Скрыть
18:2
18:4
18:5
18:6
18:7
18:8
18:11
18:12
18:15
18:16
18:18
18:19
18:20
18:21
18:22
18:23
18:25
18:26
18:27
18:29
18:30
18:31
18:34
18:35
18:38
Церковнославянский (рус)
[Зач. 58.] [И] сiя́ ре́къ Иису́съ, изы́де со ученики́ Сво­и́ми на о́нъ по́лъ пото́ка Ке́дрска, идѣ́же бѣ́ вертогра́дъ, въ о́ньже вни́де Са́мъ и ученицы́ Его́:
вѣ́дяше же [и] Иу́да предая́й Его́ мѣ́сто, я́ко мно́жицею собира́­шеся Иису́съ ту́ со ученики́ Сво­и́ми.
Иу́да у́бо прiе́мь спи́ру и от­ архiере́й и фарисе́й слуги́, прiи́де та́мо со свѣти́лы и свѣща́ми и ору́жiи.
Иису́съ же вѣ́дый вся́ гряду́щая На́нь, изше́дъ рече́ и́мъ: кого́ и́щете?
Отвѣща́ша Ему́: Иису́са Назоре́а. Глаго́ла и́мъ Иису́съ: А́зъ е́смь. Стоя́ше же и Иу́да, и́же предая́ше Его́, съ ни́ми.
Егда́ же рече́ и́мъ: А́зъ е́смь, идо́ша вспя́ть и падо́ша на земли́.
Па́ки у́бо вопроси́ и́хъ [Иису́съ]: кого́ и́щете? Они́ же рѣ́ша: Иису́са Назоре́а.
Отвѣща́ Иису́съ: рѣ́хъ ва́мъ, я́ко А́зъ е́смь: а́ще у́бо Мене́ и́щете, оста́вите си́хъ ити́:
да сбу́дет­ся сло́во, е́же рече́, я́ко и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, не погуби́хъ от­ ни́хъ ни кого́же.
Си́монъ же Пе́тръ, имы́й но́жъ, извлече́ его́, и уда́ри архiере́ова раба́, и урѣ́за ему́ у́хо десно́­е: бѣ́ же и́мя рабу́ Ма́лхъ.
Рече́ у́бо Иису́съ Петро́ви, вонзи́ но́жъ въ но́жницу: ча́шу, ю́же даде́ Мнѣ́ Оте́цъ, не и́мамъ ли пи́ти ея́,
спи́ра же и ты́сящникъ и слуги́ Иуде́йстiи я́ша Иису́са и связа́ша Его́,
и ведо́ша Его́ ко А́н­нѣ пе́рвѣе: бѣ́ бо те́сть Каiа́фѣ, и́же бѣ́ архiере́й лѣ́ту тому́:
бѣ́ же Каiа́фа да́вый совѣ́тъ Иуде́омъ, я́ко у́не е́сть еди́ному человѣ́ку умре́ти за лю́ди.
По Иису́сѣ же идя́ше Си́монъ Пе́тръ и другі́й учени́къ: учени́къ же то́й бѣ́ зна́емь архiере́ови, и вни́де со Иису́сомъ во дво́ръ архiере́овъ:
Пе́тръ же стоя́ше при­­ две́рехъ внѣ́. Изы́де у́бо учени́къ то́й, и́же бѣ́ зна́емь архiере́ови, и рече́ две́рницѣ, и введе́ Петра́.
Глаго́ла же раба́ две́рница Петро́ви: еда́ и ты́ учени́къ еси́ Человѣ́ка Сего́? Глаго́ла о́нъ: нѣ́смь.
Стоя́ху же раби́ и слуги́ о́гнь сотво́рше, я́ко зима́ бѣ́, и грѣ́яхуся: бѣ́ же съ ни́ми Пе́тръ стоя́ и грѣ́яся.
Архiере́й же вопроси́ Иису́са о ученицѣ́хъ Его́ и о уче́нiи Его́.
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: А́зъ не обину́яся глаго́лахъ мíру: А́зъ всегда́ уча́хъ на со́нмищахъ и въ це́ркви, идѣ́же всегда́ Иуде́е сне́млют­ся, и та́й не глаго́лахъ ничесо́же:
что́ Мя вопроша́еши? Вопроси́ слы́шав­шихъ, что́ глаго́лахъ и́мъ: се́, сі́и вѣ́дятъ, я́же рѣ́хъ А́зъ.
Сiя́ же ре́кшу Ему́, еди́нъ от­ предстоя́щихъ слу́гъ уда́ри въ лани́ту Иису́са, ре́къ: та́ко ли от­вѣщава́еши архiере́ови?
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: а́ще злѣ́ глаго́лахъ, свидѣ́тел­ст­вуй о злѣ́: а́ще ли до́брѣ, что́ Мя бiе́ши?
Посла́ же Его́ А́н­на свя́зана къ Каiа́фѣ архiере́ови.
Бѣ́ же Си́монъ Пе́тръ стоя́ и грѣ́яся. Рѣ́ша же ему́: еда́ и ты́ от­ учени́къ Его́ еси́? О́нъ [же] от­ве́ржеся и рече́: нѣ́смь.
Глаго́ла еди́нъ от­ ра́бъ архiере́овыхъ, ю́жика сы́й, ему́же Пе́тръ урѣ́за у́хо: не а́зъ ли тя́ ви́дѣхъ въ вертогра́дѣ съ Ни́мъ?
Па́ки у́бо Пе́тръ от­ве́ржеся, и а́бiе пѣ́тель воз­гласи́.
[Зач. 59.] Ведо́ша же Иису́са от­ Каiа́фы въ прето́ръ. Бѣ́ же у́тро: и ті́и не внидо́ша въ прето́ръ, да не оскверня́т­ся, но да ядя́тъ па́сху.
Изы́де же Пила́тъ къ ни́мъ во́нъ и рече́: ку́ю рѣ́чь {вину́} при­­но́сите на Человѣ́ка Сего́?
Отвѣща́ша и рѣ́ша ему́: а́ще не бы́ [бы́лъ] Се́й злодѣ́й, не бы́хомъ пре́дали Его́ тебѣ́.
Рече́ же и́мъ Пила́тъ: по­ими́те Его́ вы́ и по зако́ну ва́­шему суди́те Ему́. Рѣ́ша же ему́ Иуде́е: на́мъ не досто́итъ уби́ти никого́же:
да сло́во Иису́сово сбу́дет­ся, е́же рече́, назна́менуя, ко́­ею сме́ртiю хотя́ше умре́ти.
Вни́де у́бо па́ки Пила́тъ въ прето́ръ, и при­­гласи́ Иису́са, и рече́ Ему́: Ты́ ли еси́ Ца́рь Иуде́йскъ?
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: о себѣ́ ли ты́ сiе́ глаго́леши, или́ ині́и тебѣ́ реко́ша о Мнѣ́?
Отвѣща́ Пила́тъ: еда́ а́зъ Жидови́нъ е́смь? Ро́дъ Тво́й и архiере́е преда́ша Тя́ мнѣ́: что́ еси́ сотвори́лъ?
Отвѣща́ Иису́съ: Ца́р­ст­во Мое́ нѣ́сть от­ мíра сего́: а́ще от­ мíра сего́ бы́ло бы Ца́р­ст­во Мое́, слуги́ Мо­и́ [у́бо] подвиза́лися бы́ша, да не пре́данъ бы́хъ бы́лъ Иуде́омъ: ны́нѣ же Ца́р­ст­во Мое́ нѣ́сть от­сю́ду.
Рече́ же Ему́ Пила́тъ: у́бо Ца́рь ли еси́ Ты́? Отвѣща́ Иису́съ: ты́ глаго́леши, я́ко Ца́рь е́смь А́зъ: А́зъ на сiе́ роди́хся и на сiе́ прiидо́хъ въ мíръ, да свидѣ́тел­ст­вую и́стину: [и] вся́къ, и́же е́сть от­ и́стины, послу́шаетъ гла́са Мо­его́.
Глаго́ла Ему́ Пила́тъ: что́ е́сть и́стина? И сiе́ ре́къ, па́ки изы́де ко Иуде́омъ, и глаго́ла и́мъ: а́зъ ни еди́ныя вины́ обрѣта́ю въ Не́мъ:
е́сть же обы́чай ва́мъ, да еди́наго ва́мъ от­пущу́ на Па́сху: хо́щете ли у́бо, [да] от­пущу́ ва́мъ Царя́ Иуде́йска?
Возопи́ша же па́ки вси́, глаго́люще: не Сего́, но Вара́вву. Бѣ́ же Вара́вва разбо́йникъ.
Французский (LSG)
Lorsqu'il eut dit ces choses, Jésus alla avec ses disciples de l'autre côté du torrent du Cédron, où se trouvait un jardin, dans lequel il entra, lui et ses disciples.
Judas, qui le livrait, connaissait ce lieu, parce que Jésus et ses disciples s'y étaient souvent réunis.
Judas donc, ayant pris la cohorte, et des huissiers qu'envoyèrent les principaux sacrificateurs et les pharisiens, vint là avec des lanternes, des flambeaux et des armes.
Jésus, sachant tout ce qui devait lui arriver, s'avança, et leur dit: Qui cherchez-vous?
Ils lui répondirent: Jésus de Nazareth. Jésus leur dit: C'est moi. Et Judas, qui le livrait, était avec eux.
Lorsque Jésus leur eut dit: C'est moi, ils reculèrent et tombèrent par terre.
Il leur demanda de nouveau: Qui cherchez-vous? Et ils dirent: Jésus de Nazareth.
Jésus répondit: Je vous ai dit que c'est moi. Si donc c'est moi que vous cherchez, laissez aller ceux-ci.
Il dit cela, afin que s'accomplît la parole qu'il avait dite: Je n'ai perdu aucun de ceux que tu m'as donnés.
Simon Pierre, qui avait une épée, la tira, frappa le serviteur du souverain sacrificateur, et lui coupa l'oreille droite. Ce serviteur s'appelait Malchus.
Jésus dit à Pierre: Remets ton épée dans le fourreau. Ne boirai-je pas la coupe que le Père m'a donnée à boire?
La cohorte, le tribun, et les huissiers des Juifs, se saisirent alors de Jésus, et le lièrent.
Ils l'emmenèrent d'abord chez Anne; car il était le beau-père de Caïphe, qui était souverain sacrificateur cette année-là.
Et Caïphe était celui qui avait donné ce conseil aux Juifs: Il est avantageux qu'un seul homme meure pour le peuple.
Simon Pierre, avec un autre disciple, suivait Jésus. Ce disciple était connu du souverain sacrificateur, et il entra avec Jésus dans la cour du souverain sacrificateur;
mais Pierre resta dehors près de la porte. L'autre disciple, qui était connu du souverain sacrificateur, sortit, parla à la portière, et fit entrer Pierre.
Alors la servante, la portière, dit à Pierre: Toi aussi, n'es-tu pas des disciples de cet homme? Il dit: Je n'en suis point.
Les serviteurs et les huissiers, qui étaient là, avaient allumé un brasier, car il faisait froid, et ils se chauffaient. Pierre se tenait avec eux, et se chauffait.
Le souverain sacrificateur interrogea Jésus sur ses disciples et sur sa doctrine.
Jésus lui répondit: J'ai parlé ouvertement au monde; j'ai toujours enseigné dans la synagogue et dans le temple, où tous les Juifs s'assemblent, et je n'ai rien dit en secret.
Pourquoi m'interroges-tu? Interroge sur ce que je leur ai dit ceux qui m'ont entendu; voici, ceux-là savent ce que j'ai dit.
A ces mots, un des huissiers, qui se trouvait là, donna un soufflet à Jésus, en disant: Est-ce ainsi que tu réponds au souverain sacrificateur?
Jésus lui dit: Si j'ai mal parlé, fais voir ce que j'ai dit de mal; et si j'ai bien parlé, pourquoi me frappes-tu?
Anne l'envoya lié à Caïphe, le souverain sacrificateur.
Simon Pierre était là, et se chauffait. On lui dit: Toi aussi, n'es-tu pas de ses disciples? Il le nia, et dit: Je n'en suis point.
Un des serviteurs du souverain sacrificateur, parent de celui à qui Pierre avait coupé l'oreille, dit: Ne t'ai-je pas vu avec lui dans le jardin?
Pierre le nia de nouveau. Et aussitôt le coq chanta.
Ils conduisirent Jésus de chez Caïphe au prétoire: c'était le matin. Ils n'entrèrent point eux-mêmes dans le prétoire, afin de ne pas se souiller, et de pouvoir manger la Pâque.
Pilate sortit donc pour aller à eux, et il dit: Quelle accusation portez-vous contre cet homme?
Ils lui répondirent: Si ce n'était pas un malfaiteur, nous ne te l'aurions pas livré.
Sur quoi Pilate leur dit: Prenez-le vous-mêmes, et jugez-le selon votre loi. Les Juifs lui dirent: Il ne nous est pas permis de mettre personne à mort.
C'était afin que s'accomplît la parole que Jésus avait dite, lorsqu'il indiqua de quelle mort il devait mourir.
Pilate rentra dans le prétoire, appela Jésus, et lui dit: Es-tu le roi des Juifs?
Jésus répondit: Est-ce de toi-même que tu dis cela, ou d'autres te l'ont-ils dit de moi?
Pilate répondit: Moi, suis-je Juif? Ta nation et les principaux sacrificateurs t'ont livré à moi: qu'as-tu fait?
Mon royaume n'est pas de ce monde, répondit Jésus. Si mon royaume était de ce monde, mes serviteurs auraient combattu pour moi afin que je ne fusse pas livré aux Juifs; mais maintenant mon royaume n'est point d'ici-bas.
Pilate lui dit: Tu es donc roi? Jésus répondit: Tu le dis, je suis roi. Je suis né et je suis venu dans le monde pour rendre témoignage à la vérité. Quiconque est de la vérité écoute ma voix.
Pilate lui dit: Qu'est-ce que la vérité? Après avoir dit cela, il sortit de nouveau pour aller vers les Juifs, et il leur dit: Je ne trouve aucun crime en lui.
Mais, comme c'est parmi vous une coutume que je vous relâche quelqu'un à la fête de Pâque, voulez-vous que je vous relâche le roi des Juifs?
Alors de nouveau tous s'écrièrent: Non pas lui, mais Barabbas. Or, Barabbas était un brigand.
Бу сўзларни айтгандан сўнг, Исо Ўз шогирдлари билан у ердан чиқиб, Қидрон сойлигининг нариги бўйига ўтди. Ўша ерда бир боғ бор эди. Исо шогирдлари билан боққа кирди.
Исонинг хоини Яҳудо ҳам ўша жойни билар эди, чунки Исо шогирдлари билан у ерда тез-тез учрашиб турар эди.
Шундай қилиб, Яҳудо бир тўда аскарларни ҳамда олий руҳонийлар ва фарзийлар томонидан юборилган миршабларни олиб, у ерга келди. Қўлларида машъалу фонуслар, қурол-яроғлар бор эди.
Исо Ўз бошига келадиган ҳамма нарсани билар эди. У одамларга пешвоз чиқиб, сўради:- Кимни қидиряпсизлар?
- Носиралик Исони, – деб жавоб беришди улар.- У Менман, – деди Исо.Исонинг хоини Яҳудо уларнинг ўртасида турган эди.
Исо “У Менман” дейиши биланоқ, улар орқага тисланиб, ерга йиқилишди.
Исо улардан яна сўради:- Кимни қидиряпсизлар?- Носиралик Исони, – дедилар.
- Сизларга айтдим-ку, У Менман. Агар Мени қидираётган бўлсангизлар, шуларни қўйиб юборинглар, кетаверишсин, – деди уларга Исо.
Унинг илгари: “Сен Менга берган кишилардан ҳеч бирининг ҳалок бўлишига йўл қўймадим”, деган сўзлари шу билан бажо бўлди.
Шу онда Симун Бутрус ёнидаги қиличини қинидан суғурди-да, олий руҳонийнинг қаролига бир уриб, ўнг қулоғини узиб юборди. Қаролнинг исми Малик эди.
Исо Бутрусга:- Қиличингни қинига солиб қўй! Наҳотки Менга Отам берган тақдир шаробини ичмасам? – деди.
Шу заҳоти аскарлар билан бўлинма қўмондони ва яҳудий мансабдорларининг* қароллари Исони ушлаб, боғлаб қўйишди.
Уни олдин Ҳанан олдига олиб келишди. Ҳанан шу йилги бош олий руҳоний бўлган Каяфанинг қайнатаси эди.
Бу – яҳудий мансабдорларига*: “Халқ учун битта кишининг ўлиши яхшироқ”, деб маслаҳат берган Каяфа эди.
Исонинг орқасидан Симун Бутрус ва яна бошқа бир шогирд эргашиб боришар эди. Бу шогирд олий руҳонийга таниш эди, у Исо билан бемалол олий руҳонийнинг ҳовлисига кирди.
Бутрус эса ташқарида, эшикнинг олдида турарди. Кейинроқ олий руҳонийга таниш бўлган шогирд яна ташқарига чиқди-да, дарвозабон аёлга бирор нарса деб, Бутрусни ичкарига олиб кирди.
Шунда дарвозабон чўри Бутрусдан:- Сен ҳам У Одамнинг шогирдларидан эмасмисан? – деб сўради.- Йўқ! – деди Бутрус.
Ҳаво совуқ бўлгани учун у ерда турган қароллар билан миршаблар кўмир ёқиб, исинаётган эдилар. Бутрус ҳам улар билан исиниб турар эди.
Шу пайтда олий руҳоний Исога Ўз шогирдлари ва таълимотига тааллуқли саволлар берар эди.
Исо унга жавоб берди:- Мен элу оламга очиқ сўзладим. Ҳар доим яҳудийлар йиғиладиган ибодатхоналарда ва маъбадда таълим бериб юрдим, ҳеч яширинча гап айтмадим.
Нега Мени сўроқ қиляпсан? Менинг нутқларимни эшитганлардан сўраб билгин, гапирганларимни улар билса керак.
Исо буларни айтиб бўлган ҳам эдики, яқин турган миршаблардан бири:- Олий руҳонийга ҳам шундай жавоб берасанми? – деди-ю, Исонинг юзига туширди.
Исо бунга жавобан:- Агар Мен ёмон гап гапирган бўлсам, ёмонлигини кўрсат. Агар тўғри айтган бўлсам, нега Мени урасан? – деди.
Шундан кейин Ҳанан Исони боғланган ҳолда олий руҳоний Каяфа қошига юборди.
Симун Бутрус ҳамон исиниб турган эди.- Сен ҳам Унинг шогирдларидан эмасмисан? – деб сўрашди ундан.- Йўқ! – деб тонди у.
Олий руҳонийнинг қаролларидан бири Бутрус қулоғини узиб юборган одамнинг қариндоши эди. Бу қарол Бутрусга яна:- Сени боғда У билан кўрдим, шекилли? – деди.
Бутрус эса янгидан тонди. Нақ шу пайт хўроз қичқирди.
Тонг ёришган эди. Яҳудий мансабдорлари* Исони Каяфа олдидан маҳкамага олиб бордилар. Улар Фисиҳ байрам таомини емагунча ҳаром бўлишдан қўрқиб, маҳкамага кирмадилар.
Шу сабабли Пилат ташқарига, уларнинг олдига чиқди.- Бу Одамга қарши қандай айбни қўймоқдасизлар? – деб сўради.
- Агар У жиноятчи бўлмаганида, Уни сенинг қўлингга топширмас эдик, – деб жавоб беришди улар.
- Уни ўзларингиз олинглар-да, ўз Қонунингиз бўйича ҳукм қилаверинглар, – деди Пилат.- Бизга ҳеч кимни қатл қилишга ижозат берилмаган, – дейишди унга яҳудийлар.
Бу гаплар эса Исо Ўзининг қандай ўлиши ҳақида айтганларини тасдиқлади, Унинг кароматлари бажо бўлиши керак эди.
Шундай қилиб, Пилат яна маҳкамага кирди ва Исони чақирди:- Сен яҳудийларнинг Подшоҳимисан? – деб сўради.
- Бу гап Ўзингдан чиқдими, ёки бошқалар сенга Мен тўғримда айтишдими? – деб сўради Исо.
- Нима, мен яҳудийманми? Ахир, Ўз халқинг, Ўз олий руҳонийларинг Сени менга топширишди. Сен нима иш қилиб қўйдинг? – деди Пилат.
Исо жавоб берди:- Менинг Шоҳлигим бу дунёдан эмас. Агар Шоҳлигим бу дунёдан бўлганда эди, яҳудий мансабдорлари* қўлига тушмаслигим учун Менинг қаролларим курашар эдилар. Бироқ энди Менинг Шоҳлигим бу ердан эмас.
- Демак, Сен подшоҳ экансан-да? – деди Пилат.- Подшоҳ эканимни ўзинг айтдинг, – деди Исо. – Мен ҳақиқат тўғрисида шоҳидлик қилмоқ учун туғилганман, ана шу мақсадда оламга келдим. Кимки ҳақиқат тарафида бўлса, Менинг овозимни эшитади.
- Ҳақиқат нима? – сўради Пилат. Буни айтди-ю, яна ташқарига, яҳудийларнинг олдига чиқди.- Мен Ундан ҳеч қандай айб тополмаяпман, – деди уларга.
- Сизларнинг бир одатингиз бор-ку, сизлар учун Фисиҳ байрамида бир маҳбусни озод қилиб келар эдим. Шунга кўра, сизлар учун яҳудийларнинг Подшоҳини озод қилишимни истайсизларми?
- Уни эмас, Бараббани озод қил! – деб ҳамма бараварига бақирди.Барабба эса қароқчи эди.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible