ть четы́ри вѣ́три небе́снiи, и́же исхо́дятъ предста́ти Го́споду всея́ земли́.
Въ не́йже бѣ́ху ко́ни вра́ни, исхожда́ху на зе́млю сѣ́верскую, и бѣ́лiи исхожда́ху вслѣ́дъ и́хъ, и пе́стрiи исхожда́ху на зе́млю ю́жную,
и ско́рiи исхожда́ху и озира́ху е́же объити́ зе́млю. И рече́: иди́те, обыди́те зе́млю. И обыдо́ша зе́млю.
И возопи́ и рече́ ко мнѣ́ глаго́ля: се́, исходя́щiи на зе́млю сѣ́верскую упоко́иша я́рость мою́ на земли́ сѣ́верстѣй.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
прiими́, я́же от плѣ́на от князе́й и от ключи́мыхъ его́ и от разумѣ́вшихъ его́, и вни́деши ты́ въ де́нь о́нъ въ до́мъ Иосі́и софо́нiина, гряду́щаго от Вавило́на,
и прiи́меши сребро́ и зла́то, и сотвори́ши вѣнцы́, и возложи́ши на главу́ Иису́су Иоседе́кову, иере́ю вели́кому,
и рече́ши къ нему́: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: се́, му́жъ, восто́къ и́мя ему́, и подъ ни́мъ возсiя́етъ, и сози́ждетъ хра́мъ Госпо́день:
и то́й прiи́метъ добродѣ́тель, и ся́детъ и возоблада́етъ на престо́лѣ свое́мъ, и бу́детъ иере́й одесну́ю его́, и совѣ́тъ ми́ренъ бу́детъ между́ обѣ́ма,
а вѣне́цъ бу́детъ терпя́щымъ и ключи́мымъ ему́ и разумѣ́вшымъ его́, и въ благода́ть сы́ну софо́нiину, и въ псало́мъ во хра́мѣ Госпо́дни:
и издале́ча от си́хъ прiи́дутъ и сози́ждутъ во хра́мѣ Госпо́дни, и уразумѣ́ете, я́ко Госпо́дь Вседержи́тель посла́ мя къ ва́мъ: и бу́детъ, а́ще слу́шающе послу́шаете гла́са Го́спода Бо́га ва́шего.
1 Видение четырех колесниц, выходящих из ущелья между двумя медными горами. 9 «Муж — имя ему ОТРАСЛЬ».
И опять поднял я глаза мои и вижу: вот, четыре колесницы выходят из ущелья между двумя горами; и горы те были горы медные.
В первой колеснице кони рыжие, а во второй колеснице кони вороные;
в третьей колеснице кони белые, а в четвертой колеснице кони пегие, сильные.
И, начав речь, я сказал Ангелу, говорившему со мною: что это, господин мой?
И отвечал Ангел и сказал мне: это выходят четыре духа небесных, которые предстоят пред Господом всей земли.
Вороные кони там выходят к стране северной и белые идут за ними, а пегие идут к стране полуденной.
И сильные вышли и стремились идти, чтобы пройти землю; и он сказал: идите, пройдите землю, – и они прошли землю.
Тогда позвал он меня и сказал мне так: смотри, вышедшие в землю северную успокоили дух Мой на земле северной.
И было слово Господне ко мне:
возьми у пришедших из плена, у Хелдая, у Товии и у Иедая, и пойди в тот самый день, пойди в дом Иосии, сына Софониева, куда они пришли из Вавилона,
возьми у них серебро и золото и сделай венцы, и возложи на голову Иисуса, сына Иоседекова, иерея великого,
и скажи ему: так говорит Господь Саваоф: вот Муж, – имя Ему ОТРАСЛЬ, Он произрастет из Своего корня и создаст храм Господень.
Он создаст храм Господень и примет славу, и воссядет, и будет владычествовать на престоле Своем; будет и священником на престоле Своем, и совет мира будет между тем и другим.
А венцы те будут Хелему и Товии, Иедаю и Хену, сыну Софониеву, на память в храме Господнем.
И издали придут, и примут участие в построении храма Господня, и вы узнаете, что Господь Саваоф послал меня к вам, и это будет, если вы усердно будете слушаться гласа Господа Бога вашего.
Анан мен башымды дагы кљтљрєп, эки тоонун ортосундагы капчыгайдан тљрт майдан араба чыгып келе жатканын кљрдєм. Ал тоолор жез тоолор эле.
Биринчи арабадагы аттар жээрде, экинчи арабадагы аттар кара,
єчєнчє арабадагы аттар ак, тљртєнчє арабадагы аттар тору, кєчтєє аттар экен.
Анан мени менен сєйлљшкљн периштеден: «Булар эмне, мырзам?» – деп сурадым.
Периште мага мындай деп жооп берди: «Булар – бєт жер жєзєнєн Тењиринин алдында турган жеринен чыгып келе жаткан тљрт асман руху.
Кара аттар чыгып, тєндєк љлкљсєн кљздљй бара жатышат, ак аттар алардын артынан келе жатышат, тору аттар чыгып, тєштєк љлкљсєн кљздљй бара жатышат».
Кєчтєє аттар чыгып, бєт жер жєзєн аралап чыгууга уруксат сурашты. Ал: «Баргыла, жерди аралап чыккыла», – деди. Алар жерди аралап чыгышты.
Ошондо ал мени чакырып, мага: «Кара, тєндєк жерине чыккандар тєндєк жеринде Менин рухумду тынчтандырышты», – деди.
Анан мага Тењирден мындай сљз болду:
«Туткундан келген адамдардан – Хелдайдан, Тобиядан жана Жедаядан кємєш менен алтын алып, ошол эле кєнє Сепания уулу Жошиянын єйєнљ, алар Бабылдан кайсы єйгљ келишсе, ошол єйгљ бар.
Алардан алган кємєш менен алтындан таажы жаса. Анан аны улуу ыйык кызмат кылуучу Жетсадак уулу Жешуянын башына кийгиз.
Анан ага мындай де: Себайот Тењир мындай дейт: Мына Адам, Анын ысымы – Бутак, Ал Љзєнєн тамырынан љнєп чыгып, Тењирдин ийбадатканасын тургузат.
Ал Тењирдин ийбадатканасын тургузуп, дањкты кабыл алат, такка отурат, Љзєнєн тагында отуруп падышачылык кылат. Анын тагында ыйык кызмат кылуучу болот, экљљнєн ортосунда тынчтык кењеши болот.
Ал таажы болсо Хейлем, Тобия, Жедая, Сепания уулу Хейин єчєн Тењирдин ийбадатканасында эстелик болуп тура берет.
Алыстан да келип, Тењирдин ийбадатканасын курууга катышышат, ошондо Мени силерге Себайот Тењир жибергенин билесињер. Эгерде Кудай-Тењирињердин єнєн кунт коюп уга турган болсоњор, ушундай болот».
Эстонский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (ucs)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Nägemus neljast vankrist
Ja ma tõstsin jälle silmad üles ja vaatasin, ja ennäe, neli vankrit tuli välja kahe mäe vahelt; ja need mäed olid vaskmäed.
Ja ma tõstsin jälle silmad üles ja vaatasin, ja ennäe, neli vankrit tuli välja kahe mäe vahelt; ja need mäed olid vaskmäed.
Esimese vankri ees olid punased hobused ja teise vankri ees olid mustad hobused;
kolmanda vankri ees olid valged hobused ja neljanda vankri ees olid tugevad kirjud hobused - vägevad kõik.
Ja ma võtsin sõna ning küsisin inglilt, kes minuga rääkis: „Mis need on, Issand?”
Ingel kostis ja ütles mulle: „Need on taeva neli tuult, mis lähevad välja, olles seisnud kogu ilmamaa Issanda ees.
Mustad hobused lähevad põhjamaale, valged lähevad nende järel lääne poole ja kirjud lähevad lõunamaale.
Ja vägevad hobused lähevad välja ning üritavad minna maad läbi käima.” Ja ta ütles: „Minge käige maa läbi!” Ja nad käisid maa läbi.
Siis ta hüüdis mind, rääkis minuga ja ütles: „Vaata, need, kes lähevad põhjamaale, viivad mu Vaimu põhjamaale hingama.”
Ülempreester Joosua kroonimine
Ja mulle tuli Issanda sõna; ta ütles:
Ja mulle tuli Issanda sõna; ta ütles:
„Võta väljasaadetuilt Heldailt, Toobijalt ja Jedajalt, kes Paabelist on tulnud, mine samal päeval, mine Joosija, Sefanja poja kotta
ja võta hõbedat ja kulda, valmista kroon ja pane see pähe ülempreester Joosuale, Joosadaki pojale,
ja ütle temale nõnda: Nõnda räägib vägede Issand ja ütleb: Vaata, üks mees, nimega Võsu, võrsub oma pinnast ja ehitab üles Issanda templi.
Ta ehitab Issanda templi ja temale saab osaks kuninglik au; ta istub ja valitseb oma aujärjel; ja seal on preester oma aujärjel, ja nende mõlema vahel on rahutahe.
Ja kroon olgu Heldai, Toobija, Jedaja ja Sefanja poja armsaks mälestuseks Issanda templis!
Ja kaugelolijad tulevad ning ehitavad Issanda templit. Ja te mõistate, et vägede Issand on mind läkitanud teie juurde. Ja see sünnib, kui te Issanda, oma Jumala häält tõesti kuulda võtate.””