Скрыть
1:1
1:4
1:7
1:8
1:9
1:11
1:14
1:16
1:20
1:23
1:24
Церковнославянский (рус)
[Зач. 50Б.] Иа́ковъ, Бо́гу и Го́споду Иису́су Христу́ ра́бъ, обѣма­на́­де­ся­те колѣ́нома, и́же въ разсѣ́янiи, ра́доватися.
Вся́ку ра́дость имѣ́йте, бра́тiе моя́, егда́ во искуше́нiя впа́даете разли́чна,
вѣ́дяще, я́ко искуше́нiе ва́­шея вѣ́ры содѣ́ловаетъ терпѣ́нiе:
терпѣ́нiе же дѣ́ло соверше́н­но да и́мать, я́ко да бу́дете соверше́н­ни и всецѣ́ли, ни въ че́мже лише́ни.
А́ще же кто́ от­ ва́съ лише́нъ е́сть прему́дрости, да про́ситъ от­ даю́щаго Бо́га всѣ́мъ нелицепрiе́мнѣ и не поноша́ющаго, и да́ст­ся ему́.
Да про́ситъ же вѣ́рою, ничто́же сумня́ся: сумня́йся бо уподо́бися волне́нiю морско́му, вѣ́тры воз­мета́ему и развѣва́ему.
Да не мни́тъ бо человѣ́къ о́нъ, я́ко прiи́метъ что́ от­ Бо́га.
Му́жъ дво­еду́шенъ неустро́­енъ во всѣ́хъ путе́хъ сво­и́хъ.
Да хва́лит­ся же бра́тъ смире́н­ный въ высотѣ́ сво­е́й,
бога́тый же во смире́нiи сво­е́мъ, зане́ я́коже цвѣ́тъ тра́вный мимо­и́детъ:
воз­сiя́ бо со́лнце со зно́­емъ, и изсуши́ траву́, и цвѣ́тъ ея́ от­паде́, и благолѣ́пiе лица́ ея́ поги́бе: си́це и бога́тый въ хожде́нiи сво­е́мъ увяда́етъ.
Блаже́нъ му́жъ, и́же претерпи́тъ искуше́нiе: зане́ иску́сенъ бы́въ, прiи́метъ вѣне́цъ жи́зни, его́же обѣща́ Бо́гъ лю́бящымъ Его́.
Никто́же искуша́емь да глаго́летъ, я́ко от­ Бо́га искуша́емь е́смь: Бо́гъ бо нѣ́сть искуси́тель злы́мъ {искуша́емь злы́ми}, не искуша́етъ же То́й никого́же,
кі́йждо же искуша́ет­ся, от­ сво­ея́ по́хоти влеко́мь и прельща́емь:
та́же по́хоть заче́нши ражда́етъ грѣ́хъ, грѣ́хъ же содѣ́янъ ражда́етъ сме́рть.
Не льсти́теся, бра́тiе моя́ воз­лю́блен­ная:
вся́ко дая́нiе благо и вся́къ да́ръ соверше́нъ свы́ше е́сть, сходя́й от­ Отца́ свѣ́товъ, у Него́же нѣ́сть премѣне́нiе, или́ преложе́нiя стѣ́нь.
Восхотѣ́въ бо породи́ на́съ сло́вомъ и́стины, во е́же бы́ти на́мъ нача́токъ нѣ́кiй созда́ниемъ Его́.
[Зач. 51Б.] Тѣ́мже, бра́тiе моя́ воз­лю́блен­ная, да бу́детъ вся́къ человѣ́къ ско́ръ услы́шати [и] ко́сенъ глаго́лати, ко́сенъ во гнѣ́въ,
гнѣ́въ бо му́жа, пра́вды Бо́жiя не содѣ́ловаетъ.
Сего́ ра́ди от­ло́жше вся́ку скве́рну и избы́токъ зло́бы, въ кро́тости прiими́те всажде́н­ное сло́во, могу́щее спасти́ ду́шы ва́шя.
Быва́йте же творцы́ сло́ва, а не то́чiю слы́шатели, прельща́юще себе́ самѣ́хъ.
Зане́ а́ще кто́ е́сть слы́шатель сло́ва, а не творе́цъ, таковы́й уподо́бися му́жу смотря́ющу лице́ бытiя́ сво­его́ въ зерца́лѣ:
усмотри́ бо себе́ и отъи́де, и а́бiе забы́, како́въ бѣ́.
Прини́кiй же въ зако́нъ соверше́нъ свобо́ды, и пребы́въ, се́й не слы́шатель забы́тливъ бы́въ, но творе́цъ дѣ́ла, се́й блаже́нъ въ дѣ́ланiи сво­е́мъ бу́детъ.
А́ще кто́ мни́т­ся вѣ́ренъ бы́ти въ ва́съ, и не обуздова́етъ язы́ка сво­его́, но льсти́тъ се́рдце свое́, сего́ су́етна [е́сть] вѣ́ра.
Вѣ́ра бо чи́ста́ и нескве́рна предъ Бо́гомъ и Отце́мъ сiя́ е́сть, е́же посѣща́ти си́рыхъ и вдови́цъ въ ско́рбѣхъ и́хъ, [и] нескве́рна себе́ блюсти́ от­ мíра.
Латинский (Nova Vulgata)
Iacobus, Dei et Domini Iesu Christi servus, duodecim tribu bus, quae sunt in dispersione, salutem.
Omne gaudium existimate, fratres mei, cum in tentationibus variis incideritis,
scientes quod probatio fidei vestrae patientiam operatur;
patientia autem opus perfectum habeat, ut sitis perfecti et integri, in nullo deficientes.
Si quis autem vestrum indiget sapientia, postulet a Deo, qui dat omnibus affluenter et non improperat, et dabitur ei.
Postulet autem in fide nihil haesitans; qui enim haesitat, similis est fluctui maris, qui a vento movetur et circumfertur.
Non ergo aestimet homo ille quod accipiat aliquid a Domino,
vir duplex animo, inconstans in omnibus viis suis.
Glorietur autem frater humilis in exaltatione sua,
dives autem in humilitate sua, quoniam sicut flos feni transibit.
Exortus est enim sol cum ardore et arefecit fenum, et flos eius decidit, et decor vultus eius deperiit; ita et dives in itineribus suis marcescet.
Beatus vir, qui suffert tentationem, quia, cum probatus fuerit, accipiet coronam vitae, quam repromisit Deus diligentibus se.
Nemo, cum tentatur, dicat: «A Deo tentor»; Deus enim non tentatur malis, ipse autem neminem tentat.
Unusquisque vero tentatur a concupiscentia sua abstractus et illectus;
dein concupiscentia, cum conceperit, parit peccatum; peccatum vero, cum consummatum fuerit, generat mortem.
Nolite errare, fratres mei dilectissimi.
Omne datum optimum et omne donum perfectum de sursum est, descendens a Patre luminum, apud quem non est transmutatio nec vicissitudinis obumbratio.
Voluntarie genuit nos verbo veritatis, ut simus primitiae quaedam creaturae eius.
Scitis, fratres mei dilecti. Sit autem omnis homo velox ad audiendum, tardus autem ad loquendum et tardus ad iram;
ira enim viri iustitiam Dei non operatur.
Propter quod abicientes omnem immunditiam et abundantiam malitiae, in mansuetudine suscipite insitum verbum, quod potest salvare animas vestras.
Estote autem factores verbi et non auditores tantum fallentes vosmetipsos.
Quia si quis auditor est verbi et non factor, hic comparabitur viro consideranti vultum nativitatis suae in speculo;
consideravit enim se et abiit, et statim oblitus est qualis fuerit.
Qui autem perspexerit in lege perfecta libertatis et permanserit, non auditor obliviosus factus sed factor operis, hic beatus in facto suo erit.
Si quis putat se religiosum esse, non freno circumducens linguam suam sed seducens cor suum, huius vana est religio.
Religio munda et immaculata apud Deum et Patrem haec est: visitare pupillos et viduas in tribulatione eorum, immaculatum se custodire ab hoc saeculo.
[Заⷱ҇ 50] І҆а́кѡвъ, бг҃ꙋ и҆ гдⷭ҇ꙋ і҆и҃сꙋ хрⷭ҇тꙋ̀ ра́бъ, ѻ҆бѣмана́десѧте колѣ́нома, и҆̀же въ разсѣ́ѧнїи, ра́доватисѧ.
Всѧ́кꙋ ра́дость и҆мѣ́йте, бра́тїе моѧ̑, є҆гда̀ во и҆скꙋшє́нїѧ впа́даете разли̑чна,
вѣ́дѧще, ꙗ҆́кѡ и҆скꙋше́нїе ва́шеѧ вѣ́ры содѣ́ловаетъ терпѣ́нїе:
терпѣ́нїе же дѣ́ло соверше́нно да и҆́мать, ꙗ҆́кѡ да бꙋ́дете соверше́нни и҆ всецѣ́ли, ни въ че́мже лише́ни.
А҆́ще же кто̀ ѿ ва́съ лише́нъ є҆́сть премꙋ́дрости, да про́ситъ ѿ даю́щагѡ бг҃а всѣ̑мъ нелицепрїе́мнѣ и҆ не поноша́ющагѡ, и҆ да́стсѧ є҆мꙋ̀.
Да про́ситъ же вѣ́рою, ничто́же сꙋмнѧ́сѧ: сꙋмнѧ́йсѧ бо ᲂу҆подо́бисѧ волне́нїю морско́мꙋ, вѣ̑тры возмета́емꙋ и҆ развѣва́емꙋ.
Да не мни́тъ бо человѣ́къ ѡ҆́нъ, ꙗ҆́кѡ прїи́метъ что̀ ѿ бг҃а.
Мꙋ́жъ двоедꙋ́шенъ неꙋстро́енъ во всѣ́хъ пꙋте́хъ свои́хъ.
Да хва́литсѧ же бра́тъ смире́нный въ высотѣ̀ свое́й,
бога́тый же во смире́нїи свое́мъ, занѐ ꙗ҆́коже цвѣ́тъ травны́й мимои́детъ:
возсїѧ́ бо со́лнце со зно́емъ, и҆ и҆зсꙋшѝ травꙋ̀, и҆ цвѣ́тъ є҆ѧ̀ ѿпадѐ, и҆ благолѣ́пїе лица̀ є҆ѧ̀ поги́бе: си́це и҆ бога́тый въ хожде́нїи свое́мъ ᲂу҆вѧда́етъ.
Бл҃же́нъ мꙋ́жъ, и҆́же претерпи́тъ и҆скꙋше́нїе: занѐ и҆скꙋ́сенъ бы́въ, прїи́метъ вѣне́цъ жи́зни, є҆го́же ѡ҆бѣща̀ бг҃ъ лю́бѧщымъ є҆го̀.
Никто́же и҆скꙋша́емь да глаго́летъ, ꙗ҆́кѡ ѿ бг҃а и҆скꙋша́емь є҆́смь: бг҃ъ бо нѣ́сть и҆скꙋси́тель ѕлы̑мъ {и҆скꙋша́емь ѕлы́ми}, не и҆скꙋша́етъ же то́й никого́же,
кі́йждо же и҆скꙋша́етсѧ, ѿ своеѧ̀ по́хоти влеко́мь и҆ прельща́емь:
та́же по́хоть заче́нши ражда́етъ грѣ́хъ, грѣ́хъ же содѣ́ѧнъ ражда́етъ сме́рть.
Не льсти́тесѧ, бра́тїе моѧ̑ возлю́бленнаѧ:
всѧ́ко даѧ́нїе бл҃го и҆ всѧ́къ да́ръ соверше́нъ свы́ше є҆́сть, сходѧ́й ѿ ѻ҆ц҃а̀ свѣ́тѡвъ, ᲂу҆ негѡ́же нѣ́сть премѣне́нїе, и҆лѝ преложе́нїѧ стѣ́нь.
Восхотѣ́въ бо породѝ на́съ сло́вомъ и҆́стины, во є҆́же бы́ти на́мъ нача́токъ нѣ́кїй созда́нїємъ є҆гѡ̀.
[Заⷱ҇ 51] Тѣ́мже, бра́тїе моѧ̑ возлю́бленнаѧ, да бꙋ́детъ всѧ́къ человѣ́къ ско́ръ ᲂу҆слы́шати, (и҆) ко́сенъ глаго́лати, ко́сенъ во гнѣ́въ,
гнѣ́въ бо мꙋ́жа пра́вды бж҃їѧ не содѣ́ловаетъ.
Сегѡ̀ ра́ди ѿло́жше всѧ́кꙋ скве́рнꙋ и҆ и҆збы́токъ ѕло́бы, въ кро́тости прїими́те всажде́нное сло́во, могꙋ́щее спⷭ҇тѝ дꙋ́шы ва́шѧ.
Быва́йте же творцы̀ сло́ва, а҆ не то́чїю слы́шатєли, прельща́юще себѐ самѣ́хъ.
Занѐ а҆́ще кто̀ є҆́сть слы́шатель сло́ва, а҆ не творе́цъ, таковы́й ᲂу҆подо́бисѧ мꙋ́жꙋ смотрѧ́ющꙋ лицѐ бытїѧ̀ своегѡ̀ въ зерца́лѣ:
ᲂу҆смотри́ бо себѐ и҆ ѿи́де, и҆ а҆́бїе забы̀, како́въ бѣ̀.
Прини́кїй же въ зако́нъ соверше́нъ свобо́ды, и҆ пребы́въ, се́й не слы́шатель забы́тливъ бы́въ, но творе́цъ дѣ́ла, се́й бл҃же́нъ въ дѣ́ланїи свое́мъ бꙋ́детъ.
А҆́ще кто̀ мни́тсѧ вѣ́ренъ бы́ти въ ва́съ, и҆ не ѡ҆бꙋздова́етъ ѧ҆зы́ка своегѡ̀, но льсти́тъ се́рдце своѐ, сегѡ̀ сꙋ́етна (є҆́сть) вѣ́ра.
Вѣ́ра бо чтⷭ҇а̀ и҆ нескве́рна пред̾ бг҃омъ и҆ ѻ҆ц҃е́мъ сїѧ̀ є҆́сть, є҆́же посѣща́ти си́рыхъ и҆ вдови́цъ въ ско́рбехъ и҆́хъ, (и҆) нескве́рна себѐ блюстѝ ѿ мі́ра.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible