Евангелие от Иоанна, глава 1 (Ин.1) на церковнославянском (русскими буквами), сербском языках в параллельном переводе

Азбука веры » Би́блия » От Иоа́нна » гл.1

1:1

см.:Притч.8:22;1Ин.1:1-2;

1:2

1:3

см.:Быт.1:3;Пс.32:6;

1:4

1:5

см.:Ин.3:19;

1:6

см.:Мф.3:1;

1:7

1:8

1:9

см.:Ис.60:1;

1:10

1:11

см.:Мф.15:24;

1:12

см.:Рим.8:15;Гал.3:26;

1:13

см.:Ин.3:5;

1:14

см.:Мф.1:16;Мф.17:2;Ин.17:24;2Кор.3:9;Евр.2:11;

1:15

см.:Мф.3:11;

1:16

см.:Еф.1:6;Кол.1:19;

1:17

см.:Исх.20:1;Рим.3:24;

1:18

см.:Исх.33:20;1Ин.4:12;1Тим.6:16;

1:19

см.:Ин.5:33;

1:20

см.:Ин.3:28;Деян.13:25;

1:21

1:22

1:23

см.:Ис.40:3;Мф.3:3;Мк.1:3;Лк.3:4;

1:24

1:25

1:26

1:27

1:28

1:29

см.:Исх.12:3;Ис.53:7;

1:30

1:31

см.:Мк.1:4;

1:32

см.:Мф.3:16;Мк.1:10;Лк.3:22;Ин.6:27;

1:33

1:34

1:35

1:36

1:37

1:38

1:39

1:40

1:41

1:42

см.:Мф.16:18;

1:43

1:44

1:45

см.:Быт.49:10;Иер.23:5;Иер.33:14;Иез.34:23;Иез.37:24;Дан.9:24;Мих.5:2;Зах.9:9;Втор.18:15;Пс.39:8;Ис.4:2;Ис.7:14;Ис.9:6;Ис.40:11;Ис.45:8;Ис.53:1;

1:46

1:47

1:48

1:49

1:50

1:51

см.:Быт.28:12;

Церковнославянский (рус)

[Зач. 1.] Въ нача́лѣ бѣ́ Сло́во, и Сло́во бѣ́ къ Бо́гу {у Бо́га}, и Бо́гъ бѣ́ Сло́во.

Се́й бѣ́ искони́ къ Бо́гу {у Бо́га}:

вся́ Тѣ́мъ бы́ша, и безъ Него́ ничто́же бы́сть, е́же бы́сть.

Въ То́мъ живо́тъ бѣ́, и живо́тъ бѣ́ свѣ́тъ человѣ́комъ:

и свѣ́тъ во тмѣ́ свѣ́тится, и тма́ его́ не объя́тъ.

Бы́сть человѣ́къ по́сланъ от Бо́га, и́мя ему́ Иоа́ннъ:

се́й прiи́де во свидѣ́телство, да свидѣ́телствуетъ о Свѣ́тѣ, да вси́ вѣ́ру и́мутъ ему́ {да вси́ увѣ́руютъ чрезъ него́}.

Не бѣ́ то́й свѣ́тъ, но да свидѣ́телствуетъ о Свѣ́тѣ:

бѣ́ Свѣ́тъ и́стинный, И́же просвѣща́етъ вся́каго человѣ́ка гряду́щаго въ мíръ:

въ мíрѣ бѣ́, и мíръ Тѣ́мъ бы́сть, и мíръ Его́ не позна́:

во своя́ прiи́де, и свои́ Его́ не прiя́ша.

Ели́цы же прiя́ша Его́, даде́ и́мъ о́бласть ча́домъ Бо́жiимъ бы́ти, вѣ́рующымъ во и́мя Его́,

и́же не от кро́вѣ, ни от по́хоти плотскі́я, ни от по́хоти му́жескiя, но от Бо́га роди́шася.

И Сло́во пло́ть бы́сть и всели́ся въ ны́, и ви́дѣхомъ сла́ву Его́, сла́ву я́ко Единоро́днаго от Отца́, испо́лнь благода́ти и и́стины.

Иоа́ннъ свидѣ́телствуетъ о Не́мъ и воззва́ глаго́ла: Се́й бѣ́, Его́же рѣ́хъ, И́же по мнѣ́ Гряды́й, предо мно́ю бы́сть, я́ко пе́рвѣе мене́ бѣ́.

И от исполне́нiя Его́ мы́ вси́ прiя́хомъ и благода́ть возъ благода́ть:

я́ко зако́нъ Моисе́омъ да́нъ бы́сть, благода́ть [же] и и́стина Иису́съ Христо́мъ бы́сть.

[Зач. 2.] Бо́га никто́же ви́дѣ нигдѣ́же: Единоро́дный Сы́нъ, сы́й въ ло́нѣ Отчи, То́й исповѣ́да.

И сiе́ е́сть свидѣ́телство Иоа́нново, егда́ посла́ша Жи́дове от Иерусали́ма иере́евъ и леви́товъ, да вопро́сятъ его́: ты́ кто́ еси́?

И исповѣ́да и не отве́ржеся: и исповѣ́да, я́ко нѣ́смь а́зъ Христо́съ.

И вопроси́ша его́: что́ у́бо? Илiа́ ли еси́ ты́? И глаго́ла: нѣ́смь. Проро́къ ли еси́? И отвѣща́: ни́.

Рѣ́ша же ему́: кто́ еси́? Да отвѣ́тъ да́мы посла́вшымъ ны́: что́ глаго́леши о тебѣ́ самѣ́мъ?

Рече́: а́зъ гла́съ вопiю́щаго въ пусты́ни: испра́вите пу́ть Госпо́день, я́коже рече́ Иса́iа проро́къ.

И по́сланнiи бѣ́ху от фарисе́й:

и вопроси́ша его́ и рѣ́ша ему́: что́ у́бо креща́еши, а́ще ты́ нѣ́си Христо́съ, ни Илiа́, ни проро́къ?

Отвѣща́ и́мъ Иоа́ннъ, глаго́ля: а́зъ креща́ю водо́ю: посредѣ́ же ва́съ стои́тъ, Его́же вы́ не вѣ́сте:

То́й е́сть Гряды́й по мнѣ́, И́же предо мно́ю бы́сть, Ему́же нѣ́смь а́зъ досто́инъ, да отрѣшу́ реме́нь сапогу́ Его́.

Сiя́ въ Виѳава́рѣ бы́ша объ о́нъ по́лъ Иорда́на, идѣ́же бѣ́ Иоа́ннъ крестя́.

[Зач. 3.] Во у́трiй [же] ви́дѣ Иоа́ннъ Иису́са гряду́ща къ себѣ́ и глаго́ла: се́, А́гнецъ Бо́жiй, взе́мляй грѣхи́ мíра:

Се́й е́сть, о Не́мже а́зъ рѣ́хъ: по мнѣ́ гряде́тъ Му́жъ, И́же предо мно́ю бы́сть, я́ко пе́рвѣе мене́ бѣ́:

и а́зъ не вѣ́дехъ Его́: но да яви́тся Изра́илеви, сего́ ра́ди прiидо́хъ а́зъ водо́ю крестя́.

И свидѣ́телствова Иоа́ннъ, глаго́ля, я́ко ви́дѣхъ Ду́ха сходя́ща я́ко го́лубя съ небесе́, и пребы́сть на Не́мъ:

и а́зъ не вѣ́дѣхъ Его́: но Посла́вый мя́ крести́ти водо́ю, То́й мнѣ́ рече́: надъ Него́же у́зриши Ду́ха сходя́ща и пребыва́юща на Не́мъ, То́й е́сть кре́стя́й Ду́хомъ Святы́мъ:

и а́зъ ви́дѣхъ и свидѣ́телствовахъ, я́ко Се́й е́сть Сы́нъ Бо́жiй.

[Зач. 4.] Во у́трiй [же] па́ки стоя́ше Иоа́ннъ, и от учени́къ его́ два́.

И узрѣ́въ Иису́са гряду́ща, глаго́ла: се́, А́гнецъ Бо́жiй.

И слы́шаста его́ о́ба ученика́ глаго́лющаго, и по Иису́сѣ идо́ста.

Обра́щься же Иису́съ и ви́дѣвъ я́ по Себѣ́ иду́ща, глаго́ла и́ма: чесо́ и́щета? О́на же рѣ́ста Ему́: Равви́, е́же глаго́лется сказа́емо Учи́телю, гдѣ́ живе́ши?

[И] глаго́ла и́ма: прiиди́та и ви́дита. Прiидо́ста и ви́дѣста, гдѣ́ живя́ше, и у Него́ пребы́ста де́нь то́й. Бѣ́ же ча́съ деся́тый.

Бѣ́ [же] Андре́й, бра́тъ Си́мона Петра́, еди́нъ от обою́ слы́шавшею от Иоа́нна и по Не́мъ ше́дшею.

Обрѣ́те се́й пре́жде бра́та своего́ Си́мона и глаго́ла ему́: обрѣто́хомъ Мессі́ю, е́же е́сть сказа́емо Христо́съ.

И приведе́ его́ ко Иису́сови. Воззрѣ́въ же на́нь Иису́съ рече́: ты́ еси́ Си́монъ сы́нъ Ио́нинъ: ты́ нарече́шися Ки́фа, е́же сказа́ется Пе́тръ.

[Зач. 5.] Во у́трiй [же] восхотѣ́ изы́ти въ Галиле́ю: и обрѣ́те Фили́ппа и глаго́ла ему́: гряди́ по Мнѣ́.

Бѣ́ [же] Фили́ппъ от Виѳсаи́ды, от гра́да Андре́ова и Петро́ва.

Обрѣ́те Фили́ппъ Наѳана́ила и глаго́ла ему́: Его́же писа́ Моисе́й въ зако́нѣ и проро́цы, обрѣто́хомъ Иису́са сы́на Ио́сифова, и́же от Назаре́та.

И глаго́ла ему́ Наѳана́илъ: от Назаре́та мо́жетъ ли что́ добро́ бы́ти? Глаго́ла ему́ Фили́ппъ: прiиди́ и ви́ждь.

Ви́дѣ [же] Иису́съ Наѳана́ила гряду́ща къ Себѣ́ и глаго́ла о не́мъ: се́, вои́стинну Изра́илтянинъ, въ не́мже льсти́ нѣ́сть.

Глаго́ла Ему́ Наѳана́илъ: ка́ко мя́ зна́еши? Отвѣща́ Иису́съ и рече́ ему́: пре́жде да́же не возгласи́ тебе́ Фили́ппъ, су́ща тя́ подъ смоко́вницею ви́дѣхъ тя́.

Отвѣща́ Наѳана́илъ и глаго́ла Ему́: Равви́, Ты́ еси́ Сы́нъ Бо́жiй, ты́ еси́ Ца́рь Изра́илевъ.

Отвѣща́ Иису́съ и рече́ ему́: зане́ рѣ́хъ ти́, я́ко ви́дѣхъ тя́ подъ смоко́вницею, вѣ́руеши: бо́лша си́хъ у́зриши.

И глаго́ла ему́: ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ, отсе́лѣ у́зрите не́бо отве́рсто и А́нгелы Бо́жiя восходя́щыя и низходя́щыя надъ Сы́на Человѣ́ческаго.

Сербский

Языки

У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

Она беше у почетку у Бога.

Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

У Њој беше живот, и живот беше видело људима.

И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.

Посла Бог човека по имену Јована.

Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.

Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.

Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.

На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.

К својима дође, и своји Га не примише.

А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,

Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.

И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.

И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?

И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.

И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.

А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?

Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

И беху посланици од фарисеја,

И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?

Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.

Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.

Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.

А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.

Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.

И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.

И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.

И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.

А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,

И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.

И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?

И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.

А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;

Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.

Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.

А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.

Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.

Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.

Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.

И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.

От Иоа́нна, Глава 1