Глаго́ла ему́ Иису́съ: толи́ко вре́мя съ ва́ми е́смь, и не позна́лъ еси́ Мене́, Фили́ппе? Ви́дѣвый Мене́ ви́дѣ Отца́: и ка́ко ты́ глаго́леши: покажи́ на́мъ Отца́?

Не вѣ́руеши ли, я́ко А́зъ во Отцѣ́, и Оте́цъ во Мнѣ́ е́сть? [Зач. 48.] Глаго́лы, я́же А́зъ глаго́лю ва́мъ, о Себѣ́ не глаго́лю: Оте́цъ же во Мнѣ́ пребыва́яй, То́й твори́тъ дѣла́:

вѣ́руйте Мнѣ́, я́ко А́зъ во Отцѣ́, и Оте́цъ во Мнѣ́: а́ще ли же ни́, за та́ дѣла́ вѣ́ру ими́те Ми́.

Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: вѣ́руяй въ Мя́, дѣла́, я́же А́зъ творю́, и то́й сотвори́тъ, и бо́лша си́хъ сотвори́тъ: я́ко А́зъ ко Отцу́ Моему́ гряду́:

и е́же а́ще что́ про́сите [от Отца́] во и́мя Мое́, то́ сотворю́, да просла́вится Оте́цъ въ Сы́нѣ:

[и] а́ще чесо́ про́сите во и́мя Мое́, А́зъ сотворю́.

А́ще лю́бите Мя́, за́повѣди Моя́ соблюди́те,

и А́зъ умолю́ Отца́, и ино́го Утѣ́шителя да́стъ ва́мъ, да бу́детъ съ ва́ми въ вѣ́къ,

Ду́хъ и́стины, Его́же мíръ не мо́жетъ прiя́ти, я́ко не ви́дитъ Его́, ниже́ зна́етъ Его́: вы́ же зна́ете Его́, я́ко въ ва́съ пребыва́етъ и въ ва́съ бу́детъ.

Не оста́влю ва́съ си́ры: прiиду́ къ ва́мъ:

еще́ ма́ло, и мíръ ктому́ не уви́дитъ Мене́, вы́ же уви́дите Мя́, я́ко А́зъ живу́, и вы́ жи́ви бу́дете:

въ то́й де́нь уразумѣ́ете вы́, я́ко А́зъ во Отцѣ́ Мое́мъ, и вы́ во Мнѣ́, и А́зъ въ ва́съ.

[Зач..] Имѣ́яй за́повѣди Моя́ и соблюда́яй и́хъ, то́й е́сть любя́й Мя́: а любя́й Мя́ возлю́бленъ бу́детъ Отце́мъ Мои́мъ, и А́зъ возлюблю́ его́, и явлю́ся ему́ Са́мъ.

Глаго́ла Ему́ Иу́да не Искарiо́тскiй: Го́споди, и что́ бы́сть, я́ко на́мъ хо́щеши яви́тися, а не мíрови?

Отвѣща́ Иису́съ и рече́ ему́: а́ще кто́ лю́битъ Мя́, сло́во Мое́ соблюде́тъ: и Оте́цъ Мо́й возлю́битъ его́, и къ нему́ прiи́дема, и оби́тель у него́ сотвори́ма:

не любя́й Мя́ слове́съ Мои́хъ не соблюда́етъ: и сло́во, е́же слы́шасте, нѣ́сть Мое́, но посла́вшаго Мя́ Отца́.

Сiя́ глаго́лахъ ва́мъ въ ва́съ сы́й:

Утѣ́шитель же, Ду́хъ Святы́й, Его́же по́слетъ Оте́цъ во и́мя Мое́, то́й вы́ научи́тъ всему́, и воспомяне́тъ ва́мъ вся́, я́же рѣ́хъ ва́мъ.

Ми́ръ оставля́ю ва́мъ, ми́ръ Мо́й даю́ ва́мъ: не я́коже мíръ дае́тъ, А́зъ даю́ ва́мъ. [Зач. 49.] Да не смуща́ется се́рдце ва́ше, ни устраша́етъ.

Слы́шасте, я́ко А́зъ рѣ́хъ ва́мъ: иду́ и прiиду́ къ ва́мъ. А́ще бы́сте люби́ли Мя́, возра́довалися бы́сте [у́бо], я́ко рѣ́хъ: иду́ ко Отцу́: я́ко Оте́цъ Мо́й бо́лiй Мене́ е́сть.

И ны́нѣ рѣ́хъ ва́мъ, пре́жде да́же не бу́детъ, да, егда́ бу́детъ, вѣ́ру и́мете.

Ктому́ не мно́го глаго́лю съ ва́ми: гряде́тъ бо сего́ мíра кня́зь, и во Мнѣ́ не и́мать ничесо́же.

Но да разумѣ́етъ мíръ, я́ко люблю́ Отца́, и я́коже заповѣ́да Мнѣ́ Оте́цъ, та́ко творю́: воста́ните, и́демъ отсю́ду.

Сербский (синод.)

Языки

Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте.

У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто.

И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја. будете и ви.

И куда ја идем знате, и пут знате.

Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?

Исус му рсче: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене.

Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га.

Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.

Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?

Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела.

Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте ми.

Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене. дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.

И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину.

И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.

Ако ме љубите, заповијести моје држите,

И ја ћу умолити Оца. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек,

Духа Истине, кога свијет не може примити. јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.

Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама.

Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети.

У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени,и ја у вама.

Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.

Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету?

Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.

Ко мене не љуби, ријечи моје не држи; а ријеч коју чујете није моја него Оца који ме је послао.

Ово сам вам говорио док сам боравио с вама.

А Утјешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох.

Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји.

Чусте да вам ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене.

А сада сам вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде.

Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа.

Него да зна свијет да љубим Оца, и као што ми заповједи Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде!