Скрыть
26:1
26:4
26:7
26:8
26:12
26:14
26:16
26:17
26:21
26:22
Глава 27 
27:1
27:4
27:8
27:10
27:11
27:12
27:17
27:18
27:19-21
27:21
Глава 29 
29:1
29:3
29:4
29:5
29:6
29:11
29:15
29:16
29:20
29:23
29:24
29:25
29:26
29:27
29:29
29:30
Церковнослав. (рус. дореф.)
Въ нача́лѣ ца́р­ст­ва Иоаки́ма сы́на Иосі́ина бы́сть сло́во сiе́ от­ Го́спода:
та́ко рече́ Госпо́дь: ста́ни во дворѣ́ до́му Госпо́дня и проповѣ́ждь всѣ́мъ Иуде́омъ, входя́щымъ кла́нятися въ до́мъ Госпо́день, вся́ словеса́, я́же завѣща́хъ тебѣ́ проповѣ́дати и́мъ, не уйми́ словесе́:
не́гли послу́шаютъ и от­вратя́т­ся кі́йждо от­ пути́ сво­его́ зла́го, и почі́ю от­ зо́лъ, я́же помышля́ю сотвори́ти и́мъ злы́хъ ра́ди начина́нiй и́хъ.
И рече́ши: та́ко рече́ Госпо́дь: а́ще не послу́шаете мене́, е́же ходи́ти въ зако́нѣхъ мо­и́хъ, я́же да́хъ предъ лице́мъ ва́шимъ,
въ послуша́нiе слове́съ о́трокъ мо­и́хъ проро́ковъ, и́хже а́зъ посыла́ю къ ва́мъ изъ у́тра, и посла́хъ, и не послу́шасте мене́,
и да́мъ до́мъ се́й я́коже Сило́мъ, и гра́дъ се́й да́мъ въ кля́тву всѣ́мъ язы́комъ всея́ земли́.
И слы́шаша жерцы́ и лжепроро́цы и вси́ лю́дiе иеремі́ю глаго́люща словеса́ сiя́ въ дому́ Госпо́дни.
И бы́сть, егда́ Иеремі́а преста́ глаго́лати вся́, ели́ка завѣща́ ему́ Госпо́дь глаго́лати всѣ́мъ лю́демъ, и я́ша иеремі́ю жерцы́ и лжепроро́цы и вси́ лю́дiе, глаго́люще: сме́ртiю да у́мретъ,
я́ко прорече́ и́менемъ Госпо́днимъ, глаго́ля: я́коже Сило́мъ бу́детъ се́й до́мъ, и гра́дъ се́й опустѣ́етъ от­ живу́щихъ. И собра́шася вси́ лю́дiе на иеремі́ю въ дому́ Госпо́дни.
И слы́шаша кня́зи Иу́дины словеса́ сiя́, и взыдо́ша от­ до́му царе́ва въ до́мъ Госпо́день и сѣдо́ша во преддве́рiи вра́тъ до́му Госпо́дня но́выхъ.
И рѣ́ша жерцы́ и лжепроро́цы князе́мъ и всѣ́мъ лю́демъ, глаго́люще: су́дъ сме́ртный человѣ́ку сему́, я́ко прорече́ на се́й гра́дъ, я́коже слы́шасте во у́шы ва́ши.
И рече́ Иеремі́а ко всѣ́мъ князе́мъ и ко всѣ́мъ лю́демъ, глаго́ля: Госпо́дь посла́ мя прорещи́ на до́мъ се́й и на гра́дъ се́й вся́ словеса́, я́же слы́шасте:
и ны́нѣ лу́чшыя сотвори́те пути́ ва́шя и дѣла́ ва́ша и послу́шайте гла́са Го́спода Бо́га ва́­шего, и преста́нетъ Госпо́дь от­ зо́лъ, я́же глаго́ла на вы́:
и се́, а́зъ въ рука́хъ ва́шихъ, сотвори́те ми́ я́коже уго́дно и я́коже лу́чше ва́мъ явля́ет­ся:
но разумѣ́юще да уразумѣ́ете, я́ко а́ще убiе́те мя́, кро́вь непови́н­ну дади́те са́ми на ся́ и на гра́дъ се́й и на живу́щыя въ не́мъ: я́ко по­и́стин­нѣ посла́ мя Госпо́дь къ ва́мъ глаго́лати во у́шы ва́ши вся́ словеса́ сiя́.
И рѣ́ша кня́зи и вси́ лю́дiе ко жерце́мъ и ко лжепроро́комъ: нѣ́сть человѣ́ку сему́ су́дъ сме́ртный, я́ко во и́мя Го́спода на́­шего глаго́ла къ на́мъ.
И воста́ша му́жiе от­ старѣ́йшинъ зе́мскихъ и рѣ́ша всему́ собо́ру людско́му, глаго́люще:
Михе́а мораѳи́тскiй бѣ́ проро́че­ст­вуя во дни́ езекі́и царя́ Иу́дина и рече́ всѣ́мъ лю́демъ Иу́динымъ, глаго́ля: та́ко рече́ Госпо́дь: Сiо́нъ я́ко ни́ва изоре́т­ся, и Иерусали́мъ я́ко въ пу́ть непрохо́дный бу́детъ, и гора́ хра́ма бу́детъ въ лу́гъ дубра́вный.
Еда́ убива́я уби́ его́ езекі́а ца́рь Иу́динъ и вси́ лю́дiе Иу́дины? не убоя́шалися у́бо Го́спода? И поне́же помоли́шася лицу́ Госпо́дню, и почи́ Госпо́дь от­ зо́лъ, я́же глаго́лаше на ня́: и мы́ сотвори́хомъ зло́бы вели́ки на ду́шы на́шя.
И бѣ́ человѣ́къ прорица́я и́менемъ Госпо́днимъ, урі́а сы́нъ саме́овъ от­ карiаѳiари́ма, и прорече́ на гра́дъ се́й и о земли́ се́й по всѣ́мъ словесе́мъ иеремі́инымъ.
И слы́ша ца́рь Иоаки́мъ и вси́ кня́зи вся́ словеса́ его́ и иска́ху уби́ти его́: и слы́ша урі́а и убоя́ся, и бѣжа́ и прiи́де во Еги́петъ.
И посла́ ца́рь Иоаки́мъ му́жы во Еги́петъ, Елдаѳа́на сы́на Ахо́рова и му́жы съ ни́мъ во Еги́петъ,
и изведо́ша его́ от­ту́ду и при­­ведо́ша его́ ко царю́, и порази́ его́ мече́мъ и вве́рже его́ во гро́бъ сыно́въ люді́й сво­и́хъ.
Оба́че рука́ Ахика́ма сы́на Сафані́ина бѣ́ со иеремі́ею, е́же не преда́ти его́ въ ру́цѣ люді́й, да не убiю́тъ его́.
Въ нача́лѣ ца́р­ст­ва Иоаки́ма сы́на Иосі́ина, царя́ Иу́дина, бы́сть сло́во сiе́ ко иеремі́и от­ Го́спода глаго́ля:
та́ко рече́ Госпо́дь: сотвори́ себѣ́ у́зы и кла́ды и воз­ложи́ на вы́ю свою́,
и да по́слеши я́ ко царю́ Идуме́йску и ко царю́ Моа́вску и ко царю́ сыно́въ Аммо́нихъ, и ко царю́ ти́рску и ко царю́ Сидо́нску, въ руку́ посло́въ и́хъ иду́щихъ срѣ́тенiемъ сво­и́мъ во Иерусали́мъ ко седекі́и царю́ Иу́дину,
и завѣща́й и́мъ ко господе́мъ и́хъ рещи́: та́ко рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: та́ко рцы́те ко господе́мъ сво­и́мъ:
а́зъ сотвори́хъ зе́млю и человѣ́ка и скоты́, я́же на лицы́ земли́, крѣ́постiю мо­е́ю вели́кою и мы́шцею мо­е́ю высо́кою, и да́мъ ю́, ему́же бу́детъ уго́дно предъ очи́ма мо­и́ма.
И ны́нѣ а́зъ да́хъ всю́ зе́млю сiю́ въ ру́цѣ Навуходоно́сору царю́ Вавило́нску, да ему́ рабо́таютъ, и звѣ́ри се́лныя да́хъ дѣ́лати ему́:
и послу́жатъ ему́ вси́ язы́цы и сы́ну его́ и сы́ну сы́на его́, до́ндеже прiи́детъ вре́мя земли́ его́ и его́ самого́, и послу́жатъ ему́ мно́зи наро́ди и ца́рiе вели́цы:
страна́ же и ца́р­ст­во, ели́цы а́ще не порабо́таютъ царю́ Вавило́нску и ели́цы не вдѣ́жутъ вы́и сво­ея́ въ яре́мъ царя́ Вавило́нска, мече́мъ и гла́домъ посѣщу́ и́хъ, рече́ Госпо́дь, до́ндеже сконча́ют­ся въ руцѣ́ его́.
Вы́ же не слу́шайте лжепроро́къ ва́шихъ и волхву́ющихъ ва́мъ и ви́дящихъ со́нiя ва́мъ, ни чарова́нiй ва́шихъ, ни обая́телей ва́шихъ глаго́лющихъ: не послу́жите царю́ Вавило́нскому:
я́ко лжу́ прорица́ютъ ті́и ва́мъ, е́же бы удали́тися ва́мъ от­ земли́ ва́­шея, изве́ргнути ва́съ и е́же поги́бнути ва́мъ.
Страна́ же, я́же скло́нитъ вы́ю свою́ подъ яре́мъ царя́ Вавило́нска и послу́житъ ему́, оста́влю ю́ на земли́ сво­е́й, глаго́летъ Госпо́дь: и ора́ти бу́детъ ю́ и всели́т­ся на не́й.
И ко седекі́и царю́ Иу́дину глаго́лахъ по всѣ́мъ словесе́мъ си́мъ, глаго́ля: склони́те вы́и ва́шя подъ и́го царя́ Вавило́нска и служи́те ему́ и лю́демъ его́, и жи́ви бу́дете:
почто́ умира́ете, ты́ и лю́дiе тво­и́, мече́мъ и гла́домъ и мо́ромъ, я́коже рече́ Госпо́дь ко страна́мъ, не хотѣ́в­шымъ служи́ти царю́ Вавило́нску?
не послу́шайте сло́въ проро́ковъ глаго́лющихъ ва́мъ: не послу́жите царю́ Вавило́нску:
я́ко непра́ведно ті́и прорица́ютъ ва́мъ: я́ко не посла́хъ и́хъ, рече́ Госпо́дь, ті́и же прорица́ютъ и́менемъ мо­и́мъ о непра́вдѣ, е́же бы погуби́ти ва́съ, и поги́бнете вы́ и проро́цы ва́ши, прорица́ющiи ва́мъ о непра́вдѣ ло́жная.
Ва́мъ и всѣ́мъ лю́демъ си́мъ и жерце́мъ глаго́лахъ, рекі́й: та́ко рече́ Госпо́дь: не слу́шайте слове́съ проро́ческихъ, прорица́ющихъ ва́мъ лжу́ и глаго́лющихъ: се́, сосу́ди до́му Госпо́дня воз­вратя́т­ся от­ Вавило́на ны́нѣ вско́рѣ: я́ко лжу́ прорица́ютъ ва́мъ,
не послу́шайте и́хъ, но служи́те царю́ Вавило́нскому, да жи́ви бу́дете. Вску́ю даете́ гра́дъ се́й въ запустѣ́нiе?
А́ще су́ть проро́цы и е́сть сло́во Госпо́дне въ ни́хъ, да предста́нутъ Го́споду Вседержи́телю, да не от­и́дутъ сосу́ди, оста́в­шiися въ дому́ Госпо́дни и въ дому́ царя́ Иу́дина и во Иерусали́мѣ, въ Вавило́нъ.
Та́ко бо глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель о столпѣ́хъ и о умыва́лницѣ, и о подста́вахъ и о про́чихъ сосу́дѣхъ оста́в­шихся во гра́дѣ се́мъ,
и́хже не взя́ Навуходоно́соръ ца́рь Вавило́нскiй, егда́ пресели́ Иехоні́ю сы́на Иоаки́мова, царя́ Иу́дина, изъ Иерусали́ма въ Вавило́нъ, и вся́ старѣ́йшины Иу́дины и Иерусали́мли.
Та́ко бо глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель Бо́гъ Изра́илевъ о сосу́дѣхъ оста́в­шихся въ дому́ Госпо́дни и въ дому́ царя́ Иу́дина и во Иерусали́мѣ:
въ Вавило́нъ при­­несу́т­ся и та́мо бу́дутъ да́же до дне́ посѣще́нiя сво­его́, глаго́летъ Госпо́дь: и повелю́ при­­нести́ я́ и воз­врати́ти на мѣ́сто сiе́.
И сiя́ словеса́ кни́ги, ю́же посла́ Иеремі́а изъ Иерусали́ма ко старѣ́йшинамъ преселе́нымъ и ко жерце́мъ и лжи́вымъ проро́комъ и всѣ́мъ лю́демъ, и́хже пресели́ Навуходоно́соръ изъ Иерусали́ма до Вавило́на,
послѣди́ изше́дшу Иехоні́и царю́ и цари́цѣ, и ка́женикомъ и вся́кому свобо́дну, и худо́жнику и ю́знику изъ Иерусали́ма,
руко́ю Елеа́са сы́на Сафа́ня и гамарі́а сы́на хелкі́ина, его́же посла́ седекі́а ца́рь Иу́динъ ко царю́ Вавило́нску въ Вавило́нъ, глаго́ля:
та́ко рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ о преселе́ныхъ, и́хже пресели́ изъ Иерусали́ма въ Вавило́нъ:
согради́те хра́мины и всели́теся, и насади́те вертогра́ды и яди́те плоды́ и́хъ,
и по­ими́те жены́ и чадотвори́те сы́ны и дще́ри, и при­­веди́те сыно́мъ ва́шымъ жены́ и дще́ри ва́шя дади́те за му́жы, и да ражда́ютъ сы́ны и дще́ри, и умножа́йтеся, а не умаля́йтеся:
и взыщи́те ми́ра земли́, на ню́же пресели́хъ ва́съ та́мо, и моли́те Го́спода за ня́, я́ко въ ми́рѣ и́хъ бу́детъ ми́ръ ва́мъ.
Я́ко та́ко рече́ Госпо́дь си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: да не препира́ютъ ва́съ лжи́вiи проро́цы, и́же въ ва́съ, и да не препира́ютъ ва́съ волсви́ ва́ши, и не послу́шайте со́нiй сво­и́хъ, я́же вы́ ви́дите во снѣ́,
я́ко непра́веднѣ ті́и прорица́ютъ ва́мъ во и́мя мое́, а не посла́хъ и́хъ, рече́ Госпо́дь.
Я́ко та́ко рече́ Госпо́дь: егда́ испо́лнят­ся въ Вавило́нѣ се́дмьдесятъ лѣ́тъ, посѣщу́ ва́съ и уста́влю словеса́ моя́ на ва́съ, е́же воз­врати́ти лю́ди моя́ на мѣ́сто сiе́:
и помы́шлю на вы́ помышле́нiе ми́ра, а не зла́я, е́же да́ти ва́мъ сiя́:
и помо́литеся ко мнѣ́, и послу́шаю ва́съ,
и взы́щете мене́, и обря́щете мя́: и егда́ взы́щете мене́ всѣ́мъ се́рдцемъ ва́шимъ,
и явлю́ся ва́мъ, глаго́летъ Госпо́дь, и воз­вращу́ у́зники ва́шя и соберу́ ва́съ от­ всѣ́хъ стра́нъ и от­ всѣ́хъ градо́въ, въ ня́же изгна́хъ ва́съ, глаго́летъ Госпо́дь: и воз­врати́тися повелю́ ва́мъ на мѣ́сто, от­ку́ду превести́ ва́съ повелѣ́хъ.
Поне́же реко́сте: воз­ста́ви на́мъ Госпо́дь проро́ки въ Вавило́нѣ.
Та́ко бо рече́ Госпо́дь ко царю́ сѣдя́щу на престо́лѣ дави́довѣ и ко всѣ́мъ лю́демъ живу́щымъ во гра́дѣ то́мъ, и бра́тiямъ ва́шымъ, не изше́дшымъ съ ва́ми въ плѣ́нъ,
та́ко глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: се́, а́зъ послю́ на ня́ ме́чь и гла́дъ и мо́ръ, и положу́ я́ я́ко смо́квы худы́я, и́хже немо́щно я́сти, поне́же зѣло́ ху́ды бы́ша:
и сотру́ я́ мече́мъ и гла́домъ и мо́ромъ, и да́мъ я́ въ погубле́нiе всѣ́мъ ца́р­ст­вамъ земны́мъ и въ прокля́тiе, и во удивле́нiе и въ посмѣ́хъ и въ поруга́нiе всѣ́мъ язы́комъ, къ ни́мже изверго́хъ я́:
зане́же не послу́шаша слове́съ мо­и́хъ, глаго́летъ Госпо́дь, я́же посла́хъ къ ни́мъ рабы́ мо­и́ми проро́ки, ра́но востая́ и посыла́я, и не послу́шасте, глаго́летъ Госпо́дь.
Вы́ у́бо слы́шите сло́во Госпо́дне, все́ преселе́нiе, е́же вы́слахъ изъ Иерусали́ма въ Вавило́нъ.
Та́ко глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель Бо́гъ Изра́илевъ на Ахiа́ва сы́на колі́ева и на седекі́ю сы́на маасі́ева, и́же прорица́ютъ ва́мъ во и́мя мое́ лжи́во: се́, а́зъ предаю́ я́ въ ру́цѣ Навуходоно́сора царя́ Вавило́нска, и побiе́тъ я́ предъ очи́ма ва́шима:
и во́змет­ся от­ ни́хъ прокля́тiе всему́ преселе́нiю Иу́дину, е́же въ Вавило́нѣ, глаго́люще: да сотвори́тъ ти́ Госпо́дь я́коже седекі́и сотвори́ и я́коже Ахiа́ву, и́хже сожже́ ца́рь Вавило́нскiй во огни́,
беззако́нiя ра́ди, е́же сотвори́ша во Иерусали́мѣ, и любо­дѣ́яху съ жена́ми гра́жданъ сво­и́хъ и сло́во глаго́лаша во и́мя мое́ лжи́во, его́же не повелѣ́хъ и́мъ, а́зъ же е́смь судiя́ и по́слухъ, глаго́летъ Госпо́дь.
И къ саме́и Елами́тину рече́ши:
та́ко глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель, Бо́гъ Изра́илевъ: поне́же посла́лъ еси́ во и́мя твое́ посла́нiя ко всѣ́мъ лю́демъ, и́же во Иерусали́мѣ, и ко софо́нiи сы́ну маасе́ову жерцу́ и ко всѣ́мъ жерце́мъ, глаго́ля:
Госпо́дь даде́ тя жерца́ вмѣ́сто Иода́а жерца́, бы́ти при­­ста́внику въ дому́ Госпо́дни, вся́кому человѣ́ку прорица́ющу и вся́кому человѣ́ку неи́стову­ю­щу, и вда́си его́ въ затво́ръ и въ кла́ду.
И ны́нѣ почто́ не запрети́сте иеремі́и, и́же от­ Анаѳо́ѳа, прорица́ющему ва́мъ?
Я́ко того́ ра́ди посла́ къ на́мъ въ Вавило́нъ, глаго́ля: до́лгое е́сть вре́мя, согради́те хра́мины и всели́теся, и насади́те вертогра́ды и яди́те плоды́ и́хъ.
И прочте́ кни́гу сiю́ софо́нiа во у́шы иеремі́и проро́ка.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко иеремі́и глаго́ля:
посли́ ко пресе́лникомъ глаго́ля: та́ко рече́ Госпо́дь на саме́ю Елами́тина: поне́же прорече́ ва́мъ саме́а, а́зъ же не посла́хъ его́, и сотвори́ ва́съ упова́ти на непра́вду:
того́ ра́ди си́це рече́ Госпо́дь: се́, а́зъ посѣщу́ на саме́ю и на ро́дъ его́, и не бу́детъ ему́ человѣ́ка посредѣ́ ва́съ, е́же ви́дѣти блага́я, я́же а́зъ сотворю́ ва́мъ, глаго́летъ Госпо́дь, зане́ от­ступле́нiе глаго́ла на Го́спода.
Немецкий (GNB)
Jojakim, der Sohn von Joschija, war erst kurze Zeit König über Juda, da erging das Wort des HERRN an Jeremia. Der HERR sagte zu dem Propheten:
»Stell dich in den Vorhof des Tempels und verkünde allen, die aus den Städten in Juda dorthin zum Gottesdienst kommen, was ich dir jetzt auftrage. Lass nichts aus!
Vielleicht werden sie darauf hören und von ihren verkehrten Wegen umkehren. Dann wird es mir Leid tun und ich werde das Unglück nicht über sie bringen, das ich ihnen wegen ihrer bösen Taten angedroht habe.
Sag also zu ihnen: ́Der HERR warnt euch! Hört auf mich, sagt er, und haltet euch an die Weisungen, die ich euch gegeben habe!
Achtet auf das, was euch meine Propheten verkünden! Ich habe immer neue zu euch gesandt; aber bisher habt ihr sie nie ernst genommen.
Wenn ihr nicht auf mich hört, verfahre ich mit diesem Tempel wie mit dem von Schilo. Und eure Stadt werde ich so verwüsten, dass alle Völker der Erde ihren Namen als Fluchwort benutzen werden!́«
Die Priester, die Propheten und das ganze Volk hörten, was Jeremia im Vorhof des Tempels sagte.
Als er zu Ende geredet hatte, packten sie ihn und schrien: »Dafür musst du sterben!
Du wagst zu behaupten: ́Diesem Tempel wird es ergehen wie Schilo und diese Stadt wird völlig zerstört; niemand wird mehr hier leben!́ Das sagst du nicht im Auftrag des HERRN!«

Und das ganze Volk rottete sich im Vorhof des Tempels gegen Jeremia zusammen.

Als die führenden Männer von Juda hörten, was dort vorging, kamen sie vom Königspalast zum Tempel herauf und nahmen am Eingang des Neuen Tores zur Gerichtsverhandlung Platz.
Die Priester und Propheten erhoben vor ihnen und vor dem ganzen Volk Anklage gegen Jeremia und sagten: »Dieser Mann hat den Tod verdient, denn er hat sich angemaßt, als Prophet gegen unsere Stadt zu reden. Ihr habt es mit eigenen Ohren gehört.«
Jeremia verteidigte sich und sagte zu den Richtern und dem versammelten Volk: »Der HERR hat mich gesandt, um gegen diesen Tempel und diese Stadt all das zu sagen, was ihr gehört habt.
Ändert jetzt euer Leben und Tun und hört auf den HERRN, euren Gott! Dann wird es ihm Leid tun und er wird das Unglück nicht über euch bringen, das er euch angedroht hat.
Ich bin in eurer Hand; macht mit mir, was euch gut und recht erscheint.
Doch das sollt ihr wissen: Wenn ihr mich tötet, vergießt ihr das Blut eines Unschuldigen. Ihr ladet Blutschuld auf euch und auf diese ganze Stadt und ihre Bewohner. Denn es ist wirklich der HERR, der mich zu euch gesandt hat, um euch diese Warnung zu überbringen.«
Da sagten die Richter und das ganze Volk zu den Priestern und Propheten: »Dieser Mann hat nichts getan, was den Tod verdient, denn er hat wirklich im Namen des HERRN, unseres Gottes, zu uns gesprochen.«
Zuvor waren einige von den Ältesten des Landes aufgestanden und hatten zur versammelten Menge gesagt:
»Zur Zeit, als König Hiskija über Juda regierte, wirkte hier der Prophet Micha aus Moreschet. Er sagte zum ganzen Volk von Juda: ́So spricht der HERR, der Herrscher der Welt: Der Berg Zion wird umgepflügt wie ein Acker, Jerusalem wird zu einem Trümmerhaufen, der Tempelberg zu einem bewaldeten Hügel!́
Haben etwa damals der König und das Volk von Juda den Propheten getötet? Haben sie nicht vielmehr dem HERRN gehorcht und versucht, seine Gunst wiederzugewinnen? Deshalb tat es dem Herrn Leid und er hat das Unglück nicht über sie gebracht, das er ihnen angedroht hatte. Wir aber sind drauf und dran, durch großes Unrecht unser Leben in Gefahr zu bringen.«
Es gab damals noch einen anderen Propheten, der im Auftrag des HERRN gegen Jerusalem und das Land Juda auftrat – ganz ähnlich wie Jeremia. Er hieß Urija, war ein Sohn von Schemaja und stammte aus Kirjat-Jearim.
Als König Jojakim und seine Heerführer und Minister hörten, was Urija sagte, wollte der König ihn umbringen lassen. Urija erfuhr davon, bekam Angst und floh nach Ägypten.
König Jojakim aber schickte Elnatan, den Sohn Achbors, mit einigen Männern dorthin.
Sie holten ihn aus Ägypten zurück und brachten ihn vor den König. Der ließ ihn mit dem Schwert hinrichten und seine Leiche auf dem Armenfriedhof verscharren.
Jeremia jedoch entging der Hinrichtung – aber nur, weil Ahikam, der Sohn Schafans, ihn beschützte und nicht zuließ, dass er der wütenden Menge ausgeliefert wurde.
Zidkija, der Sohn von Joschija, war noch nicht lange König von Juda, da erging an mich, Jeremia, das Wort des HERRN, er sagte zu mir:
»Mach dir aus Hölzern und Stricken Joche und leg sie dir auf den Nacken.
Dann schicke sie den Königen von Edom, Moab, Ammon, Tyrus und Sidon. Sag ihren Gesandten, die zu König Zidkija nach Jerusalem gekommen sind:
́Der Gott Israels, der Herrscher der Welt, befiehlt euch, euren Königen auszurichten:
Ich bin es, der durch seine gewaltige Kraft und Macht die Erde geschaffen hat mit allen Menschen und Tieren, die darauf leben. Ich kann sie geben, wem ich will.
Jetzt gebe ich alle eure Länder in die Hand meines Bevollmächtigten, des Königs Nebukadnezzar von Babylonien; selbst die wilden Tiere habe ich zu seinen Untertanen gemacht.
Alle Völker sollen ihm dienen, ihm, seinem Sohn und seinem Enkel, bis auch für sein eigenes Land die Zeit kommt, dass es großen Völkern und mächtigen Königen unterworfen wird.
Will aber ein Volk oder Reich König Nebukadnezzar nicht dienen und den Nacken nicht unter sein Joch beugen, so werde ich den König von Babylonien gegen dieses Volk schicken, bis ich es durch Schwert, Hunger und Pest völlig vernichtet habe. Das sage ich, der HERR.
Hört nicht auf eure Propheten und auf alle, die mit Hilfe von Träumen, Totenbeschwörungen oder Zauberei die Zukunft voraussagen wollen. Sie reden euch ein, dass ihr euch dem König von Babylonien nicht unterwerfen müsst.
Aber sie lügen! Wenn ihr auf sie hört, werdet ihr aus eurer Heimat vertrieben; ich muss euch verstoßen und ihr werdet zugrunde gehen.
Wenn aber ein Volk seinen Nacken unter das Joch des Königs von Babylonien beugt und sich ihm unterwirft, lasse ich es ungestört auf seinem heimatlichen Boden; es kann ihn bebauen und dort wohnen bleiben. Das sage ich, der HERR.́«
Dasselbe sagte Jeremia auch zu Zidkija, dem König von Juda: »Beugt euren Nacken unter das Joch des Königs von Babylonien; unterwerft euch ihm und seinem Volk. Dann bleibt ihr am Leben.
Oder willst du mit deinem Volk umkommen durch Schwert, Hunger oder Pest? Ein solches Ende hat der HERR jedem Volk angedroht, das sich dem König von Babylonien nicht unterwerfen will.
Hört nicht auf die Propheten, die zu euch sagen: ́Unterwerft euch doch nicht dem König von Babylonien!́ Sie führen euch ins Unglück.
Der HERR sagt: ́Ich habe sie nicht gesandt. Sie lügen, wenn sie behaupten, in meinem Auftrag zu reden. Wenn ihr auf sie hört, muss ich euch verstoßen. Ihr werdet zugrunde gehen, ihr und die Propheten, die euch belügen!́«
Zu den Priestern und dem ganzen Volk sagte Jeremia: »So spricht der HERR: ́Hört nicht auf eure Propheten, die euch einreden wollen, dass die heiligen Geräte des Tempels bald aus Babylon zurückgebracht werden. Sie lügen euch an!
Hört nicht auf sie! Unterwerft euch dem König von Babylonien, dann bleibt ihr am Leben. Warum soll diese Stadt ein Trümmerfeld werden?
Wären diese Leute wirklich Propheten, bei denen das Wort des HERRN zu finden ist, dann würden sie etwas anderes tun: Sie würden den HERRN, den Herrscher der Welt, bestürmen, dass er die wenigen Schätze, die noch im Tempel, im Königspalast und in der Stadt geblieben sind, nicht auch noch nach Babylon wegbringen lässt!́
Noch sind sie hier: die beiden bronzenen Säulen, das große Bronzebecken, die Kesselwagen und ein Rest der anderen Geräte; Nebukadnezzar, der König von Babylonien, hat sie nicht mitgenommen, als er Jojachin, den Sohn Jojakims, den König von Juda, mit allen einflussreichen Leuten aus Juda und Jerusalem nach Babylonien weggeführt hat. Aber der HERR, der Herrscher der Welt, der Gott Israels, sagt: ́Die Schätze, die im Tempel, im Königspalast und in der Stadt übrig geblieben sind,
werden auch noch nach Babylon gebracht; und dort werden sie bleiben, bis ich selbst dafür sorge, dass sie hierher zurückkommen.́«
Der Prophet Jeremia schickte einen Brief von Jerusalem nach Babylonien an die Ältesten der Gemeinde, die noch übrig geblieben waren, und an die Priester, die Propheten und alle anderen, die Nebukadnezzar dorthin verschleppt hatte.
Denn der Babylonierkönig hatte den König Jojachin, seine Mutter, die Hofbeamten und die führenden Männer von Juda und Jerusalem sowie die Bau- und Metallhandwerker aus Jerusalem weggeführt.
Jeremia schickte den Brief durch Elasa, den Sohn von Schafan, und Gemarja, den Sohn von Hilkija, die von König Zidkija zu Nebukadnezzar nach Babylon gesandt worden waren. Der Brief hatte folgenden Wortlaut:
Der Gott Israels, der Herrscher der Welt, sagt zu allen, die er aus Jerusalem nach Babylonien wegführen ließ:
»Baut euch Häuser und richtet euch darin ein! Legt euch Gärten an, denn ihr werdet noch lange genug dort bleiben, um zu essen, was darin wächst!
Heiratet und zeugt Kinder! Verheiratet eure Söhne und Töchter, damit auch sie Kinder bekommen! Eure Zahl soll zunehmen und nicht abnehmen.
Seid um das Wohl der Städte besorgt, in die ich euch verbannt habe, und betet für sie! Denn wenn es ihnen gut geht, dann geht es auch euch gut.«
Der Gott Israels, der Herrscher der Welt, sagt: »Lasst euch nicht täuschen von den Propheten und Wahrsagern, die unter euch sind. Verlasst euch nicht auf diese Träumer, die das für euch träumen, was ihr euch wünscht!
Sie behaupten, in meinem Auftrag zu reden. Aber sie lügen euch an; ich habe sie nicht gesandt.
Ich sage euch: Die Zeit des Babylonischen Reiches ist noch nicht abgelaufen. Es besteht noch siebzig Jahre. Erst wenn die vorüber sind, werde ich euch helfen. Dann werde ich mein Versprechen erfüllen und euch heimführen;
denn mein Plan mit euch steht fest: Ich will euer Glück und nicht euer Unglück. Ich habe im Sinn, euch eine Zukunft zu schenken, wie ihr sie erhofft. Das sage ich, der HERR.
Ihr werdet kommen und zu mir beten, ihr werdet rufen und ich werde euch erhören.
Ihr werdet mich suchen und werdet mich finden. Denn wenn ihr mich von ganzem Herzen sucht,
werde ich mich von euch finden lassen. Das sage ich, der HERR.

Ich werde alles wieder zum Guten wenden und euch sammeln aus allen Völkern und Ländern, wohin ich euch versprengt habe; ich bringe euch an den Ort zurück, von dem ich euch weggeführt habe. Das sage ich, der HERR.«

Ihr beruft euch darauf, dass der HERR euch auch in Babylonien Propheten gegeben hat.
Doch lasst euch von ihnen nicht irreführen! Denn von dem Nachkommen Davids, der jetzt in Jerusalem herrscht, und von dem ganzen Volk dort, euren Brüdern, die nicht in die Verbannung geführt wurden,
sagt Gott, der Herrscher der Welt:

»Ich bringe Krieg und Hunger und Pest über sie und verfahre mit ihnen wie mit schlechten, ungenießbaren Feigen.

Ja, mit Schwert, Hunger und Pest werde ich ihnen nachstellen und sie unter alle Königreiche der Erde versprengen. Ich mache sie zum abschreckenden Beispiel, alle werden sich mit Entsetzen von ihnen abwenden, sie mit Hohn überschütten und ihren Namen als Fluchwort verwenden.
So bestrafe ich sie dafür, dass sie nicht auf mich, den HERRN, gehört haben. Immer und immer wieder habe ich meine Diener, die Propheten, zu ihnen gesandt, aber sie haben nicht gehört.
Ihr nun, die ich von Jerusalem weg in die Verbannung nach Babylonien geschickt habe, hört, was ich, der HERR, euch sage!«
Über die beiden Propheten, Ahab, den Sohn von Kolaja, und Zidkija, den Sohn von Maaseja, die sich auf den HERRN berufen, euch aber Lügen verkünden, sagt der Gott Israels, der Herrscher der Welt:

»Ich liefere sie an den König Nebukadnezzar von Babylonien aus. Er wird sie vor euren Augen töten.

Wenn dann jemand von euch, den nach Babylonien Weggeführten, einen andern verfluchen will, wird er sagen: ́Der HERR soll es dir ergehen lassen wie Ahab und Zidkija, die der König von Babylonien lebendig geröstet hat.́
Denn sie haben getan, was in Israel als Schande gilt: Sie haben mit den Frauen ihrer Landsleute die Ehe gebrochen und unter Berufung auf mich Lügen geredet, die ich ihnen nicht in den Mund gelegt habe. Ich, der HERR, weiß, was sie getan haben, und trete als Zeuge gegen sie auf.«
Der HERR befahl Jeremia, dem Propheten Schemaja aus Nehelam mitzuteilen:
»Der Gott Israels, der Herrscher der Welt, lässt dir sagen: Du hast im eigenen Namen, ohne einen Auftrag der Gemeinde, einen Brief nach Jerusalem geschrieben, an den Priester Zefanja, den Sohn von Maaseja, und an alle Priester und das ganze Volk. So hast du geschrieben:
Der HERR hat dich, Zefanja, zum Nachfolger des Priesters Jojada gemacht. Du hast die Aufgabe, dafür zu sorgen, dass jeder Verrückte, der zum Tempel kommt und sich als Prophet ausgibt, in Block und Halseisen gelegt wird.
Warum bist du noch nicht gegen Jeremia aus Anatot eingeschritten, der sich bei euch als Prophet aufspielt?
Er hat sich sogar angemaßt, uns nach Babylonien zu schreiben: ́Ihr müsst noch lange dort bleiben. Baut euch also Häuser und richtet euch darin ein! Legt euch Gärten an und esst, was darin wächst!́«
Der Priester Zefanja hatte diesen Brief Jeremia vorgelesen.
Darauf erging das Wort des HERRN an Jeremia mit der Weisung:
»Sende eine Botschaft an alle Verschleppten und teile ihnen mit, was ich über Schemaja aus Nehelam beschlossen habe: ́Schemaja hat sich bei euch als Prophet ausgegeben, obwohl ich ihn nicht gesandt habe. Er hat euch dazu verleitet, auf Lügen zu vertrauen.
Darum will ich ihn und seine Familie bestrafen. Weder er noch irgendjemand von seinen Nachkommen wird erleben, wie ich mein Volk in die Heimat zurückführe. Das sage ich, der HERR. Denn er hat Auflehnung gegen mich gepredigt.́«
1 Иеремия послан говорить во дворе дома Господня. 8 Нападение на него. Заступничество. Приход князей. 12 Иеремия снова призывает к покаянию. 17 Сообщение старейшин о Михее и Урии. 24 Ахикам спасает Иеремию.
В начале царствования Иоакима, сына Иосии, царя Иудейского, было такое слово от Господа:
так говорит Господь: стань на дворе дома Господня и скажи ко всем городам Иудеи, приходящим на поклонение в дом Господень, все те слова, какие повелю тебе сказать им; не убавь ни слова.
Может быть, они послушают и обратятся каждый от злого пути своего, и тогда Я отменю то бедствие, которое думаю сделать им за злые деяния их.
И скажи им: так говорит Господь: если вы не послушаетесь Меня в том, чтобы поступать по закону Моему, который Я дал вам,
чтобы внимать словам рабов Моих, пророков, которых Я посылаю к вам, посылаю с раннего утра, и которых вы не слушаете, –
то с домом сим Я сделаю то же, что с Силомом, и город сей предам на проклятие всем народам земли.
Священники и пророки и весь народ слушали Иеремию, когда он говорил сии слова в доме Господнем.
И когда Иеремия сказал все, что Господь повелел ему сказать всему народу, тогда схватили его священники и пророки и весь народ, и сказали: «ты должен умереть;
зачем ты пророчествуешь именем Господа и говоришь: дом сей будет как Силом, и город сей опустеет, останется без жителей?» И собрался весь народ против Иеремии в доме Господнем.
Когда услышали об этом князья Иудейские, то пришли из дома царя к дому Господню и сели у входа в новые ворота дома Господня.
Тогда священники и пророки так сказали князьям и всему народу: «смертный приговор этому человеку! потому что он пророчествует против города сего, как вы слышали своими ушами».
И сказал Иеремия всем князьям и всему народу: «Господь послал меня пророчествовать против дома сего и против города сего все те слова, которые вы слышали;
итак исправьте пути ваши и деяния ваши и послушайтесь гласа Господа Бога вашего, и Господь отменит бедствие, которое изрек на вас;
а что до меня, вот – я в ваших руках; делайте со мною, что в глазах ваших покажется хорошим и справедливым;
только твердо знайте, что если вы умертвите меня, то невинную кровь возложите на себя и на город сей и на жителей его; ибо истинно Господь послал меня к вам сказать все те слова в уши ваши».
Тогда князья и весь народ сказали священникам и пророкам: «этот человек не подлежит смертному приговору, потому что он говорил нам именем Господа Бога нашего».
И из старейшин земли встали некоторые и сказали всему народному собранию:
«Михей Морасфитянин пророчествовал во дни Езекии, царя Иудейского, и сказал всему народу Иудейскому: так говорит Господь Саваоф: Сион будет вспахан, как поле, и Иерусалим сделается грудою развалин, и гора дома сего – лесистым холмом.
Умертвили ли его за это Езекия, царь Иудейский, и весь Иуда? Не убоялся ли он Господа и не умолял ли Господа? и Господь отменил бедствие, которое изрек на них; а мы хотим сделать большое зло душам нашим?
Пророчествовал также именем Господа некто Урия, сын Шемаии, из Кариаф-Иарима, – и пророчествовал против города сего и против земли сей точно такими же словами, как Иеремия.
Когда услышал слова его царь Иоаким и все вельможи его и все князья, то искал царь умертвить его. Услышав об этом, Урия убоялся и убежал, и удалился в Египет.
Но царь Иоаким и в Египет послал людей: Елнафана, сына Ахборова, и других с ним.
И вывели Урию из Египта и привели его к царю Иоакиму, и он умертвил его мечом и бросил труп его, где были простонародные гробницы.
Но рука Ахикама, сына Сафанова, была за Иеремию, чтобы не отдавать его в руки народа на убиение».
1 Повеление всем народам стать под ярмо Навуходоносора. 12 Предупреждение Иуде, чтобы подчиниться Навуходоносору.
В начале царствования Иоакима*, сына Иосии, царя Иудейского, было слово сие к Иеремии от Господа: //*Седекии.
так сказал мне Господь: сделай себе узы и ярмо и возложи их себе на выю;
и пошли такие же к царю Идумейскому, и к царю Моавитскому, и к царю сыновей Аммоновых, и к царю Тира, и к царю Сидона, через послов, пришедших в Иерусалим к Седекии, царю Иудейскому;
и накажи им сказать государям их: так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: так скажите государям вашим:
Я сотворил землю, человека и животных, которые на лице земли, великим могуществом Моим и простертою мышцею Моею, и отдал ее, кому Мне благоугодно было.
И ныне Я отдаю все земли сии в руку Навуходоносора, царя Вавилонского, раба Моего, и даже зверей полевых отдаю ему на служение.
И все народы будут служить ему и сыну его и сыну сына его, доколе не придет время и его земле и ему самому; и будут служить ему народы многие и цари великие.
И если какой народ и царство не захочет служить ему, Навуходоносору, царю Вавилонскому, и не подклонит выи своей под ярмо царя Вавилонского, – этот народ Я накажу мечом, голодом и моровою язвою, говорит Господь, доколе не истреблю их рукою его.
И вы не слушайте своих пророков и своих гадателей, и своих сновидцев, и своих волшебников, и своих звездочетов, которые говорят вам: «не будете служить царю Вавилонскому».
Ибо они пророчествуют вам ложь, чтобы удалить вас из земли вашей, и чтобы Я изгнал вас и вы погибли.
Народ же, который подклонит выю свою под ярмо царя Вавилонского и станет служить ему, Я оставлю на земле своей, говорит Господь, и он будет возделывать ее и жить на ней.
И Седекии, царю Иудейскому, я говорил всеми сими словами и сказал: подклоните выю свою под ярмо царя Вавилонского и служите ему и народу его, и будете живы.
Зачем умирать тебе и народу твоему от меча, голода и моровой язвы, как изрек Господь о том народе, который не будет служить царю Вавилонскому?
И не слушайте слов пророков, которые говорят вам: «не будете служить царю Вавилонскому»; ибо они пророчествуют вам ложь.
Я не посылал их, говорит Господь; и они ложно пророчествуют именем Моим, чтоб Я изгнал вас и чтобы вы погибли, – вы и пророки ваши, пророчествующие вам.
И священникам и всему народу сему я говорил: так говорит Господь: не слушайте слов пророков ваших, которые пророчествуют вам и говорят: «вот, скоро возвращены будут из Вавилона сосуды дома Господня»; ибо они пророчествуют вам ложь.
Не слушайте их, служите царю Вавилонскому и живите; зачем доводить город сей до опустошения?
А если они пророки, и если у них есть слово Господне, то пусть ходатайствуют пред Господом Саваофом, чтобы сосуды, остающиеся в доме Господнем и в доме царя Иудейского и в Иерусалиме, не перешли в Вавилон.
Ибо так говорит Господь Саваоф о столбах и о медном море и о подножиях и о прочих вещах, оставшихся в этом городе,
которых Навуходоносор, царь Вавилонский, не взял, когда Иехонию, сына Иоакима, царя Иудейского, и всех знатных Иудеев и Иерусалимлян вывел из Иерусалима в Вавилон,
ибо так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев, о сосудах, оставшихся в доме Господнем и в доме царя Иудейского и в Иерусалиме:
они будут отнесены в Вавилон и там останутся до того дня, когда Я посещу их, говорит Господь, и выведу их и возвращу их на место сие.
1 Письмо Иеремии к пленникам в Вавилоне и совет им заботиться о благосостоянии Вавилона и избегать лжепророков. Он предсказывает возвращение и сокрушение лжепророков. 24 Прекословие Иеремии с Шемаией.
И вот слова письма, которое пророк Иеремия послал из Иерусалима к остатку старейшин между переселенцами и к священникам, и к пророкам, и ко всему народу, которых Навуходоносор вывел из Иерусалима в Вавилон, –
после того, как вышли из Иерусалима царь Иехония и царица и евнухи, князья Иудеи и Иерусалима, и плотники и кузнецы, –
через Елеасу, сына Сафанова, и Гемарию, сына Хелкиина, которых Седекия, царь Иудейский, посылал в Вавилон к Навуходоносору, царю Вавилонскому:
так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев, всем пленникам, которых Я переселил из Иерусалима в Вавилон:
стройте домы и живите в них, и разводите сады и ешьте плоды их;
берите жен и рождайте сыновей и дочерей; и сыновьям своим берите жен и дочерей своих отдавайте в замужество, чтобы они рождали сыновей и дочерей, и размножайтесь там, а не умаляйтесь;
и заботьтесь о благосостоянии города, в который Я переселил вас, и молитесь за него Господу; ибо при благосостоянии его и вам будет мир.
Ибо так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: да не обольщают вас пророки ваши, которые среди вас, и гадатели ваши; и не слушайте снов ваших, которые вам снятся;
ложно пророчествуют они вам именем Моим; Я не посылал их, говорит Господь.
Ибо так говорит Господь: когда исполнится вам в Вавилоне семьдесят лет, тогда Я посещу вас и исполню доброе слово Мое о вас, чтобы возвратить вас на место сие.
Ибо только Я знаю намерения, какие имею о вас, говорит Господь, намерения во благо, а не на зло, чтобы дать вам будущность и надежду.
И воззовете ко Мне, и пойдете и помолитесь Мне, и Я услышу вас;
и взыщете Меня и найдете, если взыщете Меня всем сердцем вашим.
И буду Я найден вами, говорит Господь, и возвращу вас из плена и соберу вас из всех народов и из всех мест, куда Я изгнал вас, говорит Господь, и возвращу вас в то место, откуда переселил вас.
Вы говорите: «Господь воздвиг нам пророков и в Вавилоне».
Так говорит Господь о царе, сидящем на престоле Давидовом, и о всем народе, живущем в городе сем, о братьях ваших, которые не отведены с вами в плен, –
так говорит о них Господь Саваоф: вот, Я пошлю на них меч, голод и моровую язву, и сделаю их такими, как негодные смоквы, которых нельзя есть по негодности их;
и буду преследовать их мечом, голодом и моровою язвою, и предам их на озлобление всем царствам земли, на проклятие и ужас, на посмеяние и поругание между всеми народами, куда Я изгоню их,
за то, что они не слушали слов Моих, говорит Господь, с которыми Я посылал к ним рабов Моих, пророков, посылал с раннего утра, но они не слушали, говорит Господь.
А вы, все переселенцы, которых Я послал из Иерусалима в Вавилон, слушайте слово Господне:
так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев, об Ахаве, сыне Колии, и о Седекии, сыне Маасеи, которые пророчествуют вам именем Моим ложь: вот, Я предам их в руки Навуходоносора, царя Вавилонского, и он умертвит их пред вашими глазами.
И принято будет от них всеми переселенцами Иудейскими, которые в Вавилоне, проклинать так: «да соделает тебе Господь то же, что Седекии и Ахаву», которых царь Вавилонский изжарил на огне
за то, что они делали гнусное в Израиле: прелюбодействовали с женами ближних своих и именем Моим говорили ложь, чего Я не повелевал им; Я знаю это, и Я свидетель, говорит Господь.
И Шемаии Нехеламитянину скажи:
так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: за то, что ты посылал письма от имени своего ко всему народу, который в Иерусалиме, и к священнику Софонии, сыну Маасеи, и ко всем священникам, и писал:
«Господь поставил тебя священником вместо священника Иодая, чтобы ты был между блюстителями в доме Господнем за всяким человеком, неистовствующим и пророчествующим, и чтобы ты сажал такого в темницу и в колоду:
почему же ты не запретишь Иеремии Анафофскому пророчествовать у вас?
Ибо он и к нам в Вавилон прислал сказать: плен будет продолжителен: стройте домы и живите в них; разводите сады и ешьте плоды их».
Когда Софония священник прочитал это письмо вслух пророка Иеремии,
тогда было слово Господне к Иеремии:
пошли ко всем переселенцам сказать: так говорит Господь о Шемаии Нехеламитянине: за то, что Шемаия у вас пророчествует, а Я не посылал его, и обнадеживает вас ложно, –
за то, так говорит Господь: вот, Я накажу Шемаию Нехеламитянина и племя его; не будет от него человека, живущего среди народа сего, и не увидит он того добра, которое Я сделаю народу Моему, говорит Господь; ибо он говорил вопреки Господу.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible