Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
31:1
31:2
31:4
31:7
31:9
31:10
31:13
31:17
И бы́сть во единонадеся́тое лѣ́то, въ тре́тiй ме́сяцъ, во еди́нъ де́нь ме́сяца, бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, рцы́ фарао́ну царю́ Еги́петску и мно́жеству его́: кому́ уподо́билъ еси́ себе́ въ высотѣ́ твое́й?
Се́, Ассу́ръ кипари́съ въ Лива́нѣ, до́бръ отра́сльми и высо́къ вели́чествомъ и ча́стъ покро́вомъ, и средѣ́ о́блакъ бы́сть вла́сть его́:
вода́ воспита́ его́, бе́здна вознесе́ его́, рѣ́ки своя́ приведе́ о́крестъ садо́въ свои́хъ, и соста́вы своя́ испусти́ во вся́ древеса́ полева́я.
Сего́ ра́ди вознесе́ся вели́чество его́ па́че всѣ́хъ древе́съ по́льныхъ, разшири́шася вѣ́твiе его́, и вознесо́шася отра́сли его́ от воды́ мно́ги, егда́ протяже́ся.
Во отра́слехъ его́ возгнѣзди́шася вся́ пти́цы небе́сныя, и подъ вѣ́твьми его́ ражда́хуся вси́ звѣ́рiе по́льнiи, подъ сѣ́нiю его́ всели́ся все́ мно́жество язы́ковъ.
И бы́сть до́бръ въ высотѣ́ свое́й мно́жества ра́ди вѣ́твiй свои́хъ, я́ко бѣ́ша коре́нiе его́ въ водѣ́ мно́зѣ.
И кипари́си не таковы́ въ раи́ Бо́жiи, и со́сны неподо́бны отра́слемъ его́, и е́лiе не бы́сть подо́бно вѣ́твiямъ его́: вся́кое дре́во, е́же въ раи́ Бо́жiи, не бы́сть подо́бно ему́ въ добро́тѣ его́, мно́жества ра́ди вѣ́твiй его́.
Добра́ сотвори́хъ его́ во мно́жествѣ вѣ́твiй его́, и возревнова́ша ему́ древеса́ ра́йская сла́дости Бо́жiя.
Того́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: поне́же бы́лъ еси́ вели́къ вели́чествомъ и да́лъ еси́ вла́сть свою́ во среди́ну о́блакъ, и вознесе́ся се́рдце его́ въ высотѣ́ его́, и ви́дѣхъ, егда́ вознесе́ся:
и преда́хъ его́ въ ру́цѣ кня́зя язы́ческа, и сотвори́ па́губу его́, по нече́стiю его́.
И изгна́хъ его́ а́зъ, и потреби́ша его́ чужді́и губи́телiе от язы́къ, и поверго́ша его́ на гора́хъ: и во всѣ́хъ де́брехъ падо́ша вѣ́тви его́, и сотро́шася отра́сли его́ на вся́цѣмъ по́ли земнѣ́мъ, и снидо́ша от покро́ва его́ вси́ лю́дiе язы́ковъ и разори́ша его́.
Во паде́нiи его́ почи́ша вся́ пти́цы небе́сныя, и на сте́блiехъ его́ бы́ша вси́ звѣ́рiе се́лнiи,
я́ко да не возно́сятся вели́чествомъ свои́мъ вся́ древеса́, я́же въ водѣ́, и не дадя́тъ вла́сти своея́ средѣ́ о́блакъ, и не ста́нутъ въ высотѣ́ и́хъ къ нему́ вси́ пiю́щiи во́ду, вси́ отда́ни бы́ша во сме́рть во глубину́ земли́, средѣ́ сыно́въ человѣ́ческихъ къ низходя́щымъ въ про́пасть.
Сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: въ о́ньже де́нь сведе́ся во а́дъ, пла́кася о не́мъ бе́здна: и удержа́хъ рѣ́ки ея́ и возбрани́хъ мно́жеству во́дъ, и поме́рче о не́мъ Лива́нъ, и вся́ древеса́ полева́я о не́мъ разсла́бишася:
от гла́са паде́нiя его́ потрясо́шася язы́цы, егда́ свожда́хъ его́ во а́дъ со снизходя́щими въ ро́въ, и утѣша́ху его́ въ земли́ до́лнѣйшей вся́ древеса́ сла́дости, и избра́нная и до́брая Лива́нова, вся́ пiю́щая во́ду:
и та́ бо сведо́шася съ ни́мъ во а́дъ со я́звеными от меча́, и сѣ́мя его́, и живу́щiи подъ покро́вомъ его́ средѣ́ жи́зни своея́ погибо́ша.
Кому́ уподо́бился еси́ си́лою и сла́вою и вели́чествомъ во древесѣ́хъ сла́дости? Слѣ́зи и сни́ди со древеса́ми сла́дости во глубину́ земну́ю: средѣ́ необрѣ́заныхъ у́спнеши со я́звеными мече́мъ: та́ко фарао́нъ и все́ мно́жество крѣ́пости его́, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
Et factum est in anno unde cimo, in tertio, una mensis, factum est verbum Domini ad me dicens:
«Fili hominis, dic pharaoni, regi Aegypti, et pompae eius: Cui similis factus es in magnitudine tua?
Ecce abies, quasi cedrus in Libano, pulcher ramis et frondibus nemorosus excelsusque altitudine, et inter nubes elevatum est cacumen eius;
aquae nutrierunt illum, abyssus exaltavit eum, flumina eius manabant in circuitu radicum eius, et rivos suos emisit ad universa ligna campi.
Propterea elevata est altitudo eius super omnia ligna campi, et multiplicata sunt arbusta eius, et elevati sunt rami eius propter aquas multas.
Cumque extendisset umbram suam, in ramis eius fecerunt nidos omnia volatilia caeli, et sub frondibus eius genuerunt omnes bestiae campi, et sub umbra illius habitabat universa multitudo gentium;
eratque pulcherrimus in magnitudine sua et in dilatatione arbustorum suorum, erat enim radix illius iuxta aquas multas.
Cedri non fuerunt pares illi in paradiso Dei; abietes non adaequaverunt ramos eius, et platani non fuerunt aequae frondibus illius; omne lignum paradisi Dei non est assimilatum illi et pulchritudini eius,
quoniam speciosum feci eum et multis condensisque frondibus: et aemulata sunt eum omnia ligna Eden, quae erant in paradiso Dei.
Propterea haec dicit Dominus Deus: Pro eo quod sublimatus est in altitudine et dedit summitatem suam usque in nubes, et elevatum est cor eius in altitudine sua,
tradam eum in manu potentis principis gentium; faciens faciet ei: iuxta impietatem eius eieci eum.
Et succident illum alieni, violentissimi nationum; et proicient eum super montes, et in cunctis convallibus corruent rami eius, et confringentur arbusta eius in universis voraginibus terrae, et recedent de umbra eius omnes populi terrae et relinquent eum.
Super ruinam eius habitabunt omnia volatilia caeli, et in ramis eius erunt universae bestiae campi,
ne eleventur in altitudine sua omnia ligna aquarum neque ponant sublimitatem suam inter nubes nec stent apud eas in sublimitate sua omnia, quae irrigantur aquis, quia omnes traditi sunt in mortem ad inferiora terrae, in medio filiorum hominum, ad eos, qui descendunt in lacum.
Haec dicit Dominus Deus: In die, quando descendit ad inferos, induxi luctum, operui propter eum abyssum et prohibui flumina eius et coercui aquas multas; obscuravi super eum Libanum, et omnia ligna agri concussa sunt.
A sonitu ruinae eius commovi gentes, cum deducerem eum ad infernum cum his, qui descendebant in lacum; et consolata sunt in inferioribus terrae omnia ligna Eden, egregia atque praeclara in Libano, universa, quae irrigabantur aquis.
Nam et ipsi cum eo descenderunt ad infernum ad interfectos gladio et auxiliatores eius, qui sederant sub umbra eius in medio nationum.
Cui assimilatus es, o inclite atque sublimis inter ligna Eden? Et ecce deductus es cum lignis Eden ad inferiora terrae; in medio incircumcisorum dormies cum his, qui interfecti sunt gladio. Ipse est pharao et omnis pompa eius», dicit Dominus Deus.
وَكَانَ فِي السَّنَةِ الْحَادِيَةِ عَشَرَةَ، فِي الشَّهْرِ الثَّالِثِ، فِي أَوَّلِ الشَّهْرِ، أَنَّ كَلاَمَ الرَّبِّ كَانَ إِلَيَّ قَائِلاً:
«يَا ابْنَ آدَمَ، قُلْ لِفِرْعَوْنَ مَلِكِ مِصْرَ وَجُمْهُورِهِ: مَنْ أَشْبَهْتَ فِي عَظَمَتِكَ؟
هُوَذَا أَعْلَى الأَرْزِ فِي لُبْنَانَ جَمِيلُ الأَغْصَانِ وَأَغْبَى الظِّلِّ، وَقَامَتُهُ طَوِيلَةٌ، وَكَانَ فَرْعُهُ بَيْنَ الْغُيُومِ.
قَدْ عَظَّمَتْهُ الْمِيَاهُ، وَرَفَعَهُ الْغَمْرُ. أَنْهَارُهُ جَرَتْ مِنْ حَوْلِ مَغْرِسِهِ، وَأَرْسَلَتْ جَدَاوِلَهَا إِلَى كُلِّ أَشْجَارِ الْحَقْلِ.
فَلِذلِكَ ارْتَفَعَتْ قَامَتُهُ عَلَى جَمِيعِ أَشْجَارِ الْحَقْلِ، وَكَثُرَتْ أَغْصَانُهُ، وَطَالَتْ فُرُوعُهُ لِكَثْرَةِ الْمِيَاهِ إِذْ نَبَتَ.
وَعَشَّشَتْ فِي أَغْصَانِهِ كُلُّ طُيُورِ السَّمَاءِ، وَتَحْتَ فُرُوعِهِ وَلَدَتْ كُلُّ حَيَوَانِ الْبَرِّ، وَسَكَنَ تَحْتَ ظِلِّهِ كُلُّ الأُمَمِ الْعَظِيمَةِ.
فَكَانَ جَمِيلاً فِي عَظَمَتِهِ وَفِي طُولِ قُضْبَانِهِ، لأَنَّ أَصْلَهُ كَانَ عَلَى مِيَاهٍ كَثِيرَةٍ.
اَلأَرْزُ فِي جَنَّةِ اللهِ لَمْ يَفُقْهُ، السَّرْوُ لَمْ يُشْبِهْ أَغْصَانَهُ، وَالدُّلْبُ لَمْ يَكُنْ مِثْلَ فُرُوعِهِ. كُلُّ الأَشْجَارِ فِي جَنَّةِ اللهِ لَمْ تُشْبِهْهُ فِي حُسْنِهِ.
جَعَلْتُهُ جَمِيلاً بِكَثْرَةِ قُضْبَانِهِ، حَتَّى حَسَدَتْهُ كُلُّ أَشْجَارِ عَدْنٍ الَّتِي فِي جَنَّةِ اللهِ.
«لِذلِكَ هكَذَا قَالَ السَّيِّدُ الرَّبُّ: مِنْ أَجْلِ أَنَّكَ ارْتَفَعَتْ قَامَتُكَ، وَقَدْ جَعَلَ فَرْعَهُ بَيْنَ الْغُيُومِ، وَارْتَفَعَ قَلْبُهُ بِعُلُوِّهِ،
أَسْلَمْتُهُ إِلَى يَدِ قَوِيِّ الأُمَمِ، فَيَفْعَلُ بِهِ فِعْلاً. لِشَرِّهِ طَرَدْتُهُ.
وَيَسْتَأْصِلُهُ الْغُرَبَاءُ عُتَاةُ الأُمَمِ، وَيَتْرُكُونَهُ، فَتَتَسَاقَطُ قُضْبَانُهُ عَلَى الْجِبَالِ وَفِي جَمِيعِ الأَوْدِيَةِ، وَتَنْكَسِرُ قُضْبَانُهُ عِنْدَ كُلِّ أَنْهَارِ الأَرْضِ، وَيَنْزِلُ عَنْ ظِلِّهِ كُلُّ شُعُوبِ الأَرْضِ، وَيَتْرُكُونَهُ.
عَلَى هَشِيمِهِ تَسْتَقِرُّ جَمِيعُ طُيُورِ السَّمَاءِ، وَجَمِيعُ حَيَوَانِ الْبَرِّ تَكُونُ عَلَى قُضْبَانِهِ.
لِكَيْلاَ تَرْتَفِعَ شَجَرَةٌ مَّا وَهِيَ عَلَى الْمِيَاهِ لِقَامَتِهَا، وَلاَ تَجْعَلُ فَرْعَهَا بَيْنَ الْغُيُومِ، وَلاَ تَقُومُ بَلُّوطَاتُهَا فِي ارْتِفَاعِهَا كُلُّ شَارِبَةٍ مَاءً، لأَنَّهَا قَدْ أُسْلِمَتْ جَمِيعًا إِلَى الْمَوْتِ، إِلَى الأَرْضِ السُّفْلَى، فِي وَسْطِ بَنِي آدَمَ مَعَ الْهَابِطِينَ فِي الْجُبِّ.
هكَذَا قَالَ السَّيِّدُ الرَّبُّ: فِي يَوْمِ نُزُولِهِ إِلَى الْهَاوِيَةِ أَقَمْتُ نَوْحًا. كَسَوْتُ عَلَيْهِ الْغَمْرَ، وَمَنَعْتُ أَنْهَارَهُ، وَفَنِيَتِ الْمِيَاهُ الْكَثِيرَةُ، وَأَحْزَنْتُ لُبْنَانَ عَلَيْهِ، وَكُلُّ أَشْجَارِ الْحَقْلِ ذَبُلَتْ عَلَيْهِ.
مِنْ صَوْتِ سُقُوطِهِ أَرْجَفْتُ الأُمَمَ عِنْدَ إِنْزَالِي إِيَّاهُ إِلَى الْهَاوِيَةِ مَعَ الْهَابِطِينَ فِي الْجُبِّ، فَتَتَعَزَّى فِي الأَرْضِ السُّفْلَى كُلُّ أَشْجَارِ عَدْنٍ، مُخْتَارُ لُبْنَانَ وَخِيَارُهُ كُلُّ شَارِبَةٍ مَاءً.
هُمْ أَيْضًا نَزَلُوا إِلَى الْهَاوِيَةِ مَعَهُ، إِلَى الْقَتْلَى بِالسَّيْفِ، وَزَرْعُهُ السَّاكِنُونَ تَحْتَ ظِلِّهِ فِي وَسْطِ الأُمَمِ.
مَنْ أَشْبَهْتَ فِي الْمَجْدِ وَالْعَظَمَةِ هكَذَا بَيْنَ أَشْجَارِ عَدْنٍ؟ سَتُحْدَرُ مَعَ أَشْجَارِ عَدْنٍ إِلَى الأَرْضِ السُّفْلَى، وَتَضْطَجعُ بَيْنَ الْغُلْفِ مَعَ الْمَقْتُولِينَ بِالسَّيْفِ. هذَا فِرْعَوْنُ وَكُلُّ جُمْهُورِهِ، يَقُولُ السَّيِّدُ الرَّبُّ».
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ВА чунин воқеъ шуд, ки дар соли ёздаҳум, дар рӯзи якуми моҳи сеюм, каломи Парвардигор бар ман нозил шуда, гуфт:
«Эй писари одам! Ба фиръавн подшоҳи Миср ва ба анбӯҳи ӯ бигӯй: дар бузургии худ ту ба кӣ монандӣ дорӣ?
Инак, ашшур арзест дар Лубнон, ки дорои шохаҳои зебост, ва мисли бешаи серсоя аст, ва қоматаш баланд аст, ва дар миёни анбӯҳи шохаҳо сар афрохтааст.
Обҳо онро сабзонидааст, варта онро баланд кардааст: вай наҳрҳояшро гирдогирди киштзори худ ҷорӣ намудааст, ва ҷӯйҳояшро сӯи ҳамаи дарахтони саҳро фиристодааст.
Бинобар ин қомати он аз ҳамаи дарахтони саҳро баландтар шудааст, ва шохаҳои он афзудааст, ва навдаҳои теппаҳои он аз обҳои бисёр нашъунамо ёфта, дароз шудааст.
Дар миёни шохаҳои он ҳамаи мурғони ҳаво лона месохтанд, ва зери навдаҳояш тамоми ҳайвоноти саҳро бача меоварданд, ва дар сояи он ҳар навъ халқҳои сершумор сукунат доштанд.
Ва он бо бузургии худ, бо дарозии шохаҳои худ хушнамуд гардид, зеро ки решаҳояш назди обҳои бисёр буд.
Арзҳои боғи Худо онро наметавонист пинҳон созад; сарвҳо ба шохаҳои он монандӣ надошт, ва қастонаҳо мисли навдаҳои он набуд; ҳеҷ як дарахти боғи Худо дар зебоии худ ба он монанд набуд.
Ман онро бо фаровонии шохаҳояш зебо гардонидаам, ба тавре ки ҳамаи дарахтони Адан, ки дар боғи Худо мебошанд, аз он ҳасад мебурданд.
Бинобар ин Парвардигор Худо чунин мегӯяд: азбаски қомати ту баланд шудааст, ва ту дар миёни анбӯҳи шохаҳо сар афрохтаӣ, ва дилат аз баландии қадат мағрур гардидааст,
Бинобар ин Ман онро ба дасти зӯровари халқҳо хоҳам супурд, то ки ба он бар тибқи шарорати он амал кунад; ва онро бадар хоҳам ронд.
Ва аҷнабиён, золимтарини халқҳо, онро бурида, фурӯ хоҳанд ғалтонид; шохаҳои он бар кӯҳҳо ва дар ҳамаи дараҳо хоҳад афтод, ва навдаҳои он дар ҳамаи рӯдхонаҳои замин хоҳад шикаст, ва ҳамаи қавмҳои замин аз зери сояи он фурӯд омада, онро тарк хоҳанд кард.
Бар шикастапораҳои он ҳар навъ мурғони ҳаво сокин хоҳанд шуд, ва дар миёни навдаҳояш ҳар гуна ҳайвоноти саҳро хоҳанд буд,
То ки ҳеҷ яке аз дарахтони назди обҳо аз қади баланди худ мағрур нашавад, ва дар миёни анбӯҳи шохаҳо сар наафрозад, ва ҳамаи дарахтони обхӯр кибриёи худро ба сабаби баландии худ афзун накунанд; зеро ки ҳамаи онҳо дар асфалуссофилин андаруни банӣ одаме ки дар гӯр фурӯд омадаанд, маҳкуми мамот мебошанд.
Парвардигор Худо чунин мегӯяд: дар рӯзе ки вай дар гӯр фурӯд ояд, Ман вартаро сӯгдор гардонида, барои вай либоси мотамӣ хоҳам пӯшонид, ва ҷараёни наҳрҳояшро хоҳам боздошт, ва обҳои бисёр аз ҳаракат хоҳад монд; ва Лубнонро барои вай шикастадил хоҳам кард, ва ҳамаи дарахтони саҳро барояш пажмурда хоҳанд шуд.
Аз садои фурӯ ғалтиданаш халқҳоро ба ларза хоҳам овард, вақте ки вайро бо онҳое ки дар гӯр фурӯд меоянд, дар дӯзах фурӯд оварам, ва он гоҳ ҳамаи дарахтони Адан, ки гузину беҳтарини Лубнон мебошанд, яъне ҳамаи обхӯрон дар асфалуссофилин тасаллӣ хоҳанд ёфт.
Онҳо низ ҳамроҳи вай сӯи мақтулони шамшер дар дӯзах фурӯд хоҳанд омад; ва мададгорони вай низ, ки дар сояи вай андаруни халқҳо сокин буданд.
Пас, ба кадоме аз дарахтони Адан ту дар ҷалол ва бузургии худ монандӣ доштӣ? Валекин бо дарахтони Адан дар асфалуссофилин фурӯд оварда хоҳӣ шуд, андаруни номахтунон бо мақтулони шамшер хоҳӣ хобид; ин фиръавн аст бо тамоми анбӯҳи вай, мегӯяд Парвардигор Худо».