Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
10:2
10:3
10:5
10:6
10:7
10:9
10:10
10:11
10:12
10:13
10:15
10:17
10:18
10:19
Му́хи уме́ршыя згноя́ютъ еле́а сла́дость: че́стно ма́лое му́дрости па́че сла́вы вели́ки безу́мiя.
Се́рдце му́драго одесну́ю его́, се́рдце же безу́мнаго ошу́юю его́:
и въ пу́ть егда́ безу́мный и́детъ, се́рдце его́ лиша́ется, и я́же помышля́етъ, вся́ безу́мiе су́ть.
А́ще ду́хъ владѣ́ющаго взы́детъ на тя́, мѣ́ста твоего́ не оста́ви: я́ко изцѣле́нiе утоли́тъ грѣхи́ вели́ки.
Е́сть лука́вство, е́же ви́дѣхъ подъ со́лнцемъ, а́ки нево́льно изы́де от лица́ владѣ́ющаго:
вда́нъ безу́мный въ высоты́ вели́ки, а бога́тiи во смире́нныхъ ся́дутъ:
ви́дѣхъ рабо́въ на ко́нехъ, и князе́й иду́щихъ я́ко рабо́въ на земли́.
Копа́яй я́му впаде́тъ въ ню́, и разоря́ющаго огра́ду угры́знетъ его́ змі́й.
Изъе́мляй ка́менiе поболи́тъ от ни́хъ, разсѣца́яй дрова́ бѣду́ прiи́метъ въ ни́хъ:
а́ще спаде́тъ сѣ́чиво, и са́мъ лице́мъ смяте́тся: и си́лы укрѣпи́тъ, и изоби́лiе му́жу му́дрость.
А́ще угры́знетъ змі́й не въ шептѣ́, и нѣ́сть изли́шества обава́ющему.
Словеса́ у́стъ прему́драго благода́ть, устнѣ́ же безу́мнаго потопя́тъ его́:
нача́ло слове́съ у́стъ его́ безу́мiе, и послѣ́дняя у́стъ его́ пре́лесть лука́ва.
Безу́мный умножа́етъ словеса́: не разумѣ́ человѣ́къ, что́ бы́вшее и что́ бу́дущее, что́ созади́ его́, [и] кто́ возвѣсти́тъ ему́?
Тру́дъ безу́мныхъ озло́битъ и́хъ, и́же не разумѣ́ ити́ во гра́дъ.
Го́ре тебѣ́, гра́де, въ не́мже ца́рь тво́й ю́нъ, и кня́зи твои́ ра́но ядя́тъ.
Блаже́нна ты́, земле́, ея́же ца́рь тво́й сы́нъ свобо́дныхъ, и кня́зи твои́ во вре́мя ядя́тъ въ си́лѣ и не постыдя́тся.
Въ лѣ́ностехъ смири́тся стро́пъ, и въ пра́зднествѣ ру́къ прока́плетъ хра́мина.
Во смѣ́хъ творя́тъ хлѣ́бъ и вино́ и еле́й, е́же весели́тися живу́щымъ: и сребра́ со смире́нiемъ послу́шаютъ вся́ческая.
И въ со́вѣсти у́бо твое́й не клени́ царя́, и въ клѣ́ти ло́жницы твоея́ не клени́ бога́таго: я́ко пти́ца небе́сная донесе́тъ гла́съ тво́й, и имѣ́яй крилѣ́ возвѣсти́тъ сло́во твое́.
1 Глупость и мудрость; 16 о царях и князьях.
Мертвые мухи портят и делают зловонною благовонную масть мироварника: то же делает небольшая глупость уважаемого человека с его мудростью и честью.
Сердце мудрого – на правую сторону, а сердце глупого – на левую.
По какой бы дороге ни шел глупый, у него всегда недостает смысла, и всякому он выскажет, что он глуп.
Если гнев начальника вспыхнет на тебя, то не оставляй места твоего; потому что кротость покрывает и большие проступки.
Есть зло, которое видел я под солнцем, это – как бы погрешность, происходящая от властелина:
невежество поставляется на большой высоте, а богатые сидят низко.
Видел я рабов на конях, а князей ходящих, подобно рабам, пешком.
Кто копает яму, тот упадет в нее, и кто разрушает ограду, того ужалит змей.
Кто передвигает камни, тот может надсадить себя, и кто колет дрова, тот может подвергнуться опасности от них.
Если притупится топор, и если лезвие его не будет отточено, то надобно будет напрягать силы; мудрость умеет это исправить.
Если змей ужалит без заговаривания, то не лучше его и злоязычный.
Слова из уст мудрого – благодать, а уста глупого губят его же:
начало слов из уст его – глупость, а конец речи из уст его – безумие.
Глупый наговорит много, хотя человек не знает, что будет, и кто скажет ему, что будет после него?
Труд глупого утомляет его, потому что не знает даже дороги в город.
Горе тебе, земля, когда царь твой отрок, и когда князья твои едят рано!
Благо тебе, земля, когда царь у тебя из благородного рода, и князья твои едят вовремя, для подкрепления, а не для пресыщения!
От лености обвиснет потолок, и когда опустятся руки, то протечет дом.
Пиры устраиваются для удовольствия, и вино веселит жизнь; а за все отвечает серебро.
Даже и в мыслях твоих не злословь царя, и в спальной комнате твоей не злословь богатого; потому что птица небесная может перенести слово твое, и крылатая – пересказать речь твою.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Испанский Reina-Valera 1995
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Las moscas muertas hacen heder
y corrompen el perfume del perfumista;
así es una pequeña locura
al que es estimado como sabio y honorable.
y corrompen el perfume del perfumista;
así es una pequeña locura
al que es estimado como sabio y honorable.
El corazón del sabio está a su mano derecha,
mas el corazón del necio a su mano izquierda.
mas el corazón del necio a su mano izquierda.
Aun mientras va de camino,
al necio le falta cordura,
y va diciendo a todos que es necio.
al necio le falta cordura,
y va diciendo a todos que es necio.
Aunque el ánimo del príncipe se exalte contra ti,
no pierdas la calma,
porque la mansedumbre hace cesar grandes ofensas.
no pierdas la calma,
porque la mansedumbre hace cesar grandes ofensas.
Hay un mal que he visto debajo del sol, a manera de error emanado del príncipe:
que la necedad está colocada en grandes alturas, y los ricos están sentados en lugar bajo.
He visto siervos a caballo, y príncipes que andaban como siervos sobre la tierra.
El que haga un hoyo caerá en él;
y al que aportille el vallado,
lo morderá la serpiente.
y al que aportille el vallado,
lo morderá la serpiente.
Quien corta piedras, se hiere con ellas;
el que parte leña, en ello peligra.
el que parte leña, en ello peligra.
Si se embota el hierro
y su filo no es amolado,
hay que aumentar el esfuerzo;
lo provechoso es emplear la sabiduría.
y su filo no es amolado,
hay que aumentar el esfuerzo;
lo provechoso es emplear la sabiduría.
Si la serpiente muerde antes de ser encantada,
de nada sirve el encantador.
de nada sirve el encantador.
Las palabras del sabio están llenas de gracia,
mas los labios del necio causan su propia ruina.
mas los labios del necio causan su propia ruina.
El comienzo de las palabras de su boca es necedad;
el final de su charla, nocivo desvarío.
el final de su charla, nocivo desvarío.
El necio multiplica sus palabras.
Si nadie sabe lo que ha de acontecer,
¿quién le hará saber lo que después de él será?
Si nadie sabe lo que ha de acontecer,
¿quién le hará saber lo que después de él será?
Tanto fatiga a los necios el trabajo,
que ni aun saben por dónde ir a la ciudad.
que ni aun saben por dónde ir a la ciudad.
¡Ay de ti, tierra, cuando tu rey es un muchacho,
y tus príncipes banquetean desde la mañana!
y tus príncipes banquetean desde la mañana!
¡Bienaventurada tú, tierra,
cuando tu rey es hijo de nobles
y tus príncipes comen a su hora
para reponer sus fuerzas y no para beber!
cuando tu rey es hijo de nobles
y tus príncipes comen a su hora
para reponer sus fuerzas y no para beber!
Por la pereza se cae la techumbre,
y por cruzarse de brazos hay goteras en la casa.
y por cruzarse de brazos hay goteras en la casa.
Por placer se hace el banquete,
el vino alegra a los vivos
y el dinero responde por todo.
el vino alegra a los vivos
y el dinero responde por todo.
Ni aun en tu pensamiento hables mal del rey,
ni en lo secreto de tu cámara hables mal del rico;
porque las aves del cielo llevarán la voz,
los seres alados se lo harán saber.
ni en lo secreto de tu cámara hables mal del rico;
porque las aves del cielo llevarán la voz,
los seres alados se lo harán saber.